20. октобар

1 МАЈ 1946

Волике КОлИЧУНе текстила и обуће, пошиљке Чнре, додељене (су грађан „мо Беогрод

Већ од првих дана ослобође. ња Београда, поред потребе да се становништво снабдева најосновнијим животним намир. ницама, поставио се и проблег; снабдевања, текстилом и обу. ћом.

За време окупације велики део становниш Хреа (о је приморан да продаје своја одела и обућу како би могао да одржи свој голи живот, а оно што му је остало било је услед ношења упропашћено. Народне власти учиниле су максимум напора, да, се ово питање повољно реши. Важну улогу у том решавању имале су пошиљке Унре.

Само у току ове године подељено је Унриног текстила и 0обуће у врло великим количина ма. Тако је између осталог подељено штофа, за мушка одела око 2.500 метара, за мантиле око 20.000 метара; готових мушких одела око 4500 комада, око 6000 женских хаљина, готових мушких капута, око 20.000 а женских око 7000. Истовремено додељене су становништву Београда и веће количине веша. Подељено је 1783 мушке кошуље, око 10.000 женских комбинезона, око 6000 мушких и око 5000 женских гаћа, преко 20.000 пари мушких и око 7000 пари женских чарапа. Укупно је подељено 32.000 пари обуће.

Поред ове робе која је продавана уз бон, делом преко предузећа, установа и релона, подељена, је извесна количина, текстилне робе бесплатно социјално угроженим. Између осталог бесплатно је подељено преко 1200 мушких и исто толико женских капута. Разне "ноловне робе у тежини од преко 25 тона такође је подељено нашим сиромашним суграђа. вима,

рама Ден КИР

НА ПОЉАНАМА СМРТИ У ЈАЈИНЦИМА ГДЕ ЈЕ ПОГУБЉЕНО ОКО 80.000 ЈУГОСЛОВЕНА -

Помен на стрелишту

ајско јутро, облачно а

светлошћу засићено, У

вароши је оморина, али

на пољани јајиначког стрелишта, једанаест километара од Београда, осећа се свежи дах блиске авалске шуме и сладак мирис тек оцвалих багремова, Пољана стрелишта сва је оивичена багремовима. У њиховој сенци, на дужини од више десетина метара, још се виде црни трагови згари: шта: ту су Немци спалили хиљаде/и хиљаде лешева стрељаних са Бањице, да сакрију траг својих страховитих злочина. На нирнбершком суду злочинци су признали да је у Јајинцима погубљено око 80.000 Југословена. Паклени план лудака о нњ стребљењу читавих народа на. шао је достојан епилог 9 маја 1945 у безусловној капитулацији пред армијама слободе и правде. Берлин је данас још увек море рушевина, а над пољаном смрти у Јајинцима данас суверено влада пролеће. Багремов цвет завејава послед ње трагове пепела спаљених... Усамљене крстаче којима је насумце засејано терасасто по. ље једва се назиру у високо набујалој трави, протканој веселим шарама пољског цвећа. Ни пламено црвене булке не потсећају на крв. него на радост и љубав... Из меке траве узлећу лептирићи, плави, као детиње очи, Тишина. Цвркут птица. Зрикавци.. Над поља» ном смрти у Јајинцима данас суверено влада светло мајско јутро. А пре три године...

Пре три године, 14 маја, на овом месту стрељане су двадесет и две жене.

Биле су разних занимања: Јелена Ћетковић и Јулија Делре — раднице; Даринка Павло.вић — учитељица; Олга Кршуљ — чиновница; Цвета Николић — сељанка; Вера Ђокић — студенткиња; Лепосава Михаиловић — инжењер...

Биле су разних доба старости: Јелена Цветковић имала је педесет година, Лепасава Пе реги — деветнаест!. Кристина Ковачевић била је седа, а Катарина Мутић — тек што је изишла из детињства...

Али свима им је једно било заједничко: безгранична љубав

"према отаџбини и вера у побе-

ду правде, Једнак је био израз

—__________________

20 ОКТОБАР

гордости на њиховим лицима — кад су у смрт полазиле иста песма на уснама кад су Убациване у камион за Јајинце. Три упаљена аутомобилска мотора У дворишту бањичке тамнице нису могла њихову песму надгласати, Последњу, опроштајну песму — намењену онима који су иза зидова и ре шетки ослушкивали тога јутра — стрепећи за судбину двадесет и две верне и храбре дру: гарице.

Једна мајка пред сликом своје кнери

Одвезене су овамо, на јајиначко стрелиште. Нема данас живог сведока њихове погибије. Нико не зна какво је било небо оног мајског јутра пре три године, када су њихова куршумима изрешетана тела пала на земљу, већ натопљену крвљу безбројних жртава. Ни“ ко не зна да ли су се дивне тамне очи Јелене Ћетковић по. следњи пут зауставиле на расцветаном багрему или на о-

ПРЕКО ХИЉАДУ ВАГОНА РАЗНОГ ПОВРЋА ЗАКУПЉЕНО ЈЕ ЗА БЕОГРАДСКЕ РАДНИЧ КО-СЛУЖБЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

Главна београдска радничко-службеничка задруга

лостаје важан чинилац на београдском тржишту

лавна београдска задруга ефикасним и разгранатим пословима и оснивањем _ знатног броја продавница обухватила је у досадашњем раду велике потрошачке масе, којима је пружила артикле по приступачним ценама У првим почецима, У необично великим тешкоћама, Главна београдска задруга је успела да оствари прве постав“ љене задатке и да постане о" збиљан економски фактор У привредном животу Београда. Са стеченим искуствима у раду и усклађивањем основних организационих форми, Главна београдска задруга створила је чврст основ за брже конкретизовање нових задатака, који се постављају пред њом у ове дане и за наредне месеце. Важан задатак у будућем раду Главне задруге је довоз поврћа и воћа у што већим количинама за Београд. Први основ“ ни моменти су већ остварени. Задруга је контрахирањем обезбедила 705,5 јутара засађеног поврћа, које ће износити око хиљаду вагона. Задруга се чврсто повезала са сеоским произвођачким задругама по Војводини. преко Задружног савеза, који ће сакупљати све количине поврћа. У истом смислу Нови Сад ће бити набавни центар, обавештајна станица и контрола за пролаз свих саобраћајних средстава, којима ће се довозити са одређених места намирнице. Уз ове главне предрадње Главна задруга је повела рачуна дау случају не: могућности потпуног извоза припремљене количине поврћа фабрика „Кулпин“ из Новог Сада преузме прераду поврћа, да би за време зиме Задруга могла _ снабдети · конзервама мензе и задружне продавнице по Београду. у. Познати су случајеви да је У посредништву извесних задруга било грешака које су У многоме понекада подизале цену потрошачким продуктима. Полазећи од тог основног става, Главна задруга неће уче-

ствовати као посредник у свим

овим пословима, већ ће једино за организацију тог посла зарачунавати минималан проценат, За што бољу и ефикаснију дистрибуцију Главна београд ска задруга у том смеру организоваће задружне тезге по пијацама, пиљарнице и специјалне продавнице по граду У којима ће се продавати приспело поврће,

У организовању снабдевања града Главна задруга појачаће рад са текстилним и другим индустриским артиклима. Тако, поред 11 текстилних продавница, отвориће се још три нове, као и две продавнице за намештај и једна за стакларско-пор“ цуланску робу. Отварањем нових продавница створиће се бољи услови за брже снабдевање грађанства.

Један од будућих задатака Главне задруге је брза набавка контролисане и неконтро лисане робе, коју ће продавати са минималном зарадом, да би допринела што бржем усклађи-

— А буне се што смо ми дизали

да дигне!

вању плата радника и наме: штеника са ценама продуката. За рад са текстилом и индустриском робом предвиђено је око 50,000.000 динара, што показује да ће се рад у том смислу доста развити,.

· Задруга ће трговини са алкохолним пићима обратити па жњу тиме што ће попунити недостатак у судовима, нужним апаратима и створити добар ка“ дар стручних добављача пића.

У довозу јаја и живине било је доста сметњи због недостатка кавеза за живину и сандука за јаја. Да би се отклониле препреке, које су се појављивале, предузети су кораци за обезбеђење кавеза и сандука, а да би набавка јаја и живине била ефикасна задруга ће се повезати са сеоским задругама и обратиће много више пажње умешнијем паковању ових намирница да би се избегли случајеви кварења, у

где год се шта имало

својим сопственим

Главна задруга нарочито је уложила много труда у снабдевање радничко-службеничких мензи тако да је у ту сврху.основан координациони одбор са отсеком за мензе, И. поред успеха у организовању снабдевања великог броја мензи, које су имале обилан рад, тако да је за прва три месеца У овој години издато 104.000 оброка, Главна задруга ради бољег снабдевања мензи, већ је ство»

· рила посебне магацине, одакле ће се вршити убрзаније достављање намирница, |

Са новим задацима Главна задруга улази у нову фазу рада, У борбу за' очување цена, за усклађивање плата. радника и намештеника са продајним ценама, што се већ сада огледа на нашим пијацама а што ће убудуће бити још очигледније. За будуће пословање Главна задруга предвидела је 150 милиона динара, чиме се изражава и замах којим ће се вршити снабдевање у Београду.

лире

ГРАЂАНИ ПОДРАВСКЕ. УЛИЦЕ САМИ СУ УРЕДИЛИ И КАЛДРМИСАЛИ СВОЈУ УЛИЦУ

У великој акцији за уређење града нарочито се истакла Подравска улица на насељу Вождовац. Грађани ове улице, која је била врло запуштена, потпуно су је уредили и калдрмисали средствима. Улица је најпре нивелисана и проширена за четири метра у дужини око 250 метара. После

| тога, преношен је материјал, У

чему су главну радну снагу дали сами грађани, Превезено је 16 камиона материјала и 19 кола камена, Нарочито су се истакли Станко Пејић и Стојан Вилус, који су били организатори и руководиоци радова, Стојан Вилус дао је 108 радних часова, а Стан: ко Пејић 85 радних часова. Миша ПИШТАЛО ·

блаку који је једрио јутарњим небом, Нико не зна да ли се златна коса Наде Ђокић, кад је пала, расула по трави или се одмах помешала са земљом већ ископане раке... Сведока нема, Али нема ни сумње да су погинуле храбро, достојно, кличући _ слободи. "Јер то: су биле жене-борци, које су већ својим животом посведочиле презирање смрти и бескрајну оданост своме народу.

Три године је отад прошло. Данас, док зрикавци све јачом песмом наговештавају подне, кроз високу траву стрелишта промиче мала, црна поворжа. То мајке, сестре и другарице погинулих долазе да им одр-

же трогодишњи помен. ) 5

Достојанствене су и тихе у

свом болу мајке јунакиња, Са...

мо понека не може срцу одо: лети, па кршећи руке и свијајући се над земљом гласно зајеца и закука: |

— Јој, Бећаревићу, живота немао!.. Јој Грујичићу, рода немао!... ' Јој, Олга, моја Олга, где си! | .

Али одмах је окружују друге мајке: Руан |

= Није она само твоја, она је свију нас... и

— Она је ту, и моја: Душица је ТУ...

— Не плачи, другарице, погледај ме, мени су два сина у-. били... ,

— А мени три!

Олгина мајка диже се са земље, клецавих колена, и утирући сузе вели:

— Опростите ми, али боли, боли.

— Знамо, мајко, да, боли. Знамо Како боли... Ипак, не

треба плакати.

А мајка одговара вриском ојађеног срца:

— Нећу да плачем — али у бијте зликовце!

Црне прилике, као тужне, велике птице лутају по гробљу без хумки и споменика и раси-| пају по њему цвеће, много цвећа, мајске руже ин божуре, Затим се све скупљају око једне младе жене која им тихим гласом прича о њиховим кћерима. Она је с њима провела годину дана У логору. Прича о њиховој доброти и храбростњ О заједничким патњама,

— У лето четрдесет и друге падале смо од глади, „нисмо могле двапут да обиђемо за: творско двориште. А фашисти су нас терали да радимо гимнастику. Бринули су за наш здравље — да бисмо у добр кондицији изишле овамо, на а јинце!...

Мајке, потресене, слушају.

— ..Онај који зна зашто умире, умире само физички. Његова' идеја остаје, Кад су Немци позвали наше другарице у смрт — они су задрхтали. Јер ни једна од њих није заплакала. Смејале су се и певале... Првих дана по ослобођењу Београда учинидо ми се једном на улици да сам срела Олгу Јовановић. М нисам се зачудила, Мислила сам да ју је снага њене вере дигла... Да је природно да она, која се борила, за слободу, У слободни живи и шета слободним градом... У нама ће вечито живети успомена на. Олгу, на Јелену и све остале...

— Слава им! — одјекује зеленим пољем. | |

У насталој тишини чује се опет како пригушено цвили једна мајка, .

На то се подиже један одлу чан, јасан глас. Говори жена у црнини, и сама мајка,

— Ми, драге моје мајке, не треба да плачемо, већ да се заветујемо да ћемо ићи путем ко: јим су ишла наша дивна деца... Да ћемо живети с оном вером, с којом су оне живеле, с. оном љубави за слободу... Оне су дале живот за срећнију будућност млађих нараштаја. Ти млађи, данашња омладина то су сада наши синови и наше кћери, Пригрлимо их, укључимо се У нови живот, радимо за њега. То ће бити најлепши споменик нашим кћерима,

Глас жене у црнини све сна"жније одјекује пољаном;

— Ових дана треба да се одржи суђење највећем злочин“ цу, слуги окупатора.

— Проклет био! — одговара хор уцвељених мајки.

— Уместо да плачемо, ми треба данас да тражимо одма: зду. Да се изврши правда, Не-

ћемо јадиковати... Наш пут је |,

пут којим су ишла наша деца, пут. борбе за срећнију будућност наше земље, ове земље, крвљу наше деце натопљене...

— Да идемо путем наше де- | це! — понављају мајке, смирено, поносно. Из

И тихи, облачни мајски дан, и обично терасасто поље, у траву зарасло, одједном потсећају на позорницу грчке трагедије, на Хомера, на највише узлете људскога духа, на најсвечаније тренутке људске историје Фрида ФИЛИПОВИЋ

=== 4 ГАМА “4

пир

“

ЈЕ | мисано је већ о оштећеној о ;ради бипшсг двор.ког парка. И Гаре= дузете су мере да се доведе "Ж ред: уклољепна је болљпкава жига,“ али је, зато, оборена сама огра да, Ако нема могућлости за дефин Атарну: 0правку, требало би је, ма им провиаорпо, довести у ред, /да не квари изглед ове промстне 2 Длерије,

ПОЛАКО, АЛИ САрурнО... 7

Љ пољашност Београда се мења, попразља. И саобраћај се регулише, После жутих пруга, које' обележава•

" прелаз пешака преко коловова, десетине саобраћајаца пиштаљкама

грпомињу несавесне или неупућене хтрађане, Треба поздравити ову енергичну меру, која ће, — надамо :се

— први пут у Београду, завести' у“ редан саобраћај. "

и НИЈЕ ДОВОЉНО САМО ОКИТИТИ., а

3 76 ИЕ рошао је Први мај, Прошао је Дан победе. Осушило се зеленило на улазима, и стубовима. Уместо, да „декорише, да улешшава, оно ружи. Говори о нашој небрижљивости „и нехату. Можда би омладина могла на себе да узме скздање зеленила, које је изгубило своју сврху, ..

ко то ЗНА2

4“ ви ми знамо да је Београд гдо-

био такси-аутомобиле, Али скоро нико не зна где је њихова станица, Требало би ово место, код теразиске терасе, обележити таблом, уколико је то дефинитивно место за такси-аутомобиле, 3 . о