20. октобар
10 ЈАНУАР 1947 =
ШУМЕ И
ПАРКОВИ СУ ПЛУЋА ГРАДА
Почеци стварања шумског појаса око Београда
еоград је, по свом поло-
жају, један од најлепших градова Европе. Он се налази на саставу великих река, а и поред тога оставља суморну слику старог града са набацаним каменим блоковима. Естет ски разлози, који се данас У уређењу градова стављају У први план, нису преовлађивали приликом досадашње његове изградње, већ чисто економски. Нова Федеративна Народна Република Југославија, у ко јој влада радни свет, не мисли тако. Престоница наше земље, несаломљиви град у борби про тив фашизма, то и заслужује. Нови Београд ће се развијати око Саве и Дунава. Његову ће лепоту чинити, поред монументалних зграда чији ће радо ви започети још ове године, многобројни паркови, широки булевари и велике површине шума које ће се подићи у околини Београда,
Београд је у погледу Унутрашњег градског зеленила и
околних шума врло сирома-
. шан. У том погледу може се
упоредити са градовима најсиромашнијим зеленилом, јер на једног његовог становника долази свега 5 м: зелене површи-'" не, док се та површина у по
"јединим европским градовима
пење и до 50 м:. Од некалашњег шумског „мора“ око Бео града задржали су се до ланашњег дана само Кошутњак и Топчидер са Авалом. Сиромаштво у унутрашњем градском зеленилу и скоро апсо» лутна обешумљеност околине Београда имају озбиљних последица. Те последице сличне су онима које прате обешумља вање уопште, али у случају Београда оне су много теже. Оне се углавном огледају У
__рђавим хигијенским и климат-
ским приликама града, у њего= вој изложености јаким ветровима, нарочито кошави, У рђавом природном регулисању над земних и подземних вода итд.
Географски топографски по ложај даје услове да Београд постане високо хигијенски град. Међутим, отсуство паркова и шума, великих природних фабрика за чишћење ваздуха чине да град иако са живом изменом ваздуха, има загађен, нездрав ваздух.
Београд је познат као Место климатских екстрема и наглих промена температуре. Град трпи од оштрих, некад чак и сурових зима и жарких летњих врелина: Најниже зимске и највише летње температуре у целој земљи забележене су често у Београду. Међутим, шуме ублажују Климатске екстреме и онемогућују нагле температурске промене и, сигурко је да је Београд богат зеленилом и опаслт тироким шумским појасима не би тппео од наведених климатских фено мена.
Ближа и даља околина Београда трпе од разорног рада река и потока углавном због обешумљености. За њихово смиравање утрошена су до сада знатна финансиска средства (Топчидерска Река), али потпу но решење овога питања уследиће тек са пошумљавањем, које ће с једне стране стабилизовати постојеће објекте а с друге стране знатно појевтинити изградњу нових објеката за смиравање бујица. Пошумљавањем би се такође побољшао и режим подземних вода.“
Повољна урбанистичка решења претстављају такође богатство у градском и околном зеленилу, јер само богатство шума у ближој и даљој околини Београда омогућује стварање одморишта мн излетишта, дечјих колонија, фискултурних стадиона, насеља у природи итд. Град са развојном перспек тивом какву има Београд не може остати (без зеленила с обзиром за то да он треба да постане модеран и здрав град.
Данас се проблем пошумљавања околине Београда намеће ошрије него икад раније. Актуелност овога проблема је последица неодложених урбанистичких решења везаних за развојну перспективу града с једне стране, и чињенице да је варош, услед ратних пустошења, остала са градским зеленилом и шумама сиромашнија него је била у прошлости, Због тога је за одевање Београда зеленилом првокласни комунал ни проблем, чијем се решавању мора прићи револуционар но-новаторски и решавати га са замахом и доследношћу ко-
ничим
Редован састанак дописника „20 Октобра“ одржаће се У недељу, 12 овог месеца, У 10 часова пре подне у библиотеци редакције — Влајковићева број
8. Моле се дописници да овоме
састанку присуствују.
атнинаиневмнмиттнкла кс: хливенин пошли лави мином
ског живља. Из
ју тражи сваки велики посао.
Најзад, проблем обушемљености Београда мора да се посматра и са економског гледишта. Не може се дозволити да у непосредној близини града леже никако или врло не рентабилно искоришћене хиљаде хектара голог земљишта. Мако шумски појас око Београ да неће и не треба да има карактер шумско-економског предузећа, он може, ако буде добро решен, да одигра поред идеалне улоге и значајну економску улогу. Укупна површина ужег и ширег зеленог појаса износила би око 6-000 хектара шуме, макар се с њом и парковски газдовало имаће значајну искористиву дрвну ма су с којој се мора економично располагати. Поред тога, подизањем орасишта, воћњака, багремара и липика у шумским појасима подигао би се још више његов посебно економски значај.
У урбанистичком институту израђена је идејна скица на којој је у начелу расправљено питање зеленог појаса око Бео града. Идејна скица зеленог појаса лаје основне смернице тога рада и према њој Београд би имао два појаса: један ужи, скоро на ивици града, и један шири, који би обухватио град до на 20 км удаљености и радниално, уз главне комуникације и гребенима, долазио до У“ жег појаса и увлачио.се у сам град.
Подизање _ шумских појасева око Београда је врло сло жен проблем; то је колико шу марско-технички, толико и при родно биолошки, научно-шумарски, урбанистички и пољопривредни проблем. Поред тога што има да се пошуми односно регенерише око 4000 хек тара голети и упропашћених шума (од 6000 хектара укупне површине зеленог појаса) и за ово обезбели солидна материјална основа, подизање и из градња шумских појаса тражи озбиљне природно биолошке студије око избора врсте дрвета, значајна шумарско-научна истраживања по питању методе култивисања подигнутих шума, правилно постављање задатака с обзиром на уУрбанистичке захтеве и најзалреволуционарне измене у пољупривредним занимањима сео овога. јасно произлази да се задатак по шумљавања околине Београда може добро и правилно решити само на бази смишљеног, солидно простудираног и провереног плана. У вези тога, Министарство шумарства Срби је У споразуму са ИНО-ом ство рило је Управу зеленог шумског појаса-Веоград: Управа је оформљена у новембру 1946
· године, · Резултате њеног дво-
месечног рада изнећемо у једном од наредних чланака, као и смернице будућег рада.
Р. ЂОКИЋ помоћник министра шума и руда Србије
У недељу, 12 јануара, у 10 часова пре подне, 0држаће се на Коларчевом универзитету свечана конференција Народног фронта Београда и Окружног Олбора Наролног фронта
Округа београдског, посвећена акцији „Селоград“, која је вођена у
оквиру међуградског такмичења. На конференцији ће узети учешће и претставници Панчевачког округа, као и делегати срезова Земунског, Румског и Старопазовачког. 20 ОКТОБАР
Прославили се
У Другој мушкој гимназији број слабих оцена пребацује
2.500...
— Зашто су ови дигли толико носеве2 — Они су рекордери Друге мушке... .
Контрола над чувањем
народне имовине је дужност
"сваког грађанина
«Ј едан од важних задатака и предуслова постизавања још већих успеха у обнови и изградњи наше земље је чување 'и рационално искоришћавање наше народне имовине: фабрикљ радионица, инсталација, машина итд. Ми стојимо пред електрификацијом и индустријализацијом земље. То значи да је нама драгоцена свака машина, да је потребно створити још веома много машина, Маршал Тито је у свом новогодишњем говору, одржаном преко радија, рекао о успесима и пропустима у току 1946 године између осталог и ово:
„Други недостатак, који је дошао до изражаја у прошлој години, био је у томе, што се није довољно водило рачуна о штедњи, о народној имовини итд. што је такође утицало много да резултати нису били још бољи. Контролни органи Владе открили су у погледу расипања народне имовине и нештедње са стране појединих установа и појединаца такве случајеве који изискују најоштрије мјере против људи који не воде рачуна о народној имовини“.
Радници и руководиоци У државном сектору и сви они који рукују народном имовином морају ове речи непрестано да имају на уму. Ако су били пажљиви и штедљиви, треба да буду још пажљивији и штедљивији. Грешке и пропусте,: који су се десили, тпера што прага отстранити а кривце најстрожије казнити.
Мора да се води упорна и немилосрдна _ борба — против свих оних који злонамерно штете народну имовину, чак и против оних који из бирократизма или нехатности не воде довољно рачуна о њој.
Да споменемо само неколико. Половином децембра прошле године отишао је чиновник набавног одељења »Гумпро“-а, Бранко Цветковић, на станични магацин број 3 ради примања робе, — око 50 килограма ·специјалног – челика. Пошто је претходно на шалтеру благајне откупио товарни лист и исплатио возарину и лежарину, отишао је у магацин. Међутим, роба није могла уопште да се пронађе, а магационер је дрско одговорио: „Шта ми знамо. Тужите Железницу да вам надокнади штету“. Сличан одговор је добио и у рекламационом бироу. Испоставило се да је роба погрешно дата неком другом предузећу и Бранко Цветковић је добио десет адреса ра-
Из Индокине
— Хеј Маријано, па ти си се прва борила за слободу! — Ех, давно је то било, па сам и заборавила,.
"се игра,
зних предузећа где би отприлике та роба могла да се налази. Али, ни на овај начин роба није пронађена.
Ово није први пут да због нехатности и бирократизма „Гумпро“ не добије робу на време, Крајем децембра послато је „Гумпро“-у 2000 килограма бронзе, али је ово преду. зеће примило свега 1950 килограма. Исто тако, овом преду“ зећу додељено је 25 комада угаоног гвожђа. Нешто касније стигла је на београдску станицу пошиљка од 25 комада таквог угаоног гвожђа, али без тачне адресе, тако да сада то угаоно гвожђе стоји поред станичног магацина број 3 и рђа пошто се не зна коме је послато. А „Гумпро“ још није добио робу која му је одређена.
У Травничкој улици број 1, у дворишту, већ дуго времена стоји на снегу велики број исправних и за нас драгоцених машина. Свакако, нечијом кри. вицом те машине рђају на снегу. Пре извесног времена констатовано је да Државној штампарији недостаје око 30 нумератора, врло драгоцених машина, Утврђено је да је Душан Стефановић, радник у тој штампарији, однео два нумератора кући и дао детету да али да је он исте и вратио натраг. Међутим, није утврђено шта је било са осталим нумераторима. Пословођа Радничко-набављачке _ залруге с. о. |. У Шестом рејону, Веселин Крагуљ, не може да оправда преко 20.000 динара задружног новца, Он тврди да је забуном, можда, изоставио да заведе тај новац, али да ће се тај мањак пронаћи у вишку неке робе.
Ово неколико примера, где због нехатности и бирократизма настаје штета за народну имовину; показују да још ни-
су искорењена стара схватања, и однос према државној имо-
вини и да је потребно повести одлучну борбу и све кривце строго казнити.
А да би та борба била потпу но успешна, дужност је и свих грађана да воде контролу“ над чувањем имовине и да сваку злоупотребу и нехат пријављују надлежним властима.
Стојан МИХАЈЛОВИЋ
+ +
У НАШИМ СРЕДЊИМ
ШКОЛАМА _ ·
Потреба сарадње школе и ђачких родитеља
ат и фашистичка окупаци-
ја оставили су нашој земљи пустош и рушевине. Рат је погодио ин школе. За време рата и окупације школе су радиле сакато и по своме васпитном садржају и по знању које су давале нашим ученицима. Систем повременог рада у школама и систем површних испита донео је уверење да је школа нешто узгредно и да се може учити на дохват и повремено, од оцене до оцене, од испита до испита. Да такво схватање о учењу остане до данас код многих наших ученика допринели су и тешки објективни услови за рад У многим школама, јер приличан број школа, немајући своје зграде, ради у сменама и често не сваки дан.
Међутим, објективни услови за рад поправљају се из дана у дан и данас велики број школа ради уредно, али уредности у главном школском послу, у учењу, још нема код великог броја ученика. Навика да се учи повремено, за 0цену, или што је још горе, тек кад се добију слабе оцене, 0остала је. Са овом штетном навиком, која се само може назвати нерадом, треба се упорно борити, јер наше средње школе морају бити радне установе у којима ће се савлаБивати опште и средње стручно знање, а овладати знањем, како општим тако и стручним, може се само систематским радом, систематским учењем из дана У дан. У периоду обнове и изградње наше земље и школе имају свој производни задатак: да дају земљи кадрове који су овладали знањем и техником. А ако у нашим школама велики број ђака не учи, или слабо учи, да ли смо одговорили томе задатку» Јасно је да нисмо,
У великом броју школа има много слабих оцена, сада, на месец дана пред крај полугодишта. Има школа где на хиљаду ђака има 1500 до 2000 слабих оцена, а сви ти ђаци уверавају да ће до краја јануара слабе оцене поправити. Како> Јасно је, мисле они; Ужурбаним учењем, учењем на дохват, за кратко време, а после опет све по старом — учиће се: кад дође крај године, кад се приближе испити, а дотле једва нешто или ништа. За просветне раднике, за руководиоце наших школа, за добре ученике и све остале јасно је да се овако неће продужити. Овакви ученици у већини случајева изгубиће једну, две школске године и најзад отпасти од школе. Да се то не би десило, да се тако не би продужавало треба ствар поправљати. Сами наставници то нису у стању. Њима је потребна помоћ добрих ученика, оних Који и као ђаци и као омладинци знају какав је циљ њиховог боравка у школи. Наставницима је потребна и помоћ ђачких родитеља која досад није довољно искоришћена. Та помоћ ће бити драгоцена, јер су родитељи највише заинтересовани у томе да им деца уче, да буду добри ђаци.
По нашим гимназијама одржавају се родитељски састанци, али су они слабо посећени, На родитељске састанке долазе углавном родитељи ученика који добро уче, и то у-
главном зато што слаби уче-
_ници не позивају родитеље на
ове састанке, јер се позиви за овакве састанке, по правилу, врше преко ученика. Сада, У неким нашим школама почели смо друкчије: позивамо ђачке родитеље и преко ученика и преко масовних организација и родитељски састанци су нам пуни. У дискусијама на тим састанцима _ сазнајемо ствари које нису за похвалу: родитељи слабих ученика су проговорили и неки чак тврдили да њихова деца не могу да уче, јер сувише посећују омладинске конференције, Даљи ток дискусије показао је да учени“ ци који не уче најмање посећују конференције, али се кон. ференцијама изговарају да не би учили. Шта више, велики број слабих ученика не иде ни на какве конференције, већ свој боравак ван куће прикрива изговором да има конференцију. ·
После овог искуства неке школе су приступиле још !једној новини: увеле су „Дан отворених врата“ — један дан у недељи, када су, у одређено време на окупу сви наставници да би примили ђачке ро• дитеље и давали обавештења о успеху и владању сваког ученика. Том приликом ће роди= тељи моћи да сазнају и то ла ли је било конференција и ка да су одржаване. „Дан отворених врата“ у Првој мушкој и Четвртој женској гимназији родитељи су добро позлравили и стотине родитеља већ долази у школу да добије обавештења. Али ово је тек почетак Стал. ним залагањем и сарадњом наставника, ђачких родитеља и ученика ми морамо код слабих и мање савесних ученика пробудити осећање одговорносги: зашто су они у школи Они су одговорни за свој рад или нерад пред својим родитељи“ ма који их издржавају, пред својим наставницима који их уче, пред својим друговима који им помажу ла поправе успех преко училачких група и научних кружока и пред друштвом које од њих очекује допринос у изградњи и обнови земље. Није довољно ученике убеђивати да треба да уче. Треба их позивати на одговорност како уче и да ли уче и указивати им на после
дице ако се оглуше о своје дужности. У новој Југославији рад и
знање биће мерило вредности човека, Радна интелигенција, коју наша школа ствара, мора бити и пуна знања и предана раду. Без тога она неће одговорити своме залатку.
Време је да се сви заложимо да успех у школама буде бо“ љи, То није само ствар школе, већ и ствар самих ученика, ствар родитеља, ствар Народног фронта, ствар масовних организација, ствар наше обнове и изградње. Средње школе стварају средње стручне кадрове и отварају пут за висо• ке школе и универзитете, за оспособољавање виших стручних кадрова. Ако нам ти кадрови буду на висини, можемо са уверењем у успех очекивати период планске привреде, индустријализације и електри• фикације земље — период на• претка који долази.
Миодраг ЈУГОВИЋ
СТРАНА 3
УЗРОЦИ СЛАБОГ УСПЕХА _
1 јновбрано издавање уверење о барачном праву
| е пута је преко дневне штампе писано о по: треби увођења једнообразног рада по рејонским народним одборим“,- али још увек се не предузимају мере да се то и оствари. Тако, на пример, још и данас скоро сви бе"гтрадски рејонски народни одбори излају резноврсна уверења о би рачком праву, која су махом непотпуна и из којих не може да се види чак ни то да ли поднгсилац тог уверења им“ или нема бирачко право. Ни: је довољно што се то само по себи разуме, јер увергња о бирачком праву траже само они који стварно то право и имају.
Уверења о бирачком праву, која издају Трећи и Четврти рејонски народни „одбори гла: се:
УВЕРЕЊЕ
да је друг Н. Н. из Београда са станом у ул.. бр.. уведен у књигу Стални бирачки списак под бр.. на страни. .4
А уверење за бирачком праву Петог рејонског народног "д' бора гласе:
УВЕРЕЊЕ
да је друг Н. Н. са сталом.. увзден у стални бирачки списак НО., насе-
ља Петог рејона града Београда на страни.. под редним бр..4
То што је неко уведен у бирачки списак на страни тој и тој под редним бројем тим и тим не мора још да значи да има и бирачко прав“, јер у би рачке спискове су исто тако
уведени и они којима је то право одузето: Из истог разлога погрешно
је што на уверењима о бирач ком праву Првог и Седмог рејона стоји после сличног тек“ ста као у уверењима Трећег и Шестог рејонског Народн г од бора: „те према томе има бирачко право.
Нешта су бтља уверења о бирачком праву која издаје На: родни одбор Другог рејона: Она гласе:
УВЕРЕЊЕ
да Н. Н, са станом у ул.. има ак. тивно и пасивно бирачко право гласа и да је уведен у бирачки списак за .. васеље овог рејона под бр.. на страни. 4
Али, и овакво је уверење непотпуно, јер не садржи о стале податке 0 моли'цу из к» јих би се видело да се уве рење заиста на њега односи,
као: очево име, годину и место рођења, занимање.
Од свих уверења о бирзчком ·
праву најблље су она која и здаје Нарсздни одбор Осмог рејона из Земуна: Ево њихо: вог текста:
ФУВЕРЕЊЕ у којим се од стране озог одбора потврђује да је друг-арица Н, МН. ро» ђен.. год у.. ло занимању, а по народности , уписач у главни бирач“ ки списак града Земуна на страни... под редним бр.. активним бирачким правом гласа.«
Добра су и уверења Народног одбора Четвртог рејона, чији формулар има само на: слов „УВЕРЕЊЕ" и извучене линије за попуну онога што се жели,
Потребно би било да се још на почетку ове годинје то пи“ тање дефинитивно реши. Најбоље би било кад би Извршни народни одбор прописа једно“ образне ф"рмулзре за све ре јонске народне одборе Ову једнообразност у раду рејонских народних одбора требало би до краја спровести и на свим осталим п"љима.
Живота Ж. КАМПЕРЕЛИЋ