20. октобар
СТРАНА 8
20 ОКТОБАР,
У
Отклонимо досадашње недостатке у радничко-намештеничком повртарству
Ду д то - намештеничко повртарство од великог је значаја за побољшање и “ појевтињење исхране радника и намештеника, а самим тим и за побољшање економског положаја радничке кла.се, У прошлој години резултати радничко - намештеничког повртарства нису били задовољавајући. Користећи прошлогодишња, искуства, Месно синдикално веће је још у 1946 години предузело све мере, како би се што организованије приступило повртарству у 1947 години. У том циљу биле су, у споразуму са ИНО-ом, блокиране све слободне површине земљишта у Београду и стављене на расположење син.
дикалним подружницама, ка: ко за колективну, тако м за индивидуалну обраду.
Досада је, углавном, све
расположиво земљиште издано, сем земљишта на Ади Циганлији, где има око 20 хектара, које је још увек под водом и које ће бити искоришћено за колективно повртарство. Џоред тога, још: није издано земљиште на, „Канаревом Брду", где је од 24 хектара, МСВ још јесенас узорало 16 хектара, због тога што на овом земљишту треба да се граде станови за, раднике из Раковице,
Од свих расположивих површина до 20 марта ове године издано је за колективну обраду око 18%. Колике су површине издане радницима и на. мештеницима за индивидуалну обраду, подружнице, ни месни одбори немају скоро никакву евиденцију. До тога је дошло због тога, што месни одбори и управни одбори подружница, нису правилно објаснили чланству значај како колективног, тако и индивидуалног повртарства, "Због таквог неправилног става управних одбора подружница многи радници и намештеници нису се ни обраћали подружници, већ су непосредво узимали земљишта и за кључивали уговоре о закупу са Пољопривредним отсеком инНоО-а. Овим појединцима, којих има око 4 до 5.000, није посвећена готово никаква пажња од стране подружнице, нити им је пружена, потребна, помоћ.
Да би се ови и други недостаци отклонили, потребно је да управни одбори подружница одмах прикупе податке о томе колико радника односно намештеника из њиховог предузећа или установе индивидуално обрађују земљиште, на, ком месту, колику површину, као и да ли је земљиште већ обрађено и које Ае се врсте поврћа садити,
Потребно је да се код оних подружница где постоји више од пет радника који обрађују баште, одмах задужи за повртарство један друг из комисије за снабдевање и станове, а да се код оних подружница, где се повртарством бави више од 10 радника задуже два, намештеника; да се код подружница где се земљиште обра.Ђује колективно образују сетвене поткомисије од3до5 чланова, које ће истовремено руководити "целокупним радом. Ове поткомисије треба, да, буду формиране од најбољих појединаца из колектива.
Ови који су задужени за повртарство, односно сетвене поткомисије код колектива, мо“ рају бити у сталном контакту са сваким појединцем односно колективом, водећи свакодневну и сталну бригу за баште и пружајући сву потребну помоћ.
Што се тиче расада, најпотребније количине углавном су осигуране и моћи ће се добити од колектива Синдикалне подружнице „Беле Воде", ко-
ји ће произвести око 500.000 комада струка разног расада, и то по приступачним, односно
ла,
машина, челика
5 ЕМ Е [-ппрогагопе
Ехрогфагјопе гарргезепјапхе ТРСТ, ВИА МАКИАВЕЛИ 19,
ТЕЛЕФОН 62-17, ИНЖ. ЂОРЂЕ, МЛАДЕН,
ЗАСТУПА ФАБРИКЕ: телефона, телефонских централа,
аутомобила, ауто-делова и прибора,
и свег осталог техничког материјала, Заступништво за Југославију:
МЛАДЕН СИМИЋ — Франце д'Епере-а 114, Тел. 40-487,
производним ценама. Управни одбори подружница треба одмах да прикупе податке, које су количине расада потребне, како за колективно, тако и за индивидуално повртарство им да те податке најхитније и непосредно доставе Месном синдикалном већу, како би се на, време могле осигурати стварно потребне количине расада,
Мзмеђу појединаца, као и колектива, треба развити такмичење у томе ко ће земљиште боље и пре обрадити, на, време засејати и боље и више поврћа убрати.
О повртарству треба писати У зидним новинама, износећи при том фотографије другова, који су најбоље земљиште обрадили, као и фотографије њихових башта,
Моред индивидуалне џ колективне обраде башта од стране радника и намештеника, многа предузећа као циглана „Трудбеник", „Пролетер" Жарково, стругара „Макиш" итд. преузела су у својој режији знатне површине земљишта за повртарство, правилно схватајући од коликог је значаја повртарство за исхрану радника, схватајући да исхрана радника није ствар само народних власти и синдикалних организација, већ првен~
" примеру треба да следе
ствено ствар предузећа. Овом сва, она, предузећа која за то имају услова, а чекају „директиве" од стране свог вишег руководства. Потребно је нарочито подвући да без пуног залагања и
помоћи управних одбора подружница као форума и месних одбора, овогодишње повртарство неће моћи дати оне резултате, који се очекују < обзиром на добар почетак сет-
ве и повољне временске прилике. Велимир Цакељи
Треба побољшати саобраћај на трамвајској линији бро! 7
Већ су повучена кола са трамвајске линије број 1. На тој линији је саобраћало просечно 5 кола за пола сата. Нећемо се упуштати у то да је тај број кола у односу на дужину ове линије према линији број 7 био несразмерно велики. Међутим, сада када је већ трамвајски саобраћај на линији број 1 укинут, потребно би било да се сва кола са ове линије пребаце на линију број 7. На тај начин путници за трамвај број 7 могли би имати кола бар
· па сваких 8—10 минута,
Има још нешто што треба истаћи. Вожња од Жагубице до Новог гробља требало би да стаје само 1 динар. Ово би било потребно стога што се
код Жагубице пењу сви они који иду на гробље, а пошто долазе из разних крајева града обично су, — због недостатка прелазних карата, — већ платили вожњу на неколико линија. Поред тога у згради Тео“ лошког факултета станују деца ратна сирочад која се овом пругом враћају из школе и није право да тако скупо плаћају вожњу; а најзад, зашто да сиромашни свет овог насеља плаћа два динара за тако крат“ ку вожњу 2
Побзљшањем саобраћаја на овој линији, растеретио би се и побољшао рад на линији бр. 6 и, у интересу свих путника, било би потребно да се ово питање реши.
ЗА ЛЕПШИ ИЗГЛЕД НАШЕГА ТРАДА
Велики радови на уређењу саобраћаја између Калемегдана и Слабије
И ивичњаци ће бити поправљеви и измењени На главним улицама више неће бити трамвај ских шина
ји радови за уређење Београда већ су отпочели, Грађевинско преду“ зеће Извршног народног одбора, »Пут« отпочело је ових дана да скида трамвајску пругу број 1. С тиму вези било је потребно такође поправити и наново асфалтира“ ти улице од Калемегдана, до Славије. Радови зу отпочели најпре на Теразијама, где се стара, дрвена, калдрма, подиже. Уместо ње биће постављен ас-
фалт. Природно је да би др“ |
вена, коцка била много 60ља, али због недостатка материјала, због недостатка, коцке којом би се заменили стари покварени делови улице, приступиће се асфалтирању,
За време док се ови послови обављају, уместо јединице, чија се пруга уклања, саобраћају аутобуси,
БОРИВОЈЕ СИМИЋ слектро-ц=нтра-
ауто-гума, пољопривредних
—_Ц(А __љивот „а РАДУ СССР Ж .
800 пати МОСИЦЕ
овјетски уметници нај
активније учествују У припремама, за прославу 800 годишњице Москве, За време те велике прославе која ће снажно и радосно одјекнути широм целе Совјетске земље одржаће се читав низ умет ничких манифестација, Многе приредбе већ се одржаваг ју, у знаку општег интервсо, вања, Московљана,
Комитет за уметност при Министарском савету СОССР спрема велику уметничку изложбу · посвећену — 800-годишњици Москве и приводи крају рад на избору дела, која, ће бити изложена. Главна па жња биће посвећена, сликама које приказују значајне моменте у животу Москве од Великог октобра до данас. Изложиће се слике »>Лењин на трибини«, и »Отаљин и Ворошилов у Кремљу« А, Герасимова, »Прететавници сељака, код Лењина« И. Грабара, »Се-
љаци код Калињина« Е. Кац
· стоници. Прво вече
мана итд. Москви у годинама Великог отаџбинског рата поз= свећене су слике >»Химна, Ок« тобру« А. Герасимова, _»Партизани код Стаљина« Ф. Моч дорова, »Московска, перифери ја 1941 године« А. Деднбка. Слике, графички радови и ва; јарска дела приказаће на изложби и раније епохв живота, Москве,
Централни дом 'трудбеника, уметности приређује вечери и предавања, о совјетској пре(>Тради- ције Московског универзитетак) већ је одржано. О прошлости „Москве говориће истакнути историчар О. Бахрушин, Револуционарну Москву приказаће успомене учесника,
догађаја 1905 године н Вели- |
ке октобарске социјалистичке револуције. а Једно вече биће посвећено херојској одбрани совјетске престонице 1941 године. Акз демик А. Шчусјев говориће у оквиру вечера »Москва 1950
'
28 МАРТ 1947,
— Ух, ух! Ал ће још бити страшне зиме!
— Откуд знаш»
— Видиш да су пустилиу продају много зимске одеће!
Нако спречити растурање прашине приликом утовара и преношења шута
а наступањем пролећа от
почеће ускоро у великом обиму грађевински радове у Београду. За све време грађевинске сезоне, у којој ће се градити огроман број станова, са свих градилишта преносиће се велике количине материјала а и шута који ће преостајати на грађевинама к од раскрчивања преосталих рушевина.
Свакако да ће преношење и истовар шута у топлим и сувим данима стварати велику прашину по улицама, што ће погоршати хигијенске услове живота у нашем граду. Услед тога, требало би некако реши“ ти да се приликом преношења шута ствара што мање прашине. У Београду има три места на којима се засада врши истовар шута и то код школе Војислава Илића, на простору између Техничког и Правног факултета и на Сајмишту.
Досадашњи начин пренопјења шута не би требало практи» ковати у овој грађевинској сезони. Шут са свих грађевина требало би пре утовара у кола или камионе полити водом и на тај начин спречити подизање и ширење огромних облака прашине, што се најчешће догађа код свих грађевина.
Надзорници на свим градилиштима треба да се побри“
ну, а и сами радници, да се приликом утовара шута са грађевина шут попрска водом. Ова примедба изгледа ситница, али треба узети у 06зир да ће се са великог броја грађевина преносити огромне количине шута и отпадака, и растурање прашине може умногоме да погорша и онако лоше хигијенске прилике лети у нашем граду,
Поливање _ шута утовара неће заштити
приликом само
наш град од сувишне прашине, већ и здравље самих радника који га утоварују и преносе,
. Затим треба испитати да ли је могуће да се пренос шута обавља ноћу. Ноћу би тре-
године« о њеној поратној из градњи и упознати слушаоце
' е будућношћу совјетске пре · сљтонице у архитектонском по“
гледу.
Композитор К. Тихомиров написао је поводом 800-годишњице _ Москве _ кантату >Кремљ« која се завршава, посветом Октобарској револуцији и победи совјетског на рода, над фашизмом. Б. Александров ради на, кантати »Москва« коју ће за време про-
бало обављати и друге по слове који су скопчани са ширењем нечистоће и прашине, на пример изношење сме“ ћа, чишћење улица итд.
Требалс би поново
покрепути акцију
скупљања кутија од конзерви
оследњих дана грађанима
Београда подељен је већи број Унриних пакета, У којима је између осталог, било највише конзерви, Обично, одмах после употребе, празне кутије од ових конзерви остављају се на ђубришта, одакле их органи Отсека за чистоћу односе и бацају у Саву или Дунав.
Кутије од конзерви начињене су од врло финог лима и од необичне су користи за нашу индустрију. Од њих се топљењем прво извлачи калај, затим се праве нове кутије за ималин и најзад, пресовани лим шаље се даље у топионице, као драгоцена сировина,
Прошле године, захваљују“ ћи великој акцији за прикупљање кутија од конзерви, у којој су учествовале све фронтовске организације и највише пионири, скупљена је огромна количина.
Сада се поново указала потреба за новом акцијом прикупљања кутија од конзерви. Фронтовске организације, АФЖ и нарочито пионири требало би да организују и мобилишу све своје чланове У ову акцију. Све кутије од конзерви, које би се купиле по кућама у једној улици, требало би оставити на једно одређено место, одакле би се лак“ ше и брже камионима транспортовале даље,
Ова нова акција не би смела да траје само неколико дана како је било приликом ранијих акција. Пошто се још увек грађанима деле пакети са конзервама, то би бачене кутије требало непрестано скупљати,
славе извести Ансамбл песама и игара Совјетске армије, Оперско и драмско позориште >»Отаниславски« приказаће но“ ву с оперу композитора ВВ, Крјукова »Дмитриј Донскојс са темом из далеке прошло сти Москве.
У Дому спенских уметника, одржано је вече »>Мозква У руском позоришту«. Предава“ ња о архитектури Москве
стално се одржавају у Дому архитеката,
!
Москва се убрзано обнавља, како би своју 800-годишњицу до“
7 чекала што лепша “а