20. октобар

илН

13 ДЕЦЕМБАР 1946

БОРБА СЛОВЕНСКИХ МАР

20 ОКТОБАР

ДА ЗА МИР И ДЕМОКРАТИЈУ

СТРАНА 3

Реферат Аруга Милована Ђиласа одржан пред Конгресом

Док више нико не пориче да су у борби против фашистичких завојевача главну улогу одиграли словенски народи. Ја нећу овде истицати опште признату чињеницу да, уствари Совјетском Савезу припада заслуга што је дошло до слома хитлеровске Њемачке и њених савезнику Хоћу само да подвучем, да се ни тако велике државе, као што су Енглеска и Америка, не могу ни изблиза мјерити по жртвама У рату с тако релативно малим земљама као што су на примјер Пољска и Југославија, Тим нећу да кажем, да је допринос Енглеске и Америке, узет у цјелини био мали или мањи од Пољске и Југославије, Али, жртве словенских народа очевидно показују двије ствари: прво, да је допринос већине словенских земаља, узет у процентима према броју становника и материјалној снази, већи него у других држава, да су словенски народи свој удио У рату морали да остварују, прије свега, оним што је најску. пље — то јест људским жртвама, и, друго, да су хитлеровска Њемачка и њени помагачи у својој лудачкој крвавој трци за свјетским господством наиншли на најжешћи отпор код словенских народа. Треба додати да су Хитлер, Мусолини и други, у борби за освајање свијета, поставили себи као не„посредни циљ — покоравање словенских народа, уништење

"њихове државности и нацио-

налне независности, па и њи-

„хово истребљење.

Али рат, иако су све те чињенице тачне, није био рат Словена против Њемаца и њихових савезника,

То је био рат слободољубивих народа, слободољубивог човјечанства, против фашизма. То је био рат народа против империјалиста који су увртјели себи у главу лудачке планове о стварању свјетског господства и поробљавању европских и других народа, Хитлеровци и њихови помагачи нарочито су се својим животињским бјесом окомили на Словене због тога што без покоравања Словена нијесу могли доћи до свјетског господства и што су се надали да ће бајком о опасности од „руског“ бољшевизма успијети да учине ефикасном помоћ неких реакционарних кругова на Западу да разједине и поцијепају савезнике.

Како рекох, рат није био рат

Словена против Њемаца и њихових савезника, отуда ни побједа у рату није само побједа Словена над њемачким империјалистима и њиховим са» везницима — то је побједа, читавог напредног човјечанства, То је побједа свих народа који се боре за слободу и демократију, свих људи, свих по“ крета који се боре за бољи и срећнији живот човјечанства. То је свјетско-историјска побједа напредних снага, над снагама реакције. У тој џиновској борби словенски народи су дали највеће жртве и нај више доприноса — велика побједа човјечанства у овом рату углавном је сазидана на ко“ стима синова словенских 86 маља.

Што је значио фашизам за

човјечанство, шта би значила Побједа њемачког империјали зма и њихових вазалар = „Фашизам је значио за човје чанство покушај враћања на„зад, ка уништењу свих оних основа на којима оно данас живи и креће се напријед, Али тај „покушај“ није био само „покушај“ он је _истовремено означавао и милион ску масу добро опремљене војске, коју је требало разбити и савладати. Фашизам је донио најстрашнији рат човјечанству. Побједа фашизма, побједа њемачког империјализма =“ како су то замишљале хитлеровске главешине, требало је да заустави развитак човјечанства за читаве деценије, да доведе до потпуног истребљења многих високо цивилизованих народа, до „уништења највећих и најбогатијих култура. И ради чега Ради профита шачице импери“ јалиста — банкара, барона и милитариста. Хитлеровци СУ мислили да многе народе баце назад у Средњи вијек; они су хтјели да овјековјече бој сподство њемачких банкара, индустријалаца и велепосједника не само над народима које су напали, него и над самим њемачким народом и народима које су домаћа издајничка господа успјела да упрегну У кола њемачких завојевачких похода.

Све то треба имати У ВИДУ када се говори о побједи над фашизмом, када се говори 0 улози словенских народа У борби против фашизма.

Али ако је побједа била по“ бједа свих народа, за све си роде, не треба из тога ИЗВУ у закључке да су се сви народ

—

подједнако користили благоде. тима те побједе, То у многом зависи од двије чињенице; прво у колико су унутарње демократске снаге појединих народа биле јаче, у толико је народ могао више да искористи плодове побједе; друго, у колико су могућности мијешања иностраних империјалиста у унутрашње ствари биле мање, у толико је народ такође могао више да искористи плодове побједе (ово двоје је, често, иако не увијек, узајамно повезано).

азвитак унутарњих демократских снага У појединим земљама (изузев СССР-а) често пута је зависио од опсега учешћа у рату. Овај рат је био ослободилачки рат и учешће народних маса у њему морало је изазвати дубоке промјене не само у њиховој свијести, него и у начину живота, Он је неизбјежно морао стварати и избацивати на површину напредне организоване снаге народа. и он их је и стварао, а у читавом низу земаља те снаге су и дошле на чело народа — Словенски народи — како због опсега свог удјела у рату због снаге демократских покрета у њима, а благодарећи Совјетском Савезу, који им помаже да спријече насртај и свако пресудније мјешање империјалиста у њихове унутрашње ства-

Разлика између данашњих оних у

Словенски народи су нарочито видно почели да се зближују на новој основи у току овог рата и непосредно прије њега. Своје истинско братство они су остварили тек у овоме рату, мако њихове узајамне везе старе су стољећима.

Поставља се питање: каква је разлика између данашњих веза словенских народа и оних у прошлости» МИ шта је то што данас гони словенске народе на пријатељску сарадњу, ка братству и јединствуг У чему је оно ново, она нова основа у сарадњи словенских народа.

Између данашњих веза словенских народа и оних у прошлости постоје огромне разлике. О трајној истинској сарадњи словенских народа у про: шлости тешко се може говорити. Прво, због тога што сви ти народи нијесу били међу собом равноправни, и, друго, што су у појединим словенским државама, народима, постојале владајуће групе, које су претежно и скоро увијек водиле рачуна о својим ускокласним интересима, а запостављале народне и националне интересе, Сарадња словенских народа у прошлости, када је до ње долазило, имала је повремен карактер: она је остваривана само онда, када су се поклапали интереси владајућих група у појединим словенским државама, или тренутни интереси владајуће групе у појединој држави с борбом неког угњетеног словенског народа, или када су се

МИНИСТАР САВЕЗНЕ ВЛАДЕ МИЛОВАН ЂИЛАС

ри — спадају у ред оних народа, који могу да се скоро у пуној мјери користе побједом слободољубивог – човјечанства над силама фашизма, над њемачким империјализмом и његовим савезницима.

Из свега тога потиче и суштина борбе словенских народа за узајамну сарадњу, суштина борбе словенских народа за мир и демократију.

веза словенских народа и прошлости

интереси владајућих група У појединим словенским државама у ријетким историјским 0колностима, поклапали и са интересима народа, или, најзад, када је до те сарадње долазило између самих народа то јест — прогресивних претставника народа. Али упркос томе, код словенских народа је одавно постојала дубока тежња за братством и сарадњом. те жња чији се коријен у првом реду налази у угњетености и подређености словенских народа. То их је вукло ка узајамној сарадњи, која се у прошлости стално и прије свега испољавала преко развијања духовних и културних веза, Ове везе су се често остваривале и мимо воље владајућих врхова. Њих су остваривали напредни, далековидни људи и напредни покрети. — И најзад, сарадња словенских народа У прошлости одвијала се често пута у сјенци руског царизма, у сјенци реакционарног самодржавља, Увијек је, у прошлости, постојала опасност да ће плодове те сарадње убрати руски царизам, жандарм Европе, а не сами ти народи.

Сасвим друкчије стоји ствар са данашњом сарадњом словенских народа.

Ако је у прошлости нарочито од 19 вијека, руски царизам био једна од главних сметњи да до истински братске сарад“ ње дође у наше вријеме је Октобарска револуција уклонила. не само ту сметњу, него остварила ни све претпоставке

те сарадње. У наше вријеме Октобарска револуција направила је од Русије тврђаву и наду напредних тежњи читавог човјечанства. ' Послије побједе Октобарске револуције словенским народима пружена је могућност да у својој борби за независност и слободни унутрашњи развитак до. краја нађу реалну и несебичну потпору код великог братског руског народа, код владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република. Сарадња словенских народа одвија се у наше дане у свјетлости ослободилачких идеја Лењина и Стаљина, идеја које су се породиле на тлу Русије, али које су својина читавог човјечанства, У томе је солидност и величина те сарадње, у томе је гаранција да ће та сарадња уродити подједнако плодом за све словенске народе, да ће бити корисна свим народима.

Савремени развитак има неке особености које потстичу словенске народе на узајамну са“ радњу и које их, упоредо с тим, потстичу ка остварењу потпуне демоктратије у њиховим земљама, ка досљедној борби за мир у свијету.

Поменућу неке од тих особености, онако како се они испољавају у вези са словенским народима и словенским државама.

Словенски народи су били стицајем историјских околности, најугњетенији, најзапостављенији народи у Европи. Они су дуго робовали под Њемцима, Монголима, Турцима. У новијем периоду развитка, од осамнаестог вијека, они често служе као монета за пот' кусуривање међу великим силама. Велике државе — Енглеска, Француска, а касније и Америка, често су окончавале међусобне спорове, а нарочито спорове с Турцима, с Аустридом, Италијом. и Њемачком на рачун словенских држава. и словенских народа.

У наше вријеме, реакционар“ ни владајући кругови великих западних држава отворено, су се старали да управе њемачки

. томе какви

империјализам ка истоку, ка СССР-у: ка словенским државама' и народима. Ко може заборавити политику Енглеске и Француске у доба Минхенског споразума, ко може заборави“ ти срамну издају Чехословачке: У наше дане реакционарни политичари западних. држава спремни су да све тешкоће на које наилази њихов поредак и њихова држава рјешавају У првом реду на рачун Словена. Дубоку кризу, која је захватила капитализам у цјелини и која га периодично слаби и разара, . реакционарни _ кругови тих земаља мисле да у Европи рјешавају сем осталог и на ра, чун словенских земаља, земаља које су одлучније него друге пошле путем унутрашње демокртизације, путем борбе за праведни мир у свијету. Зато није случајно што они, на пример спријечавају искорјењивање нацизма у Њемачкој, што постављају питање западних пољских гранипа и што онемогућавају припајање Јулиске Крајине мајци земљи Југославији, Али могу ли словенски народи— имајући за собом дуго“ трајно искуство, имајући за собом ' страшно искуство овог рата — мирно и послушно гледати на сде тог Разумије се не могу. — Отуда је њихова свестрана међусобна сарадња данас постала животна потреба историјска нужност а остварење и даље развијање те сарадње има све потребне реалне претпоставке.

Послије Октобарске револуције у Русији, главна сметња сарадње словенских – народа, били су реакционарни режи“ ми у осталим словенским 3емљама, режими повезани с иностраним империјалистима и зависни од њих — као Пилсудског и Бека у Пољској, Алек: сандра и Бориса у Југославији и Бугарској, људи типа Берана у Чехословачкој. Носиоци ових режима водили су непријатељску политику према Совјетском Савезу, они су мрзјели велике тековине руског народа и били су спремни. да се удруже с црним ђаволом само да би онемогућили побједу и развитак истинске демократије у својим земљама. Наши словенски народи морали су скупо да плате овакву политику. У току рата и непосредно иза њега, словенски народи су повлачећи искуство из прошло“ сти а. нарочито из овог рата — уклонили у својим домовима многе сметње те: сарадње, отстранили режиме који су

својом политиком доводили У питање њихову независност и трговали с националним и народним интересима. Неко је то успио прије, неко послије, неко мање, неко више, већ према су. објективни и субјективни услови били код њега. Али сваки словенски народ „успио. је. да снаге демо“ кратије, снаге: сарадње међу. словенским народима, превагне

титан

АДР СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ

ОТВАРА ПРВИ ПОСЛЕРАТНИ

Радно претседништво Словенско: к

СЛОВЕНСКИ

отреса

КОНГРЕС -У:: БЕОГРАДУ,

над снагама реакције, над снагама разбијања сарадње сло: венских народа, трговања с националном независношћу и интересима народа. Мако процес те борбе није завршен ни У једној словенској земљи, иако је та борба добила донекле различите форме и ' налази се на разним ступњевима у појединим словенским земљама; ипак су, данас се то може мирне душе рећи у свима њима углавном уклоњене основне сметње пуне међусобне сарадње.

Према томе, као карактери“ стичну црту данашње сарадње словенских народа треба сматрати да је то сарадња слободних демократских држава, сарадња која нема за циљ под“ ређивање овог или оног словенског народа другом словенском народу, него узајамну помоћ у случају опасности м свестрано узајамно зближење народа који имају много. заједничких црта у језику и обичајима и којима је историја задавала сличне тешкоће и поставила пред њих сличне за“ датке

У прошлости су се сарадње словенских држава и народа бојали други народи. Такозва-

ни панславизам други народи осјећали су као опасност за свој слободни развитак, Они

су у том погледу имали пра“ „во. Сасвим друкчије стоји ствар с данашњом солидарношћу и

сарадњом словенских држава, словенских – народа. Садашња сарадња словенских – народа

остварила се у рату који је био рат читавог напредног човјечанства против фашизма, ту сарадњу остварују земље које имају такав демократских поредак, који је по својој су“ штини супротан сваком угње• тавању, па и угњетавању дру. гих народа, та сарадња се од“ вија под воћством велике социјалистичку земљу СССР-а и надахнута је општечавјечан“ ским идејама Лењина и Стаљи“ на. Сви они који. покушавају да прикажу сарадњу Словена као опасност за који било други народ — обичне су варалице и том клеветом желе, уствари, да сакрију своје империјалистичке намјере.

У својој данашњој сарадњи, својом данашњом борбом за мир и демократију, словенски народи хоће само да очувају своју независност, да обезбије“ де за себе онакав унутрашњи развитак какав одговара њиховим интересима, да помогну борбу против ратних хушкача. Строго гледајући, дана: шња сарадња словенских др: жава и словенских народа, Уствари одговара животним ин“ тересима којег било другог народа, одговара борби народа за мир и демократију.

И даље, данас се на западу обично мисли на словенске земље када се говори о гвозденој завјеси у источној Евро“ пи. Међутим, нијесу Словени поставили и неће да поставе ту завјесу. МИ то из простог разлога што не би то одгова“ рало њиховим основним интез ресима. Словенски народи. зна» ју да борбе за демократију и мир има и на западу, да и на западу такође постоје озбиљни демократски покрети и искрени демократи, Каквог рачуна би они имали да се одвајају од тих демократа, од народа који се као и они боре против. раћних хушкача, за за демократи“ ју за пријатељство међу наро“ дима и поштовање независно“ сти других држава» Очевидно, гвоздену завјесу нијесу поста“ вили словенски народи, нити им је она потребна, него: би хтио: да је постави Черчил'и ратни хушкачи типа Черчила. Они би хтели да изолују 38 пад од истока, да окрену 3апад против истока, да спасу на западу своје пољуљане импе“ ријалистичке позиције и поврате на истоку оне које су из губили.

Као карактеристичну прту данашње сарадње словенских држава и народа, карактеристичну црту борбе словенских народа за мир и демократију, треба сматрати да та сарадња, та борба помаже н јача борбу за демократију и независност других народа и др“ жава. Сарадња словенских на» рода не иде за тим да утопи у „словенско море" неки народ, или неку државу, него, сем 0сталог, да помогне борбу других народа за папиноналну и државну _ независност. (Аплауз). Ако не би било тако та сарадња се не би могла назвати ни напредном ни демократском. Према томе, борба _ словенских народа за узајамну с8радњу, за мири демократију, уствари је један од пајснажчи-

јих стубова свјетске борбе за (Наставак - на четвртој - страни)