20. октобар
ј с :
6 данашњим
"звојем и
Иг кодневни : ка поштанско-телеграфског
Улаз у изложбене просторије
_ Полуобновљени
поштански ауто мобил
СМОТРА ЖМЕНЕХА
адаци Који су стајали и стоје пред Савезом – поштанско-телегратских службеника веома су
сложени пи Тешки, Ослобођење
је затекло наш: поштанско-теле-
графски спобраћај У потпуном нереду, скоро уништен. Али захваљујући
штанско-телеграфских
напорима по« службеника и
помоћи коју су им указале народне власти и народна армија, | поштанска и телеграфска служба обновље-
на је данас толико, да може да задовољи основне и најпрече потребе народа п државе,
У току првомајског такмичења По. штанско-телеграфски службеници ни стакли су се својим преданим радом, а да би грађанство било упознато ба резултатима Тога рада, Савез службеника поштанско-телеграфско. те. лефонске и радио службе _ отворио је у Београду велику изложбу рада и техничких средстава свога саобраћаја. Сав овај. материјал изложен је у згради Академије наука.
Изложба је необично добро опремљена и поред изложених радова — резултата такмичења — обилује
разног другог материјала чиме је посетиоцу осамо да се упозна са нашег ПТТ саобраћаја, већ и са. историјатом, раусавршавањем техничких средстава која омогућују људима да, и поред просторне удаљености, из. мењују своје мисли, саопштавају једни другима новости и буду оба“ вештени о свим догађајима у свету.
Први део изложбе обухвата графиконе и цртеже Који приказују и" сториски развој поштанске и телеграфске службе од најстаријих времена — старог века, до данас, Посетилац упознаје првог разносача поште, тркача египатских фараона, средњовековну дилижансу и најзад данашњу, модерну радио-телеграфоку станицу,
Други део обухвата Рад наших ПТТ службеника на обнови, Од старог, ратом оштећеног материјала, од поломљених гвоздених конструкција руке наших радника стварале су ново. Део тога рада на обнови Може да се прати на самој изложби, јер неколико Радника, поред свотјих машина, раде свој свакодневни посао.
У дирекциској ПТТ радионици У Београду, углавном израђује.се и препгивља већина материјала, те летонске говорнице, поштански сан. дучићи, аутомобили, телефони и разни други делови,
Радионица мрежне групе Београд такође је изложила своје производе.
У овом делу изложбе приказано је гусавршавање _ телефонских апарата, Посетилац може да упозна десетине фаза кроз које је прошао телефон, усавршавајући се до данашњег, сто ног телефона са бирачем. Такви, најмодернији телефонски апарати из"рађују се данас и код нас у Београду и Загребу,
Трећи део изложбе, поред најсавршенијих телеграфских уређаја, раДио-службе п савремених телефонских постројења, приказује и сванормални рад службени. саобраизложбе мноштвом и графикона, могућено, не стањем
ћаја, Поред разглелања
= "посетилац може и да преда на шал-
теру у изложбеним просторијама те“
телетрафсве и
леграм, писмо, мили пакет по сниженој тарифи. ;
Постоје многи заборавни пошиља. оци. Њихове пошиљке, без имена, адресе п места у које св пошиљка шаље многобројне су и посетиоци могу да виде хрпу оваквих пошиљ“ ки, која их опомиње на већу пажњу при слању писама. Филателисти имају прилике да Виде реткости маркарског света, ревизије поштанских марака,
Најзад, изложене су им зидне новино појединих синдикалних подружница, графикови Који приказују успех у првомајском такмичењу и поштанске марке.
Од почетка до краја изложба је веома занимљива и поучна, Опре-
"ПРОСВЕТЊИ
Синдикална подружница
Нородног позоришта
>У лакмичењу
току првомајског такмичења синУ дикална подружница Народног
позоришта ставила је у свој план такмичења и припрему двеју премијера. Ова обавеза схваћена је од свих чланова подружнице најозбиљ“ није и као прва претстава у оквиру такмичења дата је опера „У долини" од Д'Албера, Опера „У долини" приказана је најбољим радницима
Београда, То је био поклон ударни. пима од стране њихових другова из
синдикалне подружнице Народног позоришта. у Чланови синдикалне подружнице
Народног позоришта испунили су своју првомајску обавезу у потпуности приказавши и Гогољеву „»Женидбу“" као другу премијеру У оквиру такмичења. Тако су прво приказивање „Женидбе“" _ гледали само најбољи трудбеници Београда. Они су пре почетка комада захва лили члановима Народног позоришта за њихов труд и настојање да уметност приближе народним Ма сама,
Комади које је у току такмичења спремила синдикална подружница Народног позоришта добро су одабрани, одлично припремљени и увежбани, што доказује да су наши позоришни радници озбиљно схватили своје учешће у такмичењу, Чланови синдикалне подружнице Народтог позоришта обавезали су се да ће и убудуће наставити са оваквим преданим радом, пружајући прилике за уметничко доживљавање онима од којих уметност и потиче и који је данас омогућују.
Од зилогињи војске, гоиони и омладине 3ЗИВИСИ сабирна акција челичних боца
У нашој металној индустрији осећа се велика несташица, челичних боца за оксигени "друге гасове који се употребљавају при 3Заваривању. Тај материјал је немогуће набавити из иностранства, зато смо приморани да се задовољимо оним што имамо, иако тога, има мало. | и :
Међутим, мноштво старих че! личних боца лежи неискори. шћено по нашим радионицама, фабрикама, двориштима, па чак и домовима. Оне нису никоме потребне и не служе ничему, док их метална, индустрија, неопходно треба.
Месни одбор металаца, ради 'помоћи нашој индустрији, организовао је акцију прикупљања старих челичних боца.
Џотребно је да целокупно "грађанство потпомогне ову ак– #
цију и о свакој челичној боци обавести рејонске комисије које се налазе;
За Први рејон у Чика Љубиној број 20 или на телефон број 25.307; за Други рејон У Косовској број 389, телефон 20.034; за Трећи рејон у Кнеза Милоша број 43, телефон 20.071; за Четврти рејон у Светог Саве број 39, телефон 21.440; за Пети рејон на. Вуле-
_ вару Црвене армије број 81,
телефон 44.359; за Шести рејон у Крушевачкој број 45, телефон број 44.228 и за Седми рејон у Андре Николића број 25, телефон 50.913. Ћ |
Од свести грађана, омладине и фронтоваца зависи потпуни успех ове прикупљачке акције, а тиме и успех обнове наше ме"талне индустрије.
Изложба обнобе поштансбе,
радио службе
мљена је са пуно пажње, обухвата обиље материјала, техничка обрада је одлична и, после изложбе нашег саобраћаја, претставља једну од најбољих манифестација ове врсте које су досада организоване у Београду,
Наши поштански, телеграфски, телефонски и олужбеници радио-сао“ браћаја улажу и даље своје напоре у изградњи и обнови земље, Зато је дужност грађана, омладине, војске, Радника и свих осталих становника Београда, да бар својом посетом изложби одају привањае Тим напори“ ма, јер ће на изложби моћи много што-шта да науче, јер сама изло-
" жба заслужује ту пажњу,
Б. ВВ.
"20 ОКТОБАР
17 МАЈ 1946
Кроа во танеЕ
ЗА ШТО ПР АВИЛНИЈИ СМЕШТАЈ И ИСХ РАНУ ШЕГРТА
едан од најважнијих Ј услова | за подизање стручних занатских кадрова, поред стручних занат. ских школа и курсева, јесу и домови занатских ученика У привреди, У бившој Југославији је у току двадесет и две године отворен у Београду само један шегртски дом „Џривредник“ и један дом малолетника, у који су слата морално дефектна и посрнула деца. После ослобођења у току године дана отворено је у Београду осам шегртских домова у којима, је смештено укупно 790 радничких омладинаца. Важно је подвући да ни овај број домова није решио збрињавање све омладине у Београду, која треба да се смести у овакве домове. Број омладине која је изгубила родитеље у рату, а која, се укључује у привреду, сваког дана, наглим порастом индустрије и занатства, постаје све већи и већи. Пре једанаест месеци у Београду је било око две стотине радничких омладинаца које је требало збринути. Данас, и поред осам домова, преко две стотине омладинада није у могућности да буде и збринуто.
Моред обавеза у предузећима и радионицама, на позив Првог дома, омладинци свих домова, почели су да се такмиче и на културном и фискултурном пољу, на давању добровољног рада на рашчишћавању Београда, у јачању дисциплине и одржавању хигијене. Да би нам успех такмичења, био јаснији, потребно је подвући да су се у току отварања, домова, морале савлађивати разне тешкоће око поправке зграда, набавке инвентара, одела и обуће, питања исхране и тако даље. Велики прилив радничке омладине из свих крајева, на.
У ДРУГОЈ ЕТАПИ ТАКМИЧЕЊА
рвомајско такмичење је
завршено, односно прва
етапа такмичења је за: вршена. Ушли. смо у други део такмичења, усвојили смо такмичење као систем у своме раду, такмичимо се и даље. Наши напори не завршавају се истеком извесног временског рока, јер крајњи циљ тих напора је потпуна и коначна 0обнова наше ратом опустошене земље, - фабрика, саобраћаја, мостова и домова, а тиме омогућавање бољег живота за широке народне слојеве,
У току првог дела такмиче“ ња многи другови су се истакли својим прегалаштвом у раду и Као заслужену награду данас носе титулу ударника. Бити ударник значи бити први у пожртвовању, први у радним напорима, први на најтежим и најопаснијим пословима; значи бити најбољи по радном учинку, по постигнутим резултати“ ма и имати најјаче развијену радничку свест, најздравије схватање о неговању радне дисциплине, Бити ударник зна. чи бити свестан важности свога рада за обнову и бољитак живота целе друштвене заједнице. Београд има преко две стотине педесет оваквих људи. Ви“ ше од двеста педесет ударника Београда указују својим дру“ говима на начин којим ће се постићи потпуна победа над заостацима аљкавости и немар-
_ности,
· Ударници Београда су у прошлом такмичењу уз максимум: напора успели скоро у свим предузећима да својим пожр-
твованим радом, размишљањем _
о послу и производном процесу пронађу нове форме рада, усаврше и упросте рад, омогуће већу продуктивност и тиме смање производне трошкове, односно цене на тржишту. У току напора дошло се до многих проналазака, до нових и савршенијих конструкција и машина, Велики број имена наших ударника остаће уписан крупним словима у историји нашег рада. Милош Арсић, Ва. са Старчевић, Тома Врбашки, Стана Лончар, Ружица Игња-
товић и многи други остаће у-
век пример друговима, Али тиме, што су наши удар. ници дали у прошлом такмичењу, они нису свој коначно испунили. Нико од -њих не сме, занет старим успе. сима, да попусти у раду говорећи да је испунио своје. Радници Београда и њихови другови — ударници — постигли су током прошлог такми-
осталим својим
· за осигурање радника,
задатак;
/42 | У дарници, сачубајте име!
чења велике и стварне успехе. Снижење цена производима и огромно побољшање снабдева“ ња грађанства резултати су њиховог рада.
Али, улога Ударника тиме није завршена, Ударник је само једна степеница више ка циљу коме наши радници треба да теже, а тај циљ је: херој рада. Остаје још много тога да се уради, И у даљем току такмичења ударници треба да на“ ставе са својим напорима чу“ вајући и бранећи своје име. Они морају и даље да усавршавају форме рада, да размишљају, истражују и проналазе.
Онај који је једном био први, који је једном проглашен ударником, има каб своју највећу дужност да то остане, да је увек први, да уложи све напоре борећи се за титулу хе: роја рада, јер, у противном, ако би његов радни елан попу. стио, ако би нестало жеље да и даље буде први, тиме би негирао сам себе, тиме би се бо-
'" рио' против самога себе.
Зато, ударници, останите и даље први у напорима, очувајте своје име и. покажите шта може и шта значи прегалаштво У обнови, будите и да ље пример радним масама, нашег народа, јер је то једини пут за остварење бољег живота радничке класе.
Брана ВУЧКОВИЋ
Још један
НЕСАВЕСНИ
ПОСЛОДАВАЦ
С опственик браварске радионице Атић, у Сарајевској улици број 59, има у својој радионици неколико шегрта, Жељан и лаком на зараду, он је противзаконито тражио од шегрта и приморавао их да раде дванаест до тринаест сати дневно. Али, да би још више уштедео и што боље зарадио на снази тих дечака, Атић своје шегрте није пријавио Уреду Када су се дечаци жалили, Атић им је рекао: „За мене не постоји никакав синдикат и не важе његова правила,“
За овакав свој рад бравар Атић треба да одговара пред народним судом, којиће . погсетити да синдикати постоје и за њега и његове раднике и да је данас немогуће радити по предратним методама,
Данило ЛУКИЋ секретар Месног одбора металаца, у
· је донекле порављена.
Проблеми домова занатс
ше земље, довео је до пренатрпаности у домовима, тако да су преко целе зиме обично по двојица спавала у једном кревету. Недостајала, је потребна, количина огрева, а у домовима, без купатила владале су тешке хигијенске прилике.
Данас су ова питања делимично решена подршком на„родних власти,
Хигијена, која је услед недостатка потребног инвентара, 0деће и рубља, немогућности свакодневног купања шегрта који долазе прљави са, посла, била најболније питање, сада, У свима домовима инсталирана су купатила набављено је рубље и обућа, окречене су зграде, а ситне поправке извршили су сами омладинци. Омладинци сами рибају и чисте своје собе и сами размештају постеље. ТреЋи дом у Московској (Крунској 5), који је оглашен за најпримернији, а чији су омладинци добили награду Месног синдикалног већа и Градског УСАОО.а, израдио је пре такмичења план по коме су се образовале секције по струкама. Свака, секција се обавезала, да ће према своме звању извршити поправке у дому такмичећи се међусобно. Тако је на пример берберски ученик Мирко Вукотић, који је добио награду ИНО-а, а на свечаној конференцији проглашен за ударника, потшишао за 48 часова 159 питомаца. Соба која је најбоље уређена и очишћена, добила је нарочите прелазне прекриваче. Осим тога, питомци су се повезали са. рејонском средњошколском омладином, која им је помогла, у групном учењу и организовању приредби.
Међутим, постоји маса нерешених питања, са којима је потребно озбиљно да се позабави. Начин исхране још није задовољавајући у појединим домовима., На примеру Трећем дому исхрана, је, услед осамостаљења домова по питању економије, у току такмичења била слабија него пре такмичења. То се осетило и код осталих домова. Менза у индустриској школи и дому у Раковици била је одувек слаба и ту би се могло наћи решење фузијом ове мензе са мензом „Индустрије мотора“ која, је добра, а "пребацивањем буџета за исхрану питомаца. дома у расход ове мензе само би побољшао квалитет хране. На сличан начин требало би решити начин исхране оног дела радничке 0младине, којој је ученичка плата недовољна за исхрану, а родитељи, услед болести или старости, једва су у могућности да им обезбеде становање.
них ученика
Смештање оваквих омладинаца, у домове је неправилно, јер се на овај начин заузимају места, онима, који поред недовољне исхране немају ни стана, јер су без родитеља, и старалада, Ако би се ова омладина, уз ми. нималну надокнаду, прикљу. чила већим радничким и наме. штеничким мензама на терет чланства и ово би питање јед. ним делом било решена. Питању стручног васпитног кадра од кога, углавном, зави. си самосвест и дисциплина код омладинаца, школска па џи стручна наобразба, треба по. светити нарочиту пажњу. У почетку је било неразумевања, па се због недовољних финан. сиских могућности штедело у постављању довољног – броја васпитача, а то је било погре. шно. Међутим, проблем није ни данас решен, Ми ни данас немамо стручни васпитни ка. дар који би у потпуности одго. ворио својим обавезама. Зато би било неопходно да се наш мла. ди васпитни кадар васпита,
подиже кроз курсеве – које би организовало Министарство просвете,
На свечаној конференцији, на којој је Трећи дом проглашен као најбољи у такмичењу, друго место је добио Први дом. У току такмичења најбољу приредбу дао је Четврти дом, највећи успех у хигијени по. стигао је Други дом, који је до такмичења, у том погледу био најзаосталији. Највише радних часова на прековременом раду у раскрчавању рушевина и најбоље фискултурнике дао је Дом у Раковици.
У ударничком раду узело је учешћа, 558 омладинаца, који су далж укупно 12.127 радних часова. У оправкама домова учествовало је 392 омладинца који су извршили 703 оправке. Не сме се заборавити да омладинци време утрошено на овим оправкама, на рибању соба, и одржавању хигијене не урачунавају у ударнички рад. У тај
„прековремени рад рачуна се
само време проведено у подизању паркова и рашчишћавању рушевина.
Одмах у почетку такмичење је добило облик борбе између домова за постизавање што бољих резултата.
Митомци домова, поред свог културно-просветног рада, 0-бично су и најбољи Ђаци у својим школама и ударници на послу.
Све је ово доказ да највећу пажњу треба посветити уређењу ових установа и отварању нових домова, ако мислимо нашој привреди да дамо добар
стручни кадар и свесне раднике. Бошко НОВАКОВИЋ
4 02
ПРОФЕСОРИ И УЧЕНИЦИ ПЕТОГ ТЕЧАЈА ЗА РАТОМ ОМЕТЕНЕ УЧЕНИКЕ У ПОСЕТИ СЕЛУ МИРИЈЕВУ
С индикална подружница професора Петог течаја за ратом оме-
тене ученике, заједно са својим ученицима, посетила је село Миријево. Присутни сељаци и омладина саслушали су са пажњом изведени програм, а затим је професор Драгиша Стефановић одржао веома занимљиво предавање »О штетном утицају алкохола на човечји организам и о рацио+ налном коришћењу воћа«. У име ученика течаја говорио је Милош Радић који је нагласио жељу омладине града за што бољу сарадњу са сељачком омладином, јер је то један од најважни-
· јих услова за изградњу наше боље будућности У Културна _ група седмог – разреда
>Младост« извела, је затим занимљив програм, са великим бројем песама и рецитација. Драмска секција је извела позоришни комад »Аналфабета« од Нушића _ После програма омладинци су заједно са феоском омладином занграли
(је 4, сре | ап У
=
коло. Сељаци су веома срдачно испра« тили „своје госте из града. Б. ЂОРЂЕВИЋ
ПОСЕТА СЕЛУ ЋЕПИЈЕ
Подружница _ дрводељаца у зајед“ ници са лекарима Опште _ држав“ не болнице, Подружницом _ Лекарске коморе, зубних лекара, Подружницом бравара, Подружницом лимара;и Кро Јјачке' задруге _»Трудбенике организо“ вала је посету "селу Ћепије. Дрводељ“ ци су понели већу количићу готових предмета који су раздељени сељацима. Затим су извршили поправку врата 84 Задрузи, Омладинском дому и Школи и ђачке клупе, Становницима Ћепије раздељено је 62 парчета разнога 8: мештаја, једна круњача за кукуруз “ једна нова вага од 300 килограма. Сељаци села Ћепије примили су са
радошћу посету ове радне групе = приликом растанка приредили јој 60" дачан испраћај.
Љ,. ЈОШИЋ
Удобна вожња
Симплон-експрес Аутобус ког предузећа Србије