20. октобар
СТРАНА 4
_Још један брод
· "обновљен је
брод"градилишту Чукарица
" [77] осле дуге паузе, у првој :# | половини месеца јула, поново је засекао таласе Дунава и Саве брод тегљач „Кај.
пи макчалан". „Кајмакчалан" је
ћ потопљен 17 априла 1944 го,
· дине и све до исушавања, бе. | жаниског зимовника, остао је под водом. Пун муља, осакаЋен са покиданим командним мостовима и димњаком изреишетаним као сито, са проби. јеним боковима, окићен оби. љем, милионима, речних шкољ_ ки овај некада лепи пловни "објект изгледао је врло бедно. Нико није могао да поверује
„ тда ће „Кајмакчалан" понова
пловити дуж Дунава и Саве.
По плану Главне управе речног саобраћаја брод „Кај. макчалан"' је довучен на генералну оправку у бродогра. дилиште на Чукарици. Лице брода почело је нагло да се мења. Напорима. радника, брзо су вршене оправке свих просторија и постројења, тако да обновљени „Кајмакчалан" има вучну снагу као и раније, а спољни изглед и распоред просторија за посаду бољи је него што је био пре рата. У првој половини месеца јула брод тегљач „Кајмакчалан" предат је државном речном бродарству на употребу и за. пловио је таласима Дунава, и Саве за добро читавог нашег народа.
„Кајмакчалан" је још један резултат такмичарског полета, радника ин намештеника, бродоградилишта на Чукарици. Овим бродом наш пловни парк повећан је још са једним 06_ јектом, који може да повуче 500 вагона. робе,
Радници _ бродоградилишта, настављају свој рад. Из дана, У дан нови пловни објекти из. лазиће са бродогардилишта, способни да служе народу чи. ја се државна застава вије на њиховим јарболима.
Милорад ТРИФУНОВИЋ
радник бродоградилишта на Чукарици
“а Пи на НА 57
-
Требало би што пре „извршити ревизију трошаринске тарифе
ивша београдска општина 5 наплаћивала _ је велики број _ дажбина које је одмеравала онако-како је то конвенирало читавом —_ њеном стројству, тл не водећи рачуна како оне утичу. на жиБОТ потрошачких маса, Извршни народни одбор који је преу'•о апарат бивше општине, наследио је и читав низ фискалних мера бивше општи. не и неких се још и данас држи. Такав случај је са пијачним таксама и трошарином која је прилично · висока и знатно утиче на повишење це. на артиклима који се уносе у „град. ИНО је | одлука показао да иде за тим И да што више финансиски растерети потрошаче и на тај на. чин ојача њихову куповну моћ. Најновијом одлуком о укидању трошарине на жито и млеко, још једном је потврђе__но старање ИНО-а да помогне . и сељацима који уносе ове про. д дукте и потрошачима у Београду. Но, одлука о укидању трошарине на млеко н жито требало би да буде тек по. четна мера. Требало би ревидирати трошаринске — тарифе за све животне намирнице које се увозе у град и њиховим _ снижавањем олакшати снабдевање грађана.
низом досадањих
И. | =
У"
+
ДИПИИ Па. Пре У
Х
ЗА БРЗУ
животу великих и мно-
тољудних градова не5 избежни су несрећни случајеви, изненадна, _ обољења на улици. У сваком граду постоји станица за брзу помоћ, Постоји она и у Москви, Њен телефонски број је 08. | - своје време такозвани 0перативни део московеке Станице за брзу помоћ располагао је само са две телефонске лмније. Станица. је тада имала два аутомобила. Али стање се одавно променило, Данас Станица има седамнаест телефонских веза, директну везу са милицијом, Вватрогасном _ командом и управом градеког трамваја. У њеној
а
Живот м РАД
"контролни апарати
НАЛИК НА КОЗЕРИЈУ
20 ОКТОБАР
СЕЉАЧКИ РАЗГОВОРИ
„Цара Мурата“
код
~ вратио ја ономад. око
"подне у кафану „Ми-
лош Обилић“, Врућина,
па велим да попијем чашу киселе воде.
Ушао ја, дакле. Унутра жагор. — Киселе, киселе! — морадох да викнем неколико пута, док успех да ме газда чује.
А он трес, па пред мене пиво.
— Ја частим, — каже — пиј!
У ту кафану свратио сам ваљда први, други пут у животу. Забуна некаква, мислим.
— Ми се, — велим — не познајемо. ]
А кафеџија, топећи се од некаквог, рекао бих, човекољу“ бља, дословно ми рече:
— Знамо се ми. Знам те, ЧИМ
те погледам. Ти си наш. Наш, наш., — прихватио и средовечни господин са „жираде“ шеширом. — Јесте ли сељачко дете»
Нажалост, нисам. ·
— Нисам, — велим.
— Не смета, — одмахну ру-
КОМ „жирадлија“. — Нисам ни ја. Трговачки сам син и начелник министарства до 1944... Нисам преузет, ви то већ разумете... Главно је да сте за сељачки блок, за народна права. И да се направи ред међу чиновницима, да дође свако на своје место. Једном речи, да се кабадахилуку стане на пут... И да се ми мало питамо — додаје кафеџија. — Да се чује и наша страна. Да видимо мало коме они отимају поштено зарађене паре.
— Два милиона су човеку отели. Зарадио, веле, за време окупације. Ко да је он-крив што је зарадио! Ишла му добро радња, па шта! — узе да објашњава један пуначак ч0век са лакованим штапом пре“ ко руке,
И њега су, жали ми се, упропастили: — Урнисали ме, горе но друге А он није ни трговао за време окупације. Никад, каже, ништа у. животу није радно:
— Ништа, верујте. Имао сам триста хектара земље. Море, још од прадеде ми остало. Ја сам, знате, тај и тај, лично. Чули сте, разуме се. Чувена смо београдска породица, Увек смо били везани за земљу. Од ње смо, то. јест, живели. Али до= ђе ова несрећа. Од" триста оставили ми три, и словом: три. И то хоће да узму. Веле, не интересујем се за обраду. Дрскост, Ја ћу, ваљда, сад тамо да идем да орем. и копам.
Онда му се лице озари:
— А Драгољуб жестоко, чули сте. Не може то тако. Стварамо моћан сељачки блок... Ама, пијте, човече, што не пи-
Последица
јете2 Пијте, друго ја плаћам. Долазите ли и ви у блокр
— Тако је. Омладину дајте! — дохвати ме сад и нека госпа у шареном шлафроку, са фризуром бело-црвеном (то јест пет сантиметара од корена седо; остало каном обојено).
Ја, додуше, себе и не рачунам више у омладинце. Стигао сам до половине четврте банке. Али госпа навалила упорно:
—. Од вас, од омладине, све _
очекујем. Извините — каже што сам у шлафроку. Сишла сам само да купим пиво. Пићу га горе сама. И није ми до света, док ова мутна времена не прођу,
Чух ту одмах да јој је муж генерал и да није хтео да се врати у земљу.
— Врло паметан човек, —
вели ми о генералу господин у „жираде“ шеширу. Ааа.. — подиже и шири руке кафеџија-ратни добитник, да би показао колика је генералова памет. '
— Доћи ће он, скоро ће доћи. Тећи ће вода куд је текла, Ми из сељачког блока... — узе понова реч и онај што га ударила аграрна реформа.
— Јао, Драгољуб је просто златан, — поче да се топи од милоште госпођа у шлафроку. — Ја, замнслите, — ту направи покајничко лице — једно време о њему сам рђаво мислила. Сам је крив, тако је говорио. Тек на суђењу оним јадницима у Топчидеру видела сам да је то, уствари, била камуфлажа, У
— Драгољуб! Забога како сте могли! — зграну се начелник. — Зар такав човек да са оваквим арамијама има везе.
— Изгледа да има. Оне Дражине депеше, па исказ, = уплетох се у разговор и'ја.
— Па то је баш доказода нема везе! — пресече ме начелНик, Ја се збуних, сплетох. Остаде ми ту нешто нејасно. Изгледа да нисам разумео о каквој је вези реч. Разговор оде даље.
— Душа од човека... — бубоњају ми у ушима пискаве генераличине речи,
врућина...
Милош Бабић, благајник из задруге у Сарајевској улици 50 тражио је да се отпише мањак у каси у суми од 16.500 дин. на — кал.
— Где су паре2 — Па право да. вам кажем
уссевох
МОСКОВСКА СТАНИЦА
ПОМОЋ
гаражи налази се велики број аутомобила потпуно · подешених за вршење службе брзе помоћи, Оперативни део Отанице потсећа на најмодерније уређаје великих железничких станица, намењене управља њу саобраћајем и. обавештавању: поред пулта за сигнализацију и управљање, ту су и други технички уређаји.
Сем централне Станице за брзу помоћ, у развим рејонима Москве има још шест помоћних _ станица. Целокупан систем брве помоћи везан је са. савесним и марљивим свакодневним радом искусних медицинских трудбеника _ висо-
)
— калирале су..
ких квалификација. У оквиру московеких станица за брзу помоћ раде 300 таквих трудбеника. „Пролазник се загледао у нешто или у некога — и ауто га, је оборио, Нечија нервозна рука журно _ комбинује на бројчанику _ телефонског алпарата. цифре. »03«, У такозваној оперативној соби _ централне Станице за брзу помоћ одмах се пали светлосни сигнал (и чује зујање, Дежурни прима пријаву и бележи адресу.
Москва има преко хиљаду и по улица, тргова и уличица. Немогућно је.знати наламет све њихове називе, а још мање — где се свака улица
„налази. Али диспечер мора, одмах да означи најближи
пут ка месту догађаја, У томе знатно помаже »Свето-
· план«, на коме су кружићима,
означена места свих москов-
_конх станица за брзу помоћ.
Нарочита, направа обележава, светлосним | квадратом | на
плану оно место, где се дого-
за
_Чара и лекар добијају „_кретно упутство.
— Душа, и то велепоседничка. И непријатељи му то признају. Није он тек некакав паор, — говори сад онај са лакованим штапом.
— Златан је, златан. А тек његове речи!|— опет се чује генералица. — Најлепше му је оно о Косовској бици. Ко би могао знати да су то наши историчари све лажно претста-“ ВИЛИ.
— Јесу, јесу, — вели онај са штапом, — То је, уствари, била срећа што смо изгубили на Косову. Под Турцима се добро живело. Зашто би се иначе говорило оно „пусто турско“12...
— Ево, не иди далеко, пљесну се кафеџија по челу. Куд би нама крај био да су победили Немци...
— Куд би нам крај био... отегоше то остали, па се замислише и поглед поче да им блуди некуд у даљину.
Куд би им крај бно!
— Ама баш паметан човек овај Драгољуб, — први се из заноса пробуди кафеџија, па излете пред радњу, погледа у своју фирму, утрча опет унутра, узе столицу.
— Чувај, — рече.
Попе се на столицу, Поче из све снаге да љуља оног зло“ срећног Милоша Обилића изнад врата. Плехана фирма паде и с треском удари о асфалт.
— Цара Мурата ћу — вели — овде да метнем. Отсада нека се, — каже зна: сељачки
скуп код „Цара Мурата“. ЈЉ. МАНОЈЛОВИЋ
— Мени није био циљ да свету колико нас још има.
СТАНБЕНИ ПРОБЛЕМ БЕОГРАДА
|
=== 26 ЈУЛИ 1944
Спала књига на два слова
Предлог Закона примљен са 243 гласа „за“ Х једним гласом „против
их надгласам, него да покажем
Не користи се одлука о споразумном усељавању у настањене станове
длука ИНО о споразумном усељавању грађана у делове настањених станова ступила је на снагу још пре месец и по дана. Приликом доношења ове
" одлуке рачунало се да ће она
донети олакшања грађанима, тиме што ће на бржи и једноставнији начин доћи до крова, друге стране станоеним властима, тиме што би оне биле растерећене великог броја молби грађана којн могу сами да реше своје станбене проблеме. Међутим, одлука до данас није показала резултате какви су се очекивали јер грађани мало користе могућност усељавања У станове својих пријатеља и познани-
Што св тиче грађана који већ имају станове и који бп могли да приме у свој стан
друга лица као потстанаре, они нису до данас показали ни мало спремности да помогну. ублажавању станбене о скудице у Београду. Због свега овога станбене власти биле су принуђене да и даље врше »реквизицију« сувишних стан-
"бених просторија и да при.
нудно усељавају лица без стана у станове који нису довољно коришћени. Овакве интервенције станбених власти дошле су као нужна мера због недовољно озбиљно схваћене одлуке о споразумном усељавању, Грађани пак треба. да користе што више одлуку и омогуће својим рођацима, пријатељима и познаницима коришћење ненастањене просторије у својим станови ма, да им се не би десио случај присилног усељавања лица која не познају и које не ои желели да имају као потстанаре. . Многи. грађани који немају стана више воле да преко станбених власти траже за-
не
дно несрећан случај и тако омогућава да се без икаква губитка времена утврди која од помоћних станица најбрже може да пружи помоћ,
Пријава са адресом саопштава се тој помоћној станици, Већ после десет до дванаест секунди бригада, болникон- у Минут или два каспије аутомобил брзе
"помоћи налушта, гаражу. _ Он Јури не. задржавајући се ни-
где. Његова сирена зауставља на раскршћима улица сваки саобраћај. Шофери брзе помоћи одлично познају Москву, Они беспрекорно и мајсторски врше свој задатак,
Лекар Станице за брзу по-
“моћ: мора бити одлучан и 0б-
дарен способношћу брзог сна-
" лажења, јер сваки минут о-
клевања може да кошта повређеног човека живота. Особине иницијативе и присебнооти такође су неопходно потребне таквом лекару: скоро
„увек. он мора да, ради окру-
ске Станице за, брзу
себан стан и на њега чекају месецима, но да се сместе у делове стана својих пријатеља и познаника, макар за то имали прилике н могућности. На овај начин они оптерећују станбене власти и могу доћи У неугодну ситуацију да деле стан са непознатим лицима, јер им станбене власти у већини елучајева могу доделити само део стана, јер не постоје
могућности _ за – додељивање целог стана. Има случајева да н онда када станбоене власти доделе део неког стана
грађанима који су без стана ови нерадо примају одлуку о усељењу у такав стан а врло често н одбијају да се уселе у додељени им етан, Чести су још случајеви да се станбеним властима обраћају за додељивање стана нони грађани који већ имају део неког стана. С другв стране, већина грађана је погрешно разумела одлуку 0 споразумном усељавању и настањивању станова, схватајући да је приликом усељавања, У део некога стана, довољно само ако се пријаве властима за унутрашње послове. По закону о располагању о становима н пословним просторијама нико не може користити никакве станбене просторије без дозволе станбених власти. Због тога, је потребно да. грађани који желе да се уселе у део некога стана као потстанари поднесу рејонској станбеној власти пријаву стана по обрасцу који већ постоји, Ту пријаву треба да потврди уживаоц стана. Главни станар треба да по. тврди своју сагласност за Уусељавање подносиоца пријаве у његов стан. На основу ове пријаве молноцу се одмах издаје подстанарска станбена дозвола.
жен читавом гомилом _ људи, који су махом под непосредним утиском несрећног случаја, чији су сведоци били.
| Трудбеници московске Станице за брзу помоћ високо су квалификовани н искусни, навикнути на неспокојан живот, опасност и ноћни рад. Онн лекари и лекарски помоћници те установе који су учествовали у великом Отаџбинском рату осетили су у пуној мери да = Је врло много користиа школа, кров коју су прошли у Станици, сво
Од. дана оснивања _ МОСКОВпомоћ у Њој ради као лекар Варвара, Кругликова, Досад је она отргла, смрти више стотина, људских живота. За време рата, после једног напада фашистичких авиона, на, Москву, Варвара, Кругликова. извршила 1 Једно заиста херојско дело.
а би спасла дечака, затрпаног рушевинама једне куће, она је везала себи око тела канац и спустила, се У дубо-
Треба нагласити да је пријављивање _ отсеку _ унутрашњих послоа Рејона одвојено од пријављивања надлежном јејонском станбеном _ отсеку. отврда о пријави стана, коју издаје рејонска – пријавни= па, не може да замени потста» нарску стандену дозволу коју
једино издају станбене власти. Што се тиче станбене дозволе, она се издаје на основу молбе поднете станбе-
ним властима.
Грађани треба да имају У виду чињеницу да се приликом располагања _ иавесним станом не води и не може водити рачуна о лицима која за тај стан немају станбену дозволу, и да поред исељавања из стана због немања дозволе могу и новчано да буду кажњени због бесправног усељавања. Одлука ИНО-а о споразумном усељавању у настањено станове донесена је са жељом да се грађанима, штб ви ше олакша могућност налажења станова и да св станбени отсеци по рејонима растеретв једног посла. На грађанима је да ову одлуку користе што више, јер је то не само у интересу чиновника _ станбених отсека већ и у интересу – самих грађана: и оних који 8имају недовољно — настањено станове, и оних који немају никаквих станова,
8. МАРТИНОВИЋ
риадриијијнитскоаани у У СУБОТУ ИЗЛАЗИ у а“ НОВИ 51 БРОЈ ИЛУ. у ; СТРОВАНОГ ЛИСТА ; ; .“ ;
2» 6. # = “ ЦЕНА БРОЈУ 6 ДИН. 7 ~ ал Ат
ку, мрачну јаму. Сваког Минута камење је могло да затрпа, Кругликову, али она, није на, то ни помишљала — вршила је своју лекарску и човечанску дужност, |
Напоредо _ са указивањем помоћи у несрећним случајевима, московска Станица 80ди | профилактичним _ путем борбу у правцу смањења броја тих случајева, Трудбеници Станице узимају учешћа У новом планирању _ појединих градских — сектора, трамвај“ ских линија и прелаза, На 0 снову великог искуства и те мељно _ обрађених _ података, они обележавају најопаснија места у целокупном _ систему уличног саобраћаја п о томе с6 води рачуна приликом Но. Вог планирања. То се односи У истој мери и на градски са“ обраћај. _ Према _ упутствима Станице уносе се конструк“ тивне измене у систем (20 браћаја трамваја, тролејбуса и тако даље.
Јуриј КРОТКОВ