20. октобар
"СТРАНА 4
"( Наставак са треће стране) |
мир н демократију. Чување мира у Европи, а и у свијету, не да се данас замислити без активне улоге словенских држава. (Аплауз) Штавише, словенски народи, њихова сарадња, њихово јединство, слога, напредак — претстављају данас најчвршћи ослонац мира и независности народа, (Буран аплауз).
Да би нам данашња борба словенских народа за међусобну сарадњу, неодвојива од · борбе за мир и демократију уошште, а словенских народа напосе, била до краја јасна, треба и посебно истаћи да она ' нема никакве расне основе.
· Словенски народи се боре за
__монета за њихово
демократију у својим земљама јер хоће да иду напријед, да живе слободни у сваком погледу. Без чврсте и досљедне унутарње демократије — они би постали, као у задњем рату, плијен нмперијалиста или међусобно поткусуривање. Остварујући у_ нутра демократију, а споља водећи политику мира према другим народима и истовремено политику најуже сарадње са словенским државама, свака словенска држава уствари 0стварује услове свог слободног и кесметаног унутарњег развитка. Словенски народи улазе у такву фазу историјског развитка када неће да буду ни туђински робови ни монета за поткусуривање међу империјалистима, када сваки од њих постаје довољно свјестан и јек да очисти своју кућу од изрода који би покушали да их поново поведу путем робовања и служења империјализму. (Буран аплауз). Они у СССР-у, у Русији, руском народу, виде државу спремну да им помогне одбрану њихове државне неза.висности, виде оку снагу која „је 'у рату и створила све услове да словенски народи остваре слободне и независне државе. Нама, словенским народима, доста је било мрачне прошлости, ми хоћемо да живимо срећни и слободни. У томе са у првом реду крије смисао и суштина данашње сарадње сло венских народа, а не у неким расним особинама или расној сродности словенких народа. Развитак демократије у појединим словенским земљама
· (изузев СССР-а који је у том
„трати нити случајном,
__Ствар Словена данас ]
оууобеи
Словенски народи, на челу са СОСР:ом, данас" предњаче у борби за мир и демократију. Ову чињеницу не треба сманити "посљедицом некаквих. посеб-них националних иди расних
одлика словенских народа. Та
"чињеница потиче из нарочитих
"само помажу
„услова развитка, који су У гразмим периодтма дјеловали
на разне вачине у појединим
„словенским државама. Ови у-
слови су довели до остварења демократских поредака у сло-
„венским земљама, Ови поретци
су различити по облицима и ступњевима. У том погледу је далеко испред свих измакао
„Совјетски Савез ес најсаврше"нијим, совјетским типом демо-
кратије. Али, гледано споља и у односу према спољњем свијету, сбо оте демократије има-
ју једну заједничку особину:
ниједна од њих не угрожава друге пароде. Напротив, оне су, по својој суштини, такве да ослободилачку борбу других народа. Отуда је
"борба словенских земаља на "челу са СОСР-ом за демокра"тију и мир, то јест за слободни
унутрашњи развитак, истовре-
. венски народи су,
демократе, искреног
мено им ствар сваког искреног пријатеља мира међу народима. Слоуз помоћ СССР-а, раскинули ланце империјализма, како туђинског, тако и свог сопственог. Њихова борба, која је довела до кидања. ланаца империјализма, има
" и мора да има огромни међу-
народни значај. Она слаби мно.-
"те препреке које су стајале на
"нут слободног развитка нардода, она битно мијења односе снага између демократије и империјализма у свијету. Какви су изгледи словен_ ских народа у борби за мир и
_ демократију“
· и говорили дјеци
Одмах се може рећи да су веома добри изгледи за успјех словенских народа у хој борби, упркос огромним тешкоћама
Улога Совјетског Савеза у
· Дједови паши излазили су
· на брда, гледали како се сунце · рађа, упирали руке ка истоку и унуцима:
„Тамо је она, Русија; руско царство је толико велико да у њему сунце никад не залази;
· она ће једног дана доћи и —
ми: ћемо бити слободни.“ Вјера и осјећања народна нијесу били узалудни. Прусија и руске народ су се подигли у сво
погледу одмакао далеко напри-
_ јед), ишао је и још иде различитим путевима. Тај развитак је различит у првом реду због разлика у упутрашњим условима борбе, дакле због разлика које су постојале и још увијек постоје у субјективним факторима борбе. Али су тенденције развитка у свим словенским земљама скоро истовјетне и оне показују да словенски народи чду ка пуној, народној демократији — упркосо тешкоћама које им споља, храбрећи остатке домаће реакције, убацују нли на међународној арени чине реазкционарни кругови Америке и Енглеске. (Аплауз).
Сваки словенски народ стекао је огромне заслуге својом борбом за демократију, како за међусобну сарадњу словенских држава, тако и за сарадњу словенских држава с другим мирољубивим државама.
"Зар би народи могли бити сигурни да се њемачки империјализам неће обновити, када не би нова демократска Пољска била намјесто старе Пољске: Пољско-совјетска сарадња, која је постала могућна због унутрашњих промјена у Пољској, гарантија је мира на истоку Европе, па према томе и гарантија против разноразних комбинација које би ишле за обновом њемачког империјализма и за управљањем његове завојевачке политике према Истоку. (Аплауз) Чехословачка Република, која данас ва нову основу поставља своје привредне односе и учвршћује односе са словенским државама, претставља _ озбиљну сметњу обнове агресије у Средњој Европи. Шта би било од сарадње Јужних Словена с 0сталим словенским народима да народи Југославије нијесу под Титовим воћством остварили братство и јединство и срушили стару Југославију“ (Буран аплауз) А братство Јужних Словена, како међу њима, тако и братство њих и других Словена, не би могло бити потпуно да мјесто кобурштке није остварена стечестве-
но ~ фронтовска Бугарска. (Бурно пљескање) А шта би било од словенског народа,
шта бп било од човјечанства — да није било Совјетског Савеза, да је мјесто сопијалистичке Русије била царска Русија7 (Аплауз)
е. ст вар читавог напредног човечанс тва
које им чине реакционарни кругови из иностранства, Оловенске народе не може више зауставити никаква сила на њиховом путу ка срећном животу слободних и независних народа. Словенске народе предводи моћни Совјетски Савез, са чијбм судбином су словенски народи повезали своју судбину у најтежем и најпресуднијем ргту људске историје. (Бурно пљескање)
А како данас стоје ствари у свијету: Постоје још увијек озбиљне опасности за мирни, несметани развитак словенских народа. То може само да потетакне словенске народе да збију своје редове, да се све чвршће повезују у заједничкој борби за мир н демократију. Као брат уз брата, друг уз друга. Опаности које постоје и које неће бити тако скоро уклоњене, страшна и крвава школа овог рата, дуга мучна прошлост, све то гони словенске народе, тражи од њих да се зближују, да мијењају своја културна и материјална добра, да појачају своју борбу за мир н демократију, да путем који су изабрали иду до краја, до коначне побједе њихове праведне ствари, до потпуног 0безбјеђења њихове независности им слободног развитка, (Пљескање)
У њиховом јединству лежи не само једна од најозбиљнијих гаранција побједе демократије у њиховим сопственим земљама за очување мира на њиховим границама, него је то јединство — истовремено најозбиљнија гаранција мира у свијету, најозбиљнија подршка свим народима у њиховој борби за демократију ин независност, Ствар Оловена — данас је ствар читавог напредног ч0вјечанства. Њихова ствар је праведна и она ће побиједити.
(Дуготрајно пљескање)
"орби за мири демократију
сјају, снази и величини, под руководством Лењина и Ста. љина. (Бурно пљескање) Руски народ и други народи Совјетског Савеза, размахнули су под совјетском влашћу све своје снаге, а словенски. народи су у њима нашли ону потпору, оно раме на које им се баш и требало наслонити да би могли да стресу окове, па
да н они размахну све своје снаге. 1
Кад јо почео овај рат, народи Југославије, под Титовим руководством _ повезали | су своју судбину са судбином Совјетског Савеза, Код нас су се борци радовали када су долазиле против њих нове дивизије. Ја се сјећам, како су многи, док су нас тукли бомбардери, говорили: „Толико (бомби на Русију мање!" Наши народи нијесу ни у чему одвајали своЈу борбу од оне борбе на живот и смрт, коју је водио Совјетски Савез. „О Русијом и у смрти у живот" — говорилису“ сељаци. И ми се нијесмо преварили — праведна ствар руског народа, народа СССР-а, праведна ствар Лењина и Стаљина — побиједила је. Код нас је побиједила народна револуци- · ја, народна демократија. Русија је дошла — између нас и ње нема више никаквих преграда. ,
Напредни људи Југославије, учили су се у прошлости на богатим и ненсцрпним врелима, руске културе, нарочито руске књижевности и напредне руске мисли 19 вијека. Наши народи су стољећима упирали очи у Русију. И велики рево-
20 ОКТОБАР ==
луционарни преображај Русије у Октобру потресао је до сржи и наше најбоље људеи наше народе, велике идеје Руске револуције су, природно, нашле снажан одјек у нашим земљама. Али ма тада нијесмо имали снаге да учинимо оно што смо учинили у рату. Нијесу још ни били сазрели сви услови за то. Али када је њемачка челична ратна машина прохујала и нашом земљом, постало је и народу јасно оно што је дотад било јасно његовим најбољим синовима — без Русије нема ни не може бити спаса.
Учешће Совјетског Савеза у рату дало је све могућности народима Југославије — и да се с успјехом боре и да побиједе, Касније је дошла и непосредна помоћ Совјетског Савеза — поља Југославије залила
· је заједничка, братска крв. На-
роди Југославије не би дошли до националне слообде, они не би остварили поредак какав одговара њиховим интересима, да није било улоге Совјетског Савеза у рату, да није његове данашње улоге у свијету, да
није било свестране помоћи совјетске владе. (Буран ал-| лауз)
Нема успјеха у борби за мир и демократију без наслона
на
Када данас, говорећи одавде, погледамо на будућност народа Југославије — можемо рећп да је видимо и замишљамо само у уској вези са Совјетским Савезом, да је друкчије не можеу о ни видјети ни замислити. (Аплауз)
У прошлости, иза првог свјетског рата, било је покушаја да се води нека словенска политика мимо и против Совјетског Савеза. Ови реакционарно покушаји показали су се као смијешне утопије: сарадња словенских народа, борба словенских народа за мир и демократију, могућни су само у најужој вези са Совјетским Савезом. Совјетски Савез је данас мета напада свих реакционера и ратних хушкача али и центар око којега се окупљају све демократске снага свијета, у којега. су упрте очи свих угњетених и напаћевих. (Аплауз) Сви Словени се могу поносити што је таква улога припала баш Совјетском Савезу и руском народу. А кад је тако — како се не би
„око њега окупили братски сло-
венски мародиг Уз њега, бини
. постају озбиљаш фактор у ме-
Бународној политици, словенске државе постају независне и слободне и служе као примјер развитка нових демократских облика народног живота.
Без наслона на СОСР борба нас Југословена за демократију и независност, макар била херојска и пуна пожртвовања,
СССР
не би могла — као што није могла често у прошлости — дати народу оне богате плодове које јаз дала.
Отуда, говорећи као Југословен, мислим да могу ну име свих вас рећи: нема сло-
_венске сградње без несебичне љубави и пријатељства према Совјетском Савезу, нема успјехњ у борби за мир и демократију без наслона на Совјетски Савез. (Дуготрајно и бурно пљескање)
Људи и покрети у словенским земљама, који се немарно односе · према Совјетском Савезу, нв могу се сматрати ни словенским ни националним. Такви људи и покрети не виде даље од свог носа. Они не виде да се независност словенских држава, њихова слобода, њихов процват, не дају ни замислити без најчвршћег наслона на Совјетски Савез.
Наше доба је за словенске народе исувише бурно и судбоносно да би ма коме допустили да се игра судбином народа. Оно нам је ставило у задатак,
" сем осталог, да остваримо ме- |
ђусобно братство и да сваки понаособ остваримо-такве везе са Совјетским Савезом које ништа неће моћи раскинути. (Пљескање) Хо је захтјев нашег времена, то је услов за побједу демократије у нашим земљама и учвршћење мира у свијету, то је наш дуг будућим покољењима, (Аплауз)
СЕДАМ ГОДИНА
Турска народн се продужује опсадно стање
године)
још за 6 месеци.
— Захтевамо најстрожије опсадно максимума. Нека читав свет види ко је Турска!
Хероћђи“ 2, ]
а скупштина прихватила је предлог закона, пе коме у европској Турској (које важи од 1941
13 децембар 1946
истока
стање, _херојство, до
93 САРАДЊУ НАРОДА
народне власти ће сузбити
појаве шпекулације
еколико последњих месеци недопуштена шпекулација у Београду почела је да се појављује. Ма да није узела шире размере, ипак је добила своје старе видове, јер шпекуланти данас углавном протурају животне намирнице по недозвољеним ценама, Народне власти приморане су да поведу оштрију борбу против њих и због тога Одељење трговине и снабдевања ИНО-а, упозорило је путем штамле грађанство и продавце на постојеће уредбе и прописе о трговини, начину пословања са појединим врстама робе, и скренуло пажњу да ће се пре. ма свима грађанима и трговцима који се убудуће не буду придржавали ових прописа. најстрожије по закону поступити. Прва мера коју предузимају народне власти је строга контрола увоза робе у Београд. Сва лица која врше увоз ргационираних артикала морају за. то имати. одговарајућа одобрења. Произвођачи који желе да донесу своје слободне вишкове (брашно, шећер, маст,
зејтин) морају показати доку“ менат из кога ће се видети да су предали одређену количину те робе држави, то јест, да роба коју они желе да унесу у град јесте стварно слободни
ОД ЧЕТРНАЕСТОГ ДЕЦЕМБРА
Четрнаестот децембра 1939 године увече одиграли су се на улицама Београда догађаји који су јасно показали решеност угњетених народних маса за борбу против ондашњих властодржаца, против владе Цветковић-Мачек, који су утирали
„пут фашизму и поробљавању
наших народа. У Београду 14 децембра на демонстрацијама јасније и ду“
Боса Милићевић
бље него икада видео се су. коб између народних маса, ко-
је су захтевале унутрашње о.
слобођење и неодложну одбрану земље од освајача, који је у то време већ био на граници отаџбине,
Револт народних маса, који је тако силовито избио те вечери био је резултат све јасни. јег увиђања, да се под тадашњим режимима не може доћи до слободе и демократије, да у рат, који је већ -буктао на
западу и наша земља може бити увучена и да је наше место не на страни фашистичких си: ла, како је хтела тадашња влада, већ на страни слободољубивих снага, на челу са вели“ ким Совјетским Савезом.
У незаборавним догађајима вечери 14 децембра када су народне · масе _ слободарског Београда отворено и храбро „изишле на улице и поред сви. репог терора тадашњих жандара, радници, студенти и грађани Београда доказали су да је могуће борити се против ненародних влада и још више, да народ зна и уме да брани интересе отаџбине, Те вечери жандари. ненародне — владе Цветковић—Мачек пуцали су "дум:дум мецима у ненаоружа: не раднике, студенте и грађане који су демонстрирали против рата за мир, за хлеб. _
Светли ликови Мирка Луко-
Живан Седлан
вића, Босе Милићевић и Жи-
вана Седлана, који су пали 14
децембра као првоборци сту“ дентске омладине живеће веч-
но као дивни и незаборавни
борци из минулих дана Уочи народноослободилачке – борбе, а данас на седмогодишњици 14 децембра њихове жртве пока· зују колико су наши народи
још онда били дубоко убеђе-
Мирко Луковић
ни У исправност својих захтева и права, који су се оствари. ли тек у току народноослободилачког рата и у народној држави.
И данас, када се на те догађаје посматра већ из историске перспективе, постаје свима Јасно да је тако морало да буде и да је пут који је тада обележен крвљу наших најбољих синова био једини исправни пут да се дође до потпуне слободе наших народа, у
вишак. На свим прометним уз лазима у град (Батајничка трошарина, Панчевачки мост, Крагујевачки пут, Главна железничка станица итд.) налазиће се службеници државних пре“ дузећа која су овлашћена да врше откуп слободних вишко“ ва и они ће то и чинити на самом улазу у град, уколико произвођачи желе да их њима продају.
Грађани који одлазе у унутрашњост ради набавке намир. ница, морају за то имати уредне дозволе за њихов пренос (за утовљене свиње као и за пренос осталих рационираних намирница). Дозвољава се увоз рационираних намирница без одобрења у следећим количинама: до 2 килограма масти, до 3 киграма меса, до 10 килограма брашна, до 2 килограма шећера, до 50 килограма кромпира, до 10 килограма лука и до 5 килограма пасуља. Свима грађанима који носе преко ових количина, а немаЈУ докуменат да је то њихов слободни вишак, роба ће се одузети а они ће бити предати органима за сузбијање шпекулације. На пијацама су се шпекуланти угњездили и оне су постале жариште недопуштених послова. Нарочито је таква Каленићева пијаца. Мора се обратити пажња и тачно се управљати по упутству, да се на пијацама могу продавати само жи+ вотне намирнице и производи домаће радиности и то од лица која за то имају уредну дозволу и од произвођача. Органи Одељења трговине и снабдевања ИНО:а, — пијачног одељка у сарадњи са народном милицијом онемогућиће сваки бесправни рад и свако пословање друге врсте, осим онога које је у упутствима означено. Против лица која се ухвате да се баве било бесправним пословањем а робом дозвољеном за трговину на пијаци или са робом која се не може продавати на пијацама, органи ће подносити реферате или их приводити комисијама за сузбијање недопуштене шпекулације. Продаја стоке може се вр“ шити само на сточној пијаци.
Контрола у граду спровешће се над целокупним пословањем у свим гранама са рационира“ ном и нерационираном робом
"и то у погледу промета робе,
у погледу цена и бесправног, рада. Набавка и продаја ра« циониране робе може се вршити само на основу дозвола, односно потрошачких исправа. Сваки. други начин набавке и продаје је недозвољен, те према томе свако лице које се ухвати у овом раду прекршило је одредбе и упутства трговине и снабдевања,
Нарочиту пажњу треба по-
светити кафанама, гостионица- _
ма, ресторанима и бифеима који врше набавку и продају рациониране робе у великим количинама без икаквих одобрења и потрошачких исправа.
во је нарочито изразито у брашну, хлебу, пециву, сухомеснатој роби, масти, месу и слично, Овакво пословање мора се одмах онемогућити и са образити постојећим прописи“ ма
Оштра _ систематска борба против шпекулације почиње у целој земљи и требало би да Београд предњачи у њој.
ронтовске организације показаће своју праву вредност у сарадњи са народним властима на уништењу шпекулације и свих тежњи шпекуланата да ство ре пометњу на нашем тржишту,