20. октобар

СТРАНА 6

ада

стоти

| „—_

И: % У И САУЛ - по

Довитљиви Београђанин који је решио проблем оскудице сијалица и штедњака

20 ОКТОБАР

ужности грађа на

при новој подели потрошачких карата

ова деоба потрошачких

карата, која ће се извршити ових дана, унеколико ће се разликовати од досадашњих начина поделе, Досада су се потрошачке карте за раднике и намештенике делиле преко предузећа и установа у којима су грађани били запослени, Овог пута све карте, без разлике, делиће се преко рејона у којима грађани станују. УНИШТИМО И ПОСЛЕДЊИ ИЗДАНАК ШПЕКУЛАЦИЈЕ

————_-___——

Јци-пропрољавци _ВОШЉај 10 Наши пијацама

вакодневно се. на свим пијацама нашега града креће нарочита врста дивљих трговаца чија се делатност састоји у томе да на пијацу дођу рано, пре осталих грађана, покупују велике количине донетих намирница по стварној цени коштања, и појаве се доцније, око осам — девет сати, са том истом робом, продајући је по високим ценама, грађанима који нису имали могућности да рано дођу. Радни свет Београда приморан је због тога да своје у зноју зарађене наднице даје таквим препродавцима,. Купци-препродавци су стална појава. Купо-продаја, намирница, је њихово једино занимање. Без икаквог напора, са мичвималним радом зарађују они више него што им је потребно. Уз то вештачки проузрокују скок цена на пијаци, ометају правилно снабдевање грађана, и уносе пометњу и панику у редове радних људи који због таквих типова, не могу да дођу до намирница потребних за живот. Високе цене препродаваца, могу у првом реду да плате само они који имају превише новаца, само њима, слични шпекуланти који стварају у својим подрумима непотребне залихе, Жалосна је појава, а уз то и необично штетна, ова купопродаја, али је још жалосније то што до данашњег дана не постоји на, нашим пијацама, никаква активност контролних органа. Купци-препродавци вршљају, они из дана у дан постају све сбезобзирнији при свом „пословању“ и нико их у томе не спречава, Пошто су то увек иста лица, контролним органима, не би било тешко да их похватају и примерно казне. Јаја се рано ујутру купују по 5 до Т динара, а неколико сати доцније поново излазе на пијацу по цени од 11 до 14 динара. Сељаци који донесу прасад брзо нађу купце за, своју робу јер им се жури кући, а „купац" плаћа реалну цену. У девет или десет сати „купац'' постаје препродавац. Прасе плаћено 150 динара продаје се по 200 до 250 динара, па и више. Интересантно је да су откупне и препродајне – цене

код свих купаца-препродаваца уједначене, као по договору, и да већ у осам сати они „владају пијацом".

Све то доказује да су појава, купаца, - препродаваца, њихов велики број и несметано „пословање" озбиљна појава. По свим изгледима купци-препродавци раде споразумно и, нажалост, успевају понекад да владају нашим пијацама. Картел купаца-препродаваца учврстио се добро, док контролни

Један од најпознатијих пре продаваца на Каленићевој пијаци

органи лабаво врше своју дужност, Колико је штетна, нездрава и рушилачка ова појава могу да кажу сви грађани и грађанке нашега града који купују на пијаци намирнице, јер се ови дивљи трговци не задовољавају само купо-продајом прасади и јаја, већ купују и

Хх зивот иРАДУ СССР Ж

белојајане, Зобјетока Ди с – ЈР (ЕЛ

|| сторија белоруског народа · потиче из древних времена. У многовеновној борби против разних страних освајача Белоруси су бранили своју националну независност, нултуру и језин., Али тек Совјетска револуција: 1917 године омогућила је белоруском народу да стекне своју државу. На основу декларације права народа Русије, денларације. која је прогласила једнакост и сувереност тих народа, њихово право на самоопредељење и слободан развој, формирана је Белоруска Совјетсна Дрнава. Тако је почела нова ера у историји белоруског народа: |

Пре Октобарске социјапистичне револуције Белорусија је била заостали део царске Русије. Скоро није ни имала индустрије. Већи део земље припадао је поседницима. Сељаци без земље или са врло мало земље били су приморани да напуштају свој завичај. Хиљадама су одлазили да траже посла у малобројним индустриским предузећима јужног и централног дела старе Русије. : ;

_ Белоруски народ није имао никаквих политичких права. Није могао да се користи својим је-

зиком, својом културом. Три четвртине становништва било, је неписмено, а код жена неписменост је износила 900/). Пре Онтобарске револуције Белорусија је имала само једну вишу шнолу. Њени студенти били су синови припадника повлашћених класа. Године 1914 на две хиљаде људи у Белорусији постојао је само један болнички нревет, Укупно је тада било у Бепорусији 425 лекара. :

Велика октобарска револуција коренито је преобразила Белорусију. По доласку совјетске власти белоруски народ створио је своју индустрију, снабдевену средствима напредне технике. Створио је и велику механизирану „пољопривреду. Велики процват у Републици домивела је култура, национална по облику и социјалистичка по садржини. Појавила се национална интелитенција. У белоруској пољопривреди догодили су се преображаји истог значаја и замаха, Уочи Отаџбинског рата у Белоруској ССР било је организовано 10.260 колхоза, у које је ушло 99,30/0 сељачких газдинстава Републике. Колективизација је омогућила да се у пољопривреди све.

продају све остала намирнице: кромпир, лук, маст, зелен, мед, сир и бутер. По свим пијацама, Београда, ових дана купци-препродавци узели су маха.

Да би радни народ дошао до потребних намирница. плаћајући њихову рРеалну вредност, да би се спречило даље стварање панике на, пијацама, да, би се онемогућила, бездушна, пљачка, потребно је што пре појачати и пооштрити контролу на пијацама, хватати шпе. куланте и кажњавати их што строже. Онај ко у данашњици не ради никакав конструктиван посао, ко не даје заједници не сме ни да, тражи од ње, а камо ли да је пљачка и штети. Појачану контролу на пијацама, поздравиће сав радни народ Београда као давно ишчекивану меру против пљачкаша, купаца-препродаваца. Б. В.

Резултати зилогињи

на имању Градске економије

На имању Градске економије обраћа се велика пажња на редовну исхрану ки добро .одржавање стоке и живине. За месец дана помужено је 8.334 литра млека. Са земљишта које је брижљиво обрађено обрано је 38 нилограма нукуруза и покошено 60 килограма детелине. Допринос баште био је врло добар. Извршено је брање око 4.000 килограма · бундеве, 140 килограма лука, 2.740 нилограма празилуна, 2.721 килограм паприке, 11.525 килограма парадајза, 560 килограма плавог патлиџана, 650 нилограма тиквица и 704 нилограма целера. Свакодневно се врши обрађивање земљишта и натапање леја. Поорано је 105 нј. земљишта, У расаднику на Вождовцу ради се на производњи цвећа, умномавању расада, лиснатог дрвећа и четинара. Због захлађења осетљивије цвеће пресађено је у стаклене баште. У радионицама се врше радови на одрмању инвентара.

страно примени машинска "техника, Белорусија је имала 9.855 трактора, 1.594 момбајна, десетине хиљада разних пољопривредних машина. Обрадива површина износила је 5.931 хиљаду хектара, према 2.564 хиљаде колико је износила 1913 годике. Увелико се приступило исушењу белоруских мочвари, које су раније увек 'претстављале велино зло за белоруског сељака. Двеста педесет. хиљада хентара таквога тла било је исушено до почетка Отаџбинског рата, а 1941 године влада је донела одлуку да се у тону првих петнаест година исуши још четири милиона хектара мочвари. „Република је, добила широку мрежу средњих и виших школа. Пред. почетан рата, у Белорусији је било 13.000 школа, 26 виших и 41 научно-истраживачки

институт, Белорусија има своју.

Академију наука. Број студената био је 1940 године 75 пута већи него 1913 године. У годинама совјетске власти потпуно је ликвидирана неписменост. У погледу развоја и напретка уметности постигнути су велики успеси: пред почетак рата Белорусија је располагала са 23 позоришта, међу које је спадало и Државно позориште опере и бапета. Створене су Државна филхармонија, пет музичких виших школа и петнаест музичких школа, поред Државног конзерваторијума. Белоруска пољопривреда доживела је свирепа уништења. Хитлеровци су потпуно уништипи копхосно сточарство, машин-

Значи, да ће успех и експедитивност нове деобе умногоме зависити од уличних повереника, а исто тако и од самих грађана. Приликом досадашњих деоба потрошачких карата, преко рејона, – испоставило се да многи грађани нису довољно озбиљно схватили своју дужност и нису читко и на време испунили своје формуларе. Дешавало се да су поједини улични повереници морали по пет-шест пута да долазе до тих грађана које, или нису налазили код куће или ови још нису били попунили формуларе. Многи формулари су били веома нечитко или само делимично по“ пуњени, и то често баш од стране писмених људи, као на пример доцента Универзитета, лекара, чиновника. На тај начин се деоба карата никада није могла, на време завршити.

Да се и овога пута то не би поновило, потребно је да грађани одмах и читко испуне своје формуларе и предају их кућном поверенику. На тај начин ће омогућити да на време добију нове потрошачке карте, У случају да неки грађанин пропусти да изврши све формалности и због тога не добије карту, он ће морати да оде после 4 децембра у рејон, где ће накнадно добити нову потрошачку карту. Али, на тај начин он ће изгубити драгоцено време чекајући на ред, а исто тако отсећи ће му се сви они купони по којима су у међувремену издата следовања, те ће на тај начин направити себи и материјалну штету,

Да би нова деоба била што експедитивнија, потребно је да. се грађани добровољно јаве својим уличним повереницима и да их помогну било на тај начин што ће сређивати карте и извршити потребна убележавања, било што ће мање писменим грађанима помоћи приликом испуњавања формулара. На тај начин избећи ће се свако непотребно губљење времена и сви грађани

добиће нове потрошачке карте на време.

Бранко НИНКОВИЋ

Енергин за пацове

— и благодарећи овоме, тако дивно развио и ојачао!!

Само ти си се

запамти сине.

ско-транторске станице и спалили преко 400.000 сељачких кућа. Обрадиве површине у Републици смањиле су се биле услед немачке окупације за 430/. Ванредна државна комисија утврдила је да укупна штета, коју су немачки агресори нанели народној привреди Белоруске ССР, износи 75 милијарди рубаља.

Цео белоруски народ дигао се у борбу против омрзнутог непријатеља, против хитлероваца. Стотине хиљада Белоруса отишпе су у редове Црвене војске. Сви су они с орумшјем у рукама храбро бранили своју отаџбину, своју слободу и независност, У партизанским одредима, који су дејствовали у непријатељској позадини, учествовало је на територији Белорусије око 350.000 наоруманих партизана:

Поспе ослобођења белоруске земље од фашистичких угњетача; у целој Републици приступило се обимним радовима на обнови У тим радовима вредно учествује цео народ. Белорусија је дочекала двадесет девету годишњицу Велине октобарске револуције у знаку великих успеха на делу обнове народне привреде. Већ је обновљено преко половине енергетичких средстава, која су постојапа пре рата. Исто тако, обновљен је читав низ великих завода и неколико хиљада средњих и малих индустриских предузећа. Из рушевина се дињу белоруски градови Минск, Гомељ, Орша, Могиљев, и други које су фашисти били порушили. У селима је поди:нуто 200.000 кућа за сељаке,

Напори Бевода >

за обезбеђење довољних количина

воде : | о потребе старог Београда, оног што се простирао до Варош-капије и чија је периферија била на Славији, два извора на: Белим Водама била су довољна, Али Београд се подизао. Стално: и нагло. Упоредо, расла је и. потрошња воде. Једино могуће решење било је: увести савску воду и везати је дестилисану са бунарима подземне воде. Од 1915 до 1936 године подигнуте су на Белим Водама две натеге северна и источна,,за које су повезана 42 бунара, Поред те две натеге почело је 1989 године подизање треће — јужне натеге, чије је завршење рат омео, Прошле године народне власти помогле су да.се започети радови продуже, тако да је од 26 бунара седам пуштено_ у рад. Ове године радови на ископавању бунара и полагању јужне натеге почели. су авгу: ста месеца. Само беспримерним залагањем 28 радника, успело је да се за тако кратко време — од четири месеца — постави 501 метар натеге и да се за натегу у исто време вежу четири бунара. Бунари су дубоки 30 метара и хватају воду из слојева 8 до 12 метара ду. бине, тако да површинска вода не би допрла у слојеве са

подземном водом.

Радници, стари искусни копачи бунара, кажу да се досада никада у Београдском водоводу није постигао овакав успех, Радове око полагања натеге и прекопавања бунара

. отежавао је песковити терен и

подземне воде, Постављањем дрвене грађе радници су заштићавали терен од обрушавања, а подземна вода, која

електричним сноћу извлачи се из канала, У

22 НОВЕМБАР 1946

Дубоки ров од 7 метара У који се полаже натега |

непрекидно надире и достиже висину од 2,70 метара, сталним црпкама дању и

који треба да се поставе цеви за натегу.

Изградњом јужне натеге, ч! ја ће дужина износити 200 метара, побољшаће се и квалитет воде, Дасадашњи размер (једна трећина савске воде и две: трећине подземне воде) утицао је на укус и температуру воде, што се често осећало у летњим данима. Овим ће. се и трошкови око стерилизовања воде умногоме смањити. У својим плановима Бевод је предвидео изградњу свих 26 бунара до 1948 године, Тиме ће се и онај мали проценат савске воде моћи да замени подземном водом, што ће бити од великог значаја за правилно снабдевање Београђана водом у летњим данима,

Обавезан лекарски преглед лица упослених у производњи животних намирница

Министар народног здравља Народне Републике Србије прописао је Правилник о обавезном лекарском прегледу лица упослених у производњи преради м продаји животних намирница и на питака, као ни лица упослених у рад“ њама за личну услугу (хигијену). У обзир долазе лица упослена у кланица ма н предузећима за прераду меса и израду конзерви, пекара, у фабрикама теста, бонбона н слаткиша, шећера, млекарским предузећима, пиварама и предузећима за производњу вештачког леда. Исто тако липа запо» слена у продавницама где се чувају, продају или расподељују животне намирнице: у месарницама, ћевабџинипама, посластичарницама, задругама и бакалским радњама, као и особље мен. зи, гостионица, кафана, бифеа, пансиона, преноћишта, јавних _ купатнла, бања, козметичких и берберских радњи. Особље водоводних постројења упослено на пречишћавању и расподели воде такође се мора подвргнути прегледу. Сва ова лица која пронзводе, прерађују не долазе у непосредни додир са сировим или готовим производима животних намирница подвргавају се ле.

Преко 300 'машинско,тратторских станица понова је приступило раду. На територији Репу. блине обновљено је близу три четвртине предратне обрадиве површине. Брзим темпом ·обнав. ља се и копхоско сточарство. У тодинама нове Стаљинове „пјатиљетке" Совјетска Белорусија не само што ће потпуно обновити своју народну привреду, већ ће и превазићи њен предратни ниво. Године 1950 предратни обим · индустриске

производње биће. надмашен за 160/). У току пет годика у Репу. блици биће обновљене и унапређене оне индустриске гране које. су постојале" пре: рата, а

Минск, у коме. су немачки фашисти извршили стр ' · мом“ је. обновљен

карском прегледу пре ступања на рад и најмање два пута годишње (почетком и. средином године), а по могућ, ству и свака три месеца,

Лицима оболелим од заразних боле сти, туберкулозе плућа, тифуса, венеречних болести, забрањује се привремено рад до излечења. Поред тога забрањује се привремено рад и _ оним лицима код којих се налази болесник у кући од неког заразног обољења,

Лекарски и лабораториски прегледи упослених лица врше се у народним амбулантама, поликлиникама, диспансерима лабораторијама и установама код којих су члнови осигурани, на чи јем се подручју налази предузеће или радња. Органи санитарне инспекције дају упуте за ове прегледе. Сва лица упослена у предузећима и радњама морају имати здравствену исправу У коју се уносе резултати лекарских пре гледа, датуми цепљења, ванредни прегледи н привремена забрана рада. Ове исправе издају органи санитарне инспекције. Пријем на рад без претход. ног лекарског прегледа и неподвргавање лекарском прегледу у току рада, кажњиво је,

ГГТ

створиће се и нове — аутомобилска и тракторска индустрија. Петогодишњи план предвиђа брзу обнову и даљи процват пољопривреде — проширење обрадиве површине, изградњу нових машинско-тракторских станица. повећање жетвеног приноса ло јединици површине, велико унапређење сточарства. _ Белоруски народ дубоко је убеђен да ће план велиних радо“ ва, обухваћеном новом Стаљи. новом „пјатиљетком“, бити успешно остварен. .

НИНИФОР НАТАЛЕВИЧ,

претседник Президијума Врховног совјета Белоруске ССР

аховнта рушења, великим де“