20. октобар

Му Ри

ЈЕ =

: А-тиу

Пил Му" с

Њ Пало

Теразија _ учествовао

_бровољних _· радника. ствовале екипе разних масовних организација,

Радови на Теразијама, што "се тиче добровољне радне снаге, ушли су У завршну фазу. Број до сада пријављених учесника на добровољним радовима је прешао потребу и могућ-

45 ност ангажовања на терену.

= Правилном расподелом радних

група много се добило у времену, а и у самом ефекту ра-

"да.

На уређењу Теразија узело м је учешћа 5475 добровољних радника, који су за шест дана ЈЕ дали 15.823 радна часа. Највећи број добровољних радника ___ дале су омладинске организа; ције, На радовима је учество___вало 83.287 омладинаца и омла~ динки, који су у току прошле | недеље дали око 9.000 радних ___ часова, Међу омладинским и| стакле су се студентске радне |7- бригаде, које су радиле редовХ но од 6 до 9 часова. Оне су по| стигле најбољи ефекат у раду, - а одликовале су се организованошћу, дисциплином и праа вилном расподелом радних груи па. , .

би Таи

које су радиле и пре и после подне, на преуређењу Теразија радили су и чланови синдикалних подружница појединих

не радовима на преуређењу

је, сем плаћених, велики број доСвако- дневно су на радилишту уче

| Поред омладинских бригада,

На радове је дато преко 20.000 добровољних часова

громан број добровољних

радника

__ помаљлао је у радовима на преуређењу Теразија

22526

радови н

Хо

Бетонски

предузећа и установа. Највећи број учесника дала су градска

трговачка _ предузећа, – затим синдикалне подружнице особља Студентског дома, Сту-

дентске мензе, Опште државне болнице, Министарства индустрије Народне републике Србије, Контролне комисије, синдикалне подружнице „Балкана“, „Јадрана“ и „Москве“. На радовима су такође учествовали чланови фронтовских рад-

а коловозу.и асфалтирање плочника на

них јединица и велики број грађана Првог рејона,

На радовима су се нарочито истакли металски радници из Јулиске Крајине, који су запослени по, београдским предузећима. Њихово учешће у раду је много користило, а сем тога, оно је имало и манифестациони карактер, јер су металски радници за време рада певали револуционарне песме на италијанском језику.

Теразијама брзо напредују

Инвалиди са курса из Земуна и инвалиди из Централног дома Југословенске армије су са много успеха узели учешће У радовима.

Радови за које се могла употребити неквалификована снага, захваљујући свесрдном 38: лагању свих учесника, углавном су завршени, На преуређењу Теразија учествовало је укупно 6.795 лобровољних радника, и дато је 20.363 радна часа, ,

Блокови од шљаке замениће циглу при изградњи станоз

Дневна производња блокова замењује 28.000 комада циг“

3 сам десни бок електрич-

не централе, крај Дунава, налази се радионица за изралу блокова од шљаке који треба да замене циглу при изградњи станова, То је радиноница „Комграпа“.

Електрична централа троши велике количине угља Кад тај угаљ сагори ствара се шљака. Стотине вагона шљаке, коју сваколневно — избацује електрична централа, лежале су неискоришћене, Врло мале количине су се употребљавале за посипање путева,

Плава,

Овогодишња грађевинска сезона захтева огромне количи не грађевинског материјала, а највише цигле, Капацитет но ших циглана није У стању ла

· задовољи потребе Зато се по-

тражило решење на другој страни. Тражио се неки помоћни материјал, који би могао у извесној мери да замени циглу. МИ тај помоћни материјал је нађен у шљаци. У заводу за испитивање грађевинског материјала вршена су испитивања, која су показала да су

блокови, израђени од шљаке, врло,повољни и да могу ла мене циглу. Испитивања су с вршила механичким ни хем ским путем,

По налогу Грађевинско: дељења ИНО-а, Градско предузеће „Комграп“ створило је на Дунаву читаву малу индустрију за прерађивање шљаке у блокове за зидањс – Процес добијања блокова од шљаке је врло једноставан. Пут од шљаке до блокова није дуг, није компликован.

ЕН СТОВАРИШТА ГРАДСКОГ ПРЕДУЗЕЋА „ОГРЕВ“ ПРЕПУНА СУ ДРДА И УГЉА

+ етко ко већ сада припрема а | за идућу зиму огрев, А на огрев не треба мислити када већ зима наступи, што је код нас обичај. Потребно је још сада се постарати и обезбедити оно што је неопходно.

Дрва и угља има у довољним количинама. Градско предузеће за огрев има на својим "стовариштима око 2.500 вагота угља и око 30.000 метара дрва. Стоваришка су претрпф на и тешко је увести нову ро"бу док се стара не распрода.

Зато је сал најважнији проблем, који се поставља пред

Градско _ предузеће – „Огрев“, "дистрибуција расположивог 0“ грезног: материјала, Грађани

могу већ сада да купе лигнита У неограниченој количини. гнит је у слободној прода_ји, Следовање дрва до краја месепа јуна ове године издато

Да би се преко Градске штедионице лакше добио кредит, најбоље је да синдикалне подружнице предузећа ступе у везу са Градском штедионицом. Свака синдикална подружница нека задужи по једног човека Који ће направити списак оних који хоће да се послуже кредитом за набавку 0грева, На основу тог списка У Градској штедионици би се добили кредитни бонови са којима би се подизало следовање огрева.

Требало би да синдикалне подружнице у што скоријем времену направе те спискове. Међутим, и сами наши грађа ни не журе много са куповином огрева. Свако се теши да је зима далеко, да има још вре-

. мена; али много је боље купи-

ти тај огрев сад, кад по дрварама нема редова, кад има превозних средстава. Када почне увоз воћа, поврћа и разних других намирница, кад сви возови из унутрашњости буду препуни том робом, разумљиво је да ће дрва морати чекати на увоз Зато је најбоље обезбе-

Сада је најпогодније време за снабдевање огревом за идућу зиму

дити се огревом сада, када га има у довољној количини и када се могу лако наћи превозна средства.

Куповином огрева у што скоријем времену грађани би помогли и Градско предузеће „Огрев“. Стоваришта предузећа би се растеретила и самим тим би се смањили зависни трошкови око смештаја робе,

По стовариштима угља, осим лигнита за грађанство, има н неколико стотина вагона мрког и каменог угља за индустрију. Међутим, тај угаљ лежи данима и месецима на стовариштима. Уместо да се роба одмах са станице вози у предузећа којима је потребна, она прво лежи на станици, затим се вози у дрвару, тамо се смешта, па тек онда одвози у фабрику и предузећа. Руководиоци индустриских и занатских предузећа треба да ступе у везу са Градским предузећем. „Огрев“, да би одмах по приспећу робе били обавештени, и да би је одмах могли возити У предузеће Тиме би се трошкови смањили и не би било никаквог застоја у послу

"а електричне централе шља-

се довози вагонетима, Пет злих вагонета, повезаних јејан за други, вуче коњ. Кад ватонети стигну на одређено место, испразне се н враћају натраг по нову шљаку. Истоварена шљака се дроби дробилицом и сеје. Издробљена и просејана шљака се помеша и даноси пред машину. Маши-

на је комбинована од меша лице ин пресе. У кофу — крај машине сипа се шљака, мало

цемента и песка, па се све то сипа у мешалицу, измеша се и онда та измешана маса иде на пресу, одакле излазе готови блокови. Ти се блокови товаре на вагонете и односе У сушару. У сушари стоје од 6 ло 24 часа, што зависи од времена. Затим недељу дана стоје напољу, а онда могу да се лиферују за употребу.

У нашој земљи су се до сада мало правили блокови од шљаке. Данас на радилишту „Комграпа“ у радноници за израду блокова,. ради само један човек који се и раније бавио прављењем блокова од шљаке. То је Лајош Нај, стари мајстор, који је дошао у Београд да обучи неколико радника за овај посао.

— Радим у Панчеву у фабри. ци бетонске индустрије. Ми смо нашу фабрику сазидали од шљаке — блокова. Већ девет Година има како је саграђена. А то је зграда у којој се налазе тешке машине.

Лајош Нај говори о ономе што је видео, што је сам радио. Он је на свом раду стекао искуство и сад то искуство преноси на млађе раднике.

Радионица још не ради пуним капацитетом Људи су још неуки, обучавају се. Сем

· тота, машине нису тако савр-

шене.

— Те машине су сами радници направили, од неких старих. Сваки дан мора нешто да се поправи, дода — каже ру-

· ководилац радова,

Капацитет радионице је 2000 блокова дневно. Сваки блок замењује 14 цигала. То значи да 2000 блокова замењује 28,0 цигала. ' |.

Израђени блокови се одмах лиферују на радилишта којима су потребни, Блокови ће се употребљавати за зидање свих грађевинских конструкција које нису носеће, Само ће се носећи делови градити од цига. ла. Блокови су шупљи и од: лични су топлотни изолатори

Овогодишња грађевинска сезона ће моћи да се развија без застоја, јер ће _ радионица „Комграпа“ производити сваКодневно довољне количине блокова од шљаке, који ће савршено, заменити. пиглу.

је још

тедионице су одавно У

шле у живот совјетских људи и заузеле у њему видно место, Народ користи могућност да у штедионицама држи) своја слободна новчана сред“ ства, која му уз то дсносе у тврђени интерес. Совјетска влада јемчи за неприкосновеност улога. Независно од тога колико се времена улог налази У штедионици, улагач може да њиме располаже по своме на хођењу — да га подигне у целокупном износу пили делимично, Закон чува тајну улога на штедњу, Из улога не могу да буду измирене никакве улагачеве обавезе. Улози и приходи од њих ослобођени су пореза.

На релативно малој терито» рији Грузинске ССР има пре“ ко 500 штедионица, Оне раде при установама, предузећима, поштама, у колхозима и подељене су у штедионице првог и другог разрела, Штедионице првог разреда имају своје просторије, док се штедионице другог разреда отварају у просторијама ове или оне установе, односно предузећа. Постои такозване агентске штедионице. То су мале штедлионице у којима обично раде два службеника — агента, У току два часа дневно они врше примање и исплату улога у самом предузећу или уста нови у којој раде улагачи,

Становништво радо и у ве ликом обиму користи услуге штедионице. О томе довољно убедљиво сведоче следеће цифре: на дан 1 јануара 1927 године штедионице Грузинске ССР имале су преко 20.000 улагача и остатак њихових улога износио је тада 1,593.000 рубаља, а на дан 1 јануара 1947 гтолине преко 85.000 улагача имало је у грузинским штедио“ ницама улоге у укупном износу од преко 159,000.000 рубаља.

Совјетске штедионице пружају улагачима најповољниј“ услове, Улагач им право ла повери повлачење свога уло= га другим лицима, може ла га завешта наследницима, ма којем лицу или установи.

Постоји неколико облика у“ лога: улози који нису везани ни за какав рок н које улетами могу увек да подигну у пуном износу, затим улози на одређен рок и такозвани условни улози. Први облик улога је најрасг “острањенији. Он доноси улагачу 3 од сто годишњег интересе Улози на рок улажу се у штедионицу најмање па шест месеци и доносе 5 од сто интереса, Кад улагач, на пример, улаже 1000 рубаља и ставља услов да се целокупна су: ма изда његовом сину чим буде постао пунолетан или по завршетку школовања — то је услован улог.

Штедионице примају и улоге на текући рачун. Такви улози доносе 3 од сто интереса. Приход од штедње улагачи примају било у виду интереса, било у облику згодитака по такозваним лутриским улозима, Начин руковања тим видом улота ни по чему се не разликује од обичног, али износ лутриског улога не може да буде по.једном рачуну већи од 10.000 рубаља. Двапут годи-

шње, у пролеће и у јесен, врши се извлачење згодитака луз триских улога. У том извлаче“ њу учествују сви постојећи ра. чуни улагача. Сваки пут извлаг чи се група од 25 згодитака на сваку хиљаду штедних рачуна по лутриским – улозима, Један згодитак износи 200 од сто улога, два згодитка — по 100 од сто и 22 згодитка — по 50 од сто средњег остатка улога, који се у току полугођа налазио на добитниковом ра« чуну. За проверавање извлачења згодитака образује се специјална комисија састављена од претставника _ друштвених организација и улагача. Састав те комисије одобрава Министарски савет републике. Извлачење згодитака обавља се јавно, у присуству широких маса, а листе згодитака објављују се у штампи.

Штеднонице примају улоге који нису везави роком како на име одређених лица, тако и на доносиоца. По улозима на доносиоца презиме улагача обч стаје непознато. Тим улогом може“ да располаже свако ме це које има књижицу и специјалну контролну листу уз њу,

У великим. градовима репу блике штедионице исплаћују, по налогу својих улагача н из њихових _ средстава, – закупну цену за стан, као н рачуне за телефон, плин, електричну

струју итд. Та плаћања врше |

се без уплате готовог новца и стога се зову безготовинска. Штедионице не наплаћују од улагача те услуге,

У Совјетском Савезу широко је распрострањен систем акре“ дитива. Одлазећи на пут и не желећи да собом носи веће износе готовог новца, совјетски грађанин улаже новац у нај ближу штедионицу и добија акредитив на основу кога мо“ же у сваком месту СССР, у коме постоји штедионица, увек да прими цео уложени изнас, Поред службе улога, штедионице обављају велики рад на реализацији лржавних зајмова, а врше и службу памењену широким масама власника обвезнипа тих зајмова. По др“ живним зајмовима, увек У да. нима које је влада утврдила обавља се извлачење згодитака, Меплату зголитака врше штедионице. При свим великим установама, предузећима, кол“ хозима и совхозима, у свакој штелионици постоје олељци за лавање обавештења, који проверавају обвезнице, а поред тога штелионице имају и свсје бирое за проверавање зго“

дитака по зајмовима. Сваки власник обвезница може да добије специјалне табеле У

које уноси бројеве својих 06везница. Он предаје попуње“ ну табелу бироу који одмах после извлачења обавештава сваког добитника.

У Грузинској ССР исплаћено је 1945 године добитака У износу – 71,200.000 рубаља, а 1946 — у износу 75,750.000 рубаља. Исплата добитака, као и улога, врши се на први кли“ јентов захтев.

Константин СОХАДЗЕ,

заменик министра финансија · Грузинске ССР |.

Пуштено је 9 продоју 15 свеско „ПОЛИТИЧКЕ БИБЛИТЕКЕ“

О ишистичким оргонизгцијома и расној дискриминецији у Сједињеним Америчким Државама

СА СААДРННАЈЕМ:

Б. Вронсни ј О фашистичким орга-

низацијама у Америци

_Б. Вронски

Белешне о расној диснриминацији Дени свесци

Поруџбине слати

је 6 динора

на поштански фах број 53 Беогрод

П маја излази из штампе шеснаеста свесна „Политичке библиотене“

В. Бушевич

БОРБА ИНДИЈЕ ЗА НЕЗАВИСНОСТ