20. октобар
СТРАНА 6
Кајмака, сира, меда... све то може Београђанка да купи
у иаа
Јоде Пира!
Д' ли су ове тезге
биле некад празне и пусте» Заборавило се то. Сада је свака београдска
пијаца шарена башта,
Разни тонови зеленог захтевали би посебну студију сликара. Јер док је салата беличасто зелена, першун н мирођија су угасити, келераба је плако-сивкаста, а лук сребрнасто-бео; грашак је жуто-зелен, а млади зелен је као трава сунчане ливаде. Одмара се поглед...
Све је поразмештано, у котарицама, на тезгама. Чак ни на тањирима! То су
младе папричице. Деликатес за гурмане — »путна карта за Врњце« — како кажу они који штеде своје стомаке.
А домаћице задовољних лица пролазе уличицама овог зелен-града.
— Све бих купила, шири руке педесетогодишња Мара Стојановић, Више ме не мучи главобоља; шта ћу сутра за ручакг Десет јела бих могла да скувам, и све за час... Јер младо је, брзо се справља.
Читаве пирамиде младих кромпирића. Брда грашка н снопови лука, црна и бела. 5
— А мени је, лепа моја, срце на месту, каже Далматинка - Београђанка. Купила сам ти одјутрос морске рибе, па ћу је припремит' на нашу,,,
.
Осећа се изобиље. Ту, на малом простору концентрисано је много добре, свеже робе за исхрану Београђана. А то осећање изобиља одагнало је оно страховање и бригу, коју је окупатор изазвао исисавајући животне сокове из наше земље. Данас се осећа сигурност и мир. Због тога се не праве више залихе, не страхује се.
· Спокојно се ради, спокојно _ купује, Нема на пијацама више редова,
| рве су трешње, својим црвенилом, обрадовале Београђане, жељне свежега воћа, А сада је већ ту чита» ва поворка косо постављених сандучића, који излажу крупне баштенске јагоде и заустављају купце.
Између ·- поврћа, свежег воћа, између котарица сувих шљива, сандука Даја, качица сира н кајмака много је пољског цвећа,
Београђанке радо узимају пољско цвеће, да тиме украсе своје домове. Оно дочарава пространство цветне ливаде, мирис покошене траве, — а онда, оно се и много дуже држи у води од баштенског цвећа.
Зато сељанке, спремајући се за град, довикну деци:
— Хајде на ливаду! Наберите пољскога цвећа!
А по повратку у село, због тога, буде и бонбона на дну испражњених котарица или за појасом уморне сељанке. — Сад су, вала, бонбоне много поДевтиниле, каже Божана Марковић из Калуђерице. Може ин народ да их јеДе... •
> ТЕ агор, мерење, договарање, ,, И са свих пијачних стаза разлива се по
граду та свежа роба, у зембилима и котаришама, у портфељима оних који су, између послова, скокнули за часак, да купе мало воћа, да допуне исхрану у мензи, или, ако ништа друто, да одморе поглед на зеленилу, воћу, на изобиљу. Ј. Л.
Салате је пуно, а има
На
Аномалије по станбеним _ " отсецима
ешкоће станбених отсека
Београда су велике; али,
често и сами чиновници тих отсека, својим бирократским поступцима и немарношћу при раду, отежавају и онако тешке прилике.
Решењем Станбеног отсека Шрвог рејона под бр. 4599/46 стан у Скадарској улици бр. 38 одузима, се од досадашњег станара Вука Мартиновића, коме се додељује други у Космајској улици број 13, да би се у његов стан уселио Главни одбор Фискултурног савеза, Србије. Како је Вук Мартиновић у породици имао 11 чланова, а у своме дотадањем стану само две собе, то је он поднео жалбу Станбеном одељењу ИНО.-а, јер новододељени стан има само једну собу и хигијенски услови у њему не одговарају члановима његове породице.
Станбено одељење ИНО-а одбацило је ову жалбу као неосновану и потврдило одлуку Станбеног отсека Првог рејона. „Навод жалиоца да је стан влажан и руминиран Одељење је ценило, али га није могло уважити из разлога што је Главном одбору Фискултурног савеза Србије наређено да о своме трошку оспособи овај стан и да, ће се молилац у њега уселитл тек када стан буде догеден у испрано стање и буде употребљ:в за становање. Исто та:.о Одељење није могло уважити и навод жалиочев да му овај стан не одговара, према броју станара из разлога што му се додељује стан са истим бројем просторија као што је имао у свом ранијем стану. Ова одлука, станбеног одељења ИНО-а заведена, је под бројем 8949/46.
Међутим, нити је Станбени отсек Првог рејона, нити је Станбено одељење ИНО-а послало свога чиновника да новододељени стан прегледа, што се види из чињенице да нови стан у Космајској улици број 13 нема две собе, као ранији стан Вука Мартиновића, већ само једну собу, кујну без прозора и као нуспросторије собу без крова. Хигијенски услови у стану били би очајни, јер се
· овај стан налази сав у рушеви-
нама. Фискултурни одбор не само да није поправио стан, већ није ни почео поправљање, а Станбени отсек Првог рејона, захтева „пресељење у року од пет дана.“
Овоме треба додати и то, да станар Вук Мартиновић међу
· својих 11 чланова породице
има и два ратна инвалида, који су онеспособљени у току народноослободилачке борбе.
Срећом, на интервенцију Јавног тужиоштва Београда, обустављено је извршење ових одлука, Станбеног отсека.
По овоме предмету види се да надлежни органи Станбеног отсека, решавају предмете само за писаћим столом,
довољну контролу о становима, а има опет случајева да се „проверавање“ врши по неколико пута, да по неколико да· на узастопце долази увек дру“
ги орган Станбеног отсека. Б. В.
прешшње.. трешње — на све стране! ,
не водећи ·
БИРОКРАТИЈА И
20 ОКТОБАР
ФОРМАЛНОСТИ..,
„Пе дозволимо да одојчад , остану и један дан без млека
мам одојче коме је тек
И месец и по дана: Лекар Градског дечјег — диспанзера, у Добрачиној улици, препоручио је да дете исхрањујемо стеридизованим крављим млеком, које издаје, одно· сно продаје. »Завод за стерилизацију млека ИНО-а« у Ло-
миној улици:
Када сам отишао да добијем »Картон«, на основу којег се млеко издаје, узели су ми лекарско уверење и дечју крштеницу и рекли оно стереотипно: »Дођите сутра по картон«. На моје питање зашто ми се картон одмах не изда, одговорено је: »Зато што уверење мора прво да се заведе у књиге, да се попуни картон и картотека и да се сврше још неке друге ситнице«. .
Како Завод · ради са публиком само пре подне, то бих још једном морао да изиђем из канцеларије и да изгубим један до два сата радног времена. Поред тога; моје дете се непотребно осуђује на још један дан гладовања. Кад сам им те чињенице предочио, (на шта су и они сами морали да мисле), пристали су некако да ми одмах издаду картон. И, замислите — целокупно »завођење уверења у књиге и картотеку, испуњавање картона и неке друге ситнице« трајало је свега 3—4 минута. Да није било непотребног објашњавања и доказивања, свакако би се тај посао и пре обавио,
Уосталом, можда све то и није толико важно. Важније је да су ми картон наплатили 60 (шездесет) динара и то:.40 динара на име кауције за флашице 10 динара за некакву таксену марку и 10 динара за сам картон. Разумем што ми је у“ зета кауција за флашице, али никако не схватам на основу каквог законског прописа ми је наплаћена марка, када је Завод градско привредно пре: дузеће, које продаје млеко као и свако друго предузеће. По критеријуму Завода требало би да и свака »Грамлекова« млекара наплаћује некакву таксу за млеко и јогурт које тамо продаје
Исто тако не знам да ли је У реду да се и трошкови за картон наплаћују посебно, јер претпостављам да су сви тро-
један дан без млека«,
шкови Завода укалкулисани У цену млека (тако би бар требало да буде). Но, чак и кад би било оправдано да се картон посебно наплаћује, не разу: мем како може да стаје 10 динара, кад се данас за тај новац «може добити читава књига (кар тон је сасвим обичног квалитета, са две штампане стране, величине 15Х15 сантиметара). Најзад“ — бар да нам дају добро млеко. Мени се десило већ првога дана да се од две Жлашице једна одмах претво, рила у јогурт. Међутим, лекар детету није прописао јогурт већ _ »стерилизовано _ кравље млеко класе 11«. На тај начин, дете је наставило са гладовањем, Али зато на улазу у Завод за стерилизацију млека стоји транспарент на коме пише крупним словима: »Не дозволимо да одојчад остану и
Како овај случај није усамљен, јер чујем и од других да се жале на стерилизовано млеко, било би добро да се неко пронађе било у Заводу или ван њега коме би пошло за руком да оне речи са транспарента не остану само речи већ да са претворе и у дело.
Глигорије Љ- ЗДРАВКОВИЋ чин. Министарства саобраћаја
Неправилно дељење лимунова
Обрадовало ме је кад сам чула да се продају лимунови. За нас болеснике, то је важан додатак исхране. Зато сам пожурила одмах да их наба• вим, али ме је изненадило кад ми је
саопштено да се лимунови продају са мо преко подружница.
Правилно је да лимун добију прво они који се највише залажу, али је неправилно да не добију болесни и деца. Сматрам да би убудуће требало делити лимунове и наБ и Д карте, уколико их не буде у већим количина“ ма да свима буду приступачни.
Босиљка КОРАЋ, домаћица
СА СЕДНИЦЕ ГРАДСКОГ ОДБОРА ФРОНТА
У овом такмичењу нарочита пажња ће се посветити евиденцији
Првог јуна почиње такмичење Београда са Загребом, Љубљаном, Сарајевом, Цетињем и Скопљем
рвог јуна почеће такми-
чење Београда са глав:
ним градовима осталих федералних јединица. Да би се резултати такмичења што тач“ није могли упоређивати изме„ ђу појединих градова, биће потребно да се, када остали градови буду прихватили позив Београда, одржи једна заједничка међуградска конференција на којој ће се изабрати одбор за руковођење такмичењем и који ће у појединим градовима разрађивати прихва. ћене планове
У вези с тим је на последњој седници Градског одбора Фрон та Београда изабран одбор који ће према појединим тачкама плана такмичења основати посебне секције које ће руководити појединим радовима. Овакви одбори основаће се по свим рејонским и насељским одбори. ма Фронта. Док ће Градски од. бор израдити план такмичења за цео град, водити рачуна о постигнутим резултатима и при мати предлоге појединих ре“ јонских одбора, рејонски од» бори ће се старати о томе да се план такмичења разради и конкретизује према приликама које владају у појединим рејонима или насељима. Ови одбори биће уствари помоћна тела одборима Фронта јер одбори Фронта мораће да се старају о редовним текућим пословима.
Основни недостатак у првомајском такмичењу био је не: достатак свиденције. Дешавало се то да је извештај о постигнутим _ резултатима рада на разним с: "нама друкчије претстављан (на пр. при чишћењу града неко је назначи“
вао број отпремљених камиона, неко број радних часова, неко број особа итд). Самим тим ни укупни резултати се нису мо: гли правилно сумирати, нити су на време могли бити упоређивани, Да би се то избегло створиће се при свим одборима (рејонским, насељским, уличним и др.) као и при свим организацијама посебан апарат за вођење евиденције, Резултати који ће се преко ових секција износити биће једнообразни и помагаће да се на време уоче недостаци У раду, а исто тако омогућиће да се постигнути резултати У целом граду лакше сумирају и прикажу. Градска секција ће и у овоме бити главни руково дилац, а директиве које се буду издавале моћи ће брже и
правилније да се спроведу у најнижим организацијама Фронта,
Градска конферонција Народног фронта
У понедељак ће се у Извршном народном одбору одржа. ти конференција Одбора — са претставницима свих антифашистичких организација Београда. На овој конференцији повереници појединих одељења ИНО-а изнеће своје реферате, а делегирани претставници антифашистичких органи зација узеће учешћа у дискусији по свим питањима, тако да ће убудуће својим акцијама моћи успешније да указују по-
моћ народним властима по свим питањима обнове и из-
градње.
нелитерарна литература у књижари
741 Ненародна и
„Елан“
3 штампи је већ било речи о књизи „Слом Русије“ на не. мачком језику, која се може видети у књижари „Елан“ у Кнез Михаиловој улици.
У ту исту књижару ушао сам са намером да разгледам књиге и нашао сам, поред „Слома Русије“ и неколико других књига, веома сличних овој. Већ наслови откривају њихову намену: „Црвена привреда“, „Црвена Русија“ итд. Све су писане на немачком језику а, изашле су из пера, белогвардејаца _- емиграната, који су изгубили своје положаје у царској Русији и, пошто су избегли заслуженој казни, трудили су се да из иностранства роваре путем ових књига.
Отворио сам поједине и прочитао неке пасусе. Они говоре о неуспеху Октобарске револу-
ције, о „црвеном терору“, распаду Цервене армије и њеном попуњавању странцима, о враЋању на капитализам итд. Ма да је нама свима јасно колико је ту кондензованих лажи, сматрам да је веома неисправно што трпимо те лажи у виду књига у једној од наших књижара, годину дана после слома Немачке и великог обрачуна са фашизмом, коме је та литература и припадала.
Не би ли било потребно да каква, стручна комисија прегле. да складишта свих књижара у којима још има овог баласта и очисти их од ове фашистичке пропаганде, од ненародне и нелитерарне литературе
Мир. ТОДОРОВИЋ
Где су здравствени референтиг
а ЈЕ ца Филипа, Клајића и Мачванске може се увек наићи на угинулу и ту бачену пернату живину, која се распада и кужи ваздух целе околине. Недавно је неко од несавесних грађана ту бацио и угинуло дебело свинче, исечено на комаде, које се на сунцу распада и спречава цео крај да
отвори прозоре, услед смрада. Шта раде здравствени референти ових двеју улицаг Виде ли онн тор Знају ли шта "је њихова дужност, или су се задовољили титулама» Исто толико, колико су одговорни грађани, који су угинуле домаће жи-
вотиње бацили, одговорни су и ови здравствени _ референти, који се не осврћу на ова легла мува и изворе
кужнога задаха. М. МАРКОВИЋ
паинм
рана спава, и из
31, МАЈ 1946
Поправка олука и улица
КАКО ГРАЂАНИ САМИ СЕБ
ПОМАЖУ ;
(Стана Бети
|Попинново Баде
сопственим снагама уређу-
ју своје насеље
док Београд још док се са расквашене земље паркова шири јуч тарња свежина, становници Маринкове Баре раде. Кроз измаглицу одјекују тупи ударци пијука и мотика, мешају се са мноштвом гласова, песмом и циком пионира, који трчкарају око својих мајки помажући их у раду.
Још од три сата изјутра нико у наа сељу не спава, јер рад почиње у чеч тири. Жене, омладина, пионири и старци својим сопственим снагама ми средствима уређују своје насеље. Пре него што су почели радови, разровач ним и прљавим улицама пасеља тешка је могао да прође и пешак, а кола су често по неколико сати стајала углављена у разрованој улици или. блату.
У малим, ниским кућицама Маринкоа ве Баре живи 6.300 радника, 6.000 ључ ди који су били спремни да на први позив даду све своје снаге у борби за производњу. Али, било је потребно, поред помоћи привреди, уредити своје 'насеље, поправити улице, регулисати поток, побољшати животне услове. И, без дуге припреме, становници Маринкове Баре, стари и млади, прихватили су се посла. .
До данас је изграђено 14 улица. Оне су поплочане, а канали регулисани,
јутра,
_Сада се ради на изграђивању још 28 улица;
На "раду је највише старица и жена, али ни пионири не заостају.
— Па шта је, жене, зашто се не одморите мало»
— Одморићемо се тек када све за« вршимо, љутито одговара крупна жена у исцепаном пуловеру, носећи те жак камен-ивичњак.
— Она је радила два дана н ноћи непрестано.
Претседник одбора насеља Ђорђе Арсенијевић увек је са народом сво• га насеља. Он обилази радове, пома+ же свуда и задовољно се смеши.
Демобилисани борац и омладинац Сава Живковић пролази са завијеном руком.
— Шта ти је, пита претседник Арч сенијевић,
— Ма ништа, ноћас смо доносили шут из Првог рејона, па ми на руку пао басамак са рушевина и сломио је..а Али ништа, за месец дана ће проћи,
Један од највреднијих људи насеља је незапослени обућар Љуба Савић, Он у породици има петоро деце, али све своје слободно време проводи на
раду. — Шта ћу, без рада не могу, па
зар да седим код. куће. Боље је да
овако помажем ин себи и другима. Од најмлађег до најстаријег, ста=
новници Маринкове Баре раде. Дању и ноћу, по сунцу или киши, одјекују ударци пијука и песма, Они својим рач дом омогућују себи бољи живот, Нај« сиромашнији _ становници Београда, пролетаријат Маринкове Баре, не пре“ кида такмичење. То доказују њихов рад и 24.272 добровољна радна сата; које су дали само од 1 до 26 маја.
Свим осталим рејонима м насељима становништво Маринкове Баре нека послужи као пример. Б. В.
Баре на раду
Радови на продужетку улице Пеке Павловића