20. октобар

“ (( оидално

· прописима,

=" к 5

осигурање У старој Југославији било

20 ОКТОБАР

| | ПОВОДОМ ПРЕУЗИМАЊА ЦЕЛОКУПНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ НА ПОДРУЧЈУ БЕОГРАДА ОД СТРАНЕ ДРЖАВНОГ.

ЗАВОДА ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ — ФИЛИЈАЛЕ У БЕОГРАДУ

је разједињено и расцепкано

на неколико носилаца који су имали посебну организациону структуру, посебне материјал. но-правне прописе и посебну лекарску службу.

О њему као таквом имаће се јасна. слика, ако се напомене да је целокупно ово осигура. ње са својом организацијом, лекарском — службом и апаратом, служило свему другом само не радничкој класи, а преко ње и нај. ширим народним слојевима.

После ослобођења, у нашој новој држави и социјално осигурање је у центру пажње, па му се као таквом, од стране народних власти посвећује сва потребна брига и старање, у ком је смислу, уосталом, досада предузето низ мера.

Као прво од ословног значаја треба споменути доноше. ње Закона о социјалном оси. гурању који је ступио на снагу 1 јануара 1947 године. Он је провео потпуну унификацију како у организационом тако и материјално-правлом сектору. Низ других прописа и уредаба употпуњују најављену реорганизацију социјалног оси. гурања а посебно у његовој здравственој служби. У том смислу је ових дана донета, још једна одлука од стране надлежних државних власти, која је јединствени пример не само по својој суштини и намени служења радничкој класи и најширим радним слојевима, већ је значајна по томе што показује нови пут којим треба ићи у будућности. Ради тога. ће баш о овој одлуци бити мало више речи.

Као што је познато, досада је социјално осигурање имало своју · посебну _ здравствену службу коју је обављало са својим посебзим лекарским кадром, својим здравственим особљем и здравственим уста. новама. Наравно, имајући у виду огромне задатке, а с тим у вези и велике потребе у овој служби, осигурање је било упућено на здравствену службу како са::ах државних институција, тако " појединих месних народних сдбора. Непотребно је истицати све тешкоће и незгоде за саму службу које су проистицале из овако постављене организације и паралелне лекарске службе и подвојеног односа који је владао између установа које су проводиле здравствену политику. Осетила, се потреба за, измену овог стања, Њу су диктовали, поред осталог нарочито следећи моменти:

1. Недовољан број стручвих лекарских кадрова и стручног медицинског особља, онда, недовољан број санитетскоздравствених установа, јединственог руковођења и координација свих напора на здравственој заштити, не само свих осигураника већ и најширих народних слејева.

Све ове проблеме и њихово хитно решење нарочито је по. тенцирала чињеница да се со. цијално осигурање, а нарочи.то филијала у Београду, нала. зе пред проблемом да организују такву здравствену слу. жбу, која ће не само успети да савлада квантитативно постављене задатке, већ и ква. литативно њен рад још више да подигне. То је пред соци. јално осигурање. поставила, не само народна власт, већ и радничка класа и обнова, а тиме и највиши интерес наше земље. Савладати овај задатак није било могуће свмо са, својим властитим средствима, јер је требало само за Београд орга. низовати такву Здравствену службу, која би била у стању да обухвати више од две трећине свих становника. При. родно, да се одмах тражила, могућност · координације са другим установама, а првен. ствено са ИНО.ом града Бео. града, који је исто тако у Бео. граду имао већ спроведену здравствену мрежу. Ово тим пре, јер је делимично обједи. њавање ових двеју здравстве. них служби већ постојало, будући да су и осигураници социјалног осигурања могли да се лече У рејонским поликли. никама Београда. Требало је само ову координацију проши. рити и питање (би било тиме решено.

Ради тога је Министарство рада Народне Републичке Ср. бије формирало коордимнацио. ви одбор у који су уили још и претставници Министарства здравља Народне Реџублике

Србије, ИНО.а града, Београда, _ Југословенске _ армије, Главног одбора Јединствених синдиката за Србију и социјалног осигурања, са Задатком да проучи ово питање и да предложи његово решење. У том циљу је координациони одбор одмах приступио раду, те је након свестраног проучавања овога питања, предложио следеће решење: да, цело. купну здравствену службу лечења (куративну), у Београду преузме Државни завод за социјално осигурање, филија.ла у Београду; да ИНО и надаље задржи све оне компетенције које непосредно извиру из његовог својства, народне власти, као што је, на при. мер, санација, лекарска уверења, превентивна служба, превоз болесних у хитним случајевима и слично; филијала од 1 јануара, 1947 године преузиМа све досадање рејонске поликлинике ИНО-а са, целокупном административном службом. У овим поликлиникама лечиће се сви осигураници и социјално угрожени бесплатно, а остали грађани који су упућени на здравствену помоћ, уз прописане услове, (плаћање ксе); ИНО и на. даље организује и води дечје и антитуберкулозне диспан. зере у којима ће се лечити и осигураници социјалног осигурања и чланови њихових породица; да филијала органи-

зује лечење лежећих болесни-

ка и указивање хитне помоћи на подручју целог Београда. Доносећи овај предлог координациони одбор се руководио _ следећим чињеницама: да је у Београду ступањем на сна. гу прописа о здравственој заштити државних службеника, укључујући још досадашњи број осигураних, те чланове њихових породица, проведено осигурање за преко 80 од сто целокупног становништва, гра.да Београда; да за ове задатке недостаје лекарски кадар, здравствене установе и потребан _ инвентар; здравствена, служба ИНО.а располагала је лекарским кадровима, здравственим установама и потребним инвентаром, који је био недовољно искоришћен преступања на снагу прописа о провођењу здравствене заштите државних службеника. Предлог координационог одбора. усвојен је од Министарства рада и Мигастарства, народног здравља Народне Републике Србије, Извршног одбора града Београда, а с тим се сагласило и Министарство рада ФНРЈ, те је приступљено његовом спровођењу у живот. На основу тога, филијала, У Београду је приступила рејонизирању административне и лекарске службе за град Београд, формирањем за сваки рејон посебне експозитуре са поликлиничним центром, те ће сви осигураници, а и остали грађани, имати у свом ре-

7 таи обли здравствене слинбе | Бега

јону поликлиничку и здрав ствену службу.

Овакво једно решење претставља једну новину и пуни преокрет у решавању проблема правилног организовања здравствене заштите у Београду. Тим поводом нарочито треба, подвући да је овакво решење било могуће услед специфичних услова града _Београда. Чињеница је да ће од 3. јануара 1947 године бити 0сигурано преко 80 од сто целокупног становништва, ако се узму у обзир и чланови породице осигураника, који су исто тако упућени на здравствену заштиту осигурања.

На тај се начин једино мо. же здравствена служба при. ближити осигураницима, и најширим народним слојевима, те потпуно и рационално користити медицински кадрови као и постојеће здравствене уста. нове и инвентар, 3а којима, још увек. постоји оскудица. Сем тога, овакво једно решење претставља, путоказ којим треба ићи у даљем решавању питања здравствене службе, поготову тамо где услови не само омогућавају, већ и дик. тују овакво решење, као што је случај са Београдом. За. тим, овај начин претставља, исто тако први и велики корак унапред ка остварењу планског решавања општездравствене државне службе, коме

сви тежимо. А. ЂОРЂЕВИЋ

СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ: Сутјеска — Попов мост

Сифона,

Ућутао се шевар.

Вече се спуштало полако на поља. Град је бели лежао далек широко. Мирисала је зова

и свежи сенокоси.

А страном, према селу, гонили стада с испаша мали чобани, боси,

Град је у сутону израстао још више. Блиста. Над њим високо пламени облаци плове. Град расте, град се шири, равницу испуњава,

град говори, град зове.

И село испод брега напиње витке кровове, Напиње кровове ко једра. Нараста. А све шуми као киша кад пада

и пљуска ко пуна ведра.

Људи су весели,

по имену се зову.

Гледају. Над њима полако кровови стижу облаке, Грле, рукама тапшу

они са села грађане,

ови из града сељаке.

После су сви тражил!. зидаре да поздраве. | Ћутали. Брзо ко око сиђоше са висина. Тада је пала ноћ

Ал није људима ниједна раздаљина више далека била.

Бранко В. РАДИЧЕВИЋ

СТАРАЊЕ О СТРУЧНОМ УЗДИЗАЊУ РАДНИКА

Организовање стручних кружока за раднике омладинце

а би се могла да се спрове-

де индустријализација наше земље, потребно је да ство.· римо добар кадар младих стручних радника. То је констатовао и ЈУ пленум јединствених синдиката, И баш због тога један од најважнијих задатака је да се створе могућ ности да ми тај кадар изградимо. Међутим, на испитима се испоставило да један део ученика у привреди, који су по лагали помоћнички испит, нису постигли оно стручно знање које им је потребно. Има

више узрока томе, а један од њих је што до сада у много случајева није постојала довољна сарадња између преду зећа, у којима су радили ученици у привреди и школа, које су у свом слободном времену ти омладинци посећивали,

Да би се исправио пропуст, биоградска омладинска организација покренула је питање организовања _ стручних кружока у оквиру самих предудузећа, који би имали за задатак да допуне теоритско знање и да побољшају праксу омладинаца — радника. Ор ганизацију тих кружока спро: вешће омладински активи по предузећима, а предавачи ће бити инжењери, пословође и најбољи радници — новатори и ударници. Да би предавања била што конкретнија и ближа потребама појединих предузећа, план предавања састављаће синдикална подружница, -Управа предузећа и омладински руководиоци.

На тај начин обезбедиће се даље оспособљавање оних о: младинаца — раднмиве, који су

положили помоћнички испит. Али, да би се та ' предавања што боље искористила, на њима ће моћи присуствовати и сви остали омладинци — радници, који још нису завршили своју стручну школу.

Пред активе Народне омладине у појединим предузећима поставља се задатак да својом агитацијом и евиденцијом по: сетилаца ових кружока обезбе де да се задатак даљег оспособљавања младих радника што боље изврши, Једино на тај начин моћи ће да се спречи појава да млади радници, завршивши школу, остају пре пуштени сами себи и врло мало постижу да се њихово стручно уздизање и даље уса: вршава,

ВЕРА ЧОХАЏИЋ; косач

ЈИ] заршни одбор Народног фронта Београда доста. вио је рејонским одборима, Фронта, формуларе нових члан. ских карата за, 1947 и 1948 годину, које ће се ових дана из. дати уписаним члановима Народног фронта. Претходно су рејонски одбори преко основних организација Фронта у улицама, предузећима и установама извршили упис чланова у нарочите спискове потврђене од стране претседника и секретара с рејонског _ одбора Фронта. Ови спискови садрже све потребне податке за, једног члана, као: име и презк. ме, занимање, адреса стана, број чланске карте и висину месечног чланског улога, те се преко њих може контрола. сати не само финансиско ста ње, већ и кретање чланства, т.ј. пребацивање из једне организације Фронта У другу. Спискове воде благајници 0сновних организација, а оверавају их претседник и секретар уличног одбора, односно подружнице у предузећу или установи. Упоређивањем члан. ских карата, спискова и књига благајни моћи ће се такоЂе контролисати правилно финансиско пословање читаве ор. ганизације, од основних до највиших одбора фронта, Ти. ме ће се избећи евентуалне злоупотребе и аљкавости којих је било у неким основним организацијама.

Издавањем нових чланских карата извршиће се и преглед састава с чланства Народног фронта. Према члану 2 Статута Народног фронта Југосла.вије члан Народног фронта може бити сваки честит и сло. бодољубив грађанин, који ужи. ва грађанска. и бирачка права, у ФНРЈ, а усваја и ради на остварењу начела садржанвих у програму и Статуту, прим. љених на конгресу 6 августа, 1945 године. Према, томе, јасно је да у Народном фронту не. ма места непријатељима, са. ботерима и шпекулантима, ко. ји својим ставом и радом не заслужују частан назив члана, Народног фронта Југославије. Ако је неко од раније уписаних

счланова у току 1946 године

на делу показао да не поседује квалитете истакнуте у чла.

КОСТА ХАКМАН: »Са Омладинске пруге«

ну 2 Статута, ако није испуњавао дужности из члана 15 Статута које се односе на, рад на остварењу начела садржаних у програму и Статуту, на извршење пуноважних с реше. ња одговарајућих одбора, и на уплаћивање редовних месечних прилога, њему се неће издати нова чланска карта, Према подацима којима са располаже, у Београду је досада у Народви фронт учлањено око 115.000 лица. Међу. стим, још увек известан број фронтоваца није обухваћен Уписом у том погледу. Упоређи“ вањем броја чланства по рејонима не би се добила, права, слика рада рејонских извршних одбора, У односу на проценат обухваћених бирача, јер се Уписивање вршило и према месту запослења. Али, следећа

слика ипак приближно оцртава то стање. Први рејон има, 15.000, Други 20.846, "Грећи 29.200, Четврти 28.884, Мети 21.751, Шести 14.250, Седми

12.361 и Земун 8.918 уписаних чланова. Новим издавањем чланских карата пружиће се могућност и оним фронтовцима који из било каквих разлога нису били уписани да по. стану члановима једне од 0освовних организација Народ. ног фронта. Овде треба водити рачуна о томе да се чланске карте не издају члановима, На.родне омладине Србије, који су самим тим и чланови Фронта, као ни припадницима Југословенске армије.

Убирању чланских прилога, треба такође посветити пуну пажњу, јер је то један од главних услова 38 правилан развој и рад организација, Народног фронта, Шрема члану 5 Статута чланови НФЈ уплаћују прилог према својим мате» ријалним _ могућностима. У 1946 години члански прилози чланова Народвог фронта, Београда изнели су преко 6 ми.

лиона динара. Поједини рејони наплатили су: Први рејон динара 715.975; Други рејон динара 921.790; "Трећи рејон динара 971.409; Четврти рејон динара 865.896; Пети рејон динара 1,003.674; ШЛести рејон динара 491.885; Седми рејон динара 589.334; Земун динара 510.043.

Од целокупног износа предато је Народном фронту Србије 4,552.506 динара према раније утврђеном проценту од 70 посто. Од 1 јануара ове го. дине члански прилози делиће се према следећој стоги: 60 од сто Народном фронту Србије, 25 од сто Градском, а 150од сто Рејонском одбору Фронта. Тиме се омогућаза. рејонским одборима да подмире своје потрсбе из властитих средстава, што досада нису били у мо. гућности, већ им је Градски фронт плаћао извесне издатке.

Издавање нових чланских карата преко рејонских извршних одбора је једна од вагжних акција Фронта, коју наши активисти треба, свестрано да помогну да би се она, спровела на време и правилно. Она ће умногоме олакшати да се будуће акције Фронта у 1947 години још успешније спрово-

де. Милош МИЛИЧКОВИЋ