20. октобар
ПИ ИВ РОНЕ
тор “5
СТРАНА 2
брину ни шта желе наши, а камо ли шта желе о:
м . ' (Наставак са 1 стране)
дана конференције и митинзи посвећени крају наше отаџбине, чија се слобода неправедним предлозима америчких, ен. глеских и француских струч њака доводи у питање. Кроз говоре својих претставника и поклицима за слободу Трста и Јулиске Крајине, за правду нашој браћи која не желе да остану изван наше слободне земље, браћи која неће границу између себе и нас, као што је ни ми Београђани нећемо, цео Београд је показао да стоји као један човек Уз своју. владу. Грађани престонице показали су да су спремни да пру' же сваку потпору и помоћ свог јој влади да се очувају интереси наше народне. заједнице.
У протестима Београда чуо се и мушки глас нашег Универзитета, жаришта наше науке, који дише једном душом са целим Београдом и целом наом земљом, Београдски универзитет подигао је достојанствени протест што се под и" меном науке и стручњаштва иЗноси оно што са њима нема никакве везе, што се позива: њем на научне чињенице газе "трава наших“ народа која би баш тим чињеницама“ морала бити само потврђена и дока: зана. Универзитет је подигао свој "глас науке и традиционалног слободарства „против оних назови-стручњака и назови-научника који су нашли да
је најпаметније искасапити на-. шу Јулиску Крајину и остави“
ти њене животне жиле купца вице, са најбољим, највредни“, дим и најборбенијим деловима нашег народа, у ропству ита-
лијанских освајача“ (др Душан,
Недељковић).
Људи са нашег Универзите» та, научници И студенти, не мо.
гу да појме да велике жртве_
које је наш народ поднео У току четири године, да натчо“ вечанска борба наших народа за "слободу може бити награ“
ђена, „новим ропством, нашег народа који је двадесет пет го-. дина У; правом, смислу речи 4 мио у италијанској тамници“
(др. Александар Белић).
"Глас протеста "против злоупотребе науке, против повреде наших основних права која смо крвљу извојевали, пропраћен је најтоплијим изразом
захвалности Совјетском Саве“.
зу, онима који су на питању Трста и Јулиске Крајине чвр“ сто поставили реч науке и правде. Поклицима који су се чули на; митинзима не само У Београду, већ и у читавој нашој земљи и кроз телеграме. упућене · генералисимусу Ста-' љину народи. Југославије И Београд захвално су поздра-. вили. . „највишу _ човечанску, свест и савест која се као и увек и овога пута у ствари Јулиске Крајине черсто афирмирала“ (из: телеграма генерали
симусу: Стаљину упућеног. са Београдског универзитета). > 5
". 4 Ма аи
и замислите молим Бас ала би било страшно, да мема ових.
пакета од „Унре". Мој. јадни
Фифика био би страшно кодек
а ватинене
,
— Шта ови вечито тврде: „Становништво. Јулиске Крајине медије. Та, наше се владе не
постаје нов систем рада У обнови земље
у а правилно по. стављеној организацији такмичарских планова и
# · чињеници да у такмичењу учествује 95%, радног народа, нису изостали богати резултати у свим гранама, привреде и на свим пољима на којима се такмичење одвијало. Оспособљен је читав низ нових машина и оне већ данас раде У индустрији најнеопходније артикле за бољи и солиднији живот нашег народа. Самоини. цијатива у проналажењу нових, рационалнијих метода, ра-
"пише | | Драгић А БЕТИЈЕРИЋ |
да развили се код наших рад'ника У знатној мери, а у вези стим дошла :је, повећање „прд'дукције, штомјеосноваи услов за, брже и правилније џобољшање економекон стања земље. Сам елан и такмичарска дисци; плина доспела је до такве ви„сине да радни народ „Београда, захваљујући томе, заиста може ведра, и поносна, чела, да, по. гледа на своје резултате, јер они апсолутно говоре о томе да су радници „показали у 0вом. такмичењу. своју „високу свест да раде за себе и свој народ, Захваљујући. таквом схватању, радници и намештеници дали су 1, 315.074 добровољна радна „часа на пољу 06нове и, изградње земље. Мроизводни планови 'постављени од наших народних власти У свим предузећима, уколико зато није било објективних непремостивих препрека, У потпуности су извршени, а У добром делу предузећа: и према. шени.
Један од "битних пропуста а првомајском такмичењу је, несумњиво,- недовољна, организа. ција, евиденције резултата, такмичења. Чињеница је да, и поред: толико очигледних успеха, у такмичењу, данас конкретних резултата постиг:нутих на појединим. пољима, рада у току . такмичења. Ми морамо. У. новој етапи такмиче: ња, учинити, да се јасно види колико је повећана продукција, у једном предузећу у току нормалног радног времена, колико увођењем и; "оспособљава. њем 'нових стројева, " а колико радом у прековременим . добро. вВОљНниМ: радним часовима, Несумњиво је да наши напори У
' даљем За "морају бити.
усмерени у том ц иљу да обавезе у погледу "повећања, продуктивности. рада буду испуњене У нормалном радном времену. Обавезе за, добровољне прековремене радне часове треба, ускладити са, стварним, потребама и могућностима. предузећа, и установе. "Нема, никакве користи од бројно | "великих. добровОљЉНиХ. прековремених радних часова, аксони нису. испуњени еђектнвним радом. |
· Као. неопходно - потребно показало; ве да: у даљем стварању: такмичарских планова управе. синдикалних подружница-и' такмичарски одбори мо: рају створити · много. чвршћи _ контахт м 'Фарадњу“ са управа. ма предузећа, и стручним руко'водиолима/ одељења, жоји по„знају“ производну моћ · (капацитет) предузећа и његов план производње загоднбсни период; за: који се узимају. такмичарске обавезе. Ускладити те' обавезе према производном“ плану; зна:
чи избећи обавезе за, "непотреб.
пау а
немамо :
не прековремене радне часове, којих је у првомајском такмичењу било много-у нашим уста.новама. То значи водити рачуна о томе да број прековремвених радних часова, не сме бити такав да води непотребном изнуравању радника. То значи водити бригу о томе да се омогући такмичарима да у потпуности испуне примљене обавезе у нормалном радном времену. Уколико баш хоћемо да дамо добровољне часове, онда их морамо употребити на улепша.. вање нашег града, обнову паркова и порушених кућа. Уз на. поре да производни планови потпуно буду остварени, не смемо изгубити из вида да квалитет продуката не сме изостати ни најмање иза квантитета. Обавезе у том смислу морају У даљој етапи такмичења.наћи своје. место у такмичарским плановима, јер је помањкање квалитета продуката, пропуст и недостатак нас самих, а, то иде на уштрб нас и наших народа,
Пропусти и недостаци у досадањем _ такмичењу морају нам послужити као поука да нам ново такмичење буде много боље и плодније. У вези 6 тим треба имати у виду случај да је у току првомајског тек. мичења учињено много на пољу повећања, производње и културно-просветном раду,. ор ганизационом учвршћењу наших синдикалних организација. Сребивању финансиског пословања није поклоњена довољна пажња, или се на тим секторима, у упоређењу са, децембарским такмичењем, такмичење није форсирало довољно нити се оно одвијало у довољној сразмери у односу на производњу.
По питању евиденције такмичења и његових. резултата, мора, се остварити много чвршћа, веза, између такмичарских · одбора при синдикалним по. дружницама и месних одбора. Евентуална саветовања, такмичарских одбора, на којима би се повремено узајамно преносила искуства из такмичења и износили успеси, је метод који би у новој етапи такмичења требало практиковати, јер би он свакако користио за даље успешно одвијање такмичења. Го
Првомајско такмичење, као што је већ напред речено, дало је | видне резултате нарочито на пољу повећања, продукције. Пронађени су нови методи рада, повишене су норме, а цена продуктима у већини случајева остала је иста. У вези с тим једна од битних карактеристика наших такмичарских планова за нову етапу такмичења, мора, бити борба за снижење цена и одређивање праве и правичне норме где она. постоји и за њено увођење тамо де, ; је још нема,
_ Радници. и намештеници "Бео. Е: града, поучени искуством, из. првомајског такмичења, све-.
сни да данас раде искључиво · |
за себе и.свој народ и да од' њиховог рада, зависи њихова, · будућност, изменили "су свој однос према раду и учиниће све да такмичење постане зам~. ста њихов систем рада у даљој изградњи и обнови, земље; О
таквим перспективама они ула- · |
"зе у нову етапу такмичења да би на дан (наредног сумирања = резултата, | "такмичења могли“ ведра и поносна чела положи. ти рачуне -о своме раду.
|
_ Будући урбанизам У сове
20 ОАТОВАН ен 17 МА). 1946:
ЗНАЧАЈНИ ЗАДАЦИ УРБАНИСТИЧКОГ ИНСТИТУТА имовини
кретаће с секроз једну установу
институт при Министарству грађевина Србије је у Уредби окаректери-
Н овоосновани. вв улки
сан као: »научно + стручно. ле,
ло са задатком“ развијања теоРија и практике урбанизма«-
Руковођен архитектом извр: сног реномеа Николом Добровићем; који је око себе окупио већину наших најбољих урбаниста, Институт ' већ увелико ради на најпречим ЛаЦИМ 'урба: нистичким проблемима,
Најнеодложнији проблем, а у исти мах и највећи, нај у нији и најодговорнији, то. је проблем уређајне основ. _Беорада, главног града не. само “Народне Републике Срб је, гнето у првом реду и Феде ативне Народне Републике“ угославије. Београд досада. није“ имао ништа, што би заслуживало; "да се · назове регулационим. "пла“
_ном — уређајном основом:
Међутим, Београд | се“ мора обнављати, и више од тога Београд се-мора' изграђивати, онако, како захтевају савремени урбанистички принципи, она ко, како ће што пре постати са-
. времен, леп, здрави удобан град, са решеним · основним проблемима саобраћаја, поделом на зоне (станбена; админи: стративна, индустриска, -трго“ вачка, зелени појасеви за одмор и фискултуру | итд), ,
Стога је Институту стављен као први и најхитнији задатак да реши основна питања уређајне основе Београда. 52
При овоме раду, који је већ отпочео, води се рачуна о реалним могућностима: Јер, не водити рачуна и стварном стању, рушити потпуно старо да би се саградило ново, значи бити нереалан, значи не води“ ти рачуна о многим милијардама које се тим уништавају, не водити рачуна о томе да град мора да живи, ради и ствара, да му се мора обезбедити континуитет развоја. Али водити сувише рачуна о постојећем, у крајњој линији, значило би задржати старо — па ма и рђаво, а то не би био урбанизам, него крпеж: са незнатним“ преправкамаги улепшавањима;
Досада су урбанисти у Инетијуту радили сами, решавајући основне проблеме. Сада им до лазе у помоћ и сарадњу саобраћајни стручњаци за железнице (за грађење и експлоатацију) и за речни саобраћај.
Урбанисти и остали стручња“ ци нацртаће Али, пре него што тај план буг: де приведен у дело, потребно је да народ каже своју. реч о њему. Стога се предвиђа, када уређајна основа буде постављена у основним цртама и када прође прво кроз критику једног ширег стручног форума изван Института, · "да се приреди изложба, да се организује низ јавних предавања ба диску“ сијом, да се усталаса и: заинтересује цео Београд и читава: наша јавност, да план прође кроз критику свих и сваког, па тек онда да се приступи разради детаљне уређајне основе,
Нема никакве сумње да ће овакав поступак донети много добриж · здравих, корисних и лепих нових идеја, да ће допунити, изменити и побољшати план, а у исто време ће га и популарисати, доносећи тако. дво“ струку и вишеструку корист,
Према изјавама руководиоца Института, може се очекивати да ће идејна скица Ууређајне основе бити зрела за једну такву широку дискусију и кри: тику већ током наредних неколико ' недеља
Институт се, поред проблема
план Београда.
пише
Ини. М. МАНСИМОВИЋ
помоћник Министра грађевина Србије
Беара, бави и другим нашим актуелним проблемима. ва се уређајна основа поруше“ ног Лесковца; ради се на плановима Ужица, Јагодине, а У току су и претстудије за Неготин и друге наше градове. Студира се регионални план Србије, Војводине и појединих на: ших крајева. Посао се развија, расте, добија темпо и хармони“ зира се.
Иза нас је велики период народноослободилачке борбе, ми смо сведоци његових тековина које се морају изразити и у У ређајним основама наших градова. Регионални планови биће саставни део нашег будућег планског развоја и наше план ске. привреде. '
Огроман посао стоји пред на шим урбанистима. То нас доводи до двоструког закључка: Институт мора око себе да 0 купи све оне који знају и могу мислити и радити као урба“ нисти, било-као сталне (унутарње) чланове Института, било као: спољне (повремене) сараднике: Други закључак је тај, да Институт мора стално и упорно стварати и изграђивати свој подмладак, јачајући кадар УРбаниста; Оба ова закључка се већ остварују.
О. раду ~“ згоститељевим
Реша-, '
Будући развој урбанизма у Србији кретаће се искључиво, кроз Урбанистички институт, (Ово, разуме се, не значи никакво монополисање на Институт целокупне урбанистичке активности; градови и насеља ће моћи расписивати конкурсе За своје уређајне основе. Они Могу чак и појединим пројектантима поверавати израду“ планова као спољним сарадницима Института, но Институт, ће „би: ти она врховна стручна и научна инстанца, која ће имати 'од-
лучујућу реч при одобравању
таквог пројекта, А да се неби дешавало да се на израду једног плана утроши знатно време и енергија, па тек онда да се констатује да су У њему де" требне измене, "сви планови који се буду радили У Србији Или за Србију биће рађени у: сталном контакту са Институтом, тако да се ревизија и потребне исправке врше већ током, рада» без излишног губљења. времена и радне енергије. |
Стварањем Урбани Ко А ститута добили смо орган кћ ће нам омогућити да онб6 то у градовима и насељима будемо градили, буде и рационално“ и лепо, репрезентативно, "здраво, да наши будући градови, на“ сеља и села, бање и летовали“ шта буду саграђени онако, ка: ко одговара слободном духу, и човечанским потребама, -слоб: ног радног човека.
"радњама Земаљсрог
пред“зећа
аше народне власти поклањају пуну пажњу развоју угоститељства,
као важном сектору наше народне привреде и старају се да, га подигну на достојнву висину. У ту сврху основано је Земаљско Ер нане предузеће,
Борити низ хотела и ресторана. У Београду су до-
сада _ отворени: ресторација, „Занатски _ дом“, - „Касина“, „Београд башта“, „душанов
" град“ и кафана, код „Два ри-
бара“.
Већ за кратко време испољила се предност ових угоститељских радњи над ранијима и оне већ успевају да задовоље потребе широких народних слојева. Тешкоће у раду су вели-
"ке, али се ипак савлађују, тако
да је у њима, снабдевање и боље и јевтиније. Пре свега, још увек се не располаже потребним инвентаром, а исто тако недостаје и стручно квалификовано особље. Дешава, се стога да поступак келнера, према, публици није онакав какав би требало да. буде, али то су само изузеци. Мознато је да посао који келнери обављају захтева, много напора; они морају да се брину о консумацији, о. благовременој услузи, а исто тако и о наплати. То све није лако постићи ако се има у виду да. се и наша публика, често пута неправлино односи према, угоститељском особљу. Међутим, сами келнери треба, да. подесе своје опхођење како доликује васпитаном радном: човеку, а не да њихова услужност зависи од неколико динара напојнице. "Исто тако, и руководеће особље. у овим ресторанима, нема. великог искуства, у раду та-
Стручњаци - мудраци——
— Пишемо, пишемо границу, _ Да напишемо границу,
— Како се нама допада; » Шта: остаје, шта 'отпада...
„
„4 ј-
•
ко да се, поред свег труда, да се посао што боље обавља, дешавају пропусти који рђавогутичу на публику. У „Београд башти“, на пример, вечера,:се служи само у локалу а не.иљу башти, тако да се људи тискају у. загушљивим. просторија ма, мако већина долази у. ОВАЈ локал баш због баште. ето тако руководства, негде не 89. казују довољно разумевања 8а, рад келнера и захтевају. одњих и оно што им не спада у задатак. Код „Касине“ могло се видети како продавачица колача пере тањире на самом шалтеру, мако то не треба. да; јој буде посао. Морала, је због тога да услужује госте са мо: крим рукама, што не не оставља добар утисак на посетиоце,
Ниједан од ових недостата. ка, међутим, није такве природе да се не може отклонити, Пре свега, већина · угоститељског особља показује велику вољу да својим услугама, подигне углед локала :у којем ради. Недостаци који долазе из непознавања посла и: нестручности радног особља овакодневно се отклањају. 'Угбститељска предузећа, · #50 синдикати, "помажу са своје стране да се особље што боље оспособи за службу У новим условима. Отворен је и ку : којем има, 88 олутралаНа.
при разврставању" робе | |
Многи артикли који сазаку од Унре претстављају за наше: грађанство ) вину. Зато се у недостатку тачних израза за садржај појединих конзерг ви, у преводима дају називи. који Не мају везе са стварном садржином. Ти: пичан је случај са следовањем које осе давало на Т-карте. У саопштењу, које је дато преко штампе, речено је да ће се на ове карте делити по 794'гра“ ма масла. Тек пошто би уплатилиоле“ довање, грађани су видели да уместо масла добијају теглу мармеладе. 3007 тога су многи тражили да им се вра; ти уплаћени новац и настајала су, не: потребна објашњења на касама. 6 метња је настала и код снабдевача У неким задружним продавницама тру; ницама је дељено по 794 грама паса из кутија за болеснике. Могло, би се' помислити да се ради само 0 лопрег шном називу. Међутим, и органи. које: одређују цене нису се руководили ~ „са; држајем, него су је одредили према називу. И тако је мармелада, која се у слободној продаји давала по 50 ди“ нара у следовању стајала 55 динара“
“4 пу . су 'се десиле У овом се понавља“ код грађана, за обе КОМ
Грешке које случају не би требало да ју, јер. уносе пометњу Поготову нема оправдања су одређивали цене. Тачно је да МЕ нисмо вични називима појединих арта кила, али бар“ овде се радило о, ст5% кленој тегли кроз коју се тачно мора видети садржина;