20. октобар

МИА 1

КРОЗ ИЗЛОЖБУ

_ Омладински трофеји рада

„Народна омладина Југославије у 1946 години“

У једној од соба у којима је смештен део изложбе који приказује највећу радну акцију омладине у 1946 годиви — Омладинску пругу Брчко—Бановићи, изнад врата стоји велика парола — „Јуриш на Орловик! Неосвојивих тврђава нема“. И када посетилац, који вије био на изградњи Омладинске пруге, прође кроз овај део изложбе, видеће да неосвојивих тврђава за Народну омладину Југославије заиста нема, видеће да је омладина јуришала не само на Орловик већ свуда дуж Омладинске пруге,

У првој соби су слике које приказују припрему и одлазак бригада на градњу пруге. Ту су свечани испраћаји, песме, искићени вагони и . последњи пољупци мајки. Затим, испод слике мермерне плоче која обележава почетак радова на прузи налази се фотографија првог ударца крампом — Михаило Швабић отпочео је са градњом пруге. У средини собе налази се велика рељефна кар-' та терена кроз који је прошла пруга, многобројне природне препреке које је омладина савладала. У другој соби кроз низ фотографија приказан је рад на изградњи мостова и полагање колосека. Слике о раду омладинаца на пробијању тунела и изградњи станичних зграда налазе се у трећој соби. Ту су и фотографије са најсвечаниЈег дана на изградњи пруге, пробијања Мајевице — широм отворене очи и осмех омладинца који је први прошао кроз мали отвор који је спојио обе стране тунела, затим слике пољубаца, загрљаја и, најзад, величанствена прослава на којој су присуствовали делегати свих бригада. Ту су и похвале и признања 55 минерској бригади која је срушила највећу препреку; телеграми маршалу Титу када је десет дана пре одређеног рока и пет дана пре рока обавезе бригаде пробијена Мајевица и теле-, грам о завршетку радова на тунелу 32 дана пре рока.

На прузи се није само градило, него и учило. Изложене слике приказују омладину У слободним часовима — разни курсеви, кружоци, аналфабетски течајеви, приредбе, фолклор и фискултурна такмичења. Колико је културно-просветном раду била посвећена пажња најбоље говоре статистички подаци: описмењено је 4.832 бригадира; од 83.345 књига, колико их је било у библиотекама на прузи, прочитано је 60.000 примерака; одржано је 3.607 разних предавања и дато 190 филмских претстава. Лист „Омладинска пруга“ изишао.је у 27 бројева са укупно 9.500 примерака.

»То су били најсрећнији часови“ пише на једној пароли. Тито је на прузи. Вођа и учитељ наших народа и овога пута показао је своју велику љубав и старање за своју омладину. На изложби је посебан део

посвећен учествовању на изградњи Омладинске _ пруге страних бригада састављених

од демократских омладинаца. Њихов рад учврстио је још више братство и јединство напредне омладине свих земаља.

У последњој соби фотографије приказују завршне радове на прузи. Када је већ све било готово, изненада се испречио Кисељак. Клизеће масе земље затрпале су превојни Усек. Била је доведена у питање част Народне омладине. Да љи ће обавеза бити испуњена2 Да ли ће пруга на време бити готова — била су питања не само омладине него свих наших народа. ИМ са нечувеним радним хероизмом наместо, усека изграђен је тунел У дужини од 200 метара. Част о-

младине била је спасена. Седмог новембра, 22 дана пре рока, прошао је први воз дуж О младинске пруге Брчко—Бановићи. „Велико је дело пруга Брчко—Бановићи, али је мало за нову Југославију. Новој Југославији потребна су нова дела“ — пише на једној пароли. Омладинска пруга Шамац—Сарајево биће то ново дело које ће омладина дати као дар својој земљи и својим народима.

Д. СЛАВКОВИЋ

Могућност

за уређење

парка културе у Топчидеру

а сваки велики град пар“

кови имају велику важност, колико за његову лепоту, толико истовремено и за потребе становништва. Међутим, паркови културе са својим посебним карактером имају далеко већу важност за сваки онај град који их има, јер они пружају не.сама места за одмарање и забаву, већ и места где грађанство може и да учи. У Совјетском Савезу градски паркови културе су омиљена места забаве и разо ноде 3а раднике, ученике, студенте и чиновнике, У њима људи не само што се могу одмарати, већ, проводећи своје слободно време, могу слушати концерте, предавања, гледати биоскоп и забављати се играма. Код нас, у Београду, парк културе може се подићи у Топчидеру, где сам положај читавог краја, који је шумовит, даје могућности за његово касније проширивање током година. За сада је простор на Топчидеру између станице и пута, који води према касар“ нама, најпогоднији, јер се на њему могу изградити најпотребнији објекти,

Парк културе, за који постоје могућности да се организује, могао би да има летњу по' зорницу на којој би се давале позоришне претставе, фолклорне игре и концерти. Уз то, организовали 6и се павиљони који би служили за склањање посетилаца од непогоде. Углавном, парк културе би се издржавао од свог прихода.

Поред позорнице за одржа вање концерата и наступање фолклорних група, у парку кудтуре могу се изградити лаки објекти за организовање биоскопских претстава и предавања, мали киосци у којима би се продавала штампа, библиотекарски кутићи у самом парку, У којима би се налазиле књиге Градске библиотеке и које би могао да чита сваки редовни претплатник Градске библиотеке. У парку би се организовао ресторан,. млекаре, дечја игралишта, тако да би се у парку могао свако забављати, одмарати и учити.

За стварање парка културе на Топчидеру већ је одобрен кредит од милион и по динара, али ако масовне организације развију агитацију Код свих културно - уметничких дру“ штава за стварање приредби, од чијих прихода би се могао

-одвајати један део. за изграде

њу парка културе, материјалне могућности би се повећале, а то би дало и више услова за лепшу изградњу парка културе у Београду. Планирање око изградње парка културе извешће Пројектантски завод, али како ће парк бити место забаве и разоноде свих Београђана, би: ло би корисно да у стварању плана за његову изградњу и подизање и грађанство Бео: града помогне корисним сугестијама. Само тако парк културе ће се још боље организовати, а тиме ће и боље одговарати потребама и жељама Београђана.

ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ

на Коларчевом народном универзитету

току идуће недеље, од 10 до

16 марта, па Коларчевом на: родном универзитету одржаће се следећа предавања:

Понедељак, 10 март у 18,15 часова у амфитеатру: Милош Јовичић асистент Универзитета — Развој човечјег психичког живота. Предавач ће говорити 0 квалитативној _ разлици психичког живота човека и животиње ти о улози друштвено · историских чинилаца у развитку људске свости.

Уторак, 11 марта у 18,15 часова У великој дворани: Др. Јеврем Недељковић професор Универзитета — ба времено оперативно лечење туберкулозе. О методи и успесима активног лечења плућне туберкулозе и разлозима успеха и неуспеха. Предавање

ће бити документовано пројекцијама. |

Среда, 12 марта у 18,15 часова У амфитеатру: Инж. Боривоје Бастић, асистент Универзитета — Ваздух, вода и угаљ, Сировине за хемиска је: дињења која гради природа и која синтетизује човек,

Четвртак, 13 марта у 18,15 часова у великој дворани: Др. Миливоје Костић, професор Универзитета одржаће предавање — Три најчешће хируршке болести · трбуха, – Запаљење слепог црева, камен у жучној бешици и чир у желуцу и дванаестопалачном преву. Предавање ће бити пропраћено приказивањем пројекција.

Петак, 14 марта, у 18.15 часова У амфитеатру; · Др. Александар Белић, професор Унаверзитета говориће Поводом стогодишњице Даничићева Рата За српски језик и правопис,

Субота, 15 марта у 18,15 часова: У великој дворани: Ненад Поповић, потпретбедник Планске комисије Н. Р. Србије држи предавање — Четврта пјатиљетка у Совјетском Савезу. Пре» давач ће говорити о петогодишњем плану обнове и развитка народне привреде СССР 1946—51 год. Основни задаци: тешка индустрија и транспорт, Технички напредак. Темпо развоја. Подмирење потрошње, _ Јача-

ње одбранбене способности, Стиза- |

ње и престизање главних капиталиетичких аемаља У "економском по. РледуА

предлозима и“

Гостовање Војвођанског народног позоришта у Беотраду

Нг пролазу кроз Београд Војвођанско народно позориште гостоваће 15 и 16 мар5 : позоришту код „Врача-

. Иступиће са драмом „ШуМан од Островског, „Покондиреном тиквом“ од Стерије Поповића и „Тартифом“ од Мо. лијера,

Војвођанско позориште у току летње сезоне обићи ће Босну, Херцеговину, Прну Гору и завршиће своју турнеју на „Омладинској прузи.

Вече словенских песама и игара У Земуну

а би приказао лепоту и по. пуларисао наше народне песме и игре, Главни одбор Црвеног крста у Земуну организовао је у Дому културе вече словенских песама и игара

У програму су учествовали певачко друштво „Обилић“ из Београда, члан Београдске опере Жарко Цвејић, фолклор. на група Пољопривредно-шумарског фавунетЕ и певачко друштво Ј. А, П. Д. из Земуна.

Приредба је у потпуности успела и била је манифестација братства и јединства словенских народа.

Приход од приредбе употребиће се за издржавање дечјих обданишта у Земуну.

Р. СТАНКОВИЋ

>УОРГАНИЗАЦИОНИ ПАРТИћирилицом, Д; Бахшиев:

ОСНОВИ _ БОЉШЕВИЧКЕ ЈЕ«, мздање >Културе« стр. 148, цена 14 динара,

А, Југов: >ПАВЛОВз, туре«, ћирилицом, 30 динара.

Бајев и Шишаков: >ПОЧЕЦИ“ НАУКЕ.

О СВЕМИРУ«, издање »Културе«, ћирилицом, стр. 116, цена 15 динара.

>Кулцена издање стр. 244,

Инж, екон. Миљенко Шарић: >ЈЕДНООБРАЗНО РАЧУНОВОДСТВО У РУДАРСТВУ« (Нормални контни план). Издање стручне библиотзке Министарства рударства ФНРЈ, ћи. рилицом, стр. 155.

Инж, екон, Миљенко Шарић: ЈЕДНО. ОБРАЗНО РАЧУНОВОДСТВО У РУ-

ГОТОВИ СУ ПРОЈЕКТИ ЗА ИЗГРАДЊУ, РАДНИЧКИХ | КОЛОНИЈА И СТАНОВА :

Припреме за смештај грађевинских радника

оложај грађевинских радћ ника пре рата био је веома тежак. Они су регрутовани из редова осиромашених сељака и сељака из пасивних крајева. За време грађевинске сезоне они су долазили у Београд и у друга места у којима је била жива грађевинска делатност. На избор позива код њих је углавном Утицао економски моменат и жеља да се побољша живот породице која је остала у селу. Због тога што је грађевинарство било њихово сезонско и повремено занимање, били су грађевински радници бездушно експлоатисани од пре“ дузимача код којег су били запослени. Нико се није старао о њиховом смештају, #исхрани и животу уопште, Сезонски рад утицао је много на то да грађевински радници буду плаћени мање него други радници немајући никакве заштите.

Грађевински радници становали су по цигланама, шупама, по недовршеним грађевинама, спавали на 'земљи, хранили се по разним прчварницама и ћумезима и проводили мукотрпан живот.

После рата положај грађевинских радника, као и положај свих осталих радника, нагло се побољшао. У 1946 години предузимане су опсежне мере за смештај радника и за изједначење њихових плата са платама осталих радника. Оне. могућена је свака. бездушна експлоатација радника од стране предузимача, и грађевински радници су заштићени законом. Народне власти и државна грађевинска предузећа предузимали су све мере за правилан смештај радника и за осигурање што боље исхране. У прошлој години грађевински радници су потпуно У платама изједначени са индустриским радницима.

Овогодишња грађевинска сезона биће четири до пет пута опсежнија од. свих грађевинских сезона које Београд памти и то не само по суми новаца која је инвестирана 33 грађевинске радове, већ и по обиму самих радова. Са овим у вези знатно ће бити повећан број упослених грађевинских радника.

У овој години положај грађевинских радника биће побољшан, јер су предузете све потребне мере да се ово оства. ри. Поправљањем положаја грађевинских радника развиће

се за грађевинарство интерес

ДАРСТВУ _ (погонаки _— обрачунски лист), издање стручне библиотеке Министарства рударства ФНРЈ, латиницом, стр. 87. | Хоризонтално:

1) Јемство, старт; 2) сугласник, река у Румунији Француска династија из доба феудалства, дванаесто слово азбуке; 3) пакао, муслиманско јеванђеље, турски напитак, замени. ца; 4) народноослободилачки покрет (скраћ.), припадник народа поларних области __ СССР, савијен, обала; 5) таман, један од организатора совјетске државе, јединица за мерење си. ле; 6), женско име у падежу, башта, гозба; 7) лишава слободе, заменица, стари грчки град; 8) једнако, свеза, стање које се често јавља у капиталистичком поретку; "д) петнаесто слово азбуке, два сугласника, београд“ ско водоводно предузеће, свеза, су“ гласник; 10) коњска опрема, старословзнско слово азбуке, шаховски израз, као (дијалекат), предлог; 11) једна тешка болест, човечији орган, део главе, чувени совјетски хирург; 12) острво у Средоземном _ Мору,

војнички хлеб, пољопривредна алат> ·

ка, место на нашем Јадрану; 13) наш град, творац ударничког покрета у СССР.

'Вертикално:

Ту Име чешког борца за слободу, творац научног комунизма; 2) сугласник, а, један од вођа француске револуције; 3) првак, прашина, го стодин (грчки); 4)' обличје, сасвим пасује,- показна заменица; 5) показна, , заменица, драги камен, једана-_ есто слово азбуке; 6) руско мушко

4,2 Ба вао. 6. Ра правама

турско сребро, тебе; 7) чувени оперски певач, француски колонијални војник; 8) голе, река у Совјетском Савезу, облик глагола вити; 9) боја у картама, Грчка демократска 0 младинска организациј; 10) стри а зиски град; 11) симбол мудрости, острво; 12) наше мушко име, два разлачита сугласника, птица; 13) рибљи специјалитет, органски део чо: вечијег тела; 14) градић у Бачкој, марке, два иста самогласника; 15) поново, град у Италији, сугласник; 16) диван, понос (народни израз), хе. миска ознака за барнум; 17) коњ, Наполеонов генерал, мој (француски); 18) сугласник, звук, наше име; 19) велико европско пристаниште, дуцкаст. име,

Хоризонтално:

ту П. К. (Петар Кочић), кк; 2) одао, оних; 3) одосмо, врисак; 4) Ика, уско, Каен, нек; 5) има, аксзд, апго 6) не, Клим Ворошилов, ко; 7) оли, етоал, нарав, лак; 8) акт, алве, ован, лењ; 9) Сланци, атаман; 10) овди, Ирак; 11) ме, то ,.

Вертикално:

ју Ино; 2) имела; 3) Ока, ико; 4) ода, к, тлом; 5) до, але, аве; 6) пасу,

кит, Анд; 7) комсомолци; 8) .окрвави; 9) одоле; 10) р; 1) каоно; 12) Варшава; 13) корегирати; 14) Книн,

Ола, нар; 15) Ис, НОВ, мат; 16) хаа в, лако; 17) кеј, Лен; 18) Какањ; 19)

„гурају здраву и 4 АН исхра- ||

ДЕ

ДА"

и код осталих приучених и по- 475 луквалификованих радника, као и код омладине. Неопход- 4

но је потребно да се са проширењем грађевинских радсва повећа и број младих струч“ Е них грађевинских кадрова. Питању курсева, за које је предвиђено да се одржавају по предузећима и градилиштима ради оспособљавања грађевин. ских радника, ради приучавања Е нових и истипања пуних квзлификација за старе раднике, посветиће се највећа пажња. На тај начив биће побољшан квалитет њиховог рада, њихове плате повећане, а самим тим побољшани и њихови животни услови.

ИУ

ата ЈГ

Као нарочиго важно, питање смештаја грађевинских радника, биће решено у потпуности, Прошлогодишње мере које су предузете у овом правцу биле су прилично скучене, јер је рађено на обнови индустрије и других објеката због чега се грађењу станова није могло да приступи. Међутим, 1947 година по обиму радова веома је значајна јер ће на радовима бити упослен велики број грађевинских радника, због чега су предвиђене опсежне мере за њихов правилан смештај.

За смештај грађевинских радника У Београду ће бити инвестирано око 30 милиона динара. Пројекти за изградњу тих радничких колонија м станова већ су готови. Места за градњу одређена су и почеле су припреме за хитно грађење тих станвоа, како би они били пре уласка у грађевинску сезону готови да приме велики број грађевинских радника.

Колоније за грађевинске рад нике неће бити смештене на периферији, одакле би радницима требало много времена да дођу до градилишта, већ у близини самих грађевина, У ближој периферији. Изградиће се више колонија оваквих станова за грађевинске раднике, тако да ће радници бити смештени У оној колонији која је најближа новоградњи.

Раднички станови одговараће свим“ захтевима хигијене. Биће изграђени тушеви и инсталације за прање веша,

У кругу колонија предвиђене су заједничке трпезарије у којима ће радници моћи да добију топао доручак и вечеру.

Сваки радник имаће свој кревет са прибором, орман за „смештај одела, а предзиђене су такође просторије у којима ће радници да чисте своју обућу и одећу пре спавања.

Зграде ће бити углавном приземне. Оне ће се по могућству градити на местима где има зеленила, са довољним празним просторијама за У: пражњавање _ фискултуре и спорта.

Санитетска служба биће такође добро организована. Њу ће обављати стручно особље. Свака колонија имаће своју амбуланту и апотеку.

Снабдевање грађевинских радника контролисаће и најсвестраније помагати народне власти. Техничким _ питањима снабдевања бавиће се државна грађевинска предузећа која упосљавају раднике. Државни трговачки и задружни сектор такође ће допринети да снабдевање грађевинских радника буде што боље. Радници ће не само у мензама, него и на радилиштима, на којима ће бити отворене продавнице, моћи да се снабдевају по нормираним ценама најпотребни“ јим животним намирницама и другим индустриским произво~ | дима. : ;

%

Питање књижица за снабдевање биће правилно регулисаво тако да ће сваки радник | благовремено — добити своје 4 карте за снабдевање, 5

Државна грађевинска преду. зећа поред мензи по раднич- | ким колонијама. отвориће и мензе на градилиштима које ће се снабдевати такође из градских и задружних преду“ зећа. Њихов је задатак да грађевинским радницима оси- |

ву.

Предузете су кекоћа“ све меРе да се осигура снабдевање грађевинских радника и свим | осталим потребама: обућом, текстилом и другом робом. Е

У новој грађевинској сезони народне власти учиниће све да се положај грађевинских радника побољша и да они поред материјалних услова жи, вота имају могућности и ва свестрани културни живот ||

Родољуб СТАНИЋ