20. октобар
7 ФЕБРУАР 1947
_ ПОПСПЕТОВНИ
НЕЈЕЕУ ЕН
за изградњу једког дела Новог Београда
|Дова Београд, чија се из. > градња предвиђа на левој обали Саве, обухватиће простор који је ограничен Бежамниском Косом са западне стране, а Дунавом и Савом са јужне и источне. Површина тог простора износи отприлике 1600 хектара.
Новосаграђени град имаће карактер равничарског града, што значи да ће сви новоса.грађени објекти бити високи највише до 25 метара. Изузетак од овога чини зграда Централног комитета КИЈ и мали број других зграда, које би евентуално премашиле ту ви. сину. Остале зграде, велике по обиму, биће развијене у ширину. Зграда Централног комитета КПЈ биће висока отпри« лике 40 метара, што је уједно ж највећа предвиђена висина, вграда, које ће на том делу но. Вог Београда (бити подигнуте,
Нови Београд биће подељен на неколико сектора зракасто распоређених. Овакав зракаст распоред нужна је последица, положаја мостова, који теже ка једном центру, на коме треба да буде подигнута, железничка, станица,
На овом простору, поред зграде Џретседништва владе и зграде Централног комитета, КИЈ подићи ће се такође зграде савезних министарстава и зграде у којима ће бити смештене разне. установе подређе.не савезним министарствима, На суседном зракастом секто. ру саградиће се такође зграде савезнога значаја, док ће последњи сектор, до новог железничког моста, бити одређен за градњу дипломатске четврти. Предвиђа се градња широког обалског зеленог појаса. у ширини од 150 метара који ће се протезати обалом Саве од Аде Циганлије до ушћа у Дунав. Двоструки индустриски по. јас чисте и крајње прецизне индустрије биће такође изра: ћен у позадини овог дела града до подножја Бежаниске Косе, јер по карактеру новога Београда друга индустрија, не би могла на овом месту да дође у обзир. Тај део града претстављаће једну нову индустриску четврт са модерним фа.бричким уређајима саграђеним на обали канала који ће се протезати · испод Бежаниске Косе. Тај канал би у зиму служио као зимовник за нашу речну флоту.
Мристаништа, ће бити изгра.Бена на десној обали Дунава, од данашње Електричне централе па до краја Аде Хује и · Вишњице и служиће, углав-
· ном, за градску службу и снабдевање града. Предвиђа, се градња другог пристаништа чији ће други део бити на, левој обали Саве, отприлике на потезу Аде Циганлије,
Да би се добро повезао Нови Београд са старим Београдом, предвиђена је градња најмање три велика моста, Један од њих биће обновљени висећи мост, други ће бити у близини данашњег железничког моста и осовине јатаганмалске долине, а трећи ће се налазити између њих. Четврти мост биће саграђен на рту Аде Циганлије и служиће, углавном, за железнички саобраћај, а може евентуално бити комбинован и за потребе кружне аутостраде.
У вези с предвиђеном градњом административно-културне зоне и индустриске зоне предвиђа се на простору између њих градња једне велике зоне станбених зграда за раднике и намештенике, како индустриске тако и културноадминистративне зоне. Према, предрачунима ту ће бити довољно места да се смести 200 до 250 хиљада становника, Градском зеленилу биће посвећена велика пажња тако да, ће цео Нови Београд имати карактер вртног града.
Положај градских хотела, везан је за непосредну близину државних надлештава и због тога ће они бити изграђени на почетку свих зрака. стих булевара у близини путничке железничке станице, која ће такође служити и за међународни путнички саобраћај.
Нови Београд, изграђен на левој обали Саве, биће не са. мо центар државних надлештава, културних установа и индустрије, већ и део града који ће моћи достојно да репрезентује нашу младу народну Републику.
· време.
--
Ра
СУ ћу-~ |)
5
— Хело Џооон! — Шта је2
с у, с · р ; ји а
707 | АФЕ, Уа
У РАИ
— Триста му громова, забо
Са друмова Јулиске Крајине
ЈА] Ко а
-. 20 ОКТОБАР.
равили смо канту за поливање цвећа!
ПОСЛЕ ИЗБОРА НОВОГ ГРАДСКОГ ОДБОРА ОМЛАДИНЕ
ШТА ЈЕ БЕОГРАДСКА ОМЛАДИНА ДО ДАЛА ЗА ОБНОВУ ЗЕМЉЕ
сити теми
и задаци који се пред њу постављату
ДРУтог фебруара одржана је Градска конференција Народне омладине у Београду за избор новог Градског одбора. Београдска организација Народне омладине, за овај период времена, радила је и јачала борећи се с великим тешкоћама и задацима. Овде се не би могли набројати сви они успеси које је постигла омладинска организација за ово Довољно је нагласити само то да је она обухватила скоро сву београдску омладину и да броји преко 37.000 омладинаца, који живе и раде активно у њој, Данас нема ни једног предузећа, ни једне школе нити установе, где не постоји актив Народне омладине, где не постоји организација. Она је успела да у ве ликој мери постане тако ши рока и свеобухватна да у њој може наћи своје место сваки поштен и честит омладинац, она је успела да преко низа форми и акција активизира већину свога чланства. Као пример треба навести само неке цифре из такмичења за 1 конгрес омладине Југославије: У. такмичењу је узело активног учешћа 33.000: омладинаца И омладинки. У изборима за де« легате за ИП! конгрес учествовало је преко 35.000 омладинана. Дато је преко 169.924 добровољна радна дана. У предузећима 1.257 омладинаца пребацило је у овом периоду одређене норме, 1.823 читалач-= ке групе обухватиле су преко 19.729 омладинаца и омладинки. У фискултурна друштва м активе учланило се 15.206 о» младинаца и омладинки, од којих је 9.509 учествовало на пролећном кросу. Сакупљено је 402.771 динар за ђачке кухиње, 12.762 књиге купљено је за библиотеке, одржано“ 293 приредбе са културно-уметничким програмом, одржана ·су 564 разна предавања, Вративши се са ЛП конгреса са тако великим признањем, београдска омладина настави ла је рад истим темпом. У том времену поставио се пред омладинску организацију Београда крупан задатак — слање омладинаца на пругу Брч, ко—Бановићи. Београдска 0младина у потпуности је схватила озбиљност овог задатка М са великим успехом га извр-
шила, Почетком јула месеца на пругу је отишлоф 16 омладинских радних игада са
4.300 омладинаца и омладинки, 3 бригаде на Посавски канал и једна бригада за брање лековитог биља у Шумадију.
Међутим, било би нескромно, ако би овде набрајали са-
мо успехе које је показала 0младинска организација за ово време, а не подвући и њене слабе стране и њене пропусте.
Овде се треба задржати на њеној највећој слабости, — на пропустима у раду актива Народне омладине у средњим и стручним школама.
Слабо стање у погледу учења, још увек велики број сла-
бих оцена, доказ су да омла-
динске организације још нису успеле да уклопе свој рад са задатком и циљем наше нове
чиколе са задатком омладинске организације, оне нису још ис-
пуниле одлуке УМ пленума, нису још успеле да сву школску 0младину оријентишу на стицање знања — на учење. Чињенина је да су се многе наше организације по школама бавиле другим споредним питањима, а да су заборавиле свој најглавнији задатак који је пред њих поставио друг Тито: „Школско, стручно, фискултурно и културно образовање нека ти буде задатак, а преостало време посвети изградњи и обно-
"ви наше земље“, Ако би наши
руководиоци по школама имали те речи стално на уму, онда сигурно њихов актив не би ишао у раскорак са задатком омладинских организација и школе,
· Међутим, било би погрешно свалити сву кривицу на руководиоце школа и актива. Исту толику ·- кривицу због досадашњег неуспеха сноси и Градски одбор и рејонски одбори, зато што нису довољно помагали нашим активима по школама, У! пленум обавезао је Градски одбор и рејонске одборе да стално и систематски помажу нашим организацијама по школама, како не би повово. пали. у старе грешке и неуспехе, Имајући у виду да
ђе на пругу Шамац— Сарајево
ићи само ђаци који немају слабих оцена, биће нам још ја“ сније какве последице могу произићи из, тога, ако наша сва руководства не схвате важност овога питања.
Из свих одлука У! пленума, које је конференција претресала, овде треба изнети питање припрема за „Омладинску пругу“ Шамац— Сарајево, Од-
' луком. Главног одбора Народ“
не омладине Србије београд»
„ска омладина, заједно са Уни-
верзитетом, треба да да 34 бригаде са 8.500 омладинаца и омладинки, од којих ће једна бригада поћи 1 априла, друга 1 јуна, а остале 1 јула. Али, то није све. Пре одласка треба развити тако велику и пу“ ну агитацију на популарисању пруге да цео Београд, а не са-
Скица будућег изгледа Мокре Београда гледаног са Ратног Д о Острва · | Мама
мо омладина „дише“ „Омладинском пругом“, Питање слања омладинаца на пругу не треба да буде само искључиво питање омладинске организације, него оно треба да постане и питање Фронта, синдиката АФЖ-а и сваког БеограБанина, У том циљу треба искористити све форме агитације: предавања о новој пру“ зи, помоћу репортажа оживети с пругу Брчко—Бановићи, преко зидних новина, плаката, транспарената по улици, по школама и фабрикама, преко зборова, састанака и конференција и преко свих других начина писмене и усмене пропаганде. Шта треба да уради наша радничка омладина за пругу»
Велики део радничке омладине неће моћи лично да учествује на изградњи пруге, али то не значи да пруга неће бити и њихово дело. Повећањем продукције у фабрикама, производњом више шрафова, алата, више књига по штампаријама, бржом вожњом и оправком аутомобила и локомотива, већом производњом у нашој текстилној ,„прехранбеној и другој индустрији учиниће радничка омладина да се пруга на време и што брже изгради. Обавеза актива и синдикалне подружнице „Југоштампе“, која се обавезала да ће у предвиђеном року послати за пругу материјала у вредности пре. ко 1,000.000 динара, треба да буде пример свим нашим активима Народне омладине по предузећима. Слање писама, пакета, поздрава и праћења успеха на прузи треба да буде свакидашња пракса наших актива радничке омладине. Најбољи одговор и најбоља помоћ прузи биће ако из редова наше радничке омладине никну нови ударници типа Матилде Барух, Ђокице Ђорђевића и многих других.
Бригаде које ће Београд послати' биће, углавном, састав= љене од студената и средњошколаца, Према томе, тежина свих припрема пашће на наше организације по школама. Пре свега наше организације и омладина по школама треба да схвате да је њихов најглавнији задатак да уче. Ако имамо У виду да само ученици који немају слабу оцену могу ићи на пругу, онда ће нам бити јасно да су најбоље припреме за пругу постизавање бољег успеха у учењу по школама. С друге стране, треба појачати упис ученика у већ посто-
„ јеће бригаде, а тамо где их
нема треба стварати нове чете и нове бригаде. Затим, треба на време обезбедити потребан инвентар, казане, библиотеке, фискултурне реквизите, одећу и обућу за сиромашне итд. Све те припреме треба да почну одмах, не треба се заносити да до 1 јула има доста времена, већ их најозбиљније треба схватити и одмах решавати, Наша омладина из насеља такође има један тежак задатак, Ми већ 1 априла треба да пошаљемо једну бригаду са насеља на пругу, а другу 1 јуна. То значи да насељска омладина до 1 марта треба да оформи бригаду и учини све припреме за њу, то значи да
још одмах треба водити аги-
тацију за упис у бригаду.
Познавајући снагу омладинске организације Београда, њену упорност на савлађивању тешкоћа и њену самокритичност У отклањању грешака, можемо бити сигурни да ће одлуке МГ! пленума бити добро и на време испуњене,
"Данило ПУРИЋ
СТРАНА 3
« Дали
економско-политички |
ЛЕКСИКОН
РОБА
„Само се производи само сталних и међу собом незазисних, приватних радова сучеља« вају као робе“ (Маркс, Бапи: тал | изд. Космос, 1933 стр. 34.)
„Да би људи могли да живе треба да имају храну, одећу, обућу, стан, огрев и сл. да би имали та материјална добра треба да их производе.“ (Стаљин „О дијалектичком и историском материјализму“). А када произведу онда на неки начин морају међу собом и да поделе производе, које су произвели. Како ће поделити то зависи од тога како производе.
Људи могу у мањим или ве ћим заједницама да буду 34једнички сопственици средстава за производњу, да заједнички производе све што им је за про.“ изводњу и живот потребно и ла онда заједнички деле им троше.
Апи они могу и да буду међу собом раздвојени приватни солственици средстава за производ“ њу, да као такви — на својим одвојеним пољима рада — про“ изводе, невезани једни за друге никаивом свесном, заједничком везом, и да онда своје разно врсне производе међу собом де ле — не свесно, сломшно и по плану, него кроз размену, кроз продају и куповину. У таквим друштвима, где људи производе као приватни сопственици, није ми могућ друкчији пут међу“ собке расподеле производа, не• го кроз размену. Производи ра“ да у таквим друштвима про“ изводи који су намењени разме“ ни (продаји) јесу робе. „Да по" стане робом, производ се мора путем размене пренети на дру“ то лице коме ће служити као употребна вредност“ (Енгелсова примедба у Бапиталу | стр. 33).
ВРЕДНОСТ
„Те ствари (робе) претстављају још само то да је на њихово произвођење утрошена људска радна снага. Еао кри“ стали ове друштвене супстанце, која им је заједничка, оне су вредности — робне вредности..
· оно заједничко што се показује
У односу размене, илиу про метној вредности робе, јесте њена вредност. количина рада утрошенс за време произвођења
неке робе одређује величину њене вредности.“ (Маркс, Еа> питал |, изд. Носмос, 1933, стр.
30—31).
„Роба је пре свега ствар ко“ ја својим својствима задовољава људске потребе ма које врсте.“ (Маркс, исто стр. 27.). Али робе „се испољавају и нао матери: јапни носиоци прометне вредности“ (Маркс, исто стр. 28) као предмети који се у овој или о“ ној сразмери упоређују, изјед" начују и размењују једни за друге. То што омогућује њихово изједначавање, то је њихова врепност. Вредност су дуго сматрали за природно својство робе, као што је на пример темина. Али тек је Маркс разрадно и потпуно доказао ка“ жо и који рад ствара вредност.
„Како да се мери величина њене _ вредностит — Количином „супстанце која сачињава вредност“ — рада. Сама количина рада мери се његовим временсним трајањем.“
„Пошто количина рада утро шеног за време пронизвођења неке робе одређује величину њене вредности, могло би изгледати да нечија роба има тим већу вредност што је он лењи или неумешнији, јер му тим више треба времена за њену израду.“ (Маркс, исто, стр. 31).
Апи свака појединачна рад“ на сната вати као друштвена „уколико јој за произвођење извесне робе треба само про“ сечно · потребно, или друштвено потребно радно време. Дру“ штвено потребно радно време јесте оно радно време које се изискује да се, 'уз постојеће нормалне услове производње и уз просечни ступањ умешности и интензивности рада, изради која било употребна вредност.“ (Маркс, исто, стр. 31).
„Према томе, величину вред“
ности неке употребне с вредно“ сти одређује само _— количина друштвено - потребног _ радног
времена, или радно време дру“ штвено потребно за њену изра“ ду." (Маркс, исто, стр. 31.) (Разуме се, ту се не рачуна само рад који је непосредно потро“ шен у прављење баш тог проинзвода, него и рад који је улонен у средства која су потрошена код израде тог производа).
Закључујући могли би резими“ рати да је вредност неке робе количина друштвено · потребног радног времена, неопходног за њену израду.
А како ћемо ми знати да ли је у неки производ утрошено баш онолико рада колико је друштвено потребно — кад љу" ди производе далеко од наших очију и под најразличитијим у“ словима, почев од рада с при: лично примитивним оруђима па
до савршених машинарт То ће ·
нам казати
ЗАКОН ВРЕДНОСТИ
„Закон вредности роба одређује колико друштво може од свог укупног располоњивог рад“ ног времена утрошити на про" извођење сваке посебне робне врсте“. (Маркс Жапитал |, изд. Космос 1983, стр. 961).
„Правило које се код поделе рада У радионици унапред и плански спроводи, делује код поделе рада у друштву само накнадно, као унутрашња, нема прнродна нужност која се за" пажа на промени барометра трмишних ценс и која У про“ извођачима роба савлађује са" мовољу ноја не зна за прави“ ла.“ (Маркс, исто, стр. 361).
Потребе људског друштва за разним производима мењају се не само из године у годину, И од земље до земље, него и из дана у дан, и од места до ме ста, спи у свако одређено вре• ме оне су одређене. За једну годину напр. друштву је по требна једна одређена количи“ на машина, слата, тканина, ко“
же, одела, веша, обуће, хране итд. итд. Када би друштво плански
производило онла би оно ство• рило себи преглед света што је потребго и каквим могућности“ ма располаже, израчунало колико радних сати треба да се произведе довољна количина сваке поједине врсте потребних производа и плански 6н расло“ редило своје располомиве рад“ не снаге на разне секторе про“ изводње, јер у сваком датом времену друштво мора опћ Ра“ сположшиве радне снаге и радног времена посветити одређену количину за производњу поједине врсте производа. Тако би пру“ штво укапред обезбедило да се
ни један сат не потроши су вишно ипи непотребно.
Међутим У друштвима где људи производе приватно, свач
кин по свом нахођењу м по сво“
јим могућностима, — где они и због конкурентских разлога крију своје могућности, — ни“
коме није могуће да сазна, ни да ли ол производи уз просечни утрошан радног времена, ни шта ће уопште бити с његовим производом и радом уложеним у њега2 Да ли ће тај промзвод претстављати потребан или су" вишан пронзвод, па према томе и да ли ће његов рад бити по“ требан или сувишан,
Произвођачи робе — били они крупни фабриканти или сит“ не занатлије — сазнају то тек кад изнесу свој промзвод на трмиште да га продају и ту ви“ де да ли шта могу да добију за њега и колихо, Законитост дру“ штвене сразмере у рапловима овце се појављује као стихијско деловање закона вредности, тј. као закон да се производи не размењују прета утрошку рада и средстава (која такође у себи садрже рал) — појединог про“ извођаче, већ према просечној жоличини рада која би отпала на поједини примерак од укуп“ ног друштвеног рада с неопход• нвог да се произведе друштвено потребна (у капитализму — на пијаци тражена) количина до“ тичног производа.
„„Депокупна друштвена рад“ на снага, која се испољава У целокупној вредности робног „света, важи овде као једна те мста људска рална снага иако се састоји из небројених индиви“ дуалних радних снага.“ (Маркс, исто, стр. 31).
Према томе, ако неко, каљ производи неки предмет — тро• ши више материјала и радног времена, него што је друштвено потребно, он ће у ствари бити у губитку кад буде продавао» јер је друштвена вредност про“ извода испод трошкова које је он имџо. А ако троши мање ма“ теријала и радног времена (бо“ ље штеди и брже ради) онда ће бити у толиком добитку да ће не само накнадити своје тро• шкове и уложени труд, него мн нешто преко тога, јер је дру“ штвена вредност изнад трошкова које је он имао у материјалу и раду.
А ако је пак производ, који он износи на тржиште — преко“ бројан, претиче преко друштве“ не потребе, десиће му се да га уопште не може да размени, као да је рад утрошио на не“ што што није потребно.
Закон вредности делује у свиз ма облицима производње где се производе робе, тј. производи намењени продаји. У облицима тде се роба производи анархич“= но закон вредности делује сти“ хијски, преко глава људи и до“ носи катастрофалне последице.
Чан и кад његово деловање. познаје — друштво чија се про“ изводња руководи незајажљивом тлађу за профитом, а не потре“ бама људи — није у стању да загосподари законом вредности«
Напротив у поретку који производњу с регулише — према потребама људи друштво долази у могућност да загосподари за“ коном вредности и да отклони готово све негативне последице које из њега проистичу на осно= ву његовог стихијског деловања