20. октобар

22 НОВЕМБАР 1946

КО гро: ИВИНОВНИНа |

"у Београду

онгрес књижевника који | се одржао у Београду, ових _ дана, , несумњиво _ да има велику историску важ-

ност, _ јер први пут У историји наших народа књижевници из свих. крајева наше земље приступају јединствени договору, за свој " даљи рад. Овај Конгрес књижевника — на коме су присуствовали делегати из читаве Републике, држи се после најдубљих и најпотреонијих догађаја, који су икада уздрмали читаво човечанство, а за наше народе има судбински значај — долази као нужност да се на њему у вези са прошлошћу направи осврт на књижевне прилике код нас и набаце нови задаци, који се постављају пред наше књижевне раднике,

„У прошлости, још пре рата, напредни књижевници покушавали су неколико пута да сазову конгрес књижевника на коме би се ујединила стремљења писаца ради успешног деловања у борби против фашизма, који је у то време већ претио да пороби наш народ. Али покушаји су остали без успеха и тек данас, У ослобођеној земљи, у нашој Републици, Конгрес је потврдио да ће од сада наши књижевници свесним напорима, уједињени и јединствени, на вели“ ком задатку наше нове књижевности, с дати кроз своје стварање _ прошлост наших народа, догађаје из ослободилачког рата и нашу нову епо"ху изградње земље и новог човека.

На Конгресу су присуство вали претставници свих антифашистичких организација, Који су поздравили књижевнике и говорили 0 потребама наших људи за књигама, које треба верно да приказују њихов живот, њихове напоре и занос. Претставници су подвукли, да са изградњом наше земље нужно је да књижеввост помогне подизање новог човека. Све је то имало велике важности за сам Конгрес јер преко поздрава претстав__вика антифашистичких орга-

" низација и њихових захтева, _Књижевници су непосредним путем дознали, и потребе нашега човека, тако да ће им то послужити као потстрек за њихово. књижевно стварање, Посебно место на Конгре-

лолективно посећивање музеја и изложби

У овом такмичењу треба испунити дашу обавезу

У Београду је лоследњих

_ · Месеци приређен велики број излошби. Неке су још увек отворене, иако је прошло већ неколико недеља, Посета је нива, али ипак се види да изломбе нису добиле харантер који жели да им се да, управо да оуду што масовније и боље пло-

сећене Још увен постоји "велики број људи по фабрихама, надлештвима и насе-

љима који не посећују изломбе и музеје; они остају далено од тих културних приредаба, иако су оне у првом реду намењене широким народним масама,

На свакој изложби од сликарских до индустриских, у сваком музеју има вредности које претстављају културни и материјал. ни успон нашег живота. Самим тим изложбе и музеји имају васпитни карантер, Данас у Београду постоје две сликарске изложбе; изложба металургије и рударства и изложба пионира, а од музеја: етнографски, војни, природњачки и уметнички. Вада се узме у обзир да су народним масама музеји у прошлости били страни, јер су служили више У репрезентативне сврхе, него као установе за популаризовање науке и илустрацију наше историскне и културне прошлости, данас се мора преко масовних посета музејима и изложбама привући народ овим уста: новама, које треба да служе његовом културном уздизању. На изложбама и у музејима може се много научити, а у томе ће се и успети уколино се правилно организују масовне лосетв. Водичи на изложбама и У му зејима имају велики значај за посетиоце, а нарочито за колективне посете. Улога водича постаје много значајнија, када се узме у обзир да они свој рад морају ускладити са културним нивоом посетилаца, Због тога и њихова делатност мора бити већа и брижљивија да би што успешније користила “посетиоцима

изложбе и музеја. Има случајева да водичи чебто шаблонски

тумаче излоненке предмете или спике док њихова тумачења треба да имају харантер кратких предавања уз илустрацију изложених предмета на изложбама или у музејима, Само тако, са одрмавањем кратких предавања по изложбама и музејима, народ ће моћи да учи на њима, а копективним посетама подићи ће

се још више значај изломби и музеја за народ. На овај начин излонбе и музеји постаће бли, сни народу, човену наше нове епохе.

Зато је потребно атитовати и полуларизовати колективне по: сете и организовати их, Неке су улице из рејона, већ, начиниле колентивне посете излонбама, исто тако и поједине фабрике, сти то још не значи да св створило масовно интересовање за изложбе и музеје,-како би тре: бало да буде Културни одбори по радионицама и фабрикама, надлештвима и рејонима, повезани са градским културним одбором, треба да организују колективне посете, водећи, нарав не, рачуна да оне што боље успеју.

в. П.

у ин Нј

оба јаме

НАША КЊИЖЕВНОСТ новембар 1946 г.), ћирилицом, ње »Просвете« _ страница – 59, 30 динара.

К. ВВ. ОСТРОВИТЈАНОВ: Кратак прећлед _ економске _ предкапиталистичких формација, ћирилицом и ла тиницом, стр. 159 80, издање »>Културе«, цена 20 динара.

А. ЛЕОНТЈЕВ: Преглед и Метод политичке _ економије, _ ћирилицом и латиницом, стр. 112, 80, издање >Културе«, цена 16 динара.

м. шолохов: Тихи дон с (књита трећа), ћирилицом и латиницом, стр. 456, 80, издање »Културе«, 65 динара.

(свеска 1, изда» цена

20 ОКТОБАР

КУЛТУРНИ жЖиИ

располаже ДОСРИМ СНОГОМа

У току ове недеље колек-

тив артиста наступао је на позорници Месног <синдикалног већа. Овај наступ имао ј2 карактер смотре на којој су артисти показали своје квали“ тете и могућности свог даљег развоја, .

На смотри колектив артиста је доказао да располаже добрим снагама, ла је опробан и да има млали кадар, Који још више омогућује да се ко лектив развија. Колектив артиста је показао да програм

" може добро припремити и да

има зрелости и — способности за учестаније наступе.

На овом наступу увидело се да колектив по разноврсности програма, по преданости и љубави према своме позиву И циљу коме жели да служи, може врло добро послужити приликом организовања при. редби забавног карактера. И стовремено намеће се питање колике могућности постоје за оснивање централног циркуса или артистичког атељеа, где би чланови овог колектива И други артистички ансамбли могли да иступају, На овај на: чин артистима Југославије 0могућило би се да се развијају, да њихов програм буде квалитативно бољи и да се изграђују Као артисти, попут артиста у Совјетском Савезу. Месно синдикално веће требало би да се позабави овим питањем и, саветујући се са Главним савезом, размотри могућ ности стварања једног џен. тралног дома за наступе артиста. Химна народа Југославије

Президијум Народне скупштина ФНРЈ изабрао је "за државну химну песму Чедомира" Миндеровића

Смело смо пошли, из мрака и страве, Кроз крваву буру, у битака дим!

Братство, јединство да победу славе! Да слободна — засјаш лепотама свим!

Републико наша, под сунцем слободе,

вот Колектив ортита | ____Са изложбе УЛУС-а

Лојзе Долинар: Сликар Јакопич (скулптура)

мр И

Репертоар драмских секција мора одговарати квглитету | извођачких снага

Д: би рејонско позориште могло остварити свој задатак, није довољно само створити обилан програм, већ је нужно да тај програм одговара извођачким снагама како би од тога публика имала користи а не штете. Позориште Другог рејона поставило је себи за задатак да до краја децембра припреми више комада: „Слугу двају господара“ год. Голдонија, „Златну кишу“ од Јефтимија; „Протекцију“ од Нушића и још неколико једночинки. Програм је врло обиман, али како ће га чланови рејонског позоришта извести до краја, то ће се тек видети у току извођења,

Прошле недеље на позорници Другог рејона играна је „Златна киша “ од Јефтимија. То је позоришна игра која даје слику једног друштва, са

носе са собом тешку прошлост превараната и издајника: Чита. ва позоришна игра требало је да има тај смисао и циљ. Ме» ђутим, чланови рејонског позоришта нису имали те снаге и тих способности да правил“ но осветле главни садржај „Златне кише“.

Да се не би и касније пада» ло У овакве грешке, намеће се потреба стварања једног позоришног одбора, који би пома“ гао рејонским позориштима да правилније _ припреме — своје програме и успешније их изводе. Градски културни олбор треба да поведе рачуна о то» ме, с обзиром да досада по» зоришта нису постигла наро• чите успехе. Треба једном размотрити ситуацију рејон ских позоришта и констатовати какве могућности постоје за њихов развитак.

у па о нтка - :АЕЂУ

су, а уједно и најважније, је у 8

| Ј . : Ј зар

| „држање реферата, дискусије Дух Твој у векове нек поносно сја! за ајна пик забата која је настала после њега, ФИЛМ Путеви славе нек Та вечно воде, ма, свет банкара, министара и П | стварање Статута књижевни. __-------- | 1 хохштаплера, који су сви на рипреме за љ Ка И образовање Савеза југо- И стег Твој нек само за победе зна Нето! зииији изтосподњре бу- Ј словенских писаца. _Реферат мунским друштвом, експлоати- такмичење

Радована Зоговића дао је ду боку анализу догађајима задЊИХ година, који су се одиграли код нас, и о променама које су извршене у нашој домовини, о књижевности Ко__Ја долази Као одраз тих до. __Тађаја и о новим задацима Који стоје пред писцима нашег времена. Дискусија, која . се развила у вези са рефера" | ТОМ и касније поводом пројектованог Статута, допринела је још више да Конгрес заврши Свој рад са великим значајним резултатима: , изграђивањем Заједничког става наших књи-“ "жевника у вези са новим за. дацима који стоје пред њима, оснивањем Савеза југословенсКих писаца избором пленума управе _ Савеза књижевника Југославије.

У управу Савета књижевни: ка ушли су : претседник Иво Андрић, потпретседници Отон _Жупанчић, Мирослав Крлежа, Исидора Секулић, _ Радован Зоговић, Исак Самоковлија, Божо Конески; главни секретар управе је Чедомир Миндеровић, први секретар Иво Фрол, други секретар Миле Клопчић; чланови су управе: _ Јуш Козак, Виктор Цар Емин; Вељко Петровић, Милан Бегданозић, Славко Колар, Франи Бевк, Десанка Максимовић, _ Маријан Франићевић, Борис Зихерл, Вјекослав Калеб, и Скендер Куленовић. За чла нове Контролне комисије иза брани су Аца Шопов, Бранко Ћопић и Прежихов Ворани У надзорни одбор ушли су и ван Дончевић и Велибор Гли · торић, ;

Конгрес књижевника Југо " · славије који је одржан У Бео: _траду, по речима маршала Тита, има велике важности, јер

показује да су „књижевници народних ре“

"из свих наших публика, из целе наше земље,

јединствени“,

· „ПОСЛЕДЊИ ТАВОР“

у време када, је совјетска, власт изграђивала своју земљу, спроводила, колективизацију и стварала колхозе. Цигани су још увек наставља

" ли да живе скитачким живо-

том. Зауставити један народ, кој

је вековима лутао, срушити неписани цигански закон, променити из основа начин живо та, ишчупати укорењена, схватања и традиције могле су да учине само снага убедљивих и очигледних доказа, преимућства колхозне заједнице и пра вилне методе совјетске власти. И последњи цигански табор на, пустио је своје черге и укључио се у социјалистичку из прадњу. Цигани У Совјетском Савезу образовали су своје националне колхозе и постали радни и корисни чланови совјетске заједнице народа,

| Кроз сценарио, кога су написали 3. Маркина и м. + тухновскиј и уметничку режиЊЕ Е. Шнајдера и М. Гољдблата, кроз снажну и реалистичку радњу, и дубоку психологију личности, живо је из. ражен овај основни идејни мо

"-тив филма „Последњи табор".

Пеихолошки прелом хвНог јун Јудка дао је уметнички, Мом снагом лауреат (Стаљинове награде Николај Мордвинов, Јудкову ћерку, која пева дивну и сетну, таи са сузама „Брадјагу", са, е+ МЕ одиграла ЈЉаља, Чернаја, глумица, циганског позоришта „Ромен“. Карактеристичну фигуру, типичног скитача, циганског вођу Данила, убедљиво је протумачио А. Гранах, Обожавалац Пушкина, Сењка дат је са пуно духовитости и ху-

ан К, Т.

Над делом радних и поносних људи,

Слободе нек

блиста наш пламени знак!

Армије наше гранитне су груди, Наш јуриш за Тебе ко олуј је јак!

Републико наша, под сунцем слободе, Дух твој у векове нек поносно сја! Путеви славе нек Те вечно воде,

И стег Твој нек само за победе зна!

Напред и напред!

И никада робом!

Све славнија, јача, на путу си том! Завете палих ми чувамо с Тобом, | Да вечито срећан м наш буде дом!

Републико наша, под сунцим слободе, Дух Твој у веков нек поносно сја! · Путеви славе нек Те вечно воде,

И стег Твој нек само за победе зна!

Сцена из филма

„Последњи табор“

шу га и гурају У пропаст, ко. ја га је и задесила У току задњег света.

Тематика „Златне кише“ је, углавном, о животу хохшта. плера новинара, који не бира средства У потери за новцем, уцењује банкара, повезује се са хохштаплерима, поседује везе са министрима и полити. чарима, који се боре за власт и на крају, после затвора У који је допао и малог застоја наставља са својим старим животом.

Али, на позорници није све тако испало нити су довољно осветљене улоге из „Златне кише“. Јунак овог комада новинар-хохштаплер, који је главни стожер у читавој игри и око кога се крећу сви оста. ли типови није довољно осве» тљен, тако да читава Улога губи свој прави смисао, Његови другови, који нису мањи хохштаплери од њега, делају и варају банкаре као из спорта и забаве, Док остали, који претстављају виши сталеж и господаре друштвом на позор: ници не носе ништа од свега тога и испадају наивни, про. стодушни и детињасти. Читав смисао и суштина свог позо" ришног комада су умањени и скоро“ уништени.

Програм рејонских позори“ шта мора се правити онако како би одговарао извођачким = снагама. И не само то. Потребно је дубље заћи у про. блематику онога што се по. ставља на позорницу, изучавати позоришни комад, повезу, јући само дело са друштвом о коме оно расправља, да би се могла успешно и снажно дати типичност једне епохе, У супротном, и позоришна игра која има вредности као што је „Златна киша“ од Јефтимија, губи свој циљ. „Златна ки: ша“, у режији као што је била ова У Другом рејону, не оста» вља утисак друштва које се љуља, не даје лик људи који

фолклорних група

риликом досадашњих и+

ступања разних фолљ клорних група могло се утвр. дити да постоји велико инте“ ресовање за иступање, али да је исто тако неопходно по требно да се приступи план ском усавршавању тих група. Дешавало се, наиме, да поје“ дине групе или не дају дово, љан квалитет или, тежећи квалитету, погрешно стилизују народне игре.

Посета Државног ансамбла народних игара СССР умногоме је рашчистила теоретске по: ставке о начину гајења ф'ле клорних игара: Да би се мо' гло са једне централне тач, ке руководнти свим групама, потребно је имати тачан пре глед свих фолклорних група у Београду. Због тога је здлу: чено да се у месецу децембру одржи такмичење фолклорних група, Одржаће се такмичење средњошколских _ фолклорних група, на којем ће учествова" ти све београдске гимназије. Прописано је пет оригиналних народних _ игара. За остале фолклорне груме. предвиђене су две утакмице. На једној ће се такмичити у правим народ“ Ним играма, а на другој у стилизованим. За обе утакмице

фолклорне групе ће слободно.

изабрати пет народних игара

Ове утакмице претстављају само увод у једну солидну,

планску организацију рада на

оживљавању нарогних игара, којс ће бити спроведена у пр вој половини 1947 године. Ако овај шестомесечни план буде успешно извршен, приступиће се изради даљега, обимнијег рада на популарисању фол' клорних група им планског по дизања њиховог квалитета и" гара.

· – в Бли

_ј" – - ЊЕ

- и ни ви“ на“ -