20. октобар
МИ. =
==
Пира Ра и
Плани РА НА ВИ ПР И | ли
т
А еинградски друм је на
ставак главне московске улице која носи име Максима Горког. Чувени стадион „Дина“ мо“, који може да прими 90.000
гледалацљ налази се на Лењинградском друму, као и сте дион младих пионира, то оми“ љено место московских учени ка. На стадиону младих пионира раде спортске школе, у којима се пионири могу бавити свим врстама спорта, У летњим месецима , становници Москве врло радо посећују речну сте ницу Северног пристаништа. У близини те станице развија у' спешан рад спортска ' речна станица „Динамо“ с пристаништем за спортске чамце. Ту је и диван дечји парк. На обе стране с Лењинградског друма пдрвореди дају пријатну сенку, Тротоари су · широки, лепе зграде подигнуте су већим де“
пом у току последњих десет година — станице метроа, стадиони, _ Северно пристаниште канала · Москва—Волга, Многе
улице које излазе на Лењинтрадски друм такође су знатно реконструисане током _ послед: њих година. На Бјеговој улици, близу стациона „Динамо“, подигнуте су, поред нових седмоспратних зграда за становање, пријатне мале нуће.
Године 1944, и поред рата, у Бјеговој улици приступило се подизању мањих зграда, Саграђена је читава група котема на спрат. Упознапа сам се пре кратног времена са станарима куће број 8, Посетила сам многе од њих и видела како они тиве у својим новим становима. Ти људи ни: најмање не личе један на другог. Али у исти маж почевши од Аленсандре Жопуђове, удове официра хероја Совјетског Савеза, миве и срцачне жене од својих тридесет пет година, па све до ванредно предусретљиве Мари-
Спољни изглед нових станбених зграда
је Смагине, жене нелезничарф нод сваног се станара осећа оно што је својствено свим сов" јетским људима — љубав према Отаџбини. За Отаџбину је логинуо мум Шолуђове; у име Отаџбине дала су своје животе два сина старог графичког раднина ·– Матвеја Шандаровића; смрћу борца умра је, с речју „Отаџбина“ на уснама син про давачице у великом магацину Варваре Панфилове,
С времена на време посећу“ јем ту кућу. Велико задовољство донела ми је посета породици Смагиних,. Као и увек, одмах за Маријом Смагином У претсобље су ушли њени малишани. Поглед ми се дуго задржао на лицима здраве и лепе деце. Смагина ми каме:
— Деца се овде одлично с сећају, јер су по цео дан на ваздуху. Ми станујемо.у приземљу и ја могу да посматрам своје малишане кроз прозор, не одвајајући се од кућњег рада. Стан је простран и у њему је пако одржавати чистоћу чак и поред толиког броја деце..
— Еолико плаћате за станр Ви и књижевник Липнин који станује горе имате највеће станове у кући..,
Решењем Министарства унутрашњих послова Народне Републике Србије || број 46173 од 15
" ануара 1947 године
ЈУГОСЛОВЕНСКО ШТАМПАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ
добило је искључиво право штампања и расподеле
МАТИЧНИХ КЊИГА
нао и свих образаца ноји спадају уз матичне књиге
Овим се позивају сви месни одбори са целе Народне Републике Србије да одмах
територије
доставе своја требовања нанко за матичне нњиге, тано и за регистре нао и изводе и остале обрасце
— Закуп је мали. Заједно с комуналним услугама — око 70 рубаља. А код мене раде мум, кћи и два сина. Поред тога, ја примам од дрмаве сталну месечну помоћ за васпитање деце. Чула сам да је једна деле“ гаткиња из Енглеске причала у Антифашистичком женском комитету да они рђаво стоје са становима. ·
~ Код Александре Жолуђове затекла сам нену заводског мајстора Татјану Следњеву. НЖолуновости које су се у последње време догодиле у новој кући. Жођова ми је одмах саопштила све луђова, која с одушевљењем ради и за своју кућу, и за читав градић што се овде подиже, иИспричата је да је предвиђено засађивање педесет хиљада дрвета и џбунова, тако да ће се традић претворити у прави врт. Московски градски совјет пону“ дио је Жолуђовој већи стан. Али се Аленсандри толико свиђа њен садашњи стан, пун сунца, да она и не помишља на про: мене. Стасита и здрава, ока ради спретно, брзо и умешно. Разговарајући са мном и са Следњовом, она не заборавља с времена на време да баци који поглед на седмогодишњегт Вићу и деветогодишњу Натсшу који се играју у трпезарији. Александра је узорна мати и стално мисли на своју децу. После мужевљеве смрти Жолуђова прима од државе пензију од 2.000 рубаља месечно за васпитање деце. У буџету Жолуђове најмање место заузима закуп за стан: заједно са грејањем она плаћа 20 рубаља. Тапана Следњева плаћа још мање, пошто сеу Совјетском Савезу станови плаћају према закупчевој заради.
.. Врло често посећујем Шандаровиће. Свиђају ми се ти хра бри људи. Ма да су им на фронту погинула два сина, нико од њих никад није чуо да се жале
на своју судбину. Посинан Шандаровића и његове мене Лав испричао ми је да су они ра: није становали У центру Мо скве. На молбу Шандаровића, Московски градски совјет заменио им је њихове собе, у којима је родитеље све потсећало на потинулу децу, за овај стан у новој кући. И поред поодмег клих година и могућности да живе од пензије, коју у СССР примају сви инвалиди и ветерани рада, и мун и нена још раде, Лав такође ради у заводу, а увече похађа школу радничке омладине. Еад (буде завршио шнолу, ступиће на технику. Мла ди Лав је врло добар радник и ученик — старица се поноси њиме. Она је пренела на тог младића сву своју љубав према погинулим синовима.
Подизање градића 6 једно. спратним кућама наставља се. У новим кућама добиће удобне станове они становници Москве којима су танви станови потребни, независно од врсте запослења и износа зараде. Официр и раднин, књижевник и продавачицс, директор предузећа и инвалид рада — сви имају подједнано право на то.
Љубов ЕОЗПОВА
. вачници на Па-
_ме Ослободи-
4 ' ;
Мале Аре је ДР
ПЦ
а Илу а ПР
У ПРВИМ РЕДОВИМА БОРБЕ У ПРВИМ РЕДОВИМА РАДА
#
МИЛОШ БОЈИЋ — Омладинка #з Бихаћске бригаде
Резултат књижевног конкурса
за најбољу песму или причу о слободарском Београду
а конкурс Извршног народног одбора Београда, који је био расписан пре неко“
лико месеци владало је велико интересовање, али конкурс није показао очекиване резултате, ма да је број учесника био приличан. На конкурс је стигло 104 рада и то не само из Београда и Србије, већ и из Босне, Далмације и других крајева.
Жири, у коме су били Милан Богдановић, Вељко Петровић и Нусрет Сеферовић, био је мишљења да се прва награда не може доделити ниједном од приложених радова, јер по књижевној обради нису на достојној висини. Међутим, да би се дао потстрек писцима за даље стварање, истовремено оцењујући вредности појединих радова, жири је предложио ИНО-у да се другом наградом од 5.000 динара награди прича „Ћелија број 6" од Бранка Узелца, студента филозофије, а трећом наградом од 2.500 динара награде приче „Син“ Миливоја Ристића, књижевне ка и „Путем слободе“, (име аутора није приложено и нелознато је жирију).
Приликом оцењивања оста лих радова, жири је истакао неке радове који су погодни као рецитациони материјал за рејонске приредбе у Београду.
Филм
у ома роману чувеног приповедача Жил Верна колектив >Сојуздетфилма« снимио је авантуристич. ки филм >Петнаестогодишњи капетане,
Режисер _ Журављев _и драматург Гребнер израдили су филм који сводим занимљивим садржајем, динамиком радње н романтиком заноси млада гледаоце и буди код њих одважност, вољу и самопожртвовање У борби против зла.
Носилац главне улоте је петнаесто. годишњи дечак Дик Сенд. Узбудљиви и драматични су доживљаји овог одважног дечка. После лова на китове, јаке буре н трагичне пропасти капетана и посаде брода »>Пилиграм« млади Дик преузима команду брода. Са њим су мајка са дететом, снажни црнац Херкулес и одбегли злочинац Португалац Негоро. Слабо искуство младог капетана користи Негоро и управља брод, уместо у Америку, на западну обалу Централне Африке.
У Африци је тада цветала трговина црним робљем. Екипа брода пада У ропство некрунисаног краља, трговца црним робљем, моћног и крволочног Антонија Аљвеза, који сарађује са Негором, Злочинци Негоро и Аљвез заједнички кују планове да из Америке добију велику накнаду за ослобођење својих заробљеника, После низа драматичних збивања и на крају помоћу снажног и храброг Херкулеса успело је заробљеницима да се домогну слободе и да срећно стигну својим кућама, Негоро и Аљвез за служено су кажњени.
У филму >Петнаестогодишњи капе.
ОБРАЗОВАНА ЈЕ УПРАВА
танс успело је режнсеру и сценаристи да прикажу злочиначко ропство пр наца у Африци, које је било једна од најзначајнијих страна _ капитализма прошлог века. Филм верно приказује примитивне религиозне обичаје које су бели трговци Алјвез мн Негоро успели зналачки да искористе У своје злочиначке сврхе.
Велика вредност и одлика овота
| Сцена из филма „Петнаестогодишњи капетан“ филма лежи у томе што он снажно
утиче н делује ва младе гледаоце и одушевљава их за велика дела.
Младог капетана Дика Сенда игра петнаестогодишњи Сева Ларнонов, а остале главне улоге тумаче Е. Астањ гов и В. Род. А
Музику је компоновао Николај Боч гославски, Филм се приказује у биз |
оскопу · >Јадран«, | па
ДОМА КУЛТУРЕ У ЗЕМУНУ
Нови облици Културно» просветног | рада у Земуну
рајем месеца фебруара оК снована је у Земуну упра-
ва Дома културе пред коју је постављен задатак координирања културно-просветног рада у граду, као и брига за материјалне и техничке проблеме културно-просветног рада. Досада се културно-просветни рад одвијао без тешње сарад“ње синдикалних организација и културно-просветног одбора у граду. С друге стране, син“ дикално _ културно-уметничко друштво „Слога“, које је једино културно-уметничко _ друштво у Земуну, није постало масовно друштво читавог града и вршило улогу, коју би требало да врши. Синдикалне организације пренеле су рад фабрике и установе, У чему су постигнути извесни резултати, док је рад народног универ• зитета и осталих облика културно-просветног рада све више слабио, Синдикалне организације и радничка класа окупљена у њима, као и синдикал“
но културно-уметничка друштва нису вршили улогу покретача читавог културно-просветног рада. Поред успеха У раду долазило је и до појединих пропуста недостатак плана, слаба посета предавања, недостатак предавача, приредбе без идејне садржине, неред на приредбама итд.
Образовање управе дома културе било је у многоме олакшано тиме што у граду постоји зграда дома. У дому се налази смештена библиотека, просторије синдикалног културноуметничког друштва „Слога“, сала за предавања, као и велика сала са позорницом.
У управи дома културе предвиђене су секције за предавања, за читалачке групе и кру“ жоке, за усмене новине, за зид» не новине, курсеве, библиотеке, секција за приредбе и секција за игранке и матинеје. У управу дома би ушли најактивнији другови из предузећа, из масовних организација, који су
КРОЗ ИЗЛОЖБУ „25ГОДИШЊИЦА „БОРБЕ"
Наша штампа за време Ослободилачког рата
У првом броју ужичке . „Борбе“, маршал Тито је у уводнику одредио задатке који стоје пред „Борбом“ у току Ослободилачког рата. То су били задаци и све остале штампе која је излазила за време народноослободилачке борбе.
Један _ део изложбе 25-годишњице „Борбе“ – посвећен је штампи У време Ослободилачког рата,
Фотографије
приказују шнел-пресе на
којима су штампани пр. ви примерци ужичке „Борбе“, зграду У близини Ужица у којој се налазила штампарија, и ре дакцију „Борбе“. Испод слика изложени су први примерци ужичке „Борбе“, На следећим _ фотографијама види се бункер у ко
лисаду и село Доброселица,
где је „Борба“
евакуисана. Али за вре-
лачког рата штампани _ су поред „Борбе“ и разни други листови, бром
Декаљ, ва
шуре и билтени. По зидовима и у витринама су изложени
разни примерци „Приморског вијесника, „Нове Југослави-
је“, „Гласа Истре“, „Вијести“, „Вјесника у сликама“, „Српске
даљ
ријечи“, „Побједе“ и низа других листова.
Могућност редовног излзжења штампе зависила је у мно" гоме од развоја војне ситузаци је у нашој земљи. На привремено ослобођеним територијама штампарија је радила у сло“ боди, У близини шуме, како се то види на фотографијама да је било са редакцијом и штампаријом „Напријед“ на Петровој Гори у 1944 години.
Поред тога, у самом Београ-
ду, где је окупатор уз помоћ недићеваца, љотићеваца и специјалне полиције вршио свакодневно преметачине, налазила се штампарија Централног ко" митета Комунистичке партије Југославије, у којој су херојском смрћу погинули другови Јовић и Ђоновић, народни хероји. .
Изложба документује колико је напора и жртава учињено да се испуне задаци Које је маршал Тито поставио у првом броју ужичке „Борбе“: да се наши народи редовно обавештавају о свим политичким и војним догађајима, да наша штамна помогне да се све народне снаге повежу У један јединствени – народноослободилачки фровт, да се нашим народним масама непрекидно објашњава“ ју и раскринкавају подмукли покушаји окупатора пи домаћих издајника, да се износи херојска борба наших партизана ин Црвене армије.
Изложба „25 - годишњица „Борбе“ омогућује свим грађанима да се детаљно упознају
~ и. са тим славним периодом у' „межорији наше истрајне штампе .
показали извесне успехе у културно-просветном раду. Ула« ском другова из предузећа остварена је тешња веза са преч дузећима,
Ужу управу Дома сачињава“ ју управник, секретар и благајник, заједно са финансиском контролом Предвиђено је да уђе и другарица која је руководила културно-просветним одбором У граду, да би се бо-, ље пренела досадашња искуства. Тиме је решена коорди“, нација културно-просветног рада у граду и створена организациона основа за решење материјалних и техничких про блема културно-просветног рада. Да би поједине секције пра“ вилно развиле рад предвиђен је одбор секције, који ће за једно са управом дома ствара ти план рада секције и пру“ жити помоћ предузећима и на сељима. Узећемо као пример уметничку секцију у коју ула зе руководиоци појединих сек“ ција уметничког друштва „Слога“ — стручњаци и уметнички радници из града, као и неко“ лико руководилаца уметничког рада по предузећима. Умет“ ничка секција ће пружити по« моћ при прослави 8 марта, а такође је узела обавезу да спреми прославу _ Бетовена, Другови из ове секције кон“ тролисаће програме који се дају по предузећима и насе“ љима и давати своје мишљење управи дема — односно > Просветном отсеку, који даје
одобрења, Уметничка секција ће даље пружити — помо „Слоги“.
Секција за предавања формте раће актив предавача и в0дити рачуна да предавачи бу“ ду на време обавештени И снабдевени материјалом, тако да се избегне шаблонско спре“ мање пред неки датум. Исто времено ће она пружити по моћ свим масовним организа цијама, а нарочито синдикати“ ма и омладини. Даљи је зада так те, секције да спреми про“ грам рада народног универзи“ тета, како у центру тако и на насељима. У први мах су пред“ виђена два предавања месечнб и два броја усмених новина месечно на народном универ“ зитету, док би се повремењд давале уметничке или књижев“ не вечери. Пред секцију: се та кође поставио задатак да из ради план за предавања на и талијанском језику за другове из Јулиске Крајине, Ова пре“ давања су почела У сарадњи са културно-просветним _ оде“ љењем Месног већа Београда Секција је узела за задатак да помогне одржавање. преда“ вања из привреде за синдикалљ. но чланство, која ће се држа“ ти и која се већ држе по пре“ дузећима и установама.
Стварањем управе дома кул“ туре добили смо центар кум турно-просветног рада у на шем граду и помоћ за просве= ћивање у борби за изградњу натве земље. . | ЕЦ
>! |: