20. октобар

Да ли је „Кувар |

уметничко дело

ђе неки дан прегледао ' сам једну рејонску би. блиотеку. Књиге су добро груписане по струкама са јасним "написима на полицама. Нат„пис: „Уметничка дела“ привлачи поглед посетиоца ин са радозналошћу прегледа књиге у том делу библиотеке. Међу. тим, између уметничких дела стрче „Велики српски кувар“ и „Практична домаћица",

— Шта, зар су уметничка де-_

ла Кувар и Практична дома. ћица 7

— Јесте друже, одговара стара библиотекарка — кување је највећа уметност.

— Мислим да је кување за. нат, вештина, а не уметност,,. — Није истина. Кување је | највећа уметност. Ја сам свр. шила библиотекарски курс у Кембриџу, пропутовала Европу унакрст и говорим пет језика, па знам боље од вас да је кување уметност, јер У Кембриџу...

Пред Кембриџом морао сам попустити, заћутао сам и ти. хо напустио Њиблиотеку чвр. сто решен да упутим „20 ок. тобру“ питање: да ли је куварски посао уметност или ве. штина, 7

Аритон МИХАИЛОВИЋ ж

Нико од чланова редакције није се школовао у Кембриџу, па би теже било проверити да ли је по кембриџском схвата

та ради твој татар пнтала је

| бсогредски пионир Љубица Јок-

симопић првог свог госта у се-

лу Савннпу пионира Радмилу Тошић из Шоарана, крај Такова.

— Он копа ин врше, стидљиво је од-

говорила, А твој> Прстима је челркала

стегао руку свом црнпурастом другу из Јатаган Мале, Циганчету и узвикнуог — Ово ће бити као на филму, Ужипање, Знају где нас шаљу. И шеретски је намигнуо показујући на бистру речицу Дичину,

Одмор у летовалиштима Социјалног одељења ИнНО а на Савмнцу иу Такову

по ташни мале Београђанке _ љубопитљиво и дуго, дуго гледала у слике Тита и Стаљина.

— Мој црта, гради куће и. мостове, ижењер је,

Дете је слегло раменима, чудило се, необично га је нешто дирнуло, Чак су из Београда, Разговарале су, а после је Љубица читала па глас лист •Пнонири« и »Ипдиске приче«, Тако се »најездаз београдских пионира на 086 село под рудничким _ планинама већ првих дана свршила једним лепим дру“ гарством.

Док су се камионима возили ол Горњег Милановца, један мали Чубураш

Ваздушасти облаци надвили се над смркнути Рожац који је скоро заогрпуо село па заклања изглед планине Рудника, Свуда унаоколо Шума. Сам стародревни храст, И пут је као зе-

њу кување „највећа уметност“, али по нашем здравом разуму ове књиге не спадају у „Уметничка дела“,'

Од Редакције

БОСТАН ЈЕ

ЈЕ ПРЕКРИО . БЕОГРАДСКА ТРЖИШТА

| Поворке Кола, пуних бостшана, стижу свакодневно

Не потсећа ли

овереник Комуналног отј ] одбора у Земуну Миленсека Градског народног ко Јовановић предвидео је у овој години калдрмисање извесних улица у Земуну. Између осталих предвидео је и калдрмисање улице Инжењера Атанацковића, ма да је она врло мало прометна, пошто се у њој налази свега око десетак вила богатијих Земунаца. ноги су се питали зашто је друг повереник поред толико прашњавих и некалдрмисаних улица У којима живе фабрички радници предвидео поправку баш ове улице. — А, ево одговора: У тој улици станује у

Продавнице –„Гранапа“ тргују са 60станом од јутра до вечери, непрекидно

едавно, у недељу пре под-

не пошла сам са двоје деце у Хопчидер, да на све. жем ваздуху проведемо читав дан, Код трамваја је, по оби. чају, био велики ред. Гурња.ва, Неко жури на купање, не. ко, као и ми, у хладовину Топ. чидера и Кошутњака.

Кад је трамвај стигао на. стао је неред н гурање, Ула. зило се са свих страна, Шритешњена, не могући да дише, моја девојчица је почела да плаче — али нико се није о. овртао ни на њен плач, као ви на плач, остале деце,

Међутим, то није било доста. Наишла је једна жена и, гурајући се енергично, нервозна, што моја мала плаче, добаци. ле је љутито:

немају бупет 3а тај свакодневно. Додуше, има то и своје наличје, Захваљујући нашем јавашлуку коре од бостана, »красе« све удице око тргова, То изазива сакупљање мува, уколико се не покупи, и омрад, а: задајб чистачима посебни: посад. Требало би да грађани! покажу више разумевања за хигијену свога града,

а сваком углу, раскршћу, артикл на пијацама, пред Гранаповим и осталим воћарским и повртарским радњама, свуда су брда зрелога бостана; диња и лубеница, |

Ове године бостан је понео рекордно и стога му цвиц стално пада. Он је данас. Најбоље, најздравије и најприступачније воће и за онб који

Београдска деца уживају у играма

ЈАИОАИ БРИТИНУЈУ

ТИТОВА ДЕЦА НА ЛЕТОВАЊ

лени тунел, Куће су у овом крају лепе, високе и тешке, Школа на узвишици, то је летовалиште, надали су се. Никад да се ослободе школе, А тек кад су ушли у собе: У једној све сами плави кземсту м стетло плава, нова „обад» У другој зелени ни сива ћеба; Васпитачн , пили и живот, прави летовалишни, почео по утврђеном реду, · Конференцију су имали сутрадан, изабрали десетаре ни начелнике својих пионирских штабова, Црногораш Аца, већ прво вече, показао је да, зна 40 прича »и страшне и шаљиве, из борбе, бајке«, много зна — он зато в прича, А најлепша му је прича о Ери. · Ујутру свира труба. Дете једног шеофера није заборавило шта му треба да би добило назив »логорски трубач«. После тога гимнастика, на јутарњем сунцу. Начелници штабова су промуКли највише због тога што их другови не слушају код умивања. Прскају се. И то, без разлике и другови и фругарице, А после нико да их напоји маском,

У 10 сати ужина, па ручак, Спавање до три сата, опет ужина, па ва купање, и зна се последњи оброк је вечера. Пноннри нису заборавили на такмичење, у побољшању дисциплине,

обо на старог

својој кући лично повереник Комуналног _ отсека · Миленко Јовановић, Тако се, колико се сећамо, радило и у бившој општини Београдској ни Земунској. »

Извршни народни одбор Земуна требало би мало више да се позабави питањем у шта се улаже данас народни новац, а ако нема списак улица које би требало поправљати нека се обрати фронтовцима Земуна, На тај начин би излечио своје поверенике од заборавности.

Божа ТОМИЋ

потпретседник МСВ из Земуна

жх Ко не боли децу — не жели бољу будућчост

— Шта ћете са децом у Хоп. чидер #

Нисам ништа одговорила, тој жени, нити је могуће обја. снити некоме, ко сам не схвата, шта значи за нашу децу, која су за време окупације била изложена најгорим страдањима, један дан на чистом ваздуху. Није могуће ни обја. снити од колике је важности за нашу будућност одгајити што здравији подмладак који ће да нас смепи, да настави и даље развија наш рад,

Надежда РОМАНДИЋ Косовска улица

ж СВЕСНА ШПЕКУЛАЦИЈА

ре неколико дана У продавници дувана Ћире Д.

Лакића на »бОлавији«, купио сам једну флашицу мастила отографију

»Пеликане, оу Београда и једну школску све“ оку са грубим тврдим корицама и платио сам: мастило 15, фотографију 2, а свеску 00 ди= нара,

амо неколико дана касније, у књижари Делића, која се налази само неколико корачаја од продавнице Лакића, куповао сам исте ствари и тамо ми је наплаћено: за потпуно

ићи ће то још боље, али код њих постоји и такмичење у килограмима, Нису то такмичења у скупљању конзерви и крпа на килограме, већ ко ће више да напабирчи килограма на своје те-

ло, Брат Слоболанке Косановић добио мо тожини, а она тек

2 три китог тлограм, али је руменија од њега. Она је » алишта, умиља•

та; нежна и весела.

— Мн овде једемо, месо, мед, млеко, чоколаду, бонбоне, купус, крушке, Имамо четири вагона хране. – Каже свом брату да и то пише мами.

После неколико дана стигли су пионири и у летовалиште на Такову.

— Већином и међу њима су деца без родитеља, као и код нас, Их, што неће да се преселе сва деца из Београда овде, ИНаправили би логор Као прави дечји град, Другови сутра »хватамо везу« са Таковом, Знате ли ону песму: |

»Титова деца МИ смо јака, Што оштре будући плуг; Потомци ми смо див-јунака, Тито нам отац, мајка и други, «

Раздраган је дотрчао и јавио ову пест друговима један темељитији дечачић, ;

— Учићемо, па ћемо научити и пионире у селу. ДГ,

Зе

За време поподневног одмора

исту флашицу мастила 7.50 динара и за потпуно исту фотографију само 1 динар, док свеска са истим бројем и квалитетом листова, али са ношто мекшим повезом, у продавни“ цама НА-МА кошта 16,50 дипара. Разумљиво је да може бити извесних малих несразмерности у ценама неких артикала, али _ оволика несразмерност, да се једна ствар продаје У некој радњи за 100 и више процената скупље, него у другој, јасно говори о свесној пшекуЛалији и бездушном 'упењива

њу. Требало би да одговорни обрате _ мало више пажње на, ово. Јовањ В. ПЕШИЋ

ЗАШТО ПО ОНОЈ; »сваАкКО ЧУДО ЗА ТРИ ДАНА«

Па пре неки дан да набавим четкицу за бријање. Шпартам покрај парфимерија и гледам изложгне четкице, али се не усуђујем да уђем, — јер нигде истакнутих цена, плашим се да су прескупе како то могу да буду у нашим парфимеријама.

И на крају купим четкицу КОД |мтсткаини,

једног ситничара, Верујем да сам је купио у већем стоваришту била би јевтинија, али онда ме уплашило и просто нисам смео,

Зимус сам читао у новинама о кажњавању продаваца који

— .. 0Х, кад се сетим, код

Брдо, у Словенији, па на мор — Ћути, дарлниг,

— Станбене

неприлике

д када сам се демобили.«

сво па до сада мучим грдну муку са станом. Од свих могућих станбених отсека тра. жио сам стан, Речено ми је скоро свуда „Ми немамо ништа слободно а ви ако сами нађете ми ћемо вам га доделити“,

Веровали или не, нашао сам равно осам станова и ниједан нисам добио, Увек се неки разлог нађе, за оних _фамозних осам дана (од дани пријема молбе до одлуке),

Последњи који сам нашао, је стан од собе и кухиње у улици Делиградској бр. 10, где се у једној соби налази поклоњена Медицинском _ факултету приватна библиотека Милице Пу» ље, док су остале просторије слободне,

Поднео сам молбу рејону да ми тај стан додели и замолно

сам да се, с обзиром на моје станбене прилике, како сам оптерећен породицом, библиотека пренесе на факултет, пошто нема никаквог смисла да те књиге буду одвојене, а стан неискоришћен. Комисије, које су излазиле на терен, сложиле су се и одобриле, али на крају када сам рекао „Е, сада је коначно готово после толико времена и патњи“ другарица код јавног тужиоца за град Београд рекла ми је:

— Био би злочин да ми вама доделимо стан, а иселимо библиотеку...

Питам другарицу овим путем:

— Шта би било када би сви дародавци, који поклоне по неколико књига, захтевали да поклоњене књиге остану и даље У њиховом стану, а на такав услов органи власти не само пристајали, већ исељење књига називали злочином.

Милан БЕШИР

нису истакли цене на видном месту. Сада нема ни овога, а нема ни цена у излозима. Мислим да није на свом месту, јер цене се истичу да би власт лакше контролисала и да би се купац боље снашао. Ћифтарство, превара купаца и цењкање у нашој новој тр-

ГОВИНИ требало би и даље сузбијати, како је почела народ“

на власт, Жарко БАЈИН ж .

УПОРНА ПАРОЛА

"ТЕД ние пута је говорено н писано о

старим паролама. Али ево једне од најупорнијих, На углу Церске и улице и Максима Горког још увек стоји парола која позива омладину на конгрес 25 новембра 1945 г,

Младен ТОДОРОВИЋ

Сећање „на минуле лане“

Перице и Павла у дворцу

проћи ћ ката, па ћемо, ваљда, моћи несмет; о пи на а А

ано да се купамо,,

А!