20. октобар
| ; ;
1, у
те.
5
ПИ иу ји
т
“+
Мо РВ а Ри А ЧЕ | и 1 у - “| Ј о Љ 51 =47
и 1 ' . . ја с : пе љ анај а лучи ________________________Б о (9 ТАД. |
/
__ППОдљем опреме НОВИХ СТАНОоНИХ Зграда
водити рачуна ни о оним елементима, који су на први поглед другостепеног значења. Један од таквих елемената је опрема станова, која треба да омогући хнгијенско и удобно становање.
_" Рашчлањавањем овога, доћи ћемо до закључка да су вели чине прозора ми врата, врсте подова, облоге зидова, санњ тарни уређај, рационално и ефикасно загревање и проветравање, и све оно остало што сачињава стан, употпуњене иаграђених просторија да би ове чиниле стан удобним и хигијенским. Почнемо ли од прозора, морали би одмах да поставимо питање његове величине, Уобичајено је да светла површина прозора треба да је између 1/6 до 1/10 површине пода, Међутим, у грађевинарству да нашњице овај је коефицијент одбачен, и замењен подацима проистеклим из обимних студија. Ове су показале да је осветљавање просторија зависно: од географског положаја, од стране света на коју је прозор окренут, од евентуалног заклањања извора осветљења од супротних зграда, од дубине самог простора који се осветљава као и облика ин п0оложаја прозора, Упоредо са одређивањем величине светле површине прозора користећи предње елементе, треба водити рачуна и о рационалности У кројењу дрвета ин стакла за прозоре, Ово нарочито утиче у коштању производње столарије. У погледу саме конструкције прозора, наше климатске прилике условљавају двоструко застакљење и најбоље налегање прозорских крила на оквире, У вези баш са овим, постоји међу стручњацима подељено мишљење. Док су једни мишљења, да су за наше прилике _ повољнији – обични двоструки прозори, други сматрају да је потребно то двоструко застакљење решити на тај начин што би се та два крила потпуно причврстила једно за друго. Ово друго решење, последњих година скоро се једино ин употребљава на станбеним зградама у северним. деловима наше државе. Предност је овог другог решења, да је утрошак дрвета при производњи мањи, и да је губитак топлоте преко стаклене површине такође знатно смањен, што би при одлучивању о врсти прозорске коњ струкције требало узимати нарочито у обзир. При конструисању прозора, требало би, уколико се не предвиђају горња прозорска крила, да се у једно крило прозора угради мало вентилационо окно које би омогућило стално и посте пено проветравање простора.
Одржавање чистоће у стану између осталог добрим делом је условљено врстом пода, који треба да омогући лако чишћење и одржавање, Савремени хигијенски под, треба да је глатке површине, без спојница и да не упија воду. Крај овога, пожељно је да под не буде хладан. У савременим ма теријалима за облагање подо“ ва, који нам стоје на расположењу — немамо велики збор. Такозвани топли подови, своде се углавном на дрвене подове и разне врсте ксилоли та, ЈИ један и други материјал су хигроскопни, а тешки за одржавање. Овога ради, скоро је неизбежно да се у споредним просторијама станова ра“ ди одржавања чистоће употребе већ уобичајени „хладни По= дови“, тј. цементне, керамиче ке или терацо плочице,
У, коришћењу кухиње, код нас постоји двојака навика. Кухиња се користи искључиво "за кување, или за кување и обитавање у њој. У вези са овим, могло би се џи поставити питање врсте пода што значи да ли би се узимајући у обзир
· намену могли употребити хладни или топли подови. тим, да у овом питању нема одређеног мишљења, било би интересантно чути мишљења _ како стручњака тако и домаћица, |
Надамо се, да ће несташица глазираних плочица којима би требало обложити зидове кухиња и купатило, дати потстрека домаћој индустрији да покуша производњу истих, или створи друге материјале који би заменили зидну плочицу. Овде би могли доћи У обзир индустрија азбеста и вештач“ ких смола. Слични вадаци требало би.да буду решавани и од индустрија за прераду плуте, које би поред производње изолационих плоча могле производити и пресоване плоче за топле подове, Ови подови, нашли су већ најширу примену и показали велике предности
„-изнадидрвених, .
Оштре зиме са ветровима постављају проблем решења економичног и ефикасног грејања. У немогућности у прво време постављања централних грејања, морало би се проучи. ти питање појединачног загревања стана или појединих просторија пећима. Стручњаци за градњу пећи у индустријама, морали би посветити највећу пажњу испитивању најрационалнијих типова. Разумљиво, да би ови стручњаци требало да користе поред уобичајеног начина загревања директним зрачењем, и нове методе грејања просторија циркулацијом ваздуха. Пракса је показала, да се код смањеног утрошка горива постижу много бољи резултати ако се користи овај други начин. Постигнуто је чак да се са једном пећи, код које је примењена ваздушна циркулација загревају три па и четири собе, Исти се проблем поставља и код припреме топле воде за купатила или туш, јер је употреба показала да
· су данашње пећи нерационал-
ве у ложењу, што је нарочито упадљиво код припреме топле воде за туширање.,
Показало се да досада У градњама није вођено рачуна о месту постављања водовод“них инсталација, које су у нај. већем броју случајева биле у спољним зидовима, Последица овога је да су зими цеви смрзавале а лети се вода у цевима загревала. Овај чести недостатак у инсталацијама развода воде мораће се уклонити, постављањем водова по Унутрашњим зидовима и њиховим термичким изолирањем.
Рачунајући на то, да ће у блиској будућности употреба електричне енергије бити повећана упоредо са повећањем њене производње, морале би се у новим зградама предвидети ако не комплетне инста-
лације онда бар цеви ради доцнијег увођења електричних водова за апарате домаћин. става.
Раније објављени чланци У вези са станбеним проблемом, дотакли су и питање уграђивања плакара — узиданих ормана, Несумњиво је да су ови ормани показали многе предности, које иду У прилог њиховом постављању. Међутим, и поред свих предности плакара, постоје мишљења стручњака хигијеничара који замерају да се бакцили остављени од
' ранијих станара преносе на ствари постављене од нових станара, јер је њихова дезинфекција могућа само специјалним средствима. По овом пи-
тању, као и читавом низу пи тања у вези са станбеном хигијеном, пожељно би било чу: ти и мишљења наших лекара“ хигијеничара, која би помогла у исправном решавању овог проблема.
Верујемо да ће наша индустрија, која је показала видне резултате и успехе на свим пољима производње, са лакоћом решити проблеме производње потребних материјала за опрему станбених зграда. Она би у многоме допринела при решавању ових проблема објављујући сва своја искуства и новине до којих је у испитивањима и производњи до“
шла. Арх. Јован СИМИЋ
Реномирани стручњаци...
Британске власти примиле су у службу ратне злочинце, агенте Специјалне полиције и Недићеве жандарме,
— Шта има ту чудног Вас смо узели зато што сте струч-
њаци са испробаном праксом!
ВЕЛИКА ИСКУСТВА „ГТРАНАПА“ КОРИСНО ЋЕ ПОСЛУЖИТИ ОСТАЛИМ ПРЕДУЗЕЋИМА
Ризвој ГрИДСКИХ ТОГОВОЧКИХ продозена
Беогродо И задаци нов
Ре градско – предузеће које је основано у Београду по ослобођењу, са циљем да се брине о добављању и правилној расподели производа најнужнијих за живот становништва, биа је „Ггранап · Делатност Градског народног предузећа за снабдевање отпочела је 1 маја 1945 године. С обзиром да поред њега није постојало ни једно друго градско – набавно предузеће
„Гранап“ је нарастао, ширио“
делокруг свога рада, узимао маха, пжтајући предузеће великих размера и тргујући не само ситном колонијалном робом, већ и свим осталим производима потребних — становништву: меслм, млеком, воћем, поврћем, _ хлебом, гвожђем, хартијом, текстилом и горивом- —_
Као једино градско предузеће „Гранап" је нарастао толико да је прешао оквир свих предвиђања. Трговање многа бројним врстама артикала стежавало је даљи успешан рад, правилно вођење евиденције и контрме и вођеље солидног. једнообразног књиговодства.
Да би се застој у раду спречио била је нужна подела посла и пребацивање трговине појединим артиклима на друга, специјализована предузећа.
Финансиска пословање из-
двојених предузећа, књиговод- ,
ство п вдминистрација упроштени су, дуг бирократски поступак, који је ишао на уштрб експедитивности у довозу и расподеди производа.
Из појединачних — планова рада десет градских трговачких предузећа, колика их има у Београду заједно са Градским угоститељским предузећем, види се јасно да ће довоз У 1947. години, години планске прсизводње, за потребе ставовништва Београда бити повећан. То повећање довоза о бухвата све врсте робе и премашиће укупан довоз из прошле године за 50 до 100 од сто,
Да би се рад свих градских трговачких предузећа козрдинирао, да би се имао преглед рада свих предузећа, при Одељењу за трговину и снабдевање ИНО-а формирана је Управа градских трговачких предузећа, која ће контролисати испуњење задатака постављених _ предузећима — од стране ИНО-а и бити руков"“дилац за све административне и оперативне послове:
Управа градских трг:вачких предузећа, као централна ру-
чиме је избегнут ·
ководство, изналазиће савршеније облике унутрашње _организације, примењујући их У предузећима. Састављање инвестиционих и финансиских планова и одређивање задатака предузећима у оквиру оп-
штих планова добијених 7д надлежног — административнооперативног _руковмдиоца је
такође дужност Управе градских трговачких предузећа.
У случају да се укаже по треба за пребацивање неангажованих с финансиских средстава једног предузећа на друто, коме та средства недостају, Управа градских трговачких предузећа може и треба да да предлог административнооперативном с руковадиоцу да се ово пребацивање расположивих новчаних — средстава спроведе у дело, јер је надзор над финансиским пословима предузећа такође једна од дужности Управе,
оосноване Уприве
Предлози за. састављање планова кредитирања, „транспорта, и прамета, давање смерница за целокупно пословање предузећа и надзор над тим попомоћ предузећима
словањем, у при набавци и продаји робе, рачуноводне ревизије комер-
цијалног пословања градских трговачких предузећа, предлози за потављање руководилаца предузећа, опозивање и укидање одлука директора које нису у складу са задацима и прописима постављеним од стране ИНО-а, старање о спре мању и о правилном распоређивању кадрова по предузећима, — све то спада У надлежност Управе градских трговачких предузећа.
Градска трговачка предузећа имају чврсте темеље који ће омогућити да у првој години планске привреде са успехом испуне обавезе које стоје пред њима.
НИ
~ града. Нападали
"је било потчињено
МР В Ј'
ЦЕТВОРОГОДИШЊИ
ИСТОРИСКА ПОБЕДА
СОВЈЕТСК
код СТАЉ
Генераписимус Стаљин _ре-
као је 6 новембра. 1943 еленн у говору одржаном пов Не двадесет шесте годишњице пике октобарске социјалистичке револуције: „Са чисто Јо тачке гледишта пораз нема вих трупа на нашем фронту пред крај ове године предодредила су два најважнија – догађаја: битка код Стаљинграда. и битка код Бурска“. Приказују“ ћи општи замах битке код Стаљинграда, Стаљин је истакао да је она претстављала зета зак немачко-фашистичке војске која више није могла да се опорави после стаљинградског слома. ;
Другог фебруара 1947 године навршава се четврта годишњица завршне етапе те велике битке, у којој је потпуно уништена немачко-фашистчка армија од 330.000 војника.
ж
У лето 1942 године "немачка врховна команда израдила је стратегиски план коме је циљ био да се Москва заобиђе с истока, да се отсече од Волшке и уралске позадине, а затим да се изврши ударац ка Мо. сиви. Огорчене борбе на даљим прилазима Стаљинграду почеле су у другој половини јула. Најбоље немачке јединице надирале су ка Волги. Непријатељу се чинило да он већ није далено од остварења овога циља. Уствари панк наде Немаца биле су потпуно илузорне и нису имале никакву реалну подлогу. Није их оченивала победа, већ катастрофа.
Врховна команда Совјетске армије на време је предузела мере за одбрану Стаљинграда и прилаза ка њему истовремено — израдила стратегиски план с" уништења непријатеља. Совјетске трупе, које су се б6о-– риле на стаљинградском правцу, биле су попуњене свежим снагама. Између Дона и Волге створене су одбранбене линије. Моћан отпор совјетских бораца у области Елетсне и на другим секторима Донског лука сведочио је о сталном порасту снате Совјетске армије и наговештавад!Будућу победу.
"Борба на даљим прилазима Стаљинграду. испунила је цео август и стала хитлеровце врло скупо. Десетине хиљада немачких лешева и гомиле уни-
" штених средстава ратне техни-
ке повриле су пут немачко-фашистичких трупа. Немци су до вукли свеже снаге у пешадији и тенковима. Гушећи се у властитој крви, они су и даље продирали. У првим данима септембра почиње борба на ближим прилазима граду. Око двадесет пет најбољих пешадиских и тенковиских с дивизија немачке војске приближавало се граду из неколико праваца. Те дивизије добиле су биле наређење да по сваку цену заузму Стаљинград. Немци су нападали и дању и ноћу. Настоје. ћи да нађе слабија места у одбрани сотјетсних трупа, непријатељ је у више махова мењао правац својих удараца. Хитле. ровци': су покушали да продру У град с југа, предузимали
' сличне покушаје са запада и,
најзад, 'усредсредили су све своје напоре према северозападној и северној периферији су херојски трад и његове браниоце и из ваздух користећи велики број
" авиона. Непријатељско ваздухо. пловство извршило је 100.000 по. „ јединачних авионских напада и
бацило на Стаљинград око
" 100.000 тона бомби.
Немци, међутим, нису успели да сломе отпор и да поколебају храброст бранилаца града. Уколико се примицао Стаљинграду, непријатељ је напредо. звао све спорије. С удвострученом снагом совјетсне трупе дочекале су навалу Немаца и нанеле им тешне губитке, Само У току десет септембарсних дана непријатељ је имао преко 24.000 мртвих. Трупе Совјетске армије противставиле су немачкој анзиви вешто организовану дубоку одбрану у више ешалона. Та одбрана имала је изразито активно обеленје и била пропраћена моћним прол тивнападима пешадиских и тенковиских јединица. У одбрани града учествовали су сви ро. дови оружја. Увек мирно и при. себно, стаљинградско становни_ штво је самопрегорно, активно помагало борце Совјетске ар мије. Ноћу а каткади дању Волгу су прелазиле резерве совјетских трупа, уливајући се У редове заштитника града. Сље једном — да се Стаљинград оБарне и да непријатељ буде уништен
Док су Немци исцрпљивали своје снате у неплодним поку. шејима да заузму град, Вата ти ска Врховна команда пр етвенн
| па је одлучујуће ударце са се.
верозапада и са североистока
ЦА СТАЉИНГРАДСКЕ БИТКЕ
Е АРМИЈЕ
> ници
ИНГРАДА
од Стаљинграда. Најважнији предуслови за извођење тих удараца били су благовремена концентрација моћних снага и избор тренутка 3за прелаз у одлучну офанзиву.
У новембру 1942 ступила је нова, одлучујућа етапа у великој Стаљинградској бици: почела је историска офанзива Совјетске армије. За
правац главног ударца изабра но је стаљинградско војиште, Већ у првим данима те офанзи-
ве акције у подручју Стаљин. града добиле су невиђено велине размере. Из подручја јужно од града Серафимовића трупе Југозападног. и Донског Фронта прешле су 19 новембра: У одлучну офанзиву, задајући главни ударац у југоисточном права цу. У сусрет њима идућег десна кренуле су трупе Стаљинград ског фронта. После три дана претходнице сва три Фронта спојиле су се у рејону града Ксплача, Тиме се завршила нај» већа у историји свих ратова о: перација с циљем опкољавања огромне групе непријатељских снага. Немачка армија гене«
ралфелдмаршала Паулуса била
је окружена непробојним зидом совјетских снага.
Немачка _ врховна _ командф грозничаво је тражила излаз, Ставила је својим савезницима — Италијанима и Румунима за« датан да Донсф) док се од фон Монштај« нове групе немачких трупа тра. жило да се пошто-пото пробија ка Паулусу. Фон Манштајнове снаге налазиле су се у рејону Котељникова, а исти задатан добила је и друга група фаши« стичких снага која се налазила у рејону Тормосина и Њижње» Чирске. Руководство армије предухитрило је, међу“ тим, тај маневар непријатеља. У временском размаку између 16 и 31 децембра 1942 године трупе с совјетског Југозападног Фронта потпуно су разбиле Ил тапијане, Румуне и читав низ немачних јединица на средњем току Дона и нанеле страшан пораз немачкој групи снатау рејону · Тормосина и ЊижњеЧирсне. Истовремено је уни. штена и фон Манштајнова гру“ па. Изгубивши велики број војника И скоро целу ратну технику, остаци обеју немачних група почели су да се позлаче ка западу и југозападу, препустивши немачке фашисте опкош љене нод Стаљинграда и савезнике — Италијане и Румуне њиховој судбини. Понушај хит. лероваца да из ваздуха пруже помоћ опкољеним трупама такође је претрпео неуспех. За кратко време Немци су изгуби“ ли преко 600 транспортних авиона. Свака веза између опкољених немачких трупа и спољњег света била је прекинута.
Десетог јануара 1943 године почиње завршна етапа Стаљин» градске епопеје — операција за коначно ликвидирање немачких трупа опкољених код Стаљина града. Моћним дејством совјет-= ске артилерије, усклађеним са ударцима и јуришима пешадије, немачке трупе биле су раздроб. љене у два дела — северни "= јужни. Трупе Совјетске армије које су наступале са запада, спојиле су се с јединицама шта су се налазиле у Стаљинграду, У почетну је ликвидирана јужна непријатељска група, им северна. Схвативши најзад безизлазност свога — полокаја, Немци су почели да се предају У великом броју. Другог фебру< ара Совјетска армија је пот= пуно завршила величанствену мсториску битну, Хиљаде лешева немачких војнина и официра и гомиле безобличног метала покривали су бојиште. Станов« ослобођених _ совјетских градова и села, враћали су са У своја места да би пристули“ ли обнови онога што су хитле“ ровци били порушили и уни= штили.
За време битке и ликвидира“ ња опнољеног непријатеља уништене су или заробљене двадесет две дивизије, џнао и више других немачких јединица. Препо а 0 у гитпероваца, а међу
. официра и 24 гене“ рала на челу са Фелдмарша« лом Паулусом, пало је у за: робљеништво, Трофеји Севјетске армије били су огромни,
ж
. Сјајна победа, коју је Совјетска армија извојевала — код Стаљинградсе, није била случај на, већ потпуно логична и при: родна, условљена _ целокупним тоном рата и надмоћношћу сов= јетске стратегије над Немачком.
Проћи ће столећа, али у ви" ма неће ишчезнути слава исто“ риског града ка Волги, Она 1 светлети као вечна бувтиња као симбол неисцрпне снате руског народа и триумфа стратегиског генија великог Ста“ љина.
Пуковник Јосиф ПОРОТКО |
7, ФЕБРУАР 1947,
тодине нас
задрне средњи тор
Совјетске '
а затим
за