20. октобар

СТРАНА

ДУШАН РИСТИЋ; »>Са пијаце«

По коси је мојој попануло иње

— снијег којег неће истопити љета! Све ме, све ме ноћас тугом разапиње и кољевка ова убјеног дјетета.

Сјетим ли се ноћи мокре, вјетра оног, лавежа промуклог — љутог завијања, корака пред кућом и крви под плотом, бусија скривених украј свих путања;

сјетим ли се муклог удара о алку, пробјених вратница, стуљене свијеће, клокота рафала крвавим сокаком што воћњаке засу, кроз окна уљеће;

ил грча, ил крика, псовки пјаних, пљуска "метака у грло, у очи, у лице;

ил клања по соби... (собо моја уска,

не бје уска за смрт — за крв седморице!

За крв што прокапа, што зали кољевку, што страхом и језом радост ту ућута!). Сјетим ли се пуцња по узглављу меку и мртвог унука — пустог, без гугута:

— успламтим! Ко хоће од срца овога, ко хоће од ока луче да отима: !

Сама, с колијевком, ту сам, без икога, сирак, тек са пјеном мржње у зубима.

И не дам, о не дам злочин да пореку, да крај свег што бјеше скрију лик убице! Дуго, дуго чувах пусту колијевку

— њу и мржњу стрешћу сјутра сред суднице!

Душан КОСТИЋ

Е

и он би се зелен осушио.

Омладино, да се за сув бор ухватиш од свежине твоје озеленео би!

Ни део, ни атом себе да ускратиш за тај точак који и ствара и дроби!

Избијсш са снатом самонинлог шибља поносна, пркосна као баринаца.

Младост, радост, седеф као крељушт рибља заталаса мрему сневања и нада.

Окреће се точак: и дроби и ствара. Неумитно ствара, неумитно дроби. И подиже шуму уврх камењара

и пустоши пустош за плод оспособи.

Сигурна је рука и точс« окреће: » диже пут уз песму и мочвару суши

и извиру чесме, израста дрвеће

и динамит недро стене сече, буши.

Песма неспутана свежину одрази; лепоту тог часа, овај дрхтај среће. Песма је о вери у себе, о снази, о полету који точан тај покреће,

Освежи се земља од твоје свемине,

Мост с мостом дозива. Младе руке граде. Пред свежином твојом избледе године

и заноси сочни суви бор подмладе.

Гвидо ТАРТАЉА

Да се јадна за зелен бор хватим

Народна

5 ЈАНУАР 1947

За ремек-дела наше сргањовеКковне уметности

А се осврнемо на облову и изградњу у п,;ошлој години, вадимо да је на сваком пољу уложен огроман труд, необачно вглика енсргија а излад свега далекозидно и разумно планирање. Злачајци су и радови који су досада, извршени на пољу културе и уметности. Годана дана издавачког рада зближила је масе рад:ога народа са много више и са много значајнијим делима светске и домаће литературе, него ли за десетинле година у прошлости. – Истоврсмело са издавањем књига у вгликој наклади, ноше народле власти водиле су непрекидну борбу против непломености. Ликвидација непиасмености и масовпа издања добре књиге имају исти цаљ: омогућити широким народзим слојевима, да, се упознају са књигом, то јест упознавање са закопима друштва, материјсллим животом и духовном културом.

Нарочито у области школа, стручних наука, библиотека и универзитета — готово све је ново замишљено, а треба их очистити од терета, ненаучничког и лажног посматрања иде се већ по новим путевима, на којима ученици и учитељи делају у стваралачкој заједница. Док од постанка старе Југославије у областл филма није створено ниједно дело од значаја, за ово кратко време 06.

ТИМПАН | ИСТОЧНОГ ПОРТАЛА

нове већ је постављен темељ солидне и планске филмске продукције, која је већ дала, одличне резултате, а која ће исто тако на свим пољима филмске технике. и: уметности оспособити младе генерације да из живог ткива наше исто. рије и наше садашњице створе умстничке и документарне филмове.

М на свим осталим пољима културног рада, музици, по. зоришту, архитектури наше су народне власти предвиделе и обезбедиле средства за замашне поруџбине, која ће поред постигнутих видних успеха омогућити још већл развој.

Низ изложби ликовне уметности у свим главним градо. вима наших народлих репу. блика, а нарочито изложба, „Сликарство и вајарство на. рода Југославије ХЛХ и ХХ ве. ка“, која, је крајсм 1946 године „У Београду приказана, сведоче 'о буђењу великог и интензив. ног интересовања за тековине уметности широких народ. них слојева, МИ поред значаја, и доследности изложбе умет. уности ХТХ и ХХ века, у њој се огледа само мали исечак на"ше уметлости. Врхунац умет. ничког стварања наших народа налазимо у давној прошлости ито у време које се са извесним омаловажавањем помињало као „средњи век", а које је створило умстност на. рода славенских, која припада, бесмртним тековинама чове.чанства. Ремек.дела архитек. туре, пластике и сликарства, ваше земље, почев од ХЕ па све до ХУ века, изнећемо по. носом и ревношћу пред свет, као што то раде остали народи, који сличне тековине, а понекад и дела мање вредно. сти високо уздижу.

Пре свега желимо да збли. жимо понова наше народе и наше уметнике са, богатим те-

Е

ковинама уметности ове епохе, које треба да послуже сада. шњици при стварању великих и монументалних дела, а која ће свечано, широкогрудно и и. стинито похазлти одблоса: великих борби и стваралаштво наших дана.

Уметлички музеј у Бсогра. ду предвидео је у свом радном плану за наредне месеце, изложбу копија фрески и му. лаже пластика архитектонских детаља. Ова иницијатива биће први корак за стварање огљи. шта архитектуре, сликарства и пластике наше прошлости, а за потпуно остварење оваквог задатка потребне су године а можда и деценије. Али већ прва деломична изложба, ко. ја обухвата само један део, а којој ће се вероватно придружити изложбе у другим варошима, претстављаћа остасрење једне етапе овога плана,

Ако издгојимо ремск-дела, која су стварана за грсме разних стилских епоха у нашој земљи, и израдимо стручно и уметнички бсслрскорне копије, моћи ћемо у једном музеју фрсски и пластлка да, створимо дом уметности, који Ће имати васпитни и уметнички значај и који ће бити по. нос наших народа и целога света,

Културни споменици на ви. соком степену као: далматинске катедрале, цркве и замкови Словеније и Хрватске показују развитак почевши од ро-

ДЕТАЉ ИЗ КОМПОЗИЦИЈЕ ФРЕСАКА

_У ЦРКВИ НА ДЕЧАНИМА

У МАНАСТИРУ СТУДЕНИЦИ,

манског стила, готике и ренесансе, све до барока. Средњовековне манастирске цркве, украшене фрескама, у Србији и Македонија, претстављају најдрагоценије наслеђе прошлости. Сваки појединац не може да посети сва места у којима се налазе уметничка дела, а поготово широким народним слојевима недостаје време и техничка, могућност да их упознају. Стога ће музеј у коме ће бити фреске и пластике прегледно и документовано при. купљене, омогућити да се цео народ упозна и диви уметничким тековинама, повезаним нашом историјом.

Наш млади нараштај умет. ника имаће овде прилике да схвати и да осети велику вештину композиција: и прика. зивање човека, која су донекле пала у заборав. Умет. ници и студенти уметности и. маће могућности да у. миру посматрају дела, која су само летимично, при кратким научним путовањима, видели, а често при недовољном освет. љењу,

Наш комитет за културу п Уметност прикупио је током прошле године реферате струч. њака о стању наших истори. ских споменика након руши. лачког и разаралачког рата. Док се у бившој Југославији држава није старала. за одржавање наших неупорсдиво лепих споменика. прошлости, данас је одржавање наших старина и историских споме. ника. обезбеђено законом и реалним интересом државе. Архитектонска и сликарска. дела не могу се без стручних метода сачувати, јер их атмосфер. ске непогоде и зуб времена, разарају. Дешава се да слике губе сјај боја, да се са зидова. одвајају па ће се стога током година извесни оригинали пренети са зидова на платна и тако сачувати у равномерној температури музејских просторија. Оригинали, чија, постојаност није угрожена, оставиће се на сво. јим местима, Пренос оригина.ла извршиће се само у случају преке потребе то јест кад Зидови на којима су фргске израђене, _ пропадају. Нема сумње да је утисак, који нам оставља оригинал | много ин. тензивнији У органском споју простора и природе, али су модерне методе изложба. тако усавршене да је могућно приказати их верно у оригинал. ној величини и истој атмосфе-

Ри и истом архитектонском оквиру.

Обезбеђењем _ оригинала и стварањем копија моћи ће се сачувати историска дсла бу дућим покољењима и прибли жити садашњици оно што је могло да нестане заувек.

Овај летимичан преглед на делање у прошлој години да. је нам податке о плодном и стваралачком раду на културном и уметничком пољу, а и. стовремено поклзује предвиђања и планирање за, године које долазе.

1: и О. Бихаљи-МЕРИН .