20. октобар

. дози такође

| месецу ове

108: 0

ЗАПУШТЕНИ ИЗЛОЗИ ругло наших трговина

ЈУ се странац боља загледа

у излоге наших трговина, пролазећи улицама Београда, може да види двоструку слику“ Док су поједини излози задруга и трговачких предузећа укусно намештени, дотле имамо и излоге баш као огледало за трговце који неће уопште да пазе на естетику града, нити уредност својих радњи. Просто би могло да се поверује да постоји утркивањо код њих, чији ће излог имати више прашине, чија ће радња бити без натписа власника, или врата и прозори заковани даскама, Није редак случај да се фирма још увек односи на једног власника и једну бранжу, док се у радњи налази сасвим други власник, који – продаје робу која не одговара фирми. Тако се у Бјерутовој улици број 15 (бивша Књегиње Љубице) налази фирма: „Парфимерија Књегиња, Љубица", међутим у радњи се продају млечни производи. Узгред напомињем, да сам видео како власник ове млекаре просипа прљаву воду у шахт испред своје радње. Његова хигијена! У Коларчевој улици број ђ, У радњи Милана Стојановића, у излогу су намештени кофери по којима би се рекло да У тој радњи нема никог живог,

_ јер се на њима прашина толи-

хо ухватила да се боја кофера не познаје. Мало даље, па углу Дечанске и Стаљинградске улице, налази се радња Милорада Шјишића, чији су из прекривени прашином. Један део тпговаца, који могу да се уврсте у категорију

". таквих „такмичара“, не отва-

ра своје радње на време, већ

око девет сати, а некад их и нема ни доцније, што провдају стављањем цедуље на врата; „Отишао сам ту н ту", или „Долазим одмах".

Ово је заиста код нас читава једна појава ·за коју би требало да се заинтересују народне власти, Савесни трговци правилно су схватили да изглед своје радње, како унутра, тако и излог, треба да буде онаказ какав долнкује такмичарском граду Београду, а 0ни који не желе да, бар уређењем своје имовине, доприне» су улепшавању нашег града, не треба да се заваравају да се и њима не може да доскочи. Прву меру коју би треба. ло да предузму народне власти то су контрола и опомене,

Милан САВИЋ

Запуштен излог једне простране радње на углу Бјерутове

Препродавци —

беспосличари подижу

цене

околини Кланице, где се.

љаци долазе са колима, У којима су прасићи, редовно је велики _ број – беспосличара» препродаваца, који наваљују на кола, купују прасиће и по. сле их препродају грађанима, редовно по 50 и више динара од нормалне цене.

Сматрам да би томе посре. довању требало стати већ једном на пут. Јер, ако један од ових беспосличара прода пет комада, прасића, што је готово увек случај, његова зарада је 250 динара, Зашто онда да иде у фабрику и да ради осам са. ти, кад се може и овако, тако они резонују.

Треба се борити против о вих поскупљивача, који теже. ћи за својом већом зарадом, подижу цене роби.

Љубисав ПЕКОВИЋ

дада

| 5 #

и Чика-Љубине улице

МИ Ар ИВЕ АТИЛА И па ПИ У УКАЕ 47 ; Ј је РА ИЕ 3 Р ЊЕ МАДА

трошимо2!

Далековидча дистрибуција

У Београду се дели сапун за бријање на Г-карте...

— Бако, хоћемо ли поново добити

сапун када овај по-

Далићеразвитак ученика још увек зависити од новца

| у ни је толико јасан да није уопште за критику, А може се дефинисати као рђав и неодговоран рад на културном подизању радничке омла. дине.

Поред стручног учења, ученици Индустриске школе при Индустрији мотора у Раковици, немају такорећи никаквих других услова за културно уздизање,

Ми бисмо некад хтели да, по-

Зар још постоји Мозерова улица у Земуну 2!.

Тј |рркопута „Бристола“ У Карађорђевој улици, где је некада био Мозеров велики подрум вина, данас постоји исто тај подрум, само у народним рукама. Ратни злочинац Мозер из Земуна побегао је заједно са Немцима, а по заслузи његово имање припало је оном од Кога га је они опљачкао — народу.

Међутим, јавља се један парадокс. Изнад врата подрума у Карађорђевој улици стоји натпис следеће садржине: „Филијала народног винарства и

подрумарства тел. 28-158 Централни подрум Земун Мозерова 1.“ :

БРЈАПА НАРОДА ОГ, ам А2СТЕА

у ко ПОДАУМАРСТВА

Из фирме видимо да је ово слагалиште у Београду заиста народно, али се види И то, да у Земуну још увек постоји У" лица са именом ратног злоч озера.

ИЕ ја с БУРИНА

Јрвињаеци,

БРИТПИКУЈУ _ _

ЈАВНА ЧЕСМА

а време Турака, Срби, а и сами Турци, подизали су јавне чесме које су служиле свакоме. Од тога је остало трага и у самом Београду, па

се сада чак и једно цело насеље зове „Пашина чесма.“

У овоме насељу, на углу Генерала Заха н Чубриловићеве улице, била је пре рата, за време окупације, па чак и по сле ослобођења једна јавна че• сма. Не улазимо у то ко је ову чесму подигао и о чијем трошку, али констатујем да је би-

ја јавна и служила не само најближој околини, него свакоме коме је била потребна.

А ево шта се десило једнога дана са том чесмом. Лепо се преместила једно два метра, са угла у суседно двориште, добила пристојно високу ограду и капију која је стално под кључем. (Од ове капије имају кључеве вероватно само они који су новчано учествовали У њеном _ премештању и поправци), |

Закупци станова који су 0градили ову чесму, а не дозвољавају грађанима да се њоме користе, изгледа да су и сувише жедни па се боје да им не би суседи попили во» ду, А требало би да знају нешто и о друштвеним дужностима и држању грађана у нашој народној републипи.

Божидар '" КАЧАВЕНДА .

жх

(Онима који се старају о естетском изгледу града

тј ми је у очи табла са натписом „Забрањено је

" вубре бацати“ у Булевару Цр.

вене армије испред Студент; ског дома „Иве-Лоле Рибара. Табла је постављена на самом

жх

(Овако се не спречава туберкулоза

Др базе сам из санаторијума, пре неколико дана и како ми је дошао рок за, примање ваздуха (терапија код лечења туберкулозе) јавио сам се Антитуберкулозном диспанзеру на Булевару Шрвене армије. одмах ме је зачудило опхођење чиновника који ме је одбио за лечење зато што су тог да“ на примали само „наручене". Други мотив његовог одбијања је зато што станујем у рејону под чије лечење не потпадају грађани овог дисланзера. Апарат за примање пнеума“ торакса власништво диспанзе. ра Другог рејона, где је тре“ бало да примим пнеуматоракс, био је позајмљен диспанзеру Ш!естог рејона( још у јануару године), по на.

'ино-а.

логу Здравственог одељења, Кад нисам успео да, примим пнеуматоракс хтео сам бар да се прегледам рентгенапаратом, бојећи се да ми се болест не погорша. Није било 'ни то могуће јер је одавно по кварен.

Згранула ме је оваква здрав ствена служба једног Антиту. беркулозног диспанзера. и не могу. уопште да верујем да рентген није могао досада, да буде уопште поправљен, а, пне. умо-апарат набављен, кад се израђује у самог Београду.

Зар у здравственој служби стварати проблеме и грађане целог рејона остављати без најпотребнијих апарата за ле чење2 На овај начин не сузбија се туберкулоза. М. ПЕШИЋ

тротоару између парка и До: ма, у једној од наших најлепших улица, на месту где се

такве табле не стављају. Обично знам, да се такви натписи стављају на места где су празни плацеви или у ћор-сокаке, тојест тамо где има слу-

чајева да несавесни грађани |

бацају ђубре.

Уосталом, ако би и сада не.

ко покушао да тамо баци ђубре, то би могао да спречи милицајац, који је у том делу улице на служби. За странца, 'натпис те садржине на томе месту пружаће слику града са крајње несавесним | становницима — без икаква смисла за хигијену и без икаквог естеткуса. | НЕ 28 па Д. АЛЕКСИЋ студент технике ·

Колика је такса за крштеницуг

| је неколико дана морао сам да вадим нове крштенице за децу пошто су старе за време рата изгубљене. Како су деца рођена у два различита краја Београда, то су крштена у две цркве и то: Светог Марка и Вазнесенској.

За новоизвађену крштеницу у Вазнесенској цркви платио сам таксу 30 динара, а у цркви Светог Марка 50 динара. Кад сам упоредио ове две крштенице нисам нашао никакве

стварне разлике која би једној Ри.

повећала вредност, а другој смањила. Биле су потпуно Иисте, само таксиране различитим таксама.

Да се овакви случајеви не би понављали, а пошто је и разлика у цени прилично велика, не би било згорег кад би прква одредила једнообразну таксу, а не да се наплаћује како ко хоће и колико хоће.

М. ПЕТРОВИЋ Браће Југовића 8

Аман, промените!

ош увек по многим био-

скопима, пре почетка филма, трепери на биоскопском платну објава:

„Двадесет четири хиљаде 0младинаца 1 маја 1946 отпочињу рад на Омладинској прузи Брчко—Бановићи итд.“

Или;

„Упишите се за члана Црвеног крста у 1946 години, Упис почиње 1 јануара 1946 године итд.“ ~ =

Сматрам да је крајњи моменат да се ови диапозитиви У“ клоне или замене актуелнијима. Александар. МИЛЕТИЋ

гледамо који совјетски филм, јер знамо да они васпитно делују и да после филма добијамо чвршћу вољу за рад, гле. дајући трудбенике социјалистичке изградње. Отишли бисмо у позориште да упознамо светске класике, јер и ми радници волимо, и ми бисмо хтели да научимо нешто из њихових великих дела. Хтели би смо да посетимо Изложбу рударства и металургије Југо. славије да би смо нешто научили и видели први пут велика народна богатства.

Али, то не можемо. Ево зашто. __ Кад смо упитали управника. наше школе, да ли је могуће да колективно гледамо филм „Велики преокрет", он нам је одговорио: „Како нема новца, не можете ићи". А. тако је увек и са филмовима, позоришним комадима _ и изложбама, које промичу, а ми и даље у двф ришном кругу седимо затворени. Питамо се сви ученици, зар је могуће да школи нису стављена материјална средства, која би служила за наше културно уздизањет Овим дописом тражимо да нам се и та средства стрве на расположење, а у првом реду књига за читање и све што је потребно за једно систематско уздизање индустриских кадрова МислиМо да ово може да дође постепено и да неће бити ту великих тешкоћа. -

У име ученика Индустриске школе при Индустрији мотора,

В. ЗОРИЋ

У месецу септембру

фронтовци Београда

дали су 340.000 добро

вољних радних сати за уређење града.

Каро да се отЕлони гужба на полазним трамбајсвим станицама

Н" полазној станици за трамвај број 10, кондуктер издаје карте путницима још док стоје у редовима и чекају долазак трамваја. На тај начин не ствара се гужва при Уласку у трамвај, а саобраћај се брже обавља,

Међутим, за трамвај број 13, код „Академије“, сасвим је 0брнута слика. Путници не стварају редове, а кад наиђе трамвај настане права опсада врата, тако да прети опасност мајкама-и деци да буду оборени и изгажени На полазној станици „шестице“, у Стаљинпе улици, постоје редо-

, али и ту нема намештеника који би издавали карте.

Грађани Топчидера и Чукарице, који путују „тринаестицом“ или „тројком“, а исто и они Који путују „шестицом“, највећим делом су радници. Баш због тога требало би да се покажу дисциплиновани као њихови другови са Вождовца и Ауто-команде, и да створе сами редове, Разуме се, при томе „Белсап“ треба да им помогне што ће одредити кондуктере који ће издавати карте као на Славији за „десетку“, да би се избегла гужва и отимање за карте. Иако се управа „Белсапа“ не слаже с тим да је овај предлог практичан, тре“ ба ипак покушати или тражити нов начин одржавања реда на полазним трамвајским станицама, јер зима наилази, а овако се даље не може да настава. н. В, МИЛОЈКОВИЋ Истарска 8

Треба смањити цене улазницама за фискултурне приредбе

| језике је да пре рата код нас фискултурне приредбе нису биле приступачне широким радним слојевима, Узрок лежи у томе што су фискултура и све гране спорта, биле у рукама приватника, који су их искоришћавали за своје лично богаћење,

Данас је фискултура у рука. ма радног народа, коме она првенствено има да служи, о. на је добила тек сада прави свој смисао и значај. Међутим, руководиоцима фискултурних приредаба могла, би се ставити једна. примедба. Наиме, цене извесним спорт“ ским утакмицама нису приступачне многим радницима и намештеницима који, с обзиром на своје ограничене приходе и велике материјалне по. требе нису у стању да плаћа. ју те високе цене улазницама. На пример, 24 новембра ове године у Београду се одржава, футбалска утакмица. између играча Будимпеште и Ђеогра» да. Цене улазницама за ову приредбу предвиђене су за ста“ јање 20 и 25 динара, а за три“ бине 30, 40 и 60 динара. Тако високе цене већина радника и намештеника. не може да плаћа, у

Фискултурне приредбе мора.ју бити приступачне свим радницима и намештеницима, јер се само на тај начин може вршити широка пропаганда и омасовљење нашега спорта.

"Миливоје АНЂЕЛИЋ ,

— Верујем да не би могли више да смањите формат ко-

лача.

— Е, показали би ми шта умемо, само немамо — апа“

рат за разбијање атома.

5 | и Мата

пи са

у и