20. октобар

Зграда у Влајковићевој 10, тешко оштећена пожаром, припрема се за оправку,

Пародно. Власт

треба ди контроЛиш цене _ ЗИНОТСКИХ УСЛУГА

ок су народне власти у

Београду успешно интервенисале у правцу регулисања цена животним намирницама и индустриским производима, у погледу цена занатским услугама није скоро ништа учињено, сем што је прописан ценовник за поједине врсте услуга. Није спроведе“ на никаква контрола нити у погледу квалитета занатских радова, нити у погледу примењивања прописаних цена. Само занатске задруге придржавају се ценовника и труде се да задовоље потрошача, Појединци занатлије, међутим, из дана у дан подижу цене својим услугама, искоришћујући околност што не постоје занатске задру“ ге за разноврсне гране радиности. Грађани су због тога принуђени да плаћају онакве цене какве занатлије захтевају. Овде треба нагласити да су услуге часовничара нарочито скупе, а квалитет њиховог рада веома слаб. Поправка сата плаћа се од 100 до 500 динара, али онај који је једном поправљао сат, у већини случајева неће се дуго тиме користити. За ситну поправку ципела често се плаћа више него ли за пенџетирање уз бон. Поправка одела такође је много скупа. У“ слуге за поправку писаћих машина, пенкала, решоа, електричних пегли, водовода и купатила, затим паркета и шпорета такође су веома високе, Треба додати да су цене за оправке радио апарата такође превисоке и да се ту, захваљу“ јући непознавању радио технике, чине најординарније подвале. Ако је, на пример, прегорео осигурач или блок кондензатор или се одлетовала нека жица тако да би оправка трајала свега неколико минута, — у радњи ће рећи да је прегорела лампа или трансформатор и траже за оправку 1000 динара. А да би то било убедљивије, кажу да ће се оправка извршити тек за три дана.

Наплатом високих цена занатлије у крајњој линији отежавају борбу народних власти за подизање животног стандарда широких _ слојева грађанства Потрошачке масе остају препуштене њиховој експлоатацији, а држава штети јер занатлије изигравају и прописе о плаћању пореза. Потребно је још истаћи да са скупим наплаћивањем услуга, занатлије сопственици радњи, имају могућности да плаћају своје раднике изнад прописаних цена чиме такође праве недозвољену и нелојалну конкуренцију државном сек“ тору. Чести су случајеви да по државним радионицама и задругама нема довољног броја стручних радника само због тога што су приватници одву“ кли стручњаке у своје радње и плаћају им наднице изнад Уредбе. Потребно би било да народне власти посвете више пажње овом питању. Није довољно само прописати цене и наднице већ требг овим пенама и обе“ збедити примену, а то се мо» же само пуном сарадњом власти и народа. Потрошачке масе оптерећене су високим Цценама за занатске услуге и биће спремне да помогну сваку акцију власти у смисл“ регулисања тих цена и спровођења у дело донетих прописа. Народце власти треба да створе неко тело које ће се старати о спро· вођењу донетих одлука о це· нама занатских услуга и које ће применити казне за све оне који се тих одлука не придржавају. . ПЕРИ

ГРАМЛЕКУ ЈЕ НЕОПХОДАН ИЗ

ЗА ПРАВЉЕЊЕ ЛЕДА

ВЕСАН БРОЈ ХЛАДЊАЧА, ПОСУЂА И ИНСТАЛАЦИЈА

неколико проблема У раду

" Градског млекарства ·

адњих неколико мосеци Градско млекарство је успело да На београдске

пијаце довезе велику КОЛИЧИ-,

ну млека, Овај појачани довоз помогао је у многоме да са

пијаце нестане шпекуланата, који су набијали пене млеку. Преко | својих продавница,

Градско млекарство је снабдело грађанство Београда до вољним количинама млека и утицало да цене млеку падну на 8 динара по литру. На овоме послу нормирања _ цена Градско млекарство је потпу: но и са успехом извршило свој задатак.

Међутим, за време летњих врућина Грамлек је у немогућности да велике количине млека (сваког дана увози се 27.000 литара) сачува од квара, јер не располаже довољним бројем хладњача и апарата за прераду млека,

Због тога би било неопходно и хитно омогућити Градском — млекарству набавку хладњача, посуђа пи инсталација за прављење леда у самом предузећу. Све те апарате треба, набавити из иностранства. На овај начин, Градско млекаретво, _опекрбљено нужним апаратима за рад, моћи ће успешније да обавља своје послове, прерађује млеко и очува млечне продукте од квара. Тиме би се избегле штете

које св дешавају под данашњим условима. Али, поред добављањра по-

требног материјала за правилан рад Градског млекарства, нужно је и дозиђивање зграде Централне млекаре, Због недостатка просторија прерађивање млека се врши у зградама које су предвиђене за, гаражу,

а сада су претворене у радио“ нице. Међутим, ако се буде дозидала зграда, која већ има изграђене темеље, створили би се много бољи услови за рад, и тиме добиле хигијенске 0ставе за готову робу.

Градско: млекарство је У своме досадашњем раду постигло добре резултате, развило се и изишло из старих оквира под којима је отпочело са радом. Тако, данас са новим задацима, обилнијег и већег рада, Грамлек са старим средствима, у недостатку апарата и потребне зграде за, централно млекарство, неће моћи правилно да развије свој рад. Зато под садашњим условима рада Градско млекарство У многим случајевима послује са губитком, Тако, услед ве“ ликих врућина у немогућиости да чува млечне производе, износи на тржиште робу са губитком. На пример, полумасни качкаваљ који предузеће плаћа 61 динар, излази на пијаци по пени од 60 динара, а полумасни сир који кошта, 56 динара, продаје се по 58 динара. '

Решавањем ових проблема, и добавком потребних апаратура Градско млекарство би мотло и даље да све боље снаб· лева становништво града и да из дан у дан утиче на појевтињавање производа.

Несумњиво да је Градско млекарство у Београду преко својих продавница и својим досадашњим радом – постало једно добро организовано предузеће. Значај његовог рада, је велики и биће још већи у будућности. Али, да, би се по-

Разносечи ледсга

=

продају лед по далеко

скупљим ценама

Требало би предузети извесну контролу око расподеле

Производња _ леда за време летњих врућина важнија је за Београђане од многих других индустриских производа. Десетине Киљада килограма млека, сира, кајмака, меса и већина осталих животних на мирница _ којима се Београд свакодневно снабдева зависе од леда.

Три фабрике леда у Београду — Вајфертова и Бајлонијева пивара, Фабрика леда јагодинске пиваре — и три фабрике у Земуну раде пуним ка. пацитетом, У самој производњи не осећа се ни у приближној мери онај недостатак сировина у којима у толикој мери оскудевају друге гране индустрије, јер приликом производње леда главна сировина, амонијак, мења само агрегатно стање.

Па, ипак леда нема довољно. Има га готово упола мање него пре рата. Три највеће фабрике од пре рата данас не ра. де, Фабрика леда код Шест топола потпуно је порушена за време окупације. Друге две са нешто мањим капацитетом: фабрика „Шонда“ и Ледара београдске кланице оштећене су под окупашијом у толикој мери да их је данас немогуће покренути У производњу.

Лед се налази У слободној продаји, а фабрике га првенствено додељују _ болницама,

амбулантама, санитетским У> становама, задругама, мензама, војним установама и продавницама животних намирница. Па ипак, један добар део коли“ чине која се додељује. мањим млекарама и продавницама служи за шпекулантске сврхе. На. име, расподелу леда по вароши врше приватни разносачи. Фабрикама свакодневно стижу жалбе да разносачи Не само што продају лед скупље (често до 30 дин табла, ма да је одређена цена с подвозом 15 дин, него га и продају „својим“ муштеријама, по личним симпати. јама. То се нарочито односи на разносаче леда из Земуна.

О томе изгледа да нико не води рачуна. Изгледа да ћуте сви. Ћуте и органи здравствене заштите, и фабрике, и милиција, ма да су сви троје у првом реду позвани да томе стану на пут, И док сви ћуте дотле се по мањим млекарама и другим продавницама У центру и на периферији кваре дневно на стотине килограма млека, сира, кајмака и других животних намирница.

Извршни одбор требало би да поведе најстрожију КОН тролу над приватним разносачима леда — јер расподела леда о којој у великој мери зависи очување хране и исхрана Београђана, не може да служи за шпекулацију,

Разносачи леда

5

дигло још више и постало још популарније, да би везало за себе велики број потрошача, управа, Градксог млекарства мора да обрати више па“ жње на чистоћу по продавницама, Разумљиво, да је у летње дане тешко очистити локале продавнице од мува, које стварају нечистоћу. Али са више заузимљивости може се и то отклонити, набављањем већих количина средстава за уништење мува и редовнијим вентилирањем просторија. На

све ово треба обратити пажњу“ и што пре побољшати

хиги-

јенске прилике по продавницама Градског млекарства,

Поред свих тих мера управа, Грамлека треба да води рачуна, да његово особље има ви соку свест о нужном о вању хигијене у продавница ма: #: радионицама. Такво 0с0бље, преваспитано, допринеће још више да Грамлекове продавнице постау узор чистоће локала са животним намирнипама. Пред управу Грамлека поставља, се неколико озбиљних питања а од њиховог правил“ ног решења зависи успех целог предузећа.

Донета је одлука "0. јединственом кућном реду.

(бр дана је Извршни на-

родни одбор града Београда донео одлуку о прописивању _ јединственог | кућног реда за све станбене зграде на територији пе. Ова одлука претставља ну меру не само стога што се тачно одређују права и дужности власника и закупаца, него и што, се стварају бољи услови за одржавање самих станбених зграда. Пре рата, кућни ред нису прописивале власти, него сами кућевласници, Они су првенствено водили рачуна само 0 својим интересума, а не и о интересима станара. Сада, међутим, кад кућни ред прописују народне власти води се подједнако рачуна и о интересима закупаца и власника,

Пропис је да се за одржавање кућног реда има старати власник или чувар зграде Уз учешће свих станара, по њихо. вом међусобном договору. Ста нари су исто тако овлашћени да међусобним споразумом изаберу било на дужи рок, би ло по реду наизменичних де журстава једно дице које ће се са власником односно чуваром зграде бринути о одржавању кућног реда, За случај прекршаја кућног реда предвиђа се казна, а у тежим случајевима; закупац ће се моћи иселити

у Студентском и Карађорђевом парку подижу се дечја игралишта

На домаку својих кућа београдска деца моћи ће ускоро осећати као у природи

Око овог дечјег базена подићи ће се у Студентском парку

се

дечје игралиште

етње жеге и врућине си, Ј | гурно највише сметају

најмлађим _ Београђани“ ма: Старији, колико · толико, с времена на време и уграбе слободног времена да побегну и сакрију се од загушљивих соба на плажама на Сави и Дунаву, док су деца преко целог дана везана за кућу. Мајка је обично преко целог дана запослена — јутром, пословима У вароши, преко дана спремањи“ ма у кући, — а деца од сунца и ваздуха имају. једино четири зида и усијане уличне плочнике на дневној жези,

Извршни одбор није забора“ вио овог лета најмлађе Београђане, Током ове летње сезоне и у једном дужем временском периоду од неколико година предвиђена је на разним стра“ нама Београда изградња већег броја пионирских паркова: От сек за уређење паркова при техничком одељењу ИНО-а израдио је већ коначан и детаљан план за изградњу прва два пи“ онирска врта, Први ће се подићи. у Студентском парку, а други у Карађорђевом парку.

Пионирски врт у Студентском парку обухватиће једну трећину досадашњег — парка. Једна од главних алеја; која води. средином парка од кафа“ не „Жагубице“ према Булевару Црвене армије и Стишкој ули-

ци, затвориће се, а цео простор |

дечјег игралишта одвојити о" градом од осталог дела парка и улице. Једини улаз искључиво за децу налазиће се поред Ву" ковог споменика.

Поред садашњег дечјег базена На месту главне рунделе, биће остављен један већи про“ _стор за песак око кога ће се подићи игралиште за одбојку, клацкалице, љуљашке ни вртешке. У пионирском павиљону од цигаља и дрвене грађе нала-

зиће се свлачионица посебно за мушк и женску децу, сала за приредбе пионира, затим разнг споредне просгорије: ма: гацин, канцеларија и клозет. Павиљон треба да буде дугачак 30 метара а широк 6 и по метара.

Изградња другог пионирског врта у Карађорђевом парку предвиђена је по истом плану, с том разликом што ће он бити нешто мањи. Дужина треба да износи око 80 метара, а ши рина 40 метара.

Јавна лицитација за ове радове извршиће се 24 о. м, тако да ће изградња ових дечјих и гралишта почети у најскорије време. Најмлађи Београђани, који вероватно од све деце ви: де најмање. сунца и свежег ваздуха, моћи ће у најскоријем времену да се на домаку својих зуба осећају као да су у природи: Планско клање

раван арени

ТРЕБА ЛИ ОВО ДА БУДЕ ПОТСТРЕК ЗА НОВО ПРИ КУПЉАЊЕ КУТИЈА ОД КОНЗЕРВИ:

Пред зградом „Гранапа“, у у-

лици Кнеза Милоша гомила конзерви узалуд чека да буде однета. На жалост, ово

није једини случај...

радном де МЕНу

народних одбори

о одлуци ИНО-а уведено је у рејонским народ“ ним одборима двократно рад“

но време, На тај начин омогузапосле- ном грађанину да послове у

ћено је било сваком

рејонским одборима може да

обавља изван радног. времена

свога предузећа или установе, Не само да је такво радно вре“ ме значило олакшицу за запослене грађане, него је и самим

чиновницима одбора лакше ракада се пред шалтери-

ДИТИ 1 ма не скупља велики број стра• нака и када сваки човек,

браћа пажњу на стварне могућности рачуна При таквим условима, морају

МНОГИ

обавештења. Разуме двократног

послова. Међутим,

пљено Одлука ИНО-а

заведена су само дежурства. У сваком отсеку остављен је само по један чиновник за да“ вање обавештења. Пошто један службеник Није упућен у све послове, он може да даје обавештења само по општим питањима отсека, а не и по поједи“ ним предметима који странке интересују. Самим тим запосле

ни грађани су приморани, и по ред ове одлуке ИНО-а да и даље напуштају свој редовни по-

сао и да послове у одборима свршавају на уштрб свога радног времена.

Извршни народни одбор рејона требало бин најбоље да схвате каква штета настаје за предузећа, ако радници у рад“ ном времену напуштају, посао. Зато би у сваком отсеку требало створити један интерни р. ред рада који би се од» нобћо на рад појединаца, како

би за грађане овтало двократ-

но рафно време. Таквим радом олакшћо би се и рад чиновницима и живот грађанима.

На београдској се кланици кољу стеоне краве,

Тела уеа, -

— Зашто кољете стеоне кравер — Па једним ударцем до бијамо и говедину и телетинул

журећи за својим послом, не о-

чиновника, већ тражи првенствено да се поведе о његовом предмету.

да се задржавају на шалтерима и због најситнијих

се да је завођењем

радног времена и растерећењем у послу које због тога настаје, престала потреба да сваки чиновник одбора ради двократно. Требало је, зна“ чи, наћи најбољу форму рада тако да сваки чиновник не мора свакодневно да ради двократно, а с друге стране да се запосленим грађанима омогући обављање њихових редовних

тако није посту“ није спроведена онако како је ДО“ нета. Уместо поподневног рада