20. октобар

—___БИОСКОПИ У БЕОГРАДУ _ НЕПРАВИЛНО СУ РАЗМЕШТЕНИ

1 · У хиљада становника има

-" свега 14 биоскопа који редовно

| дају претставе за публику. У-

купан број седишта у тим био.

; скопима износи 8603. Пре рата

' број биоскопа у Београду био је 21.

Е Само један поглед на размештај београдских биоскопа, без обзира што би се поједини ме-

о ђу њима пре могли назвати шу

пама него престоничким бноскопима, показује ненормалну

Е. појаву. Од укупно 12 биоско-

1 па, 10 биоскопа са 7.820 седишта налазе се збијено на про-

· стору од Позоришта до Сла:

вије, док се само два и то нај

мања „Дрина“ са 393 и „Душановац“ са 390 седишта, на-

ској улици, а недавно и биоскопи „Сава“ и „Корзо“. Једини покушај који је потпуно успео, учињен је прошлог лета са баштом „Београд“ у Брегалничкој улици. Овај летњи биоскоп давао је само вечерње претставе и приказивао највеће совјетске премијере истовре мено са нашим највећим биоскопом „Београд“ на Теразијама. Тако је становништву овог најмногобројнијег краја Београда било омогућено да посећује претставе најбољих фил мова у својој непосредној блиЗИНИ. Данас, када се израђују пла. нови за подизање читавог низа зграда за фабрике, установе, надлештва, радничке клубо-

диката и остале фронтовске организације, учествују занатлије итд. Врло много су учиниле све организације Народ“ ног фронта, али Синдикат је и даље, као најјача организа. ција Народног фронта, био · кичма целе акције. Наше синди калне организације највише су допринеле да такмичење у помоћи селу у оквиру међуградског такмичења узме= такав за: мах и уроди успешним резултатима. Вредност од десетине мили: она динара, колико је радни народ Београда, дао У помоћи селу, претставља сама по седи

=) 'вршавајући такмичење у помоћи селу, које се од: вијало у оквиру међуградског такмичења од 1 јуна до 31 децембра 1946 године, Народни фронт Београда може да извуче позитиван биланс. Напори свих _ организација Народног фронта Београда, а нарочито свесрдна _ залагања синдикалних организација, уродила су плодом. Обавезе дате на почетку такмичења, — да се кроз помоћ селу још више учврсти велика тековина народноосло“ | бодилачке борбе братски са-

вез раднога народа града и ланас

| лазе удаљени од тог центра. 258 ~ села — испуњене су и по “|, Ако не желимо да посматра- А пнлвелу ЗА АИ Е не“ 5 сумирајући резултате, Београд громан допринос у обнсви и мо филм као јевтину забаву, да се парољне И пр може с поносом да изнесе свој изградњи нашега сел> Међу већ као, што мора и да буде, велики допринос у изградњи тим, оно што се не да поре

позабаве и проблемом подизање нових кинематографских дворана. Ни један рејон, ни јед но насеље, колонија нити фабрика не би требало да остану без своје биоскопске дворане. То би се питање могло за сада решити без подизања специјал них грађевина, У оквиру постојећих планова за већ пројектоване зграде, нарочито оних удаљенијих од досадашњег био. скопског центра. Такве би згра де требало обавезно под својим кровом да имају биоскоп“ ске дворане, како за потребе својих службеника тако и окол ног грађанства.

Дотле, међутим, не треба седети скрштених руку. Могуће је да се један део задатка од“ мах реши. Међу 12 биоскопа У центру има таквих који по свом нехигијенском уређају и напуштености престављају пра во ругло, поред тога што су опасни и по здравље и безбел-

дити, нити ичим мерити, то је висока свест радничке класе, то су напори и залагзња, који су дати да се помогне нашем

и јачању наше нове државе.

Акција на помоћи селу није почела да се одвија тек почетком међуградског такмиче-

као културну потребу сваког човека, морамо да се задржи. | мо на овом проблему. Јер, нај. већи део радног света Београ-

| да практично је лишен могућ[ ности да посећује биоскопе. Предратни власници биоскопа нису много марили за те потребе Београда. Они су своје радње подизали на најпрометнијим местима, тамо где се најбоље исплати. А држање биоскопа добро се исплаћивало. Лоши филмови пунили су џепове домаћих власника биоскопа и иностраних компанија. Држање биоскопа „на периферији“, разумљиво, није био тако Уносан посао као на Теразијама. Отуда имамо данас ситуациЈу да Београд, који има У пространству око 70 милиона кв. м. има на уском простору од Позоришта до Славије 12 биоскопа, док читави рејони немају Уопште биоскопа или као Шести рејон 1 биоскоп са 390 ме-

У : по ; Радна екипа Завода за израду новчаница на раду у селу Горња

суоожи . ме

ста. Тако читави крајеви Бео- НЕ гледалаца. Биоскопе као Дубоња Ч . „Балкан“, „Топола“, „Таково“,

града као Чукарица, Раковица, а “и ; ; Дедиње, Караб Н „Корзо“, „Сава“, који спадају .

ње, арабурма, Пеимар, у рај ред требало би одмах за- ња — од јуна месеца. Још ра- о селу. Радници су, помажући немају свог биоскопа, иако су творити. Културно - просветни није, одмах после ослобођења, селу, – несебично жртвовали насељени сваки са по више де. о одбори рејона у заједници са На иницијативу маршала Тита, о свој недељни одмор, јер су сетина хиљада становника. Ста Градским културним одбором СИнДИКати су почели са орга знали дз је то једини пут да

новници тих удаљених рејона треба да превале пут од више километара до првог биоскопа,

се постигнуто братство и је динство радника н сељака по: веже јлш чвршћим, још нера:

низовањем и слањем радних екипа у поједина села. До маја месеца 1946, само радом синди“

морали би да нађу могућности да се апаратурама, инвентаром и уређајима тим биоскопа 0

Роне до групе биоскопа У творе нови биоскопи у оним _ Калних организација постигну. _ скидивијим везама Ру, Уколико су дупште У | Б у ти су видни резултати, Само ; стању да од с девете И РНИА оосргоада зДе Су се | 5 Б И заиста, довољно је па се д свог одмора жр ; енији и где-за то-по- У периоду од 15 1 до 15 ЈУ "на | најпотреснији и где за то у МЕ летимично зауставимо

макар и на упоређивању првих посета селу са последњим, па 13 'видимо огромну — неупоредиву разлику.

Данас је постигнуто не само разбијање сваког неповерења села према граду, већ се дана: шње посете радних екмчпа се

твују толико времена,

И то је без сумње један од разлога да је и поред привидне гужве пред биоскопима, број посетилаца у Београду невероватно Мали према броју који би с обзиром на значај који филм данас има у васпитању маса и број садржајних

1946 учињено Ј8 78 посета селу са 13.155 датих добровољних радних часова, што заје дно са материјалом и извршеним оправкама износи врелност од 3,375.000 динара. Али, још важније је да се поред ових значајних резултата, акци јом коју су водиле синдикалне

стоје објективни услови, (на првом месту подесне сале). Ови нови биоскопи не би били третирани као „другоразредни“, „перифериски“ и не би приказивали филмове тек дуже времена после одиграња у биоскопима У центру, већ би подесним распоредом претстава мо-

илмова кој 5 > ; ; ни- | : о ПЕРИрВЕ, Који су ЗЕНОН гли да приказују најбоље фил- САН којом су не лима претварају у онажне и буле . р мове паралелно и истовремено ПИ Београда пружили и величанствене манифестације уде. док се ти филмови приказују у СЕЛУ, утро пут ка' још већем , неразрушивог сзвеза радника

Мако за поправку тог стања постоје озбиљне тешкоће (недостатак апаратура, техничких уређаја, подесних дворана), остаје чињеница да од ослобођења до данас није на том пољу учињено много. Шта више, једини биоскоп на Чукарици затворен је прошле голине и апаратура продата ван Београда. Мсто тако престао је са радом у току прошле године биоскоп „Зеленгора“ у Сарајев

и сељака, Кроз акцију на помоћи селу, кр:з још јаче и дубље повезивање радништва и сељаштва, основа на којој је изграђена наша народна др жава претворила се у чврст и несаломљив темељ, у јаку и сигурну гаранцију наше срећне сутрашњице:

продубљивању везе града и села, ка још јачем и још чвршћем савезу радника и сељака. Захваљујући овим успесима омогућено је да акција допније узме још већу ширину. Тако, са почетком такмичења главних градова наших народних република у акцији за по моћ селу учествују поред син-

биоскопима „Београд“, – „Јадран“, „Звезда“ и осталим београдским премијерним биоскопима. Тиме би се учинио даљњи корак у приближавању филма масама и омогућило да филм не буде јевтина забава и при. вилегија грађана из центра, већ и разонода и културна потреба радног човека.

Самунло АМОДАЈ

Посматрајући постигнуте ре' зултате, успехе“ појединих ме сних одбора, појединих по-

Осврт на шпијунски

процес

браниоца адвоката Алексића, који се У својој одбрани толико заборавио да се од браниопа окривљених претворио у

до пуног изражаја нови методи „политичке борбе“ народних непријатеља. Но, пут којим су они пошли није ни ма-

незадовољника“, како су они то себе хтели да претставе и разголићени мрачни, прљави и ненародни типови, који су сво-

ућење шпијунској групи Милутина Стевановића и другова изазвало је огромно интересовање целокупне наше

„

|: јавности па и иностранства. је интелектуалне способности ло неприродан и нелогичан. браниоца кривичног дела и За разлику од' великих проце- ставили У службу агената стра. Он је само још више допри- протагонисту шпијунске идео6. са на којима су одговарали не обавештајне службе у ци- нео продубљивању непремо- логије, омаловажавајући зна-

стивог јаза између 96% целокупног становништва и оних 4% непријатеља ФНРЈ, који ће пре или касније бити коначно дотучени,

На овом процесу откривена је и прљава позадина тзв. отмених кружока неких интелектуалних и моралних декадената бивше Југославије, ранга Ксеније Атанасијевић, који су се састајали наводно ради претресања чисто уметничких и литерарних проблема. У овом амбијенту делали су управо шпијунски макадори Стевановић, Илић и други, да би из

љу прикупљања војних и државних тајни и стварања провокација против наше земље ради угрожавања њене слободе и независности.

Низ кампања у прошлој години, које су у иностранству вођене против наше земље у режији међународне реакције ратних хушкача, које су киптале најодвратнијим измишљотинама и бесомучном харангом против нове Југославије, имале су своје обавештајце У лицима одбране осморице и њима сличним који претстављају прљави талог из нека-

издајници и слуге нацистичке Немачке за дела и злочине почињене противу своје земље у време рата и окупације, У овом _ процесу · одговарају њихови“ следбеници за дела шпијунаже извршене у ослобођеној домовини, Наши народи имали су могућности да у оптуженима препознају седам креатура бивше Југославије са свима моралним и етичким квалитетима што их је носила у себи стара ненародна држава..

" Но, процес није значајан само по томе што је показао будност и снагу наших народ-

чај државних и војних тајни и чврстину и снагу народне одбране. Он је злоупотребио адвокатску говорницу за поли. тичку трибину да са ње набаци низ неистина, двосмислено“ сти и глупости срачунатих на доларску награду, изгубивши при том потпуно из вида улогу и задатак адвоката да помогне народном судству у изналажењу материјалне истине.

И још нешто, На претресу међу окривљенима видели смо и једног човека, Жељка Суши-

них власти које су откриле и дашњег танког слоја ненарод- _ разговора, који су вођени на, који и по годинама и по похватале шпијуне и извеле их оних политичара, мрачних и искључиво у оквирима „умет- положају који је заузимао бопред народни суд, нити пак реакционарних _ новинара и _ ности ради уметности“, при. де очи и неприродно стрчи у само по томе што је народни експлоататора бивше Југосла- купљали погодан материјал за групи моралних наказа и кресуд донео праведну пресуду вије. своје шпијунске извештаје. атура београдског резкционар издајницима, па тројицу осу- Они _ данас · претстављају ~ Овај претрес нарочито гово-. ног подземља. Но, ту се ради

дио на казну смрти стрељањем, _ згрудњавање последњих оста- _ри о потреби велике будности о једном деморалисаном чове

тројицу на осам, једног на се- с така непријатеља који су се најширих народних слојева ку који је имао предиспозицидам и једног на четири годи- прихватили последњег и нај — према оваквим „наивним опо- ја за такав морални слом који не лишења слободе са. при- прљавијег средства да би оте. _ зиционарима и реакционари- је почео падањем са неморал

ним животом и љубавним аван. турама, да би се на крају срозао потпуно у блато издаје и срама. Његов пример, иако драстичан и јединствен у на. шој новој Југославији до да» нас, јасно нам указује да се мора. водити бескомпромисна борба против наслеђа старога друштва и његових схватања о моралу и етици.

ма“, који су показали да се у отровној мржњи према ФНРЈ не либе ни издајства своје отаџбине, 3

Њихов _— морално-политички лик, који носи на себи печат друштвених схватања владајуће и експлоататорске клике бивше Југославије, која је из дала своју отаџбину, нашао је ватреног заступника у лицу

ли власт из руку народа, а ко је је народ прозрео и заувек им окренуо леђа. Они су по шли путем отворене издаје и шпијунаже да би кроз васкр фашизма, међународне запле те и нове ратове уз помоћ ре акционарног иностранства до шли до својих уских и себич них циљева. ·

На овом процесу дошли су

нудним радом,

Овај процес несумњиво има и један далеко дубљи значај и поучан карактер,

На њему је поново осветљена она мрачна стаза, тајни канали и путеви којима иду за: клети непријатељи наших на. рода, На њему је стргнута 0. бразина са лица „опозициона ра“, „наивних реакционара и

( | · ПРЕД СВЕЧАНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ ПОСВЕЋЕНУ АКЦИЈИ С

Од реанцаонаћа До зеларнина 4 шанца ~ један Хора

20 ОКТОБАР а вннннечиницрнинн ние |

ЕЛО — ГРАД

Београд је од 1 јуна до 31 децембра дао 132,449 добровољних радних часова на помоћи селу

или појединих ср"

дружница, гонизација Народног и“ и

је издвојити 1боље. ДЕ нето неке, као

а напоменемо само у а су, на пример санитетска екипа Опште државне болнице, којл је одлазила и самосталн.. а и дајући св је чланове сви ма радним екипама, успела ла не пропусти скоро ни једну посету која је учињена селу, пружајући нелцењиве услуге. или екипе Ауто-команде и За вода за израду новчаница, ко је су дале хиљоде добргвељ них радних часова: А колики је успех постигла екипа електричара из Трећег рејона, који су успели да у појединим се лима Београдског округа (Сопот, Ресник итд. уведу елек“ тричну струју, најбоље све о гледа У срдачном пријему ко' ји су им организовала та сгла. Не мањи је успех Месног одбора дрводељзца, који су та кође одлазили самжтално, 2 и у саставу осталих екипа, и који су сем поправки, изврше" них У селима, организовали израду клупа, прозора, врата и носили селима као поклон радничке класе:

Такође је велики успех кји су постигли Месни одбор гр= ђевинара, Који су извршили низ оправки школа и осталих јавних зграда, Месни одбор кожараца, чији су чланови у: чествовали скоро у свим радним екипама, поправљајући бућу сељацима, затим екипе Народне банке, Медицинског факултета, ПТТ гараже, Ме сног одбора бербера итд.

Нзпори радничке класе, залагања фронтовских организа: ција толико су проткана до

„сада још неззбележеним поле-

том, одушевљењем и пожртвовањем да је постигнут успех заједничко дело, заједнички одраз политичке зрелости и радног прегалаштвз нових љу ди наше нове народне државе, којој на челу стоје опробани и проверени искусни рук води» ци, верни синови свога народ»

П. И.

Прилози Удружења занттлија у акцеји 3" пом'ћ Албанији

Међу осталим приложницима за помоћ Албанији приложило је и Удружење занатлија Београда 34.575 динара. Ова сума омашком је изостављена у претпрошлом броју „20 Октобра“ и није ушла у коначну цифру прилога са територије Београда и Земуна.

Људи нове Југославије развијају и негују квалитете и дух који је донела херојска народноослободилачка борба наших народа, а који показује највише моралне особине човека очишћене од лажног и лицемерног морала — старога друштва, а изнад свега, као најпотпунији и најдоследнији израз тога и таквог високог морала, безграничну љубав и оданост своме народу и отаџбини, _ Зато се наши народи гнушаЈу над шпијунским радом ша“ чице издајника који су извршили атак на своју отаџбину, Широке масе радног народа, људи, жене и омладина широм целе земље, који су напрегли

. своје мишице, живце и ум у

новој гигантској борби за обнову и изградњу своје први пут срећне и независне отаџби. не, неће дозволити да 25 ми. лиона добровољних радних дана и постигнути величанствени успеси у прогресу ФНРЈ буду ма од кога угрожавани. Кроз пресуду Врховног суда Н. Р. Србије, наши народи донели су строгу и праведну казну која ће, поред тога што ђе уклонити и изоловати друштве, но опасне и штетне елементе, послужити и као опомена свима онима којима интерес др. жаве и народа и снага његове народне армије не леже на срцу и нису пречи од њихових

ситних, уских и егоистичких интереса.

1о ЈАНУАР 1947

Ми Годно предузеће

но сме ОстОти

невбохвононо ОКМЈОМ

описнењовања

ако је кампања за ши.

рење писмености обуухватила стотине људи из касе-, ља и улица, има још увек бар број радника из пре ћа и фабрика, којима с поклонила, потребна, МА Н за нису ни до данас обухваћени на течајевима за неписмене. У последње време зЕција против неписмечости све, се виша проширује, тако да не постоји скоро ни једно /село у земљи, у коме није образован течај за неписмене. Исто тако по свим градовима бе спроводи коначна ликвидација шеписмености, док у главном граду, у великом индустриском целтру Наше отаџбине акција, на, окупљању неписмених радника, још увек није добила замах којим ће се моћи ликвидирали неписменост код радника.

Можда је највећа грешка, била та што је акција противу неписмености, која је требало да обухвати све раднике Београда, остала, без правилне евиденције или ова није спроведена како треба. Отуда и услед недовољног рада на, сузбијању неписмености месних синдикалних одбора и подружница у Београду, има предузећа У којима број неписмених прелази преко стотину. Само предузеће „Пионир“ (Савез комуналаца) има 250 неписмених, а од 130 пописаних само 50 похађа курс; у Државном комбинованом предузећу има 120 неписмених радника. Типичан је пример да радници важнијих грана индустрије нису обухваћени на курсевима, иако писменост условљава 60љи и квалитативнији рад. Тако „Октобарска слобода“ (Савез текстилаца) има 120 неписмених. „Гођевац“ (Савез мета. лаца) 15 неписмених, док Ложиотица (Савез железничара) од 35 неписмених курс поха. Ђа само 14. Сличних примера има и по другим савезима, који показују да је нужно што брже и ефикасније предузети акцију на, сузбијању неписмености код радника.

Како до данас није спроведена тачна евиденција, нужно је што пре остварити попис свих неписмених радника, по предузећима и фабрикама. Досада се неколико пута поку. шавало са пописивањем непи. смених, али услед несхватања, месних одбора и подружница, ни до данас не постоје тачни подаци на основу којих би се могла спровести једна план. ска акција.

Да би попис обухватио све неписмене и да би био спроведен што брже, образоваће се екипе по свим савезима где има највише неписмених. Такве екипе ће се организовати код текстилаца, кућних помоћница, металаца и грађеви. нара. Разумљиво је да се и по. пис неписмених и окупљање људи на курсевима — може спровести са успехом ако чи. тав тај рад буде попраћен широком агитацијом. Од агилности и сналажљивости агита.ционих екипа зависи умногоме и успех курсева за радни. ке, који тек треба, да се осну. ју. Агитација се не може развијати само убеђивањем људи о нужности учења, већ је уз агитацију потребно разви. јати просветни рад преко политичких и популарних научних предавања,

Дешавало се да синдикалне подружнице задуже по једног свог члана да буде одговоран за смањење неписмености у предузећу. Али, на овај начин се није ништа постизало до само једна формалност, пошто му нико из подружнице није пружао помоћ, нити се водило рачуна о могућности свршава.ња тако великог посла од стране једног човека. Стога се не сме продужити са оваквом праксом, већ је потребно да све синдикалне подружвгице на свакој својој конференцији и кроз свој рад провлаче пи. тање борбе против неписмености, као један од важних својих задатака. На овај вачин би се заинтересовалн сви чланови подружнице и створили много погоднији услови за пружање помоћи екипи или комисији у предузећу која води борбу против неписмезогти,

Ни једна фабрика ни пре. дузеће не може остати у овој великој кампањи кеобухваће. на, већ је нужно да се птеко екипа 32 пописивање неписмених, преко агитационих тела зна о сваком неписменом раднику и поведе рачуна о његовом што бржем описмењавању. |