20. октобар

“

% %

„РАД КОЈИ ОСВЕЖАВА И ДОНОСИ КОРИСТ

. (1 МАН 1 МУ Ма Ма ззицу МА А Бави ВАМА Диу и мој ИМ 5 " 8

Београдски пензионери основали радну ја заједницу за обраду башта

'Бе сада, У рано пролеће, „4 = Сава је набујала. Прљава, прна вода лагано је изишла из корита и пружила се све до пута који води за Обреновац. С леве стране насипа, умирена и заустављена, она тихо плови узаним канали. ма. И ту, на пољима која Сава ! није успела да поплави, људи · су тракторима- Узорали земљу "и направили дивне баште. ' Свуда, кудгод ти поглед прође, пружају се дугачки и узани правоугаоници преврнуте земље. Прве, пролећне бразде... Отприлике на трећем килокометру од последњих кућа Чукарице протеже се имање „Жабарица“ у величини од 42 хектара. Нешто даље од њега, одмах до стругаре „Макиш“, налази се друго, знатно мање имање „Економија“, велико 29,5 хектара. Оба ова имања пре месец данФ ИНО је доделио у петогодишњи закуп Средишној управи пензионера и пензионерки Београда.

Све ћемо уредити. Видећете ускоро...

- Кратак одмор за време рада

" Рано ујутру нашли смо не колико пензионера на „Жабарици“ крај велике куће озидане каменом. Једни су спремали ручак, други радили не што око зграде. Стари чика _ Лаза Влатковић, члан Средишње управе, подупирући се штапом, брзо нас је водио с једног на друго место и свуда до ситница објашњавао;

— Ето, то је све сада руинирано, а земља је упролашћена, јер се већ дуго није обрађивала, Али, уредићемо.. ДоЂите с јесени па ћете видети. Све ове зграде овде на „Жабарици“ и „Економији“ обно“ виће 'Народни одбор града Београда. Имаћемо и силос за сточну храну, магацине за смештај поврћа, стаклене баапте.“ Их, шта ће све бити...

Пензионери

Него, хајдемо ми на „Економију“, тамо су сада сви. Да видите како радимо ми пензионери Кренули смо ка „Економији". Целим путем чика Лаза не престаје да прича одушевљен, подмлађен, С времена на време испружио би руку и, пока· зујући штапом, допуњавао своја излагања. — Ускоро свињогојство,

ћемо увести и живинарство, а и пчеларство. Биће — свега. Градска народна штедионица одобрила је нашој Средишњој управи зајам од 300.000 динара за куповину потребног семена и алата, Него, ево, стигосмо. У Крај узаног пута који води у краткоталасну радио станицу, са обе стране, на трави, лежала су одела, С леве и десне стране, баш испод високих

на раду

антенских стубова, подељени у групе радили су пензионери. Међу старцима и старицама било је и деце, Мотика у рукама сева, блиста на сунцу, а на голим леђима копача већ се појавило прво црвенило. Сви скупа, освежени радом и младошћу, као да пркосе годинама. Чика Лаза је ускоро довео главног руководиоца радова Драгољуба Савића, исто тако пензионера. Његово лице са свим је преплануло од сунца и ветра. Непрестано се смеши и прича, не очекујући питања:

— Немам речи како да се захвалимо Извршном народ“ ном одбору. Много су нам У

чинили. — А затим, без увода, прелази на проблеме ових имања. — Салићемо воће и по-

врће. За воће је предвиђено 40 хектара, а за житарице и

друге културе 28 — хектара. Производња је укључена у петогодишњи _ сетвени план 'ИНО-а. До сада за шест рад“ них дана већ смо посејали седам хектара, а поорали око 94. Него.,. (и ту спушта глас до жаљења).., број чланова у: писаних у ову нашу задругу доста је мали према радовима које намеравамо да изведемо.

Изгледа да људи још "• знају

довољно...

Овај подухват пензионера и пензионерки Београда основан је на принципима радне задруге. Сваком члану задруге или члану породице који ради на имању уписиваће се и на крају обрачунати радни часови, Половина одговарају ће вредности радних дана ис» платиће се задругарима, а од друге половине задругари ће припремити себи зимницу. Остатак од приноса продаваће се првенствено пензионерима и пензионеркама, а затим осталом грађанству преко про-. давница које ће Средишња управа отворити на београдским пијацама.

— Створићемо узорно има ње за повртарство, каже Драгољуб Савић. Видећете ускоро... Пензионери који већ раде подељени су у бригаде од по 90 људи. Установљено је и такмичење. ИМ пензионере је захватио такмичарски дух.

Пре него што смо отишли пришао нам је Тихомир Јордановић, стари погрбљени пензионер и рекао:

— Кажите и другима да дођу, да, брате, ако ништа дру“ го — продуже себи живот, а не да седе у каванама и бесциљно преклапају.

' Д. СЛАВКОВИЋ

Жене Београда раде рубље за ноборођенчад сбих оБруга Србије

Почетком фебруара _ Мини-

старство народног здравља обратило се Антифашистичком фронту жена Београда за помоћ у шивењу пелена за новорођенчад по окружним болницама НР Србије У ту сврху достављено је Градском одбору 95 великих бала навлака од градла. Материјал је распоређен по рејонима и жене Београда успеле су да до „конца марта, поред учешћа у многим другим акцијама, израде од тих навлака 13.350 комплета који се састоје из: 1 велике м једне мале пелене, једног пешкирића и рукавице за купање, Жене Седмог и О-

смог рејона су израдиле по 2,100 комплета, жене Шестог рејона 1.950 комплета, а по

1.800 комплета израђено је У Првом, Другом, Четвртом“ и Петом рејону. У Трећем рејону жене су прерадиле у пешкире пет огромних бала; опшиле су руком 13.400 пешкира, а поред тога свакодневно раде по сменама да би спаковале сав материјал који је урађен по друтим рејонима.

Жене Београда су са великом љубављу обављале овај посао што се нарочито опажа

по бојама конца којим су оп-.

шивале пелене. Ипак, по при“ љежности се нарочито истичу жене Седмог рејона.

Деса СТОЈИЉКОВИЋ Бул. Црвене армије 75

__ОГЛАС

Обавештавају се све установе, власти м приватна лица да сва овлашћења издата од Државног предузећа за промет отпацима Дирекција за Србију сакупљачи. ма н трговцима у 1946 години ва откуп отпадака престају важити од 1 априла т. Г., пошто су вз 1947 годину издата нова. ЗЕМАЉСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОМЕТ ОТПАЦИМА н, Р, СРБИЈЕ

Чланице АФЖ-а сортирају готово рубље за новорођенчад

их

(Страна БА

Са АЊА

2 5 Ху МЕ

САРА |

Ил' ће доћи, ил' не доћц,;

ТА А ТИРА | аи ПЕРЕ

ДО б уретен Арусоњ „Го мегу Бам ФАЧЕМАМ

СЛОБОДНА КРИТИКА

66 „Хуманост просветног радника и педагога

Д' је станбени проблем тежак и да задаје највише бриге народној власти, познато је сваком грађанину који се интересује за рад народне власти. То је о собито познато оним многим породицама које живе по влажним и мрачним подрумима, по хладним и нехигијенким шупама, на мансардама, и стрпљиво чекају да се њихов станбени положај поправи.

Није редак случај да у једној собици живи 6, 7, па и више чланова породице и да у истој собини кувају. Честа је појава да у оваквој тескоби има и по који члан породице који болује од неке заразне болести.

Оваквим су с станбеним недаћама, нажалост, у већини случајева погођени баш радни људи, ударници, активисти, они који знају разлоге овакве станбене ситуације, па, верујући елану којим се корача у будућност, мирно чекају побољшање свог станбеног положаја, Међутим, има приличан број људи који и овде испољава окорелу себичност и неразумевање за овакав јелан проблем заједнице, који би се залагањем свих могао бар донекле ублажити. За пример би требало навести Радована Калуђерчића, професора из Кватерникове улице број 6, који са женом заузима целу зграду од партера и спрата и користи три велике собе, трпезарију, кухињу и све остале нуспросторије. Када му је станбени отсек Седмог рејона одузео једну собу и доделио је лицу без стана, и то самцу, професор Радован Калуђерчић је уло« жио жалбу другостепеној власти, поткрепљујући је писми« ма и писменим изјавама неко“ лицине ђака које г. професор спрема. Пошто му је жалба као неумесна одбијена, јер му је соба за рад остављена, а одузета соба је била посве празна сем једног шифоњера, професор Калуђерчић је прибегао лукавству па је у трпезарију, из које води степени“ ште за спрат, наместио своју спаваћу собу и прогласио стау »недељивим«, Када је станбе ни орган требало да усели лице којему је соба додељена, госпођа Калуђерчић је изјави“ ла да ће му секиром отсећи главу, Изгледа да је њена из. јава убедљиво деловала на станара, те се овај, и поред тога што му је кључ од собе уручен, још није уселио,

Оваква ратоборност и неразумевање оних који уживају комодитет или се непотребно шире у више просторија задаје много _ посла — народној власти, и изазива често пута оправдано негодовање — код грађанства.

У оваквим случајевима народна власт би требало да о штрије иступа и егземпларно кажњава.

М. П. МАЛОРЕЧАНИН Америчка 10

СЕДМИ РЕЈОН ЈЕ ПРВИ ОТПОЧЕО СА МАСОВНИМ АКЦИЈАМА НА УРЕЂЕЊУ ГРАДА

Добровољни рад на уређењу Беотрада

[Д реко 800 грађана свих на. сеља Седмог рејона дало је, у недељу, свој први добро“ вољни радни допринос у новој радној сезони, на уређењу Београда. То је почетак добровољних радова грађана, И то добар и плодан почетак. »

_ Грађани Сењака и Дедиња добили су задатак да ископају јарак око Народног парка код игралишта Ц. Д. ЈА. и да у ископани простор засаде живу ограду, која треба да заштити несметано напредо“ вање садница засађених у то ку прошлогодишњег – пошумљавања. У циљу што боље организације ове акције, одржан је заједнички састанак такмичар“ ског одбора и основних фронтовских организација са Сењака и Дедиња још уочи за казаних радова. На томе са: станку начињен је план рада.

Овакав начин организације показао је добар резултат. Чим су, после шест часова изјутра, почели да стижу грађани са Сењака и Дедиња, свако је одлазио на своје одре“

ђено место и одмах почињао посао.

У овом раду, који је протекао у песми, шали и разговору, а уједно у такмичењу међу основним органиазцијама, учествовали су, како грађани преко 60 година, тако и пио: нири, Том је приликом заса ђено 11.300 садница. Треба посебно истаћи средњошколце Прве мешовите гимназије, који су на радилишту затрпали осам великих рупа, осталих од бомбардовања.

Грађани Чукарице допринели су уређењу баште Обданишта број 17, а поред тога очисти ли 400 метара канала у Пожешкој улици, Ефекат рада у башти је 1957 мз изриљаног и изграбуљаног земљишта и 300 мЗ уклоњеног камена,

На овим радовима истакли су се својим радом, упркос година, Велимир Пештерац, стар 67 година, као и шездесетогодишња Софија Симовић,

# Грађани Раковице и Кошут-

њака радили су у багремару, посађеном прошле године, О-

ни су ослобађали младице набујалога корова, ж

Ова радна акција показала је како масовним учешћем гра ђана, тако и њиховим распо:

ложењем, да су фронтовци решени да улажу свој предан добровољан рад све док Бео“ град не буде уређен и чист да се и у том погледу могу тиме поносити.

чЧекалите,.. -