20. октобар

· 117 АПРИЛ 1947

Миу 54

ПРОДИНА УСПЕХА НАШИХ НАРОДНИХ ВЛАСТИ

- = 20 ОКТОБАР - 5

Социјално старање претставља истинску социјално угрожене грађане

|Могострука бомбардовања,

планско и систематско изгладњавање, насиље и терор окупатора оставили су. дубоких трагова у нашем народу. Многа деца у Београду дочекала су дан ослобођења без родитеља, без крова над главом, гладна, гола и боса. Већ првих дана после ослобођења дошло је у наш град много деце из оних народних република,. које су најтеже страдале у рату. Та су деца била још више угрожена, махом без родитеља, са тешким микотичним, плућним и другим обољењима.

Ау Београду није било домова који би ту децу прихватили, који би им пружили опоравак и негу, и услове за њихов даљи нормалан развитак и напредак, Један једини дечји дом (основан тек двадесет година после првог светског рата) могао је да прими свега 180 деце. Па и тај једини дом основан је и егзистирао је на бази милосрђа, а не на бази социјалног старања власти, Бивша

а београдска није имала ниједно своје обданиште, Једанаест приватних обданишта (која су примала по 1520 деце) радило је без икаквог васпитног плана и контроле онако како је то замислила нека стара управитељица која је њиме руководила и како је то одговарало њеним материјалним интересима.

Одмах после ослобођења народне власти су узеле на себе старање о деци. Мако у тешким материјалним приликама, народним властима је, уз помоћ масовних антифашистичких организација, успело да сместе и обезбеде социјално угрожену децу, 2 својој деци да отворе перспективе светлијег и ле» шег детињства. Данас у Београду има четрнаест.домова и 21 обданиште за заштиту де це и омладине. Само за издржавање обданишта потрошена је у току 1946 године сума од 8 милиона динара.

Прошлога лета спроведено је прво масовно летовање деце. Иако се наш град налази још увек у стадијуму опорављања од последица рата, већ у тој првој години је око 8.000 београдске деце провело по 95—30 дана у планинама или на мору, У песми и игри. Само Одељење за социјално старање организовало је 1 летовалишта (остала деца су била упућена преко Просветног 0дељења и преко Одељења рада Извршног народног одбора). За летовање деце утрошено је 3,409.500 динара, а 2.124 детета летовало је бесплатно.

Данас су сиромашна деца без родитеља смештена У домовима; о њима се старају ва-

" спитачи и неговатељице, а помоћ у сваком погледу, нарочито материјално обезбеђење,

· дају народне власти. Обдани-

= шта пружају многим родитељима могућност да се мирно посвете своме послу, јер су им деца на сигурном месту, обезбеђена од сваке несреће и неправилног васпитања. Снажни полет у нашој индустрији, по-

' љопривреди и другим привредним гранама, све већи пораст производње и подизање општег животног стандарда пружају перспективу светлог и безбрижног детињства свој деци, нарочито деци трудбеника, чији су први дани живота били

' испуњени немаштином и бедом. Старање о социјалној помо--

ћи коју је пружала бивша Општина београдска жалосно је и неозбиљно у исти мах. Одлуке о додељивању помоћи доносиле су се без икаквог плана и критеријума, а виси“ на им се кретала између 10 и 40 динара месечно,

мо у изузетним случајевима

КО ШТА САЊА...

док је са-.

износила највише до 200 динара месечно, 1931 године издато је на социјалну помоћ ћ586.000 динара, а у буџету за 1946 годину било је предвиђено за помоћ сиромашним грађанима 27,247.000 динара. Данас месечна помоћ за појединца износи 700, а за породице 1.200 динара месечно, Осим тога, Одељење за социјално старање даје за свако необезбеђено дете по 175 динара месечно. У 1946 години Извршни лародни одбор је издржавао Дом стараца и старица, Пре рата је тај дом могао да прими свега 180—9200 лица, а 1946 године било их је преко 400. За издржавање дома утрошено је

прошле године 3,280.000 динара. Како је вођена социјална политика у бившој Општини београдској и колико се бриге поклањало социјално угроженим грађанима, опет ће најбоље показати цифре. Укупан буџет Општине износио је 1932 године 383,854,221 динар, а на социјално и здравствено старање дато је те године 4,004.000 динара. 1940 године од укупног буџета у износу од 357,827.000 динара дато је (због отварања дечјег дома) 7,503.630 динара Међутим, буџетом Извршног народног одбора само за социјално старање предвиђена је у 1946 години сума од 65,385.085 динара, а укупно за социјално и

здравствено старање 98,008.670 динара.

Социјално старање у бившој Општини београдској носило је печат милостиње „за београдску сиротињу“, Данашње социјално старање претставља истинску бригу народних власти о оним грађанима који су неспособни за привређивање и старање о деци. Оно је засновано на бази човечанских односа између оних који помоћ дају и оних који је примају. Пут напретка и материјалног благостања којим је пошла наша земља биће уједно пут за потпуно обухватање и обезбеђење свих оних којима је помоћ потребна.

===

СТРУГАРА „МАНИШТ“

непрекидно повећава производњу

У њој се израђује сав грађевинарски и столарски материјал

Гатери »Макиша« режу

[| одине 1922 Трговачко-индустриска банка основала је у близини Београда стругару „Макиш“, Главни акционар и прави власник стругаре био је Васа Кнежевић.

Стругара је брзо напредовала, Радници су се знојили, а Васа Кнежевић је увећавао капитал. Подигнуте су електричне централе у Макишу и Вреоцима, купљен је рудник угља у Јунковцима. Рудник је дао погон централи у Вреоцима али и нове изворе зарале Васи Кнежевићу, који је откупио од „Јелице А. Д.“ електричне централе у Крагујевцу, Краљеву, Чачку и Шапцу. Тако је власник мале стругаре „Макиш“, постао и власник 0светљења скоро целе Србије и "Срема.

Стругара је добијала сировине из Босне, Кнежевић није имао својих шума, али је имао „пријатеља“ у мнотим тадашњим министарствима. Тако је и државна шума постала предметом његове експлоатације. За време рата Немци и власник Кнежевић хтели су да раде предратним _ капацитетом. Но, радници нису хтели, а и партизани су били на домаку. Кнежевић је упорно настојао свим силама да се ради. Од такозване НДХ тражио је продужење уговора о експлоатацији шуме. разлику у новцу у износу од 800.000 динара. М стругара је најзад пуштена у погон, За четири године окупације прераБено је само 10.000 кубних ме-

тара обле грађе. Само — јер то је данас посао од свега два месеца.

_ Ослобођени народ поставио је Кнежевића на оптуженичку. клупу. Стругара је конфискована и дата правим власници-

же +

Чак је послао и.

· напоље), г " плац око стругаре се уређује,

и најтеже балване

ма — онима који раде у њој.

Радни колектив стругаре „М>.

киш“ променио је свој олнос према раду, Они који су пре рата слабо радили, за време окупације готово никако, од: једаред су запели свим снагама. Пошто уопште. није било сировина, приступило се о правци стругаре. Повезани су сви електрични водови који су били искидани, Ишло се У сремске шуме и од исечених храстова прављене су греде за монтажу нове жичаре. Обновљен је рудник у Јунковцима и — у томе је дошла сировина.

Маја 1946 године вешти спла-

Због тога што норме још нису уведене није било удар-

ника, али су 32 радника и рад- |

нице похваљени и награђени. До 1 маја биће уведене норме, У раду и дисциплини највише су се до сада истакла одељење обле грађе, гатерска сала и особље погона стругаре. ж

У стругари „Макиш“ израђује се сав грађевински и столарски материјал: греде, ла ске, штафле, летве, разноврсна амбалажа и разне бараке.

Дугачак је пут од дрвета до | греде или бараке Он почиње |

још у шумама Босне, где _се обарају „столетна“ дрвета. Брзим и хучним водама Дрине и тихом Савом довлаче се балвани везани у сплавове. Крај стругаре налази се мало пристаниште где се — раскивају сплавови. На вагонете, који се увлаче у реку, стављају се балвани и извлаче помоћу електромотора. Поред ове пруге за извлачење сировина постоји и друга за утовар у бродове готове грађе. Сада се убацује нова скретница ће се извлачење сировина повећати за 30 до 35%.

У дворишту стругаре с леве и десне стране избацују се греде, Само два радника, са специјалном направом, такозваним цепином, преврћу са необичном лакоћом греде, које су често тешке и до 2000 килограма.

Готова грађа транспортује се на градилишта .

вари довукли су прве греде. Суша је кочила пун размах. Дошао је други период новембарског такмичења. Ево резултата који је постигао радни колектив стругаре „Макиш“ само у овом делу такмичења: Децембар, јануар и фебруар — производња пребачена за 10% у односу на пред“ ратни капацитет. У марту 40%! Квалитет на предратном ни воу! Уштеђено 4—5% од пред-

виђеног плана. Даље: кров стругаре опргвљен, извртен по.

низ практичних оправки, дигнуте две зграде за зарубаче и у њој машине оспособљене, подигнута радионица за сандуке дуга 50 метара и машине оспособљене, подигну те зграде за шлеп-циркулар, приступило се изградњи радничких станова (који ће располагати са конфором), отворена

· пекара, отворена менза (у ко_ јој је монтиран радио апарат

са звучницима постављеним уређена амбуланта,

итд. ЕОко предузећа је и раднич"ко насеље. Постоји основна

школа, Двадесет четири омладинца похађају средњу шко-

_лу. Организовани су аналфа-

бетски течај, читалачке групе, зидне и усмене новине, уводе се стручни курсеви док се млаћи већ практично осиособља-

- веђу. р

Потом се балвани разне величине постављени на вагонете одвлаче у мале кућице са отвором и с једне и друге стране. У њима су смештене рубаче. То су тестере на електрични погон које за час изрежу дебела стабла. Одатле се, већ сортирана обла грађа по величини, одвлачи у стругару где се додељује на гатере вертикално постављене тестере које секу балване по дужини у даске, штафле или летве.

Тиме је процес производње грађевинског материјала завршен, Готова роба слаже се у шупи по класама или у штосове за сушење, одакле се камионима или колима транспортује даље, Један део иде у радионице где се прерађује У бараке или у разноврсну амбалажу, други се употребљава. на грађевинским радовима.

У суботу, 12 овог месеца у 6 часова поподне, одржаће се редован састанак дописника 220 октобра«. Састанак ће се одржати у просторијама библиотеке, Влајковићева 8, први спрат.

Позивају се сви дописници да овоме састанку ненизоставно присуствују, УРЕДНИШТВО

политичћо-ЕЋОН

чиме ||

а Ки У,

[25

јж,

СТОПА ДОБИТИ. — Бао што се сама добит у нашој општенародној привреди по су штини разликује од капитапистичке добити — профи. та —. тако се и стопа добити код нас разликује од капиталистичке стопе профита и по садржини и по начину одређивања.

1. — Стопа капиталистичке добнти — профит — зависи од односа масе вишка вредности и укупног капи. тала, — На пример; ако укупни капитал износи 20 милијарди, а капиталисти успеју да из радничке класе исцеде 5 милијарди вишка вредности; онда ће просечна стопа профита бити 250/0; ако успеју да исцеде 6 ми. пијарди, онда стопа профита износи 300/; ако успеју да исцеде 8 милијарди, онда је стопа профита 400/) итд. Еако је капиталистима циљ

" што већи профит, то никада не може доћи до тога да они, или ико у капитализмг" | постави максималне границе стопи добити.

2. — Еапиталистички проФит мора да буде толики да задовољи нако потребе капиталистове личне потрошње и других непроизводних изда. танка, тако и потребе акумулације, Значи, да капиталистички профит садржи два дела — један, фонд личне потрошње и разних других трошкова капиталистичке ипасе, м други, фонд капи. талистичке акумулације.

3. — Остварење капиталистичког профита зависи још и од могућности да се продукти, који садрже у себи вишак вредности, продају по цени која обезбеђује добит. Ано то не успе, онда може да се деси не само да про. парне добит (профит), него и сам капиталиста.

Из света овога видимо да су профит и стопа профита: прво, само форма под којом се крије суштина експлоатације рада од стране капнтала и друго, нешто што се не може плански и унапред одредити, него се остварује уствари тек после свршеног чина ин под притиском стихиске власти закона зредности.

Како је, међутим, добит на нашем општенародном привредном сектору — само мерило друштвене рентабилмости и само елеменат општенародне акумулације, онс има друкчију економску и друштвену садржину, не зависи од стихије него од предвиђене потребе и могућности општенародне акумулације, од планом предзвиђеног дела акумулације који ће се вршити у виду сопствене акумулације. Само одређивање стопе добити није препуштено стихији, него је решењем Владе ФНРЈ општа стопа добити одређена на 70/0.

ОПШТА СТОПА ДОБИТИ нема ничег сличног са просечном стопом профита. Она је општи проценат општенародне акумулације, који се препушта самоиницијативипредузећа и њихбвог руководства» проценат, који у виду годишње добити одбацује свака грана и свако предузеће просечног органског саста. ва. 70/; опште добити значи да на сваких ефективно уложених 100 динара у производњи, без обзира на то копико се пута они у једнојтодини обрну, долази годишње као добит 7 динара.

Различитост техничког и органског састава као и брзине обртања средстава појединих грана и предузећа показује се као отступање просечне стопе добити зе сваку лоједину грану од оп. ште стопе добити, и нао отступање индивидуалне сто“ ле од просечне.

ПРОСЕЧНА СТОПА ДОБИТИ — то је стопа добити која ваши за сваку поједину грану производње понаособ, а која се израчунава према општој стопи; узимајући у обзир просечну брзину обртања средстава у тој грани.

На пример, општа стопа добити је — као што је речено — 70/,;. Грана Х располаже са укупно 2 милијарде упошених средстава. Од тота је 1 милијарда у облику основних средстава, тј. зграда, машина итд. (Ради једноставности У рачунању претпоставићемо да се сва та средства обрну једанпут у 10 година). Друга мили. јарда налази се у виду обртних средстава: сировине, ра. зни материјали који се тро-

ше у производњи и фонд за исплату радниха. Узмимо да је у сировине и материјале уложена сума од 800 милио. на и да се она обрне два пута у години дана. У фонд за исплату радника нека буде уложена преостала сума од 200 милиона и нена се та вредност обрне 4 пута го. дишње. Колико би на име добити смело да се рачуна у тој грани на трошкове производњег Према општој стопи доби. ти од 70/%, та грана сме да постигне укупно 140 милиона добити годишње. Њени стварни годишњи трошкови ' производње износе: 1) утрошан основ. них средстава (1 милијарда која се обрне у 10 година) 2) утрошак разних материјалних средстава (део обртних с средстава ноји износи 800 мигнионсф а обрне се два пута годишње) 3) плате радницима (фонд од 200 милиона који се обрне четири пута у години дана) 800 мил,

Унупни трошкови производње 2500 мил.

Значи да обрт од 2 милијарде и 500 милиона треба · да да 140 милиона добити. Ано сада по најобичнијем „процентном рачуну“ рачу« намо уз колики проценат ћемо добити од 2,5 милијарде 140 милиона имаћемо: . __140.000.000 х 100 ___140 ој =—-2.500.000.000 25 7 00/ Значи да је просечна сто. па добити за ову грану 5,600/). Исти резултат добијамо ако укупни износ о= сновних и обртних средстава (2 милијарде) помножимо са општом стопом добити (7) и поделимо укупним износом годишње цене ко. штања (2,5 милијарде). Овако добијена просечна стопа добити претпоставља друштвено-просечне тро. шкове производње. Међутим, чињеница је да — као што. није органски састав разних грана производње једнак, исто тако није једнак ни састав појединих предузећа исте гране, да су према томе — трошкови производње сваког појединог предузећа друкчији, да ће, дакле; и стварна стопа добити појединог предузећа отступати на више или на ниже од просечне. Та стопа добити је Х.

100 мил,

1600 мил,

ИНДИВИДУАПНА СТОПАДОЂИТИ. Она показује колико је свако поједино предузеће испред или иза друштвено-просечне продуктивности. Она се израчунава унапред да би предузеће могло плансни да предвиди своју годишњу редовну добит, евентуаину планску екстрадобит, и да би, приликом билансирања, могло да установи и своју натпланску добит.

Индивидуална стопа добити зависи од тога колико и у ком правцу индивидуални трошкови производње отсту« пају од просечних трошкова. Ако су индивидуални трошкови једнаки са просеч. ним трошковима, индивиду-“ апна стопа добити се покла. ла са просечком. ко су индивидуални трошкови мањи од просечних, онда индивидуална стопа мора бити већа.

На пример ако су просечни трошкови 100, а индиви« дуални 90, и ако је просечна стопа 5,60, онда треба пронаћи ону стопу која ће сс 90 дати исто онолину апсолутну добит колику 5,60 даје са 100. Значи, треба 100 помножити са 5,60 и поделити производ са 90. У нашем спучају би било 6,220/). _

Кино су ниндивидусални трошнови већи од просечних, али још омогућавају добит, онда ће индивидуална стопа добити бити мања од про. сечне. На пример ако инди“ видуални трошкови произведње место 100, износе 102, тада ће индивидуална стопа бити равна оном про« центу с којим ће 102, дати · | износ који претставља разлику између нндивидуалне цене коштања и просечне цене

" коштањс, увећане за просечну добит. У овом 1 шем случају то ће ти 105,60 — 102 == 360; 3,60 Х 100 == 360; 360:102 = 3,530/0,

о -———–——— =

СТРАНА 3