20. октобар

СТРАНА 8 " БРОЈ 103 ГОДИНА М

И ЉУСТРОВАНА РЕПОРТАЖА »г0о ОКТОБР. А«

онда

БЕОГРАД ПЕТАК,

# 22 НОВЕМБАР

1946 ГОДИНЕ

(роз радионице Дома за васпитање. Лладон

у Београду је пре ·рата У постојао само један дом за збрињавање и васпитање дечака који нису имали роди теље и куће и које је бивше друштво остављало да по улицама града траже хлеб и пре ноћиште, Народне власти, по_ ред Дома за васпитање младе. жи у Краљевића Марка улици, отвориће за ову незбринуту децу још три дома. Два у Бео „траду и један у Неготину, По своме уређењу и методама рала ови домови ће бити права уточишта у којима ће деџа занста наћи свој други родитељски дом.

Данас се у Дому за васпи: тање младежи изграђује 50 де чака, који су према смислу и вољи за поједине врсте радова распоређени у четири радионице Дома: кројачку, столарску, обућарску и штампар:

ску. Мали Живорад, четрнаестогодишњи дечак плавих широ-

ко отворених очију одавно не ма родитеља. Од своје шесте 'тодине он живи у домовима за децу. 3

— У овај Дом дошао сам, памтим добро, онога дана када је натта Армија ослободила Затреб, М врло ми је лепо овде. Радимо у радионицама, у школи. на фискултури.

Живорад _ради у кројачкој радионици Дома где је. као ин у школи, један од највреднијих питомаца.

И у другим одељењима Дола на све стране раде дечаци и чини им се да сада ништа није тешко јер њихове жеље и одушевљење за рад и нова постигнућа премашују њихов детињи узраст.

„Кад бисмо имали неку хармонику.,.“ ·- Књиге и музика имају огроман значај за развитак деце. М' упргва Дома, да би унела што више радости у живот 0: вих. малих људи, уредила је после ослобођења домску би: Олнотеку која има 2.600 књига. Али, од музичких инструмената У дому нема ничега — сем мале усне хармонике.

Бранко Станковић, ученик столарске радионице, Каже нам:

— Скоро сам гледао „Здравствуј Москва“. Тај филм ме потсећа на дане и рад у овом дому. Их, кад бисмо имали и ми једну велику, праву хармонику! На великом делу омладине Југославије — на градњи Пруге учествовало је у другој смени 'и десет омладинаца о' вога Дома, Милорад Јовић 18годишњи младић, са очима што казују много од онога што је преживео, био је један ол десет учесника на градњи Пруге. Његова историја је тужнија него његових младих другова. Док је био мали, тако мали да се не сећа ни лика мајке, она је умрла. Отац га је напустио, а сестра, јелина, удавила се у реци. Од 1936 године он је У домовима и прихватилиштима за децу. Го: дине 1945, у дане када је омла лина Србије радила на сечи дрва, и Милорад је пошао с њима. Одатле је и дошао у Дом. У својој обућарској радионици Милорад је највреднији ученик и највољенији друг. Други разред занатске коле завршио је са одличним успехом.

Лепа реч гвоздена врата

| отвара · „Лепа реч гвоздена врата отвара“ — написао је у зидним

новинама своје штампарске ра диовице Александар Видосављевић, типографски ученик; Игније то случајно написао. Александар је био некада срећно дете. Живео је у породици. окружен топлом мајчином не: том и очевим старањем. Али, једног лана мајка је умрла. Дошла је нека друга жена У кућу и — све се променило И ето, Александар. је сад У Дому за васпитање младежи, заједно са братом. Срећан је што му се дала могућност да ради, да научи занат, а допџније. биће он добар мајстор и честит грађанин свога града. ,

Окружени пажњом и бригом ол првог тренутка по уласку у Дем, у средини пуној рада развијају се ови млади дечаци у јаке и здраве људе. Су тра ће напустити одељења Дома с пуно захвалности невом друштву, које им је омогући ло да се од продаваца чвећа и пертли и малих уличних тамена изграде у добре занатлије ин корисне чланове наше ча.

родне државе. Л. ПЕТРОВИЋ

Уредништво и администрација Влајковићева 8, телефони: 23-003 и 20-443.

Живојин Путић бивши питомац

Лице питомаца

Дома васпитање младежи

— а стда мактор у домској обућарској радионици — показује пнитомцу Милораду Јовићу израду нове ципеле

Журно раде руке

малог Љубише Видосављевића у ломској штампарији. Он вешто слаже слова и спрема се да

највреднијих

постане добар словослагач

сновни _ задатак — нашег

фискултурног покрета је подизање здравља, радне способности и одбранбене моћи наших _ народа. Фискултурна друштва морају да настоје да остваре у пракси постављене задатке и да их спроводе ме: ђу својим члановима, При. томе, нарочито морају да. обрате џажњу на своје активе, да их повежу стручним и систематским радом, тако да она са матичним друштвом чине једну целину.

Рад у затвореним просторијама, радионицама, фабрикама, канцеларијама,. једноличан начин свакидашњег посла, захтева освежење, одмор и прикупљање нових снага за успешан наставак рада на обнови земље. Одмор 'и освежење најбоље се постижу фискултуром и ' спортом. Фискултура при"ближава' човека природи, изводи га на свеж ваздух, на сунце, у природу. Зато је рад у активима врло значајан, јер активи пружају могућност појединцима да се баве фискултуром, да се кроз телесно вежбање и спортске игре освеже и одморе,. . Би ;

Фискултурни активи треба, да настоје да привуку што већи број чланова и да их заинтересују за фискултуру. То се најбоље постиже путем предавања и приказивања фискултурних филмова. Организовање колективног посећивања спортских такмичења такође изазива интересовање. за активно учествовање у фискултурном раду. [

Треба водити рачуна о начелу 'постепености, наиме, да рад отпочне с лаким задаци ма, а тек доцније с тежим. Опште телесно. образовање треба да. буде основ фискултурног рада и деловања синдикалних актива. Нарочито је повољна гимнастика за припремање те: ла за вежбање разних спорто ва.

Заједнички излети у природу такође су веома препоруч-

едејуг] 3

љиви као "почетак: фискултур-

ног рада. Том приликом треба · организовати разна „мала так-.

мичења, у скоку у даљ с места, трчање на краће стазе, разне игре с лоптом и без лопте, на-

родна кола и слично, затим зими краће ·-смучарске излете, у почетку на оближње. терене,

КАКО ЋЕ СЕ СПРОВЕСТИ ТАКМИЧЕЊА КРИСКУЛТУР-

без стрмих падина, са. лаким и приступачним стазама. почетницима. После оваквих излета, када се тело мало размрда и

оспособи за јаче физичке. на-

поре, најбоље је приступити вежбањима одбојке, стоног те-

ниса, кошарке, рукомета, фут- : бала и других спортова, „При

томе треба водити рачуна према годишњим добима, у којим

спортским гранама треба. ве-

колико озбиљности прилазе ови радноницама. Са исто толико воље они уче У занатској школи и на фискултури

Радована Станисављевића — показује са

дечаци раду у својим

У столарској раднонипи има највише ученика — један ол Зоран

Петковић крај фрез машине 38

састављање делова

начај фискултурних актива

и њихова делатност.

ваће фискултурни активи наше најшире масе а уједно ће избацити на површину најдаро-

жбати, док опште телесно 0-

"бразовање и гимнастичке ве· жбе;

нарочито, треба спрово-

" дити током целе године, јер то

претставља основ систематског

„фискултурног. рада. ,

Оваквим радом заинтересо-

5 ж

сринални турнир у Загребу. за југословенски шампионат

донео је досад разна изненађења

У Загребу је 12 0. м. почео финални турнир“ за овогодишњи шампи“ онат ФНРЈ у шаху, а трајаће све до 4 децембра. На њему су окупљени сви најбољи наши мајстори и мајсторски кандидати. Овај турнир од пре

едратних рацликује се нарочито по то.

ме, што су изузев прошлогодишњег првака. и великих мајстора сви остали учесници морали претходно да се квалификују на полуфиналним _ утак мицама. Пружена је чајшира могућност и аматерима да се пробију у финале,

те су тако овде окупљени стварно најјачи данашњи наши шахисти, Покровитељ финалног _ турнира је

претседник · владе НР Хрватске др Владимир Бакарић. Утакмице се држе

великој сали Матице хрватских обртника у Загребу Илица 49. Организација турнира је одлично спроведе. на. Публика прати ток појединих пар. тија преко великих зидних табли, и са својих седишта може сваку по зицију добро да види. На зидним таблама означена су имена играча, а потезе мајстора повљаче на њима чланови друштва »Младост«. То је изведено по узору на велике совјетске турнире. Публика не мора, како је то било раније, да се гура око турнирских столова ин не смета играчима.

Новост турнира је нвздавање билтена који излази после свака два кола и садржи партије. Уз штампани билтен уређују се и зидне новине,

Турнир се већ приближава својој половини, а још нема изразнтог фаворита. Предвиђало се да ће главну борбу за: прво место водити | прошлогодишњи првак Трифуновић и млади наш интернационални _ мајстор Глиторић. Међутим појавио се читав низ дру: гих конкурената, како то показује турнмрска табела. Колико је турнир уједначен по снази учесника видни се из чињенице што, нзузев великог мајстора дра Видмара, после седмог кола нема ниједног нграча, а да није претрпео бар један пораз. Без иједне победе једино је инж. Текавчић, Без иједног ремна је само млади љубљан. ски мајстор Стојан Пуц, код кога као резултата огромне борбености долазе једино победе нли порази.

Колико се огорчена борба води у појединим сусретима показује партија Вуковић — Костић, коју је добио бели у 135 потезу. То је досад најдужа партија на овом турниру, а трајала је близу петнаест часова. Партија Томевић — Трифуновић трајала је једавасст часова, Значи да се борба во. ди до последњих могућности.

Публика нккада досад у историји нашег шаха није пратила шаховски турнир с толиким интересовањем као овога. пута. Велика сала је свакоднев. но препуна посматрача. Има одушевљених шахиста који су превалили далек пут до Загреба само да бн могли „посматрати наше најбоље мајсто-

ре при мгри.

витије појединце н екипе, ко-

ји ће заступати подружницу У

синдикалну такмичењима.

НИХ ОРАНИЗАЦИЈА

На основу. закључака другог пленарног састанка Главног одбора ФИСАС-а, систем такмичења на бази давања оба. веза, уводи се као сталан метод ра-

да фискултурних организација.

Обавезе се узимају на скупштина.

ма друштава актива и окружних ор.-

ганизација. Обавезе треба да се кре-

о ћу у могућностима чланства,и зато је

„го пЖе

Студенти се. такмиче у крос“ |

па 2

| Отпочела су такмичења _ крос жонтрија »Победа народа«. Про' шле недеље узело је учешћа преко 10.000 _ тркача на друштвеним _ такмичењнима. Трчалв су омладинцни и омладинке, студенти и студенткиње, радвици, чиновници, активни спортисти н многи други. Најмасовније так-

бољом _ организа. цијом, одржано је на Калемегдану > крос »Црвене звезде«. Скоро · три хиљаде чланова друштва н актива трчало је на стази разне дужине, На слици је једна група ната,

мичење н са нај-.

студе- ,

потребно израднти детаљан план рада у току претстојећа три месеца, Смисао овот такмичења је борба за давање што бољих обавеза и њихово потпуно испуњавање. Тиме се свакој организација даје могућност да буде на првом месту, јер се њена вредност неће мерити само по цифрама, већ н по квалнтету датих обавеза, њиховом испуњавању он свеукупном — напретку ортанизација; . У овом правцу постоји могућност да се такмичи организација са органнзацијом између себе — друштво са друштвом. Оваква такмичења веома су корисна и доносе изврсне резултате. Установљене су м награде. Фискултурне организације на територији На_ родне Републике Србије, у међусобном "такмичењу, могу добити следеће прелазне заставице;

за најбољи срески актив,

за најбољи средњошколски актив,

за најбоље друштво,

за најбољу „среску ортанизацију 7 јојводини,

за најбољу окружну организацију (усључивши Обласни одбор Космета и "радски олбор Београда).

Прве прелазне заставице поделиће 28 свечано на годишњој | скупштини

Фискултурног савеза Србије.

је || је сјај ДЕЈ] је

Штампарско предузећеНародног фронта Србије. Одговорни уредник Душан Будимировић, Чек

ЗАНИМЉИВ ЧЕТВОРОПОТЕКЊАК

Леонид А. Кубел (Лењинград)

даје црноме мат у че.

Бели вуче и "три потеза. Шахисти углавном нерало приступају сшавању четворопогезних — пробл; ма, јер их сматрају исувише тешким, В=ћина их тражи лвопотезне, а“ дрнекле и тропотезне проблеме У ствари најзанимљивији су баш вишепотезни проблеми, Зато вишепотезних ристи свакоме њу у шаху. У овом Кубеловом задатку бели топ, да би дао мат, треба да се пребаци са седме на шесту хоризонталу. Међутим,

то

проучавање и анализирање задатака може да ко играчу у усавршава.

тивник приступ може да брани ловцем или коњем. На пример |) 'ТРрт—е7 7, 5ћд—р5!; 2 'тет—а7, пел—241 н о мату у четвртом потезу шема НШ

говора. Решење гласи овако: 1) 'ТрТ—1Е7: пел—25; 29 'ТЕТ—_еТ! 5583—14; 3 'Тет—47 и сад ловац не може више да брани приступ белом топу на шесту хоризонталу, где ће овај да-

ти у идућем потезу мат. Озрен НЕДЕЉКОВИЋ

Хоризонтално:

1) Прастари град у Халдеји, најплод, нији француски песник Х1Х века, подземни свет; 2) личност из драме >Живи леш«, весеље, израслина на глави неких животиња, река у Сибиру; 8) предлог, река у Црној Гори, чувени француски лексикограф, река у Хр. ватској, два сугласника; 4) коњи, свеза, упита речица, прво слово азбу• ке, првак, јединица за мерење елек“ тричног отпора, зимзелено дрво; 5) становник Индије, грчко слово, део намештаја, иницијали најбољег српскот сатиричара, лирска похвална, пе. сма; 6) невоља, долина, река у Француској, свеза, предлог, скраћеница за најмоћнију политичку организацију на свету, зачин коњи; 7) грчко слово, усијана маса коју избацује вулкан, гомила, јад, злато (франц.); 8) камила,

врста спорта, аждаја, стид; 9) писац романа »Робинзон Крусс«, коло, свеза.

Вертикално:;

ђ разум, иницијалн писца романа >Чапајев«; 2) озледа, доспео; 3) чу“

вени совјетски коментатор спољнопо литичких догађаја; 4) коњ, скраћеница за једну установу у Београду, шести тон Ц-дур музичке скале; 5) запре• жни прибор, пето слово азбуке, све за; 6) староегипћански бог сунца; сугласник, наставак за присвојни прне дев; 7) свеза, варош у Француској, свеза, 8) свеза, чуло слуха; 9) гњев (лал.), предлог, показна заменица; 10) скраћеница за једну титулу, зимљорад“ ник, и сугласник и самогласник; 11) преврћу земљу плугом, предлог_:пол клонио; 12) планина у Тесалији блач то; 13) наг, пољопривредна алатка хемиска ознака за баријум; 14) треда лог, сугласник, повратна заменица; 15) иницијали погинулог народног хез роја низ Чачанског округа, самоглач сник, предлог; 16) предлог, планина У Малој Азији, првак; 17) полутар; 18) јеврејска богомоља у Босни и Србији пространа висораван у Азији; 19) све,

за, лична заменица. .

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Хоризонтално: 1) Јаша, Мран; 2) Мако, Мо д 6 одан; 3) Иво, долап, скоро, аја; 4) та, рис, она, лан, сок, ово, 8; 6) локва, несит родан; 6) во, сит, % тим, на; 7) она, Лил, све, пет, роб;

8) бака, кат, слика, .Кун, тело; 9) ара; кувар, вагон сур; 10) са, Сена, атак; Ко; ПЛ) пара, Арон,

Вертикално:;

1) мит, бас; 2) Јава, ара, п; 3) ако; Рл ока, со; 4) Шо, дио, на, кер; 5) а, Москва, Куна; 6) олово, лава; 7) Ана, сита; 8) па, Нил, ср (својеручно); 9) лет, сл (сличној; 10) ас, ови; 11) нит, ЕК (Едвард Кардељ); 12) СС Стеван Сремац), тип, ав; 13) кор, ме= ка; 14) докон, туга; 15) и, бродар, ноч та; 16) ро, ова, от, нар; 17) ада, 0 бес, ко; 18) наја, лук, н; 19) нас, орог

рачун 62.317. Поштански фах 53