20. октобар

ЦИА 5

на лан

>Металца« и скоро сви голови

СТРАНА 8 _" БРОЈ 91,

ТАКМИЧЕЊЕ ЗА

ГОДИНА 1

ЗРЕН

Кандидати —

оловином септембра на

програму су нове такми“ чења за ЗРЕН. У пливању је 95% такмичара испунило по“ стављене задатке. То је свакако леп успех. Али не треба заборавити да је летња сезона при крају и да је пливање одржано баш у сезони купања и кандидати су се налазили у доброј форми. Многи су, наиме, редов“ но одлазили на купање и могли су да вежбају, купајући се и" стовремено“

Сезона купања ускоро, међу“ тим, престаје. Они који су ус“ пешно положили задатке из прве и друге групе треба да се спремају за следеће задатке који их очекују. А они су тежи од пливања, тежи зато што за» хтевају систематскије и озбиљ“ није припреме.

Половином септембра одржаће се такмичење у истрајном трчању. Потребно је претрчати стазу од 1.000, односно од 1.500 и 3.000 метара, већ према томе да ли је у питању бронзана, сребрна или златна значка, за' одређено време:

Друштва и активи треба да организују заједничке, групне тренинге својих чланова који су се пријавили за ЗРЕН на и“ гралиштима на којима има ла“ коатлетских стаза. Тренинг тре“ ба да се одржава под надзором

~

Тренер и футбалер

Ове недеље гостује у Бео= граду првак Црне Горе »Будућност« из Титограда. За игру црногорских футбалера влада велико интересовање. Загребачки »Динамо« оставио је прошле недеље у Титограду један бод. То значи да је »Будућ ност“ тим који је кадар да направи многа изненађења.

„Будућност“ тренира Војин Божовић, стари репрезентативац. Он није само тренер овог

' друштва, он је и духовни вођа

целога тима; Јер Божовић још игра футбала. О то добро игра, како кажу Загрепчани, Његова физичка кондиција је одлична“ У игру Божовић уноси своје богато искуство и велико техничко знање. Према томе »Бу“ дућност« има не само доброг тренера већ и одличног навалног играча у Војину Божовићу.

Седамнаестогодишња

прваниња у пливању

Прошле године Миша Станојева је први пут запливала на једној пливач кој утакмици у басену код Народне скупштине. Имала је шеснаест година и обећавала је да ће се развити У добру пливачицу. Али ни најбољи наши стручњаци нису тада веровали да ће млада Миша за свега годину дана постати двострука првакиња Југосла• вије. Њен таленат се развио врло брзо и она је на првенству у Сплиту побе„ дила на 400 метара слободним стилом за 6 минута, 6 секунди и 4/10, што је далеко најбоље време после ослобођења. Победила је исто тако у трци на 100 метара леђно за 1:32,8. На 100 метара слободним — стилом била _ је

друга: ж

Сандићеве ципеле

Сандић је најбољи играч навале овог друштва постижу се углавном његовом заслугом, јер он их или даје или припрема. Прошле недеље; на утакмици проч тив >Железничара« из Сарајева, Сан дић је неколико пута мењао своје ципеле, Пред крај првог полувремена скоро десет минута задржао се изван игралишта мучећи се са ципелама, ко« је му изгледа нису добро стајале;

Велика је грешка поступити на овај начин, Сандић је напустио свој тим дуже времена због једне — ситнице, која није смела да га удаљи са игра» лишта тако често и тако дуго. Пре утакмице играчи морају да сврше све што је потребно у вези са својом опремом, а не да за време утакмице имају посла с ципелама, Овога пута прошло је све добро, али ако се то понови може се десити да Сандићево

Е отсуство из тима може имати тешке

последице по његов тим,

едништво и адмивистра

_ Публика са интересовањем прати тениске утакмице ција „20 октобра“ Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорни уредник Душан Будимировић, Чек, рачун 62.317 - .— ђе РЕ 3 255 а уво.

оатлетсну стазу!

искусних лакоатлетичара, јер тренинг треба да буде посте. пен и равномеран, јер се само тако може постићи потребна физичка кондиција“

Стаза од 1.000 метара није тако кратка као што можда изгледа. Старији такмичари мора“ ће да уложе пуно труда да би постигли одређено време, Зато, кандидати — на лакоатлетску, стазу, на тренинг!

х х

Шта треба да се зна о трчању

При првим изласцима на спортски терен потребно је лагано трчати и чинити лакше гимнастичке покрете, лагане скокове, Потребно је исто тако извести неколико вежби из бацања. Тек после десетак дана, кроз које вре, ме се интезивно вежбање стално појачава, може се прећи на увежбавање специјалних спортских грана и трчати јачим темпом на дуже стазе,

•

Трчати није такд Једноставно како изгледа. Потребно је да се научи прописно трчање, без напрезања и грче. ња мишића, са лаким и дугим кораком. Нарочито треба обратити пажњу да је корак мек и еластичан, · да је цело тело опуштено и да руке и ра= мена чине хармоничне покрете са но. гама.

Исправно дисање при трчању од о“

собитог је значаја; јер при трчању организму је потребна знатно већа количина ваздуха него у обичном живо, ту. Дисати треба једнолично, дубоким удисајима и издисајима, нипошто испрекидано н на махове, Отприлике

Голман „Победе“

У првом колу такмичења за државно првенство, које

"Три толмана Ф

Голман „Железничара“

је почело прошле недеље, на утакмицама у Београду ви дели смо три голмана различитог стила, темперамента и

способности.

На слици лево је вратар првака Македоније,

скопске

»Победе«. Ма да је врло млад, иако му је утакмица против >»Партизана« први велики сусрет у спортској каријери, иако је први пут играо пред више од десет хиљада гледалаца, млади голман се изванредно снашао и одлично је бранио своја врата. У моментима он потсећа на Јакшића — баца се смело противнику у ноге »пливајући« у ваздуху: Његов стил још није потпуно израђењ али је неоспорно да има инстинкта, Еластичан је и брзо доноси одлуке. Његова пожртвована одбрана спасла је „Победу“ од већег пораза.

Средња слика приказује једну од многобројних интервенција вратара »Железничара« из Сарајева, И он је млад голман, али он се није тако добро снашао као његов ко лега из Скопља. Без довољно искуства, интервенисао је доста неспретно, нарочито код високих лопти, Зато треба марљиво да вежба и да настоји да уклони недостатке. Ње“ гово пожртвовање је врло похвално,

И најзад, на слици десно, видимо Фрању Глазера како боксује једну високу лопту: Испред њега је Брозовић, одличан бек »Партизана«. Већ сам скок испољује рутинираног голмана, елегантног стила, чији су покрети складни

и еластични.

Ули

Један неоченивани успех

Београд је победио Загреб на ме. ђуградској тениској утакмици. Са 4:2, То је значајан и леп успех,

Загреб је увек имао већу традицију у тениском спорту Захваљујући чињеници да су наши репрезентативци стално увек боравили у Загребу и да су тамо одржаване велике тениске у такмице, тениски спорт у Загребу је напредовао и привлачио је на играли, ште многе дечаке и девојчице, Са. мим тим стваран је из године у годину и већи кадар тениских стручњака и руководилаца,

После ослобођења тениски спорт об. новљен је у Београду, с великим на пором услед недостатка довољног бро=

ма: а

Београд—Загреб на Ташмајдану

ја лопти и реквизита. Пожртвовани те, нис играчи и руководиоци подигла су сами тенис игралиште на Ташмајдану и оспособили га за утакмице, У међувремену вежбало се колико год је било могућно,

Овако пожртвован рад донео је. лепе успехе београдским тенис играчима, Репрезентација Суботице побеђена Је два пута, а у сусретима са играчима из Вршца и Новог Сада Београђани

су такође побеђивали, "Преостала је још загребачка екипа (наравно без репрезентативаца), И ту утакмицу су Београђани добили и тако за сада има« _Ју најјачу тениску екипу у вемљи,

Трчање на дуже стазе

„колонији | · Французима — капетану Пикоу и дру.

[1

код трчања једним бредњим темпом, удахнуће се за време два до три корака, а издисање ће бити и нешто ду. же. Иако је природан пут дисања кроз нос, код јачег напора боље је дисати кроз уста,

Голман „Партизана“

СА

30 августа 1850 донето решење којим се за питомце Артиљериске школе примају 22 младића. То је прва класа Војне академије која је завршила шко, ловање 1855.

— 1854 пропутовао караван камила кров Београд.

— 1902 руски језик предаје се два часа недељно Као обавезан предмет

у свима србијанским _ гимназијама, У седмом и осмом разреду. Љ

% 31 августа 1808 отворена је у Београду Велика школа Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића. — 1888: установљен у Београду стад,

ни Тарифски одбор:

1 септембра 1804 кренула је у време Првог устанка из Београда за Русију, прва наша делегација коју су сачи-

· њавали: прота Матеја Ненадовић, Јо-

ван Протић и Петар Новаковић Чар. даклија.

— 1836 отворена Богословија.

= 1860 покренут Кати > Лебед« под уредништвом Георгија Раковскогт.

— 1882 освећен камен темељац Реалке; — 191 основан · београдски Спорт

клуб: | — 1929 одржан х конгрес · Фидака.

2 септембра 1871 основао Светозар

_ Марковић Прву потрошачку дружину.

— 1908 одржан Први конгрес прав ника краљевине Србије.

— 1929 откривена је у Професорској спомен плоча _ изгинулим

говима: — који су изгинули при одбра• ни Београда 1914—1915. 5 1 у

| 3 септембра 1792 _ јаничари заузели

Београд. — 1904 конгрес. српске академске 0

Младине. — 1909 прослава двадесетпетогоди.

| шшњише српских државних железница.

| = 1933 освећење камена темељца За, натског дома;

1 ж 4 септембра 1841 отпочела предава..

ња на Правном факултету београдског Лицеја: — 1889 прослава педесетогодишњице

_ Велике школе;

— 1900 изложба слика Надежде Пе. тровић, сликарке; >

— 1904 основано уметничко друштво »Лада«,

“а

Б септембра 1859 стигла прва депеша из Горњег Милановца у Београд:

= 1877 одржан први испит зрелости (матура) у Реалци; Н

— 1904 отворена Прва југословенска изложба:

— 1911 одржан Први конгрес За оперативну медицину;

Ж, п. 3

анелида леве ни ван иинининннникепаве тевипет-алниеннаи те етен пепвет пи пиетаиетен нет петеатнагеего

БЕОГРАД " ПЕТАК, 30 АВГУСТ 1946 ГОДИНЕ

ен виеаре

"алилше мдрмлађе

ЛАЖОВСКО БРВНО

Два су брата Јовановића, па један учио школу и сад је чи“ новник у Београду, а други остао у селу да ради с оцем земљу. Обојица имају деце. Па Београђанин послао прво сина у село да проведе коју недељу о распусту и кад је дошао по своје дете, повео и свога синовца Мићу из села У

Београд. _

Био Мића месец дана У Београду, а онда га стриц одвео на станицу, купио му

карту, замолио неке сапутнике да пазе на дечака н да му кажу када треба да сиђес воза.

Мићин отац био нешто У послу, па замолио своју мајку да сачека Мићу.

Пошли они друмом за село, а Мића прича.

— Јаој, баба, да знаш Ка. ква сам чуда видео! Отегла се варош од мене па до на-

избијемо, па морамо преко Лажовскога Брвна.

— Каквог брвна»

— Лажовског. Знаш, синко, то ти је брвно чудновато; преко њега не може да пређе нико ко лаже, него мора да падне У воду...

Ућутао Мића. Успорио корак.

— Хајде, Мићо, већ умориор Е, мџомбаст је пут. Није Као у Београду. Једна плоча с краја на крај улице. Нит има код нас тако великих кућа да уживаш што небо подупиру...

— Ама, знаш, баба, нису куће баш до неба. Неке су много веће од наших, а има их које су баш као наша школа,

— А онај водоскок»

— Па не шикља ни

Замислио се,

зар си се

он до

неба. Него тако, могао би да пребаци велики

пласт, сена..,

крај света. Па куће, куће! Море, и нису куће него планине. Не види се кров. Кровови им све У облацима...

Прича Мића баби како су улице дугачке да се за два дана не могу прећи, па се зато људи возе трамвајима, а то су кола без коња, велика као црква у њиховом селу, и њих стане људи колико их у три села нема. А улице поплочане великим плочама, једна плоча с краја на крај улице; Насред чаршије водоскок, па шикља вода чак до неба...

Слуша га баба, па се као чуди, а Мића наставља: да видиш колики су паркови, а то су баште за цео свет. Један ти је парк велики као сто наших атара. Недељу дана да пешке идеш, не би кроз тај њихов Топчидер прошла... — Сине Мићо, каже баба, ти ми много причаш, него пази куда идеш...

— Па пазим ја, а што»

— Сада ћемо на поток да

У једном потезу

Кад је маца тако лепа, Дела да је нацртамо

У потезу једном само, А почнимо баш од репа!

х. ПОСЛОВИЦА У СЛИЦИ

Лав “О 100: 4, +

РЕШЕЊА ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Загонетка. — Бело пиво.

Мали ребус. — Триглав.

Још један ребус,. — Конац дело краси:

Ни у трамвај не може да стане више педесетак душа. А кроз Топчидер можеш да про. ђеш за сат, сат и по...

И тако Мића смањује све, јер су већ били пред брвном:

— Нису ни улице онако дугачке, не треба два дана да их пређеш, не треба ни два сата, рече Мића, па са страхом спусти ногу на брвно. Полако пређе на другу обалу. Баба га гледа, па се смеје.

— Што се смејеш, бабар пита је Мића. МИ што не пре• лазиш»г

— Прећи ћу, каже баба, док ти прво кажем да ово брвно није опасно за лажове.

А онда смејући се и даље пређе преко брвна, помилова Мићу по коси и рече му:

— Мићо синко, не ваља да лажеш...

А кад су стигли У село, Мића је причао шта је видео У Београду, онако како јесте. Није лагао...

Кад би жито

_ расло брзо као

пужевљи ход

Пуж се споро креће, свега милиметар на један секунд. Али влат жита расте спорије него што гмиже пуж, и то де сет хиљада пута спорије: 34 24 часа израсте 9 милиметара, а 24 часа чине 86.400 секунада.

Дакле, спори пуж мили де“ сет хиљада пута брже него што жито расте.

А шта би било кад би на земљи све ишло дест хиљада пута брже»

Онда би пшеница расла бр“ зином којом пуж мили и ми бисмо лепо видели како расте.

А кад би пуж повећао своју

пута,

брзину десет постао би рекордер за „крат“

хиљада

ке стазе“, јер би за секунду прешао десет хиљада милиме“ тара, а то је десет метара. Стазу од сто метара премилио би за десет секунада и био би победник на олимписким утак“ мицама.

А кад би тркачи, победни“ ци на олимлијадама, трчали десет хиљада пута брже, пре“ шли би за секунду 100.00) ме“ тара или 100 километара. То је много брже и од најбржег пушчаног метка. Такав тркач оптрчао би око земље за • секунада или за 6 минута и секунада.

Поштански фах 53).