20. октобар
ЂЕНА У ГОТОВУ Ара
ПОШТАРИНА ПЛА-
.
рој 931 ГОД. Џ
ДЕ, ни ласт НАРО БЕОГРАД, 30 АВГУСТА 1946 Г.
Јаневри непријатеља мира
и међународне безбедности
Ра Конференције мирау Паризу, у садашњој фази, одвија се углавном преко разних комисија које и: мају за задатак да детаљно, члан по члан, проуче све нацрте мировних уговора. Политичко-територијалне комисије већ су претресле уводе уговора о миру, а Економска комисија за Балкан и Финску отпочела је с проучавањем проблема репарација, Као и на питању процедуре, тако и по питању степена одговорности свих хитлеровских сателита, за учешће у агресији, односно степена суратништва и заслуга за касније учешће у рату на страни савезника, оштро су се издвојила на Конференци“ ји два гледишта. Показало се, још једном, да гласачка војска, која иступа мање-више прикривено или отворено; по сугести“
„јама и директивама англо-аме-
ричких кругова, има један аршин кад су у питању земље под окупацијом и управом заПадних · савезника, а сасвим други када је реч о земљама које су се ослободиле уз помоћ
' и подршку Совјетког Савеза и
Црвене армије:
Овај несклад, посматран изоловано; ван целине и ван везе са читавом политиком оних снага које свакојаким маневрима теже да поткопају и отегну рад Конференције, не би сам по себи био нарочито значајан, “да није и других покушаја, усме“ рених у том истом циљу Отезање рада Конференције постало је, изгледа поред осталог, такође једно од средстава којим непријатељи међународне сарадње и споразумевања желе да омету брзо сређивање и нормализовање прилика У Европи и у свету. У том погледу, у табору оваквих »пријатеља« мира, почасно место заузимају аустралиски, грчки и још неки делегати, који разним својим иступима _ настављају да играју улогу гласноговорника својих господара.
Разуме се, као и за све друго, тако и за спори рад Конференције, међународна. реакција и њени _ скспоненти _ окривљују Совјетски Савез који је — у след недоследности америчке и енглеске _ делегације — прину“ ђен не само да иступа противу воспаких и недемократских схватања по нерешеним про“ блемима, него мора да брани и већ донесене и прихваћене одлуке на састанцима Савета мМинистара. Овакав став Совјетског Савеза, доследан, чврст и на линији политике узајамног споразумевања, па покушава да окарактерише као став који, тобоже, одуговла чи читаву ствар и онемогућује да се донесу брзеи ефикасне одлуке. Но, ова иста чињеница с друге стране, нимало не сме: та тој истој штампи да из дана у дан протура вести како Кон“ ференција мира неодложно стоји пред распуштањем, преки“ дом и одлагањем свог рада.
На питању оцене суратвиштва Италије и Бугарске најбоље и најјасније су се испољиле све противречности и нелогичности резоновања ових кругова; као и њихова неспособност за објективно расуђивање, без унапред припремљене, уске ра: чунице, и без мерења са два аршина. Док су делегација Сов“ јетског Савеза, као и делегације Југославије, Чехословачке и других демократских и народ“ них држава — узимајући за критеријум стварно стање ствари — правилно, поред одговорпости за агресију, подвукле и значај суратништва Италије и значај антифашистичке борбе италијанског народа дотле је по питању суратништвад Бугарске, благодарећи надгласавању, прихваћен _ сасвим супротан став. Међутим, опште позната је ствар, да је Бугарска, сразмерно, и много мање узела у" чешћа у агресији и много више, као суратник, допринела за победу антихитлеровске коали-
„ције него Италија. Осим тога
што исто тако није од малог значаја, Бугарска спада у Ред оних земаља које су; после рата, код своје куће успоставиле чврст демократски поредак и У корену сасекле фашистички коров, док се за Италију то не може рећи. Италија је данас, благодарећи политици својих властитих и западних империјалиста, постала прибежиште ратних злочинаца и фашистичких авантуриста сваке врсте Није без интереса полвући, да делегати Америке и Енгле-
| К
западна штам-'
ске ретко кад сами, директно, иступају у прилог овог или о: ног амандмана, који, под демо" кратском маском и фразеологијом, руши поједине принципе, утврђене и извојеване у ослободилачком рату. Шта више, они ретко и подносе такве амандмане. То за њих и у име њих чине, други, аустралиски делегат је, на пример, не једном у току саме Конференције, наочиглед свих, одлазио за инструкције англо-америчким ше“ фовима делегација. Оно што се догађа иза кулиса свакако је много значајније и интересант“ није, али је обавијено маглом тајне дипломатије и потпуно неприступачно __ оку обичних смртних људи, Но, ако се ова закулисна работа не види, јер се не изводи пред јавношћу, виде се и осећају њени резул“ тати на самој Конференцији. Тежња за економским, а слет' свено томе, и политичким, поробљавањем бивших сателит“ ских земаља, то је лајтмотив свих говора и целокупне аргу“ ментације _ англо - америчких делегата и њихових трабаната. Тежња за мешањем великих сила у унутрашње ствари малих европских држава, — то је циљ свих амандмана и свих смицалица, заогрнута брижљи“ во демократском звучном фразом од стране таквих делегаци-
ја као. што је аустралиска И друге: = По питању Мађарске, — то
су покушаји да се овој земљи наметну несравњено тешки намети у име репарационих захтева, док се, с друге стране истовремено врши на њу ста-
Еват је предложио да-с
2 (ИЦ АП
И ИЦ Де
| ==
лан притисак тиме што јој се, из западних окупационих зона Немачке, не враћа од стране хитлероваца _и Салашијевих банди опљачкана и одвучена, имовина, По питању Италије, — то је лицемеран став о то боже »претераним захтевима« Совјетског Савеза, док се свакодневно извлачи из италијанске привреде и индустрије све што је вредно у виду робе и машина и извози у иностран“ ство, а на италијански радни народ удара све већи намет на рачун окупационих трошкова. По питању Румуније, — то је ко медија с предлогом аустралиске делегације о одлагању проблеМа репарација за шест месеци и о плаћању у фунтама и доларима, што би, према речима Молотова, практично значило подвргнути економском угњетавању све оне земље које су се ослободиле у току рата
Упоредо са овим и још неким сличним појавама, које се оди“ гравају на самој Конференцији, то ће рећи у Луксембуршкој палати, — а које имају за циљ дискредитовање једино демо кратске и једино могуће и искуством рата проверене политике узајамног споразумевања и са" радње великих сила, — упоре“ до; дакле, са СВИМ ТИМ, одвија се и ван Конференције, ван Луксембуршке палате, иста та злокобна игра.
'Ми смо сведоци испољавања разних _ опасних – империјалистичких тенденција у свим де-
ловима света. Реакционарни, авантуристички кругови У ме“
рици и Енглеској из редова фи- .
нансиске олигархије и монополиста више и не крију своје праве намере. Њихов погубни утицај, који се често или пот" цењује или прецењује, _могли смо већ да осетимо. На Конференцији мира, то су разни »принципијелни« говори и »де мократске« тираде о правима »малих« у односу на »велике«, о »демократској« суштини доношења свих одлука простом већином, о потреби да се из »демократских« разлога ревидирају неке одлуке Савета четворице па и читави угово“ ри и споразуми из доба рата, итд., итд:
Ван Конференције мира, то су методи најгрубље силе. Методи економског, политичког и војног притиска и звецкања оружјем, застрашивања и провокација, клевета и лажи.
Кампања противу Југославије, на пример, била је на линији такве политике Случај са нашим бродовима У Аустрији и хапшењем наших морнара на лази се такође — на линији те политике. Поступци окупационих снага у Трсту и Јулиској Крајини плод су — управо такве политике. То исто важи и за провидан захтев, који се ту и тамо, јавља У реакционарној штампи да се поново пређе на тајну дипломатију.
Није тешко; на основу свега овога, доћи до закључка, да непријатељи мира и безбедно“ сти у свету иступају по једном јединственом плану, са једном јединственом тактиком иу једпом једином циљу: — уништи“
Ета ти о и И ој А А ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-00%и 20-448
Б ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
|
СА МИРОВНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Молотов и Бернс на свечаној
Великој опери у част делегата
ти све тековине ослободилачког рата како у унутрашњем реч је о демократским слободама радних маса —, тако и у ме ђународном опсегу. Разуме се, на овоме њиховом путу њима не иде баш све глатко. Снага Совјетског Савеза и демократ“
ХУМАНОСТ
е створи међународни суд. за човечанска права.
а –
ми
— Хвала вам, што и на нас колонијалце, мислите,
— Молим, и други пут. |
такмичење 0-
[у рвонајско нас је новим
богатило искуствима, ) | Други део такмичења, новембарско такмичење које је прихваћено са не мањим полетом него што је то било са мајским, данас је У пуном јеку. Радни народ Београде, из дана у дан бележи нове успехе и победе на пољу рада, обнове и овладавања техником машина, Мора, се констатовати да је новембарско такмичење у организационом погледу припремљено много (боље него претходно, То је резултат коришћења, искуства стеченог до Првога маја. Док су норме У првом делу такмичења, биле често врло неправилно постав. љене, најчешће су биле прениске, у току новембарског такмичења, оне су одређене много правилније. Београд је У мајском делу
ПРИЗНАЊЕ ПРЕГАОЦИМА РАДА ~
ПРОГЛАШЕЊЕ НОВИХ УДАРНИНА
такмичења прогласио око 250 прегалада, на, послу за ударнике. У новембарском делу такмичења такође су се својим преданим радом истакли многи радници и до данас је проглашено укупно 45 нових Уударника. Свечане синдикалне конференције на, којима ће се одати признање и осталим, још непроглашеним ударницима, у току су готово по свим београдским предузећима.
У току такмичења уведене су норме у многим предузећима. Рад по систему норми дао је и прве позитивне резултате, Током такмичења предузеће »Морава«, у коме је пре кратког времена проглашено осам нових ударника, успело је да снизи цене својим производима од 5,8% ДО 23%, Ето, крајњег циља такмичења. Нарочито озбиљно схватање
даље тад ми масона - мала лк:е.
"такмичења и рада на обнови
показало је седам ударника, Радио.-Београда, Уместо затри месеца, они су за, 45 дана, монтирали и пустили у рад средњеталасну радио-станицу, Демонтажу исте станице, за Коју је било од стране стручњака предвиђено шест месеци рада, они су завршили за 24 дана, '
Многа предузећа Београда бележе свакодневно у новем. барском такмичењу нове успе. хе, У шест београдских преду. зећа проглашени су ударници, чије примере следе хиљаде београдских радника. На свечаним конференцијама које су у току, биће проглашени нови ударници и по осталим бео. градским предузећима.
Али, да би успеси могли да, се прате, потребно је да синдикалне подружнице коре бо.
па ал
– КОмунала
добијају све
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ! |
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
претстави У
ског покрета у свету, њихова правилна политика и свест народних маса о потреби очувања тековина из ослободилачког рата, озбиљна су препрека 32 све и свакојаке смутње империјалиста и њихових експонената: Т. МЛАДЕНОВИЋ
ПОДУ Па
већи значај
у привреди Беотрада
бившој општини града Београда градска привредна предузећа уопште нису постојала. Расходе своје ад“ _министрације општина је под_миривала из разних такса и намета. не трудећи се да добром организацијом ји правилним коришћењем материјалних средстава и могућности, које су "јој стајале · на: расположењу, „као и приходима знатних оп| штинских добара, покрије што "већи део својих расхода. Интерес грађана да буду оптерећени са што је могуће мање разних намета, за њу је био споредан. „Извесне службе бивше оп-штине ' обављане су у саставу „администрације органа. управне власти или су и саме врши“ _ле извесне функције. власти, иако су према својој намени и · пословима које су обављале и- мале услова да се развију У самостална привредна преду. "зећа, на пример бивша Дирекција трамваја, Дирекција водо. вода, Градски расадник итд, .
,
ље евиденцију такмичења и шаљу редовно извештаје Ме. сном синдикалном већу. По. ред имена нових ударника и образложења због чега им се додељује титула ударника, треба увек назначити да, ли је и у прошлом такмичењу #осио. ударничку титулу. У првомајском делу · такмичења, евиденција је била, прилично слаба, зато је потребно да У новембарском делу она буде уредна и прегледна,
На Месном синдикалном већу лежи задатак да организује градску конференцију –нових ударника, на којој би се они међусобно упознали и из. менили утиске и радна искуства, Новембарско такмичење показаће још једном снагу и срчаност радничке класе и њену љубав према отаџбини,
Због такве организације и руковођења разумљиво је да су ове службе морале носити све негативне особине гломазне бирократизиране и неспособне општинске администрације. Разумљиво је даље да је такво стање — недостатак тежње да се уведу начела при„вредног газдовања и побољша. У ју „методе „поффовања — спречавало правилан развитак тих служби и онемогућавало пуно и правилно коришћење огром» них материјалних средстава којима се располагало. Резултат таквог. пословања био је у већини случајева тај: да ове службе не само што нису показивале добитак, који би према инвестрраном капиталу и датим привилегијама требале да покажу, већ.су биле У дефициту који се покривао наметима на грађане, ;
Рат и. окупација нанели су овим службама тешке ударце. Саобраћајна средства, водоводна, канализациона и елек“ трична мрежа и многа друга комунална "постројења · претрпела су знатне штете, а дели“ мично су била и потпуно уништена, Као први задатак, по ослобођењу града, пред ИНО се поставила: обнова и оспособљавање за нормално функциднисање елужби неопходних за живот грађана; у први мах морало се поћи од старог апарата: и затечене организације ма колико они били нерационални, ·
_ Оснивање самосталних привредних предузећа
Међутим, већ _ половином прошле године Извршни народни одбор издвојио је из са» става опште управе оне слу“ жбе које нису чисто админи“ стративне природе, а имају У“ слова да самостално егзистирају и формирао их као само“ стална привредна предузећа, Тако су издвојени и формирани као самостална предузећа: из Комуналног одељења Београдско електрично саобраћај= но предузеће, Београдски водо“ вод и Крадска економија, из О. дељења _ народног _ здравља
Градска апотека и Градска ку-
патила итд, На тај начин, уво» ђењем принципа привредног