20. октобар
„успех приредби може
_ могућности за
У А ПГ РрН
ПРОПУСТИ И ГРЕШКЕ КОЈЕ НАС УЧЕ.» р
Нултурне
треба да оплемењују
»Оне се не смију изродити у нешто што квари човјека већ треба да га чине племенитијим. Њима треба давати такав карактер који оплемењују«.
(Тито, у говору дубровачкој 0младини, 23 јула 1946)
Највећи циљ, најпунији смисао наших масовних игара, забава и културних приредаба, јесте у томе да се путем песме, игре, музике и глуме дејствује у смислу културног подизања, чија, је суштина у истинском оплемењавању људи. Дићи човека, оплеменити га, задахнути га духом оне пле_ менитости која је тако нужна, за велика остварења која су пред нама, — то су ствари о којима се мора водити рачуна, при организовању друштвених
игара, забава и културних приредаба, Извесне појаве последњих
месеци у Београду говоре нам да се при организовању друштвених игара, забава и културних приредаба мало водило рачуна о основној ствари, о главном задатку, о развијању племенитости. Београд је у по. следње време забележио велики број кермеса. За исти тај период из реферата Такмичарског одбора види се да је један од недостатака културног рада неодржавање – ниједне културне манифестације за децу и за болеснике по болница. ма,
Ово су чињенице које очито показују рђаве појаве на културном пољу. Велики је про. пуст не организовати ни једну културну приредбу, ни једну друштвену забаву већег стила, за, децу. Један део деце био је на летовању, али је Београд ипак био пун деце, која нису ишла у школу и баш због тога требало им је дати што више разоноде. У Београду се уопште мало посветила пажња, приредбама за децу. А. деци треба дати позоришне прет. ставе, концерте, игре и забаве, много приредаба, још одмалена их привикавати на и-
"стински културан живот. За „њих пре свега треба стварати
такве игре, забаве и приредбе, које ће њихову мисао, кроз игру и песму, кроз глуму и рецитацију, везивати за нешто више и племенитије, надахњивати за стварање велике будућности која их очекује, Ру. ководство наших пионирских организација и наши књижевници и уметници који раде за децу морали би о овоме повести више рачуна. Где је Уопште дечје позориште
Пре рата наше су болнице биле места где се болује и тугује, места где су очајање, изгубљеност џин потиштеност готово редовно наилазили своје обитавалиште. Данас болнице треба да буду истинска народна лечилишта и њих треба, испунити истим оним великим животом који пулзира широм земље. Не дати људима који болују да се осете ни за тренутак усамљени и одбачени, запљуснути их шумном радошћу песме ми игре, напунити
ен
приредбе
њихове растужене и потиштене душе здравим духом срећ. не земље, ето, то је културна манифестација, која делује, која има истински племенит карактер. О таквим културним манифестацијама и забавама мора се повести много више рачуна.
Извештаји о културном ра. ду показују да су на приредбама, запостављене рецитаци_ је, или да уколико се изводе, због лошег рецитовања, немају никаквог дејства на публику. При свима нашим културноуметничким друштвима, посто је драмске секције и велика, је грешка свих ових секција што запостављају и потцењују рецитацију. Ми имамо велики број добрих рецитација, које треба, стављати на репертоар. Међу нашим старим песницима, који су у своме времену носили борбу свога народа, могу се наћи ствари, које живо и сна_ жно делују. У нашој предратној напредној поезији има дивних песама, које изражавају бунт против нечовечног и ненародног и зону на борбу, на, акцију. Ослободилачка борба и данашњица у многим песма. ма нашли су свој уметнички израз. Успели преводи Мајаковског;- Христа Ботева, Волкера, Ламе Кодре дају још ве_ ћу ширину и богатство нашем рецитативном репертоару. Не заборавимо ни Ацу Негри ни Петефија.
У свима овим песмама дошло је до изражаја оно што је најлепше и највеће, оно до чега се песник уздигао ношен општенародним полетом и замахом. Њима не треба прилазити формалистички, не треба их без озбиљне уметничке припреме рецитовати. Рецитација, је велика уметност и на њеном савлађивању треба озбиљно радити. Савладати рецитацију, то значи потпуно је схватити, унети се у њу, попети се на ону висину на коју се дигао песник. о
Зато јој се убудуће мора, посветити већа пажња. Употпу.њавање репертоара уметнички добро спремљеним рецитација. ма даће далеко племенитији карактер нашим приредбама, помоћи ће да наше приредбе добију свој прави смисао, да постану истинско средство У подизању и оплемењавању човека. _ Миодраг ПОПОВИЋ
Одређен је жири за оцењивање једночинки
Конкурс за једночинке који је објав. љен у два маха у току ове године, завршен је још прошлог месеца. Али да би се резимирали резултати, одређен је жири у који су ушли Душан Матић, књижевник, Хуго Клајн, редитељ Народног позоришта, и Миодраг Поповић, чиновник Просветног одеље, ња ИНоОга,
Жири је добиб задатак да прегледа радове и изабере најуспелије једно“ чинке за награду, до 18 септембра, ка. да ће се објавити резултати конкурса.
о
ЈЕДАН ПРЕДЛОГ
На налемегдансној позорници могу се организовати смотре нултурно-
просветних
У Београду има много друштава,
Нека су радила у току лета, друга су попустила са радом, тек — и поред статистике и евиденције свих друштава, 90 њиховом напретку по извешта“ јима не да се ништа наслутити. Само бити – мерило колико је културно _ просветно дРУШтво коракнуло напред и да ли ће се развијати.
Зато је потребно организовати што пре смотру свих културно - просветних друштава на Калемегданској по. зорници, која би могла да послужи У ту сврху добро, уколико већ није много користила због закаснелог подизања. На смотри би могла учествовати сва културно _ просветна друштва из рејона, синдикалних подружница као # друштва са националним обележјем. Друштва би могла наступати по реду на калемегданској позорници, водећи рачуна да у току септембра изађу на позорницу сва друштва.
Ова смотра која је донекле већ от» почела прошлонедељним иступом дру“ штва »Лола Рибар« дала би добре ре. зултате. Јер, важно је да се једном зна са каквим снагама располажу друштва у Београду, какав је њихов репертоар и колико има добрих и рђа„ вих особина у њиховом извођењу. Квалитет. приредби је био увек важан, али он се запуштао на рачун већег броја приредби и ради крајњег резулОваква политика дала је рђаве
тата. резултате. Наравно има и друштава која су подизала свој репертоар и
квалитет приредби, водећи притом ра= чуна о најосновнијим моментима једног културног друштва.
Уочи јесење сезоне, када се дају бољи и ефикаснији
друштава
рад, резимирање досадашњег рада по свим друштвима, али не преко извештаја, већ приредби на смотри, долази као нужност и велика потреба. Смо тра културно просветних друштава даће најправилнији приказ стања свих наших друштава у Београду, а тиме ће се изградити и нов путоказ за даљи рад. Потребно је што хитније ор“ ганизовати и створити ред да се сва културно _ просветна друштва појаве на калемегданској позорници.
Одржава се курс за организаторе зидних новина ___
Приметило се да здине новине по предузећима и многим | надлештвима нису актуелне, не. обрађују _ довољно проблематику средине у којој се“ и стварају, да су несолидно опремљене и да се још праве без дубљег улажења у ствари. ј ;
У ту сврху организован је курс за претставнике синдикалних подружница, да би се упознали са најосновнијим за» дашима зидних новина. _Претставници из Савеза знања која стекну на кургу пренеће даље на све уреднике зидних, новина из предузећа свога савеза. На овај начин моћи ће да се пруже нај. основнија знања свима онима којима је потребно,
Досада су одржана предавања о за. дацима уредника, Како се скупљају чланци и спремају за штампу и'о те матици зидних новина у вези са животом подружнице, Предавања се још одржавају.
'"ху с совјетског
ПОД ЗИДИНАМА БЕОГРАДСКЕ ТВРЂАВЕ
ПОЗОРИШТЕ
Мосновснко позориште
Лењинског
номсомола
гостује у Југославији
Московско позориште које носи назив Позориште Лењин_ ског Комсомола постоји већ двадесет година и има за собом велика искуства. Основа
но после Октобарске револу-.
ције развијало се под условима прве изградње Совјетског Савеза и социјализма. Позориште се формирало од радника и радница из позо. ришних трупа радничких клубова, али касније развијањем његовог рада, стицањем популарности и приливом нових снага из других позоришта, Позориште Лењинског Комсо. мола развија се у велико по. зориште, са широком уметничком делатношћу. Данас Позо. риште има свој стуидо у коме је ове године, у августу, За. вршила школовање прва, генерација. Зграда позоришта у Москви уређена, је по најнови_ јој позоришној техници и под руководством Ивана Николајевића Берсењева, народног уметника РСФСР и професора, драмског студиа, позориште постаје једно од великих уметничких позоришта Совјетског
· Савеза.
Углавном задатак позоришта је да упућује своје стваралаштво совјетској омладини и да васпитава гледаоце у дупатриотизма, Позориште успева да. у томе 0остварујући дела само високом
Е пау
идејношћу и савршеним умет.ничким интерпретирањем драмских дела. Иначе, са московским Позориштем повезана је велика група совјетских драматурга од којих лауреати стаљинске премије: Константин Симонов, Борис Горботов и Бо. рис Ловрењев, драматурзи: Наталија, Венстерн, Борис Ластин и други. Константин Симонов и Борис Горботов написали су своје прве и последње комаде у сарадњи с Позори_ штем Лењинског комсомола,
Московско Позориште играће у Београду од 4 до 16 септембра и даће шест премијера: »Тако ће и бити« од Констан. тина Симонова, »Испод кестенова Прага« од Симонова, »Месец у селу« од Ивана Тургењева, »Васа Жељезнова« од Горкога, »Живи леш од Толстоја и »Нору« од Ибзена.
После тога позориште ће по. сетити Загреб, Љубљану, Скопље, Сарајево, Сплит и Нови Сад, а затим ће се вратити поново у Београд.
Московско Поориште Лењинског Комсомола, руковођено великим народним уметником Иваном Берсењевом и славним народним уметницима, Серафимом Берманом, Софи. јом Геацинтовом и другим, показаће ускоро Београду своја досадашња уметничка оства. рења,
Сцена из четвртог чина »Под кестеновима, ПШрага« од Костан-
тина Симонова
син епител пене тавеси петине ни ита аи весео ата пен лин=
; 20 ОКТОБАР.
у шаху
снажан потстрек за даљи развој шаха на Балкану.
У Београду се у току од 28 до 30 августа држи први балкански шампионат у шаху. Поред југословенске учествују још бугарска, румунска 'и албанска репрезентација. Екипе играју међусобно по један меч на осам табли, Такмичења се држе у просторијама Шаховског дома, Теразије 4. Свечано закључење турнира и објављивање резултата извршиће се у суботу 31 августа у 20 часова, Победница ће бити она земља која постигне највећи број бодова.
»
С албанским шахистима досад никада нисмо имали веза, те нам је стога јачина њиховог шаха потпуно непозната. Од ослобођења није било сусрета ни са румунским _ шахистима. Такмичења било је једино са бугарским шахистима. Тако је у лето 1945 године београдска репрезентација гостовала у Софији и однела две узастопне победе са 4 и по : 3 и по. Затим су бугарски мајстори с лепим успехом учествовали у шампионату ФНР Југославије у Новом Саду, а убрзо иза тога гостовали су двојица југословенских мајстора на бугарском шампионату у Софији, којом приликом је Глигорић добио прву награду.
Очекује се да ће Југославија бити главни фаворит за прво место, а за друго да ће се водити борба између Бугарске и Румуније, Изненађења ипак нису искључена. То тим пре, што ми слабо познајемо. шаховски живот суседних земаља. Балкански шампионат због тога ће кориетнти да се успоставе и продубе везе, те ће бити
- СТРАНА 7.
Преблем број 22 (завршница) К. А. Л. Кубел (Лењинград)
са а данс ша ин
материјалну
С обзиром на надмоћ противника чини се као да не,
велику
ма начина, да бели постигне реми. Не иде 1. Тез—еб, јер црни носи краљи, цом топа, а шах-шех коњем иза то-
га не може се лати због маске. Слав. ни совјетски проблемски мајстор Кубел, који је у Отаџбинском рату вршећи своју дужност изгубио живот за време блокаде Лењинграда, овако је извео спас за беле: 1) 5625—44 р56:94; о) Тез—аз + Каб—рб; 3) Таз—ра + Крб—4; 4) Тр—е3 + Кој—45; 5) Теза —43 р44:43, Бели је пат. Остале ва. ријанте лакше воде до ремија,
да, ома Заме
Циц је леп од јутра“ло мрака
За лето нема лепше ни пријатније тканине од цица. Лепо скројена, чиста и испеглана хаљина од цветног цица може да се носи дословно од јутра до мрака. Врло свеже и млада. лачки делују набране сукње од цица са једноставним белим блузицама. За летње месеце много је пријатнија домаћа хаљина од цица него од свиле. Несташица вуне, проузрокована ратом,
донела је моду костима за купање од цица. И они су се показали веома лепи, пријатни и практични. За летова ње у шуми или на мору врло су згода не цицане хаљине без рукава, уз које се носи мали болеро од исте тканине, као и кратке сукњице, или сукње панталонице од цица, које се носе купање,
преко костима за
„= # „=5 Ко Ре
Од две шарене мараме...
Излози београдских радњи пуни су лепих шарених марама. Наше жене већ су се досетиле да од две или три мараме могу да направе лепу на. брану сукњу. Али са мало смелости и вештине од марама се може сашити
и лепа блуза, па чак и врло лепа ха-.
љина. За блузу су потребне две мараме од 72 см у квадрат, а за хаљину шест таквих марама. У њиховом кроју оригинално су коришћене бордуре — поруби, тако да чине украс, не жварећи липију.
Хоризонтално:
1) Река у Сибиру, варошица код Београда; 2) река у Француској, предлог; 8) свеза претседник румун“ ске владе; 4) река у Црној Гори, ва. рош у Кини, предлог, музички инструменат, самогласник; 5) одано, искрен, зимзелено дрво, наш највећи примор. ски град; 6) један инсект, прашак, река у Босни, произвођач хлеба; 7) сугласник, једна воћка, предлог, све: за, мушко име; 8) посољено, прегледан; 9) узвик, иницијали – истакнутог војсковође партизанског рата; 10) за. меничка енклитика, скраћеница у адми» нистрацији.
Вертикалног
Ту варош у Босни, руско мушко име; 2) планински ланац између Епира « Тесалије, предлог; 3) кат; 4) иницијали претседника Чехословачке Ре“ публике; 5) домаћа животиња; 6) у“ станак, главни град Чехословачке (до маћи назив); 7) свеза, пристаниште У Алжиру: држава у Североамеричкој Унији; 9) узвик; 10) лична заменица, предлог; 11) самогласник; 12) земља
од које се прави сугласник; маса коју избацује вулкан; 15) основа, степска равница у Мађарској; 16) пр
посуђе; 13) обала, 14) река у Босни, усијана "
во слово азбуке, свеска; 17) врста ветра; 18) предлог; 19) два сугласника,
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА |
Хоризонтално:
1) шум, ђул;'2) а, Ибар, СКОЈ, а; 3) то, ар, окно, укор, ад, Уб; 4) ока, ага, зид, Дон, они; 5) рало, лоза, Арад, план; 6) стар, атар, Рона, Пива; 7) кит, Оса, ера, ира, бес; 8) р м, он, Асен, цена, на, он; 9) о, срам, саго,
0; 10) бос, бас,
Вертикално:
1) Шатор, скроб; 2) у, око, тим, 0; 8) ми, алат, СС (Станоје Симић); 4) ба (баријум), ар, ор; 5) ара, она; 6) ро, Глас, ам; 7) као, Тас; 8) н, за, е; 9) озарен; 10) м, р; 11) ударац; 12) к, ро, е; 13) ода, Ниш 14) ср (своје ручно), одар, #с; 15) хан, Ана; 15) од, пп (Петар Прерадовић), аг; 17) ЂЈ (Ђура Јакшић), Олиб, 06; 18) у, Уна,
„вео, 4; 19) Лабин, АСНОС,