20. октобар
22 НОВЕМБАР 1946
Сцена из великог историско — биографског филма »Јаков
Свердлов«
у коме се приказује живот Свердлова
једног
" од највећих револуцнонара Октобра, сарадника и саборца Лењина, Овај филм ће се ускоро приказивати у Београду.
а ______________-
20 ОКТОБАР
Више опрезности при давању одобрења за прековремени рад | БЕЛЕЖИ
фУјунога предузећа из свих 6 сектора, обраћају се у последње време Одељењу рада
О-а са захтевом да ми се одобри прековремени рад. Највећи део ових предузећа образлаже овакве своје захтеве потребом да се на време изврши добијени производни задатак. Кад су овакве молбе подносила државна предузећа, отсек инспекције рада руководио се убеђењем о нужностима те ме-
ре ради остварења производног задатка.
Али кад су се с таквим захтевом почеле јављати једна за другом радионице из приватног сектора, а нарочито онда кад је ова појава узела масовни облик, инспекцији рада сасвим природно, се наметнула ова појава као –нешто нередовно, те се због тога у решавање оваквих случајева морало уносити више па-
Производња уских филмова
послужиће
КУЛТУРНОМ
уздизању народа
а разлику од широког | (нормалог) филма, уски филм се израђује на траци која је много ужа од нормал ног филма, али који се по квалитету не разликује ништа, од нормалног филма. У нашој земљи филм још увек није ушао у масе, и није доскора. био приступачан свима, јер није било довољно апаратура. за широке (нормалне) филмо-
Снабдевени отревем, Београђани мирно
|рввнлна политика снабде5 = вања Београда огревним материјалом извршена је благовремено, јер је Извршни одбор преко Градског предузећа за огрев још од марта месеца почео са масовним снабдевањем. ' Предузеће за огрев закупило је предвиђене количине дрва у Славонији, околини Босанске и Нове Градишке, Живинице, Винковаца, Краљева, Новог Пазара, Крушевца, Доњег Милановца, Голупца и Кучева; а угаљ у Тузланском Колубарском, Тимочком, Млавском, Костолачком и Печујском басену. Довоз дрва и угља вршено је редовно у току целог лета. Да би се грађанство могло на време да снабдева и да би цене биле сразмерне |материјалним принадлежностима радног становништва, Предузеће за Огрев учинило је све напоре да снизи високе цене огревном материјалу. Успех је постигнут још у току лета. Јануара месеца метар првокласног букоковог дрвета коштао је 744 динара, а октобра 520 динара; брестово: јануара је коштало 744 по метру, а октобра 444 динара; меко дрво: јануара 593 по метру, а октобра 375 динара. _Угаљ из рудника Креке 758 динара по тони, а октобра 580; костолачки: 747 динара, а октобра 480; колубарски 620 динара у јануару, а октобра 480 динара, Да би се грађанство снабдевало одједном целокупном количином која се додељује потрошачу, предузеће за огрев издејствовало је да преко Градске штедионице добију потрошачи зајам, тако да би могли да откупљују огревни материјал на кредит-бонове,
„Ма да се ово показало као врло практично, нису постигнути најбољи резултати и поред добре пропаганде и повољних услова отплате. Сваки грађанин могао је шестомесечном отплатом са минималном каматом да у летњим месецима обезбеди себи огрев. Па ипак, то је учинило свега 30% од укупног броја потрошача и то највећим делом радништво.
очекују зиму
У Београд је од марта месеца увезено 196.447 просторних метара дрва, а угља 121.876 тона. Од тога је Градско предузеће за огрев увезло 165.886 просторних метара дрва, а 102.807 тона угља. Приватни и задружни сектор вршили су некад бољи а некад слабији довоз, док је Градско предузеће за огрев примило скоро целокупни план снабдевања Београда огревним материјалом и извршивало га у потпуности. Данас је Београд снабдевен 75% од предвиђене количине дрва и 70% од предвиђене количине угља,
Расподела огревног материјала у Београду врши се преко седам складишта Предузећа за огрев од којих се налазе два на Дунаву, четири на,
Сави и једна у Земуну. Залиха,
дрва за целу годину већ је приспела, а још 70.000 простор них метара, треба, да. се довезе Савом, што до сада није било у могућности услед ниског водостаја. Нагли довоз је отпочео ових дана шглеповима, Угља за сада нема у довољним количинама, тојест он не пристиже свакодневно и због тога, не може да се врши равномерна подела. Недостатак товарних вагона из Босне омета и само предузеће да извршава, свој план, Са коксом и брикетом располаже Министарство рударства, а у изгледу је да
извесна количина буде стављена на расположење Градском предузећу за огрев ради загревања, зграда са, централним грејањем. Ово за сада, још не може да се спроведе, јер ове количине су угљене резерве за град Београд.
Да би Градско предузеће за, огрев могло да врши рационално расподелу огревног материјала почело је са, модернизова, њем својих складишта. Отсада, ће се она налазити само на 0балама Саве и Дунава, а потрошачима угаљ и дрво довозиће се возним парком предузећа до самог стана, што ће бити 50%, јевтиније него ли до сада. На тај начин ће се избећи шетање угља у складишта, која су се налазила, у цед тру града, претовари, а радна, снага и режиски трошкови ће се моћи да смање. У току идуће године на проширеним складиштима биће подигнути бункери из којих ће се угаљ товарити у камионе, а колске ваге се већ монтирају. Модернизовање складишта захтева, и добре прилазе који се сада, налазе у врло рђавом стању.
Настојање Градског предузећа за огрев да снабде Београд огревним материјалом, би ће у потпуности остварено до хладнијих зимских дана, а 0пасност од нестанка угља и дрва потпуно је искључена.
ве, _ Развитком _ производње филмова и прерадом филмова забавног карактера, омогући. ће .се приказивање филмова свих врста свуда у школама, на предавањима за народ на митинзима и по селима, јер су апаратуре за њихово приказивање јевтине и могуће их. је набавити. Помоћу уских филмова извршиће се кино. фикадија наше земље, јер ће се филмови такве врсте моћи лакше приказивати по селима и другим крајевима, гдв досада никада филмови нису били приказивани,
Код наб ће уски филмови корисно послужити и приликом огледних предавања из области науке. Недостатак у: ског филма, осећа, се, мада 0дељење за уске филмове при Комитету за кинематографију има преко стотину филмо-
ва _ просветнокултурног – карактера. _Довозом из иностранства, нарочито из Сов' јетског Савеза, и с стварањем _ услова Код нас за снимање уских филмова на
учног и културно -· просветног карактара, испуниће св једна од великих потреба.
Развитак наше земље, а у: једно и потребе културуног подизања _ широких радних маса намеће и развитак _ на ше филмске индустрије. Снимање уских филмова биће омогућено у блиској будућности и они ће: обухватити главне делатности _ радних маса у изградњи наше земље, развитак _ села, савлађивање медицинске проблематике, развитак фискултуре, школства, и низ других питања,
Међутим, данас, у прилика ма када се наш филм тек развија, и када је потреба, ва
уским филмом велика, потреб-·
но је нарочиту пажњу _обратити правилној дистрибуцији и коришћењу апаратуре У Београду.
В. П.
ПОВОДОМ ОДЛУКА ПЛЕНУМА ЈЕДИНСТВЕНИХ СИНДИКАТА
жње; Несумњиво је да: знатан део ових радионица не тражи прековремени "рад из чисте потребе да се на време изврши одређени производни план. При овом се оне руководе једним чисто приватним моментом: узгредно, уз производни задатак, узети у рад приватне послове и, разуме се, наплатити неконтролисано што се више може. Да је то донста тако, најбоље потврђује случај столарске радионице „Побратимство“ Петог рејона, која је добила одобрење за прековремени рад искључиво ради производног задатка, па је узгредно израђивала и мртвачке сандуке. Још је тежи случај друге радионице, која је по истом основу добила дозволу за прековремени рад, није га искористила, али је радницима платила прековремене часове и трошковима производње додала и остале одговарајуће расходе. (Овај случај је у извиђању). ;
На овај проблем се не сме гледати површно, Да се правилно оцени његова важност, нужно је знати какве последице има прековремени рад на, производњу. Познато је да се сва' радна снага плаћа по Уредби о надницама и платама са 50 од сто повишења редовне наднице. Исто тако је познато да прековремени рад (0нај који траје дуже од осмочасовног радног времена) знатно исцрпљује раднике у погледу њихове радне способности, због чега се неминовно смањује њихова производна моћ, која се пак одржава у смањењу производног ефекта. Да не бисмо набрајали и друге последице с прековременог рада, које су штетне за производњу (на пример избацивање из радног строја преморених радвика који се због тога чешће и теже разбољевају, погоршање здравственог стана порородице преморених радника, оптрећење буџета Државног завода за социјално осигурање надницама за болесне раднике и тако даље.) Довољно је указати да су само две поменуте појаве повишење наднице и преморенст радника), које су неминовно везане са прековременим радом, довољне да сигурно поскупљују производњу. ;
Поскупљење производње, које је везано са искоришћењем прековременог рада, директно погађа опет широке слојеве радног народа. Због тога је овај проблем веома важан. Због тога инспекција рада мора да се удуби у разматрање сваке молбе за прековремени рад. Због тога инспектори рада морају будно да мотре шта израђују радионице, које су добиле одобрење за. прековремени рад, како у нормално тако и у продужено радно време.
Живислав ЂОРЂЕВИЋ
Нано наградити напоре интелентуалних радника
[Последње заседање пленума Главног одбора Јединствених синдиката јасно је и недвосмислено раскрстило са досада У пракси познатим проглашавањем ударника по надлештвима, канцеларијама, банкама, бироима, школама н аибулантама, Јасно је речено: „онде где не постоје норме, не могу постојати ни ударници.
У току досадашњег такмичења као стална појава јављали су се ударници по канцеларијама. Ишло се чак толико да. леко да је број ударника по
Скривалица
,
надлештвима у односу на број запослених често био знатно већи него по фабрикама и радионицама, у којима су постојале норме и акордни систем плаћања.
Да ли је уопште могуће да неко постане ударник у надлештву у коме је тачно одређено радно време, а није утврђено време за које треба решити извесне предмете, акта итд.2 Административном службенику, због природе посла, немогуће је установити норму, а као што је и раније речено где
— Видиш ли, какав смо ти ле — Ћилим је доиста леп, али ш
п ћилим прострли2 | та се крије иза завесе:
нема норме нема ни ударника. Али, ударници су ипак проглашавани, Но, и поред великог броја чиновника-ударника бирократски поступак, чекање странака на одлуке и решења по поднетим молбама, остали су прилично |честа појава.
. Било је случајева да је суднја среског или ма ког другог народног суда проглашаван за ударника. По каквом критеријуму2 Одговор неће сигурно моћи да да ни сам судија ударник. ; .
Међу просветним радницима, професорима и учитељима про» глашавани су такође ударници. Јасно је да то звање нису могли добити својим радом У школи где имају. одређени број часова, већ залагањем на другим пословима за које такође не постоји норма ни ма какво друго мерило. А ако учитељ или професор одржи недељно већи број предавања, преоптерети се часовима, јасно је да ће квалитет таквога рада, квалитет предавања н знања које ђаци добијају на тим предавањима (спремљеним с брда, с дола) бити слаб. Просветни радници, а то такође важи и за "службенике · здравствене струке (лекаре, болничаре, бабице, сестре нудиље), не могу под досада постојећим условима и средствима рада да повећају квалитет, а да се. то повећање не одрази на слабљењу квалитета, солидности И стварне вредности свршеног посла.
Међутим, треба подвући да и код административне струке, просветне и здравствене, упркос чињеници да не постоје норме, такмичење може, треба и мора да се организује; само, што ће се памештеници свих-о-
вих струка такмнчити да У 0квиру · досадашњег радног времена побољшају квалитет сво» га рада.
Архивар, писар и сваки други чиновник који обавља свој посао пером у руци: рачуновође, калкулатори, бнлансисти ми сви други намештеници рачунске струке имају као и целокупан ' радни народ наше Републике свету дужност да учествују у такмичењу, да побољшају квалитет свога рада.
Треба нагласити, још једном да такмичење код свих досада набројаних струка треба и даље да се обавља, само при закључењу извесног периода такмичења неће бити проглашавања .за ударнике, већ управе надлештава могу да доделе писмене похвале, дипломе и награде онима који су се истакли у послу, а ако је било нарочитих успеха, ако се учитељ, професор, лекар, судија, рачуновођа и чиновник администратор нарочито истакао својом марљивошћу и савесним обављањем послова, побољша» вањем квалитета рада, таквом чиновнику треба поред награ. де дати н титулу „одличан“. У даљем току такмичења постојаће одличан учнтељ, судија, администратор, лекар, одличан књиговођа, а никако књигово» ћђа — ударник и томе слично.
Пленум Главног одбора Јединствених синдиката својим одлукама на последњем. конгресу доказао је још једном дубоко познавање рада н његових облика н допринео је умногоме да се погрешке, учи“ њене до сада, више не „понављају. "БВ
=== СТРАНА 3
„20 скатодија.
НЕПОШТОВАЊЕ РЕДА НА УЛИЦИ
и". људи у Београду који во де рачуна само о — себи, сматрајући да је све за то да би онн _ искористили, _ угрожавају ми мир ин ред и хигијену и здравље своје околине, својих суграђана, Такав је случај и са овим кафеџијом из Влајковићеве улице, који
чисти свој ћевабџиски чунак нспред ралње на тротоару. А што је најлепше — Београђани прола-
зе и гледају.
РАДНИЦИ БЕЛСАПА СТАРАЈУ СЕ О ИСПРАВНОСТИ ПРУГЕ
адници Белсапа свакодневно
надгледају пруге на трамвајској мрежи _ Београда. После честих киша дрвена калдрма која се много осушила за време дугога лета — услед киша изи• шла је из свога лежишта. Да се не бин ометао трамвајски саобраћај н да кола не би исклизнула из пруге радници ми дању и ноћу пазе на сваки квар на линијама, како би се трамвајски саобраћај правилно одвијао,
ШТО КОМУНАЛНО ОДЕЉЕЊЕ НЕ ВИДИ
рвена калдрма на пешачком
прелазу између Москве и Балкана издигла се после многих киша, И ево, већ неколико дана како се пролазници саплићу о де. лове _ разграђене калдрме, а од надлежних #из Комуналног одеље= ња нико још није предузео ништа да се калдрма поправи н да се спрече и могуће несреће, ад
СУСРЕТ КОД „САТА“
— Молим вас, сатир
— Станите у ред да ухватите шестицу, па се одвезите
колико је
до · Поштанске _ штедионице; тамо има јавни часовник,