20. октобар
АТА о“
СТРАНА 2
У свести свако: Беорађанина снажно је урезано име маршала Толбухина.
_ Извршни народни одбор приредио је пријем
| у част почасног грађанина Беотрада
ЈИ заршви. народни одбор града Београда приредио је у уторак после подне у 5 часова пријем у част ослобо· диоца Београда, маршала, Сов" јетског Савеза Толбухина. Маршал Толбухин стигао је у пратњи генерал-лајтнанта . Саве Оровића, члана Свесло. венског комитета Југославије. На улазу у зграду дочекали су га и поздравили претседник Извршног · народног – одбора Београда Нинко Петровић, потпретседник Народног фронта Београда Оретен Стојановић и претседник Месног синдикалног већа Грга Јанкез. Ту су били присутни и потпретсед_ник Извршног народног одбо: ра Београда Добривоје Радосављевић, секретар Извршног народног одбора. Београда Мар. "ко Никезић, претставници Антифашистичког фронта жена и других масовних организација,
. . Поздрављајући _ маршала Толбухина, претседник ИНО-а Нинко Петровић подвукао је радост- Београђана што у својој средини могу да поздраве свога ослободноца, па је даље рекао:
— У свести сваког Београђа"шина снажно је урезано име
· маршала Толбухина
маршала Толбухина јоп: од првих дана октобра 1944 када је Шрвена врмија снажно продирала ка границама наше отаџбине. То име је значило 0слобођење од четворогодишњих патњи,
Ваше учешће на Оловенском конгресу има за нас двоструки значај. Пре свега тиме нам се пружила прилика да вас, шако две године после ослобођења, видимо и поздравимо у нашем граду, 8 исто тако ваше учешће на Словенском конгресу дало је овом Жонгресу његов пуни смисао, јер баш ви, који сте се на челу својих армија борили за светски мири демократију, својим учешћем у раду овог Конгреса потврђујете да и он носи карактер борбе за мир им демократију.
Одговарајући на поздраве маршал Толбухин је рекао:
— Драги суграђани, ја мислим да имам права да вас тако назовем — са великом радошћу налазим се у вашој средини и жалим што раније, услед дужности коју обављам, нисам био у могућности да дођем. Ваше признање мени сматрам за захвалност и призна, ње Црвеној армији н народима Совјетског Савеза. Ја сам
Маршал Толбухин у разговору са претседником ИНО-а Нинком
%
Петровићем
уверен да ће пријатељство народа Совјетског Савеза и народа Југославије вечито живети. Да живи командант Југосло.
венске армије и вођ југословенских народа маршал Југо-
славије Јосип Броз-Тито- Да живи генералисимус Совјетског Савеза велики Стаљин! ,
Делегати Словенског конгреса
о својим утисцима из Београда
Вацлав Барћиковски
пољски делегат
отпретседник Пољског националнсг већа, гене рал Барчиковски, један од нај„истакнутијих организатора народноослободилачке борбе У · Пољској, каже: »Београд је леп и велики град. Ру" шевине из рата су, истина, необично "брзо уклоњене, али се још примећују БЕетрагови дивљачког беса нациста према у, слободарској престоници Југославије «у Данас с великом радошћу сам кон» статовао да Београд стоји чврсто на своме месту. То се не би могло рећи „за Берлин, Али, оно што на странца оставља најдубљи утисак јесте без сумње народ Београда, Већ на првом кораку осетно асм да народ не сама што није равнодушан према Словен"еком конгресу, него у њему активно „учествује. Одмах се види да се власт ове земље налази у рукама народа. Данашњи митинг на тргу Репубдике . показао је свима делегатима осталих словенских земаља да Београд живи задојен љубављу према братским словенским народима, љубављу према све му што је напредно и мирољубиве.
_ По мом мишљењу, значај првог по“ . слератног Словенског конгреса У Бео. траду не лежи толико у манифестаци. | ји солидарности словенских народа колико У манифетацији словенских на~ рода за општим миром, Та тежња словенских народа за миром почива на - најчвршћијим _ основама; на мирољу“ бивости и међусобном разумевању. На» ши интереси ми наше тежње су једна“ · ке исто као и наши погледи на свет, Ми желимо искрен мир и народну де "мократију. Ето то је онај битни услов који омогућује присне односе међу народима, Те односе међу народима " нисмо могли да видимо ни у Једној досадашњој међународној организа. цији, И док су оне храмале и храмљу Организација, словенских _ народа се развија и учвршћује, _ служећи као пример осталим народима како треба изградити трајан мир у свету. Словен= ски народи, предвођени најискренијим лоборником слободе, Совјетским Са везом, борили су се нештедимице да ' би извојевали победу над фашистичким освајачима, Они се са истим на» пором уд нтом жестином боре данас да би учврстили мир, Они неће више ни да чују за повратак 1989 године. _ Њима су империјалестичке тежње потдуно стране, „Као што су словенски народи умели да изграде путеве за политичко н културно зближење, они ће исто тако створити п умножити путеве за при · вредно зближење, Мислим да није дадеко дан када ћемо везати Дунав са Одром чиме би био остварен водени пут који би везивао све словенске земље, ћ Ово ми је први пут да сам посетио вашу престоницу. Али, о њој сам че“ сто мислио Јер, из ње је ваш велики "син, маршал Тито, понео луч слободе кроз целу вашу земљу, Његово де· ло послужило је нама, у Пуљској, као пример, а његове концепције постале су и наше, ж
Др. Здењек Неједли
чехословачки делегат
Пе чехословачке делега: ције на Словенском кон“ гресу професор др Здењек Не једли рексо. нам је:
= Први послератни Словенски кон, грес изазива дубок утисак код нас који смо учествовали у организова“ „Њу Првог ратног Конгреа, Већ сама чињеница да је остварен Први по" слератни Словенски кбнгрес данас слоболних словенки нарола има велики значај. Утолико нас више радује што се овај велики догађај остварио У Бе-
ограду, у граду у коме данас ври нови, истински, о словенски, народни и радосни живот,
Ја добро познајем историју града Бео, града, његову херојску прошлост, његов националвм _ значај у историји српског народа. Стога сам дошао у Београд са жељом да видим ме“ ста тих догађаја, Али имао сам и жељу, пошто добро познајем -н скору про4: шлост Југославије па а ме је интересовало ти догађајн, значајни
како су се не само за Југославију, већ ни за цео
свет, огледају облику града.
И у једном и у другом смислу потпуно сам задовољан. Видео сам историски Београд од Калемегдана до нове Скупштине, Али видео сам и са“ времени Београд, Његове улице имају своје обележје: њима више не пролазе буржоаски беспосличари, некадашњи накинђурени официри и бирократн, Улице су пуне света који жури, јер је запослен, Отуда и тај нови живот ва београдским улицама, :
У том погледу Београд потсећа НЕ Москву пре 10 до 15 година. То су улице трудбеника свих позива, што пружа једну заиста привлачну слику. Ади данашњи Београд истиче се још у једном правцу: то је сасвим — млад град. Овде је млада не само омлади. на, и сви други као да су постали млади,
Зато је тако ведар изглед становника Београда ми није никакво — чудо „што из тих људи избија радост... Они "отпочињу нов и бољи живот, који мдже да корача само напред. То значи да је пред нама лепа перспектива, А може ли нешто да буде радосније од лепе перспективе у будућности7 Уз то Београд има прави словенски, облик не само по језику, већ ин ло духу. Београд је сав проткан новим типично словенским хуманизмом,
И стога ја одушевљено продазим његовим улицама и кроз његове зграде, "стога желим Београду најсрећнију бу“ дућност. ' . .
Поздравњам с све грађане херојске Титове Југославије моји су мин увек били веома блиски. у
ж
Влко Червенков бугарски делегат
“та сам (био у Београду крајем
1944 године и у априлу 1946. Могу рећи да сам већ у априлу ове године видео велике успехе у обнови толико порушеног Београда. А ако у“ поредим стање између априла ове године и данас видим да сте постигли још веће успехе.
Мнтинг, који је одржан данас, био је величанствена манифестација словен“ ске солидарности, На њему се јасно видело да грађани Београда говоре срцима и душом, Наши утисци са тог митинта су најлепши,
“
Владимир Алексејевич
Парахњевич совјетски делегат
ЈХ "ров Совјетског _ Савеза Владимир _ Алексејевич Парахњевич, истакнути органи“ заттр и један од команданата белоруских партизана за време Великог отаџбинског рата, да' нас — руководилац Обласног одељења народног образовања за Бобрујску област, каже:
— Београд оставља одличан утисак својом живошћу, својим стремљењем ка даљем напретку и развоју које се осећа на сваком кораку, Главну, нај
у спољњем у
другу '
битнију вредност Београда чине, варавно, људи. Људи који су нас тако топло, словенски дочекали, Људи, чи. ју пажњу, љубав и свесрдност осе ћамо на сваком кораку, јер они воле Совјетски Савез и совјетске људе ДУбоком братском љубављу. Културни живот Београда заслужује нај
искреније признање, Слушао сам на бео градској позорници |
опере »Евгеније Оње-
став, симфоциском _ концерту и могу вам рећи да је уметничка делатност у Београду на лепом нивоу. Она атмосфера љубави ва-
ших људи, ваше о» младине спрема совјетским _ људима која нас прати од првог тренут.
ка на тлу Југославије и Београда, = коју сам већ нагласио, прожима и Словенски конгрес. Знао сам и пре лоласка у Београд да смо ви и ми деца једне велике словенске породте це, али се нпак ралујем што је то мо је дубоко и искрено уверење добило пријемом који нам је овде указан и Словенским конгресом тако дивну и вечну потврду. .
Никифор Сидорович Карпенко совјетски делегат
Јивифор Сидорович Кар“ | пенко, старији мајстор једног великог завода у Кијеву, спада међу оне скрсмне и за служне совјетске родољубе који су у данима рата неуморно снабдевали фронт и тиме видно допринели победи над фашизмом. Карпенко нам је рекао:
= Београд и кон 3 гресни дани увек ће ми остати у сећању. Дубоко ме одушевља. ва и чини срећним што се налазим међу браћом ин сестра ма =— Београђанима и Београђанкама, Као совјетски „човек, као | совјетски брат ја се 1 томе _ немзмерно радујем. Београд је сав у снажном _ темпу новог, великог и полетног зивота, На
сваком кораку човек осећа животну |
лепоту Београда, осећа надолажење нових вредности, стваралачких зама» ха, младе снаге. За мене је све то утолико значајније што сам овде 5аиста у својој породици — у југословенској породици,
•
Мирко Шимац
делегат Канаде
По — завршетку Словенског — кон греса и после великог _ народног | митинга, Који је одржан на Тргу Републике, _ наш. сарадник је срео У хотелу „Мажестик" Мирка Шим ца, делегата Омладинске – федерације Југослове" на из Канаде. Шимац је нашем сараднику дао следећу изјаву о Ђеограду:
»Задивљује ме темпо живота ин рз да. Нарочито одушевљење народа за изградњу и обнову земље, у чему
ој
предњачи, то с поносом подвлачим, југословенска омладина.
Како сам замишљао престоницу нове Југославије, читајући и пратећи до гађаје од почетка другог светског рата па до његовог завршетка — Сва. како сву у рушевинама, И вероватно да је Београд великим делом на дан ослобођења бно у рушевинама! Али данас. . .! — Као да није страшни У“ раган рата прошао преко њега! Мно. го је изграђено, трагови рата ин ратне пустоши очишћени. А непрестано се још гради, То импонира, Ми смо, тамо далеко у Канади, пратили испоаншнску борбу југословенског народа на челу са вашим великим вођом мар“ шалом Титом, Дивили смо се упорној борби југословенских народа _ против фашистичких _ освајача Европе, Поносни смо на ту борбу, јер се осећа. мо крвно везани за југословенски народ н његову данас слободну домови. ву. Зато сио се трудили свим силама да олакшамо све послератне невоље, ангажујући се без предаха у сакупљању помоћи. Исто тако током целога рата давали смо од себе све што смо могли да се кодико толико помогне наш »стари крај«, моји нам је данас дражи него икада раније, Јер је пајзад народ слободан и уједињен. Молимо вас да уручите поздраве гостопримном = борбеном Београду н његовој самопрегорвој омладини о којој смо толико дивних ствари слушали,«
·
Иван Косовић делегат из Аустралије
Иван Косовић је делегат _ Југосло“ вена из Аустрали
је. Он је родом из Заострога у Далмацији и, као
тринаестотодишњи дечак, са сво јим спромашним родитељима — мо рао је да одеу А' устралију _ пошто
његови родитељи
нису могли да опстану у та| |
дашњој ненародној Југославији. Косовић је један од оснивача Савеза југословенских исељеника у Аустралији и покретач листа „Напредак“.
На молбу сарадника „20 октобра" о томе какве утиске има о Београду он је изјавио сле' деће:
»Врло ми је мило што сам дошао У Београд. Он је на мене оставио незабораван утидак. Видео сам велика пустошења које је фашистички окупатор оставио за собом, али такође и огромпе успехе које сте показали у обнови града,
Живот у Београду је врло буран и жив насупрот енглеским градовима који су врло монотони, Нарочито се види велики радни елан код омладине. У погледу саобраћаја Београд заостаје за многим енглеским градовима. Али то је сасвим разумљиво када се зна колико је пустошења н разарања остало после овога рата.
Желим вам што бржу обнову. То желим и зато што је Београд престо“ ница Југословена,
Могу вам рећи да смо ми Југословени У Аустралији са великом пажњом пратили Народноослободилачки покрет на челу са маршалом Титом и да смо му давали пуну моралну помоћ, Не само то, добровољним прилозима скуп, љено је око 100.000 фунти за помоћ новој Југославији, 1
Сви Југословени у Аустралији оду». шевљени су вашим успесима на обнови и многи од њих би желели да се врате натраг чим за то буде било мо-
тућности,
20 ОКТОБАР --______-- -___________ ан ннннннннннниннннниннннннин 15 ДЕЦЕМБАР. 1248
(једињене 0вропоно Драве
–— ЈЕДНО ВРСТЕ „ЗОПОДНОГ блока“
Стварни мотиви, који
падног блока« састоје се ститких кругова Британије ни њене пређаш лом свету, а пре свега
епријатељи мира и међунег
родне сарадње, интриган. ти и потпаљивачи новога рата опет причају о идеји „Сједиње“ них Европских Држава“, План Паневроле, сав буђав и зарастао у маховину; извлачи се на видело дана сваки пут кад се предузимају покушаји склапања противсовјетског блока. У-нпо следње време у својству отворе. ног инспирстора и организато“ ра таквог блока појављује се пр. ван _ енглеских конзервативаца Винстон Черчил.
Идеја „Сједињених Европских Дрмава“ рођена је за време ра" та у британским конзервативним круговима. Њен први истаннутији пропатандиста био је прет седних владе Јужноафричке Уније фелдмаршал Сматс. Он је изложио свој план овако: „Често долазим на мисао — можда би Енглеска требало да учврсти
своју позицију у Европи путем“
присне сарадње с оним малим демократским западно-европским државама, које прихватају наш начин мишљења и потпуно сусо лидарни с нама у својим плае новимаф, животном склопу ну свим својим идеалима“.
Сматс је говорио 1943 године хада је Черчил заузимао поло“ нај претседника енглеске владе који му није дозвољавао да износи овакве планове Али је не" сумњиво да је преко Сматса го« зорио Черчил.
После срамног пораза хонзер. вативаца но општим изборима, бивши претседнин британске вледе Черчил могао је да говори сам; не прибегавајући посредни“ цима. Деветнаестог септембра е" зе године он је одршао програм, сни говор у Цириху и позивао да се створе „Сједињене Европске Државе“, којима би хсо те" мељ имала да послушни »обнов“ љена Немачна“. „Еао први корак на путу ха стварању европске породице народа, — рекао је Черчиљ — треба да послужи пријатељство између Француске и Немачке... Немогућна је ма нахва обнова Европе без духов" но велике Француске м духовно велике Немачке... У целој тој не" одложној ствари Француске и Немачка треба да преузму зо+ једничко руководство“. Развијају“ ћи даље Черчилову мисао, Смата је' 11 октобра ове године изјавио: „Ја се слатем са Черчилом да између Енглеске и Немачке мо" ра доћи до измирења. Ано се буде поститао споразум између те две државе, отпашће сваки разлог за узнемирење у погледу судбине Европе“,
Такви су некомпликовани, али подмукли планови Черчила и његтових пријатеља, хоји понова за" снивсју своју нтру на Немачкој као на оруђу страсивне полити" ке. Није ни најмање тешко уочи, ти у том плану стари покушај
да се под новим барјаком ство“.
ри онај исти „западни блон“ уз учешће Немачке, а под покро" витељством и руководством Вели. ве Британије.
Стварни мотиви, који су фор мирали и који хране идеју „зег падног блока“, састоје се, пре света, у тежњи енглеских импе ријалистичних кругова да очувају енономсни и политични утицај Велике Британије и њене пре ђашње позиције нако у Европи, тако и у целом свету, а пре све" га у колонијама, Гледајући у ја. чању међународног угледа Сов" јетског Савеза опасност за своје позиције, назирући ту опасност и у порасту народнооспободилач хот покрета у колонијама и зави'
сним државама, утицајни бри-'
тански кругови шеле да створе, као противтену тим чињеницама, западно-европски блок с Великом Британијом на челу, У њему они виде силу која има да обезбеди Енглеској улогу арбитра у реша" вању свих питања од европског им светског значаја.
Само се по себи разуме да се" вакве тенденције нису у складу с идејом међународне сарадње великих држава у интересу општет мира и безбедности. За тен. денције те врсте пре се може рећи да оне претстављају пе" вратан традиционалној политици равнотене снага, ноја води поде" ли и узајамном супротстављању великих савезника.
Сама логина ствари показуја да су сви политички планови, ко. јима је циљ да сруше међуна“ родну сарадњу великих дрмста и који су уперени против Совјет" ског Савезср увех повезани — и морају да буду повезани — «2 тежњом да се обнови агресивна моћ побеђене Немачке и да се од ње начини бедем за остваре, ње мрачних замисли врло епа» сних за ствар мира. За стварање“ „западног блока“ залажу се сви они који покушавају да ту агре, сизну моћ Немачке обнове као Фантор европске политике.
Идеја „западног блока“ оди-
Написао: М. ЛИВАНОВ
су формирала и који хране идеју »за, пре свега, у тежњи да очувају економски и политички ње позиције како у Европи, тако м у це.
у колонијама.
еттлеских империјалиутицај Велике
грала је улогу магнета за све фашистичке и профашистичте снаге које још нису сишле с ез ропске политичке позорнице. По. знато је, на пример, да су шлан. сви фашисти оспоравали Черчи“ лу право да се сматра аутором те идеје; тврдећи с извесном ме. ром надмекости да она припада тенералу Франну. И заиста, Фран ко је у своје време предложио Черчилу да се на бази енглеско“ шпанског савеза створи блок за. падно-европских држава нао бе“ дем „против бољшевизма“.
Португалски фашисти такође су испољили велико, интересовање за ту идеју. Матолички лист „Ковидадес“ писао је да Ибе риско Полуострво, Тј. Шпанија и Португалија, „претставља ни. вотно важан елеменат за будући европски поредан“ и изражавао наду да ће Португалија моћи да допринесе _„»измирењу интереса Енглеске и Шпаније“. Франкисти — Хитлерови следбеници сањају о „западном блоку“, који би у иључио и Шпанију, као о поли. тичкој хомбинацији погодној за очување фашистичког режима у Шпанији. Али ти снови, сами па себи јадни и лишени сваког стварног оспонца наилазе на симпатије утицајних кругова У неким западногевропским држс вама, а исто тако и у Ватикану, и у католичкој штампи низа др. жављ штампи која се налази под Ватихановом духовном контро« лом.
Ентлесле монопопистичке тру. ле; које су пре рата биле везане а европским картелима, настоје да у оквиру „западног блока“ обнове своју контролу над цело пупном западногевропском при“ вредем. Економски планови за стварање „западног блока“ орч тански су повезани с политич« вим и војним плановима, пошто је реч не само о стварању еко. номског потенцијала У западно "европским размерама, зећ и а формирању взојногекономског по“
' тенцијала.
Иза свих разговора 0 »Сједињеним Европским Државама“ или о „западном блоку“ нрију се повушаји да се поремети међу“ народна сарадња демократских дрншава и да се омете повезивсг ње демократских сната целога света за борбу против реакција ни фашизма. Истаннути Францу“ сни јавни радник Пјер Еоту чланну објављеном у недељном листу „Марсез“ подвукао је, говорећи о свим непосредним и по. средним пројентима „западног блока“ или „западне федераци“ је“, да би — „стварање танвог блока довело врло брзо до пот пуне подвојености у свету, шта би учинило неефективном сваку организацију мира“,
Идеја „западног блока“ у очигледној је супротности с прин• ципом опште безбедности израг женим у статуту Организације У" једињених нација. Прилином изе раде статута било је више попу“ жаја да се систем јединствене међународке организације мира м безбедности, заснован на се радњи свих њених члановф 4 пре свега — великих демократ“ сних дрмавсф, замени системом регионатних блокове, од којих би свањи чувао мир и безбедност у својој географсној зони, Међу“ "им, сви понушаји те врсте били су одбачени изјашњењем већине учесника хонференције у Сан Франциску.
Нанас непријатељи међуна“ родне сарадње и инспиратори „блокова“ тене да подрију Ор. ганизацију Уједињених нација изнутрсф захтевајући унидање с“ сновног принципа статута — јед-“ ногласности велиних дрнавф чиме би добили одрешене рухе за стварање свемогућих пробле. матичних блокова и групација.
Став Совјетског Савеза према таквим плановима јасно је изло: жен у реферату министра ино» страних послова В. М. Молотова одржаном 6 новембра 1945 године на свечаној седници Московског совјета. „Прилично велика лар“ ма, — рекао је В. М. Молотов, диже се и око стварања блокова и групација држава нао средства очувања извесних спољних инте“ реса. Совјетски Савез никад нија учествовао у групацијама држава упереним против других ми“ рољубивих држава, На западу пак покушаји те врсте чињени су, као што је познато, више пу: та. Противсовјетсни нарантер ни. за таквих групација у прошлости такође је добро познат. У сваком случају, историја блокова и гру. лација западних држава сведочи о томе да су они спужили не то" лико задатку обуздавања атре“ сора, колико, напротив, потстица, њу агресије, и то, пре свега, од стране Немачке, И зато будност Совјетског Савеза и других ми" рољубивих држава у том погледу
не треба да допушта“, може