20. октобар
БРОЈ 136 ГОД, 17
Сл, јула 1947 године про-
слављамо шесту годишњицу дана када је отпочела оружана борба српског народа против окупатора и свега што је њему служило. Зато што је читава _ прошлост нашег народа проткана борбама за национални опстанак, за независност и слободу, упркос велике снаге многих завојевача и упркос низа привремених пораза и отступања које у својој историји бележи — српски народ није схватио априлски слом старе Југославије као коначну победу непријатеља. као трајно поробљавање. Дубока мржња према завојевачу, а посаб. не према немачком фашистичком завојевачу, кроз историју негована и оправдана љубав и вера у братску Русџју, а нарочито у совјетски поредак и пре свега силна љубав према својој земљи и слободи, тежња за националном независношћу учинили су да је брзо покренут талас оружане борбе по читавој земљи, који се претворио У дугу, жилаву и победоносну оружану борбу за ослобођење, у заједничку борбу свих народа Југославије. Из такве борбе, вођене против фашистичког окупатора и домаћих издајника, који су били у исто вргме носиоци свега тешког, трулог и омрзнутог из старе Југославије, никла је Народна Република Југославија, братска заједница југословенских народа. Нова власт, власт народа, потпуно решено национално питање и прелаз основних _ средстава за производњу У руке народне државе, што значи самог народа, омогућавају дубоке и корените промене које се врше данас у нашој земљи, омогућавају процват наше нове развитак у правцу социјализма Петогодишњи планови привредног развитка које су изгласале Народна скупштина ФНРЈ и Народна скупштина Народне Републике Србије јесу дело велике борбе отпочете 7 јула 1941 године.
За две године рада у ослобођеној земљи, напорима трудбеника наше Републике извршени су крупни задаци обнове и омогућен прелаз на планску изградњу наше земље. — Републикански план, израђен у оквиру општег државног плана привредног развитка, а усвојен пре неколико дана у На-
државе, ·
| и ИУ - Ја А] ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
СЕАМИ ]Ј
родној скупштини Народне Републике Србије, поставља пред српски народ крупне задатке, чије остварење захтева борбу, по обиму и значају равну оружаној борби. Остварење нашег Петогодишњег плана обезбеђује у рату изборену националну _ независност, обезбеђује развитак тековина за
КАЈ [9
СМРТ ФАШИЗМУ — 2 та СЛОБОДА НАРОДУ! (7 ( а #27
БЕОГРАД, 4 ЈУЛ 1947
Народни херој Ратко Митровић“ говори на збору у Чачку 1941
које су пали многи синови и кћери Србије, учвршћује и продубљује јединство свих наших народа, јер даје материјалну основу и подлогу таквом јединству. Изграћивањем многих фабрика по читавој земљи, електричних централа и далековода, изградња великог канала у Војводини, који ће о-
сигурати да житница Југославије знатно повиси садашње доприносе, механизација наше | пољопривреде, подизање нових научних и културних установа, изградња низа грађевинских објеката допринеће јединственом економском развитку Југославије, обезбеђењу економске независности, _ликвида-
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 п 20-443
2:
У
- цији привредне и техничке зао-
сталости — обезбеђује бољи живот трудбеницима, који љубав за своју земљу показују и са пушком у руци и кроз херојске радне подвиге.
Као што је у општенародној оружаној борби Београд имао нарочиту улогу, тако је има и да-
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
а -=—==————————————————
нас, Београђанима су се неизбрисиво урезале у сећање смеле акције још из првих дана окупације, јуначки потхвати београдске омладине, ликови многих стрељаних, вешаних, у борби погинулих синова и кћери. Из Београда се у току читаве окупације руководило оружаном борбом Србије. Београд је чувао друга Тита и Врховни штаб у првим данима масовних стрељања и хапшења. У њему су скриване илегалне штампарије, штампане брошуре и леци који су позивали у борбу. — Београд чува своје традиције и развија их данас, када је престоница Федеративне Народне Републике Југославије. У Петогодишњем прану развитка народне привреде Србије пише: „Да би Београд одговорио _ свим потребама престонице ФНРЈ, као политичког, привредног и административног центра извршити опсежне радове на његовој реконструкцији и изградњи". — Широко преуређење Београда и његова смела реконструкција, подређивање његове структуре и привреде интересима и задовољавању _ материјалних и културних потреба трудбеника, подизање животног стандарда становништва Београда, јесу задаци који стоје пред Народним одбором Београда и пред његовим грађанима.
7 јул као дан почетка народног устанка, _ осећамо дубоку везу која постоји између историских потхвата започетих тих дана 1941 године и борбе кроз коју се остварује наша прва петолетка.
Прослављајући
За оружану борбу извршена је широка мобилизација свих Срба који су истински волели своју земљу, који су видели да се заједно са осталим народима Југославије може једино и Србија очувати од уништења и истребљења. Данас, кад имамо изборену независност и слободу, кад имамо нову Југославију и Народну Републику Србију, њени синови настављају борбу имајући и данас пред очима као пример и путоказ братски Совјетски Савез.
Српски народ дочекује 7 јул 1947 прилазећи остварењу свог Петогодишњег плана и под руководством друга Тита иде у нове
победе. Загорка ЈОВАНОВИЋ
Почетак народноослободилачког рата у Србији
„Преглед народноослободилачке борбе у Србији“)
прилски слом није демора-
лисао наше народе. Као што су порази 1813 године, 1876 и 1915 године били привремени, после којих су предузимана нова наступања, тако су народне масе и у април“ ском слому 1941 године виделе само привремени пораз. Управо, то није ни био пораз народа, већ слом армије и државе, на чијем се челу налазила противнародна и издајничка клика, на челу са монархијом, Догађаји од 925 марта 1941 године и априлски дани показали су сву трулост старе Југославије, сву гнусну издају њеног дотадашњег политичког и војног руководства. Али се тих дана, исто тако, испољило и јунаштво и спремност наших народа за борбу.
Згазивши нашу независност и поробљавајући нашу земљу окупатори су предузели уништавање наших народа помоћу политике завађања и раздора: Бесомучна пљачка и ис. требљивање наших народа, бес и осветничка мржња због наанег држања, то су били први дани окупаторске владавине.
Комунистичка партија Југо“ славије позвала је народ на отпор, завршавајући последње припреме за борбу, организоване од стране Војне комисије која је била формирана још у јесен 1940 године, Проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 1 маја 1941 године позивао је „у борбу против окупатора и њихових слугу у земљи, против распиривања националне
(Из књиге:
мржње, а за братство народа Југославије...“ Обраћајући се омладини, проглас наглашава следеће: „Комунистичка партија те позива да будеш у првим редовима народне борбе против империјалистичких завојевача...“ Војна комисија Комунистичке. партије Југославије образована је у јесен 1940 године, да би радом у војсци појачала способност за отпор: дизањем морала, борбом против „пете колоне“, а у случају капитулације да би предузела руко. водство, Првих дана окупације она је реорганизована и претворена у Главни штаб партизанских одреда Југославије, и касније у Врховни штаб.
Доношење историске одлуке о устанку
Нападом Немачке на Совјетски Савез створен је повољан тренутак за отпочињање борбе, јер се нагло изменио политички и војнички положај у свету.
Непријатељ је одмах покушао да ову чињеницу искористи против Народноослободидачког покрета, сипајући лажи и клевете против наше борбе, против оправданости нашег отпора. Насупрот свим тим лажима, ми нарочито подвлачимо, да би без Црвене армије сваки наш покушај борбе био безуспешан. Да није било Црвене армије, која је својом херојском борбом везивала огромне снаге немачке војске, зар би ми могли да отпочнемо борбу, а камоли да данас имамо своју независност и своју слободну демократску
државу, Федеративну Народну Републику Југославију.“
Борба Црвене армије омогу. ћила нам је дизање устанка, јер је вера нашег народа У снагу и моћ Црвене армије, У братску словенску Русију, би ла безгранична, Борба Црвене армије била је највећа гаранпија да у нашој народноослободилачкој борби нећемо бити сами, да наша борба неће бити узалудна. Заједничка борба два наша братска народа била је најбоља гаранција да ће се заједнички подухват завршити пуном и правом победом. На сам дан напада Немачке на СССР — 22 јуна 1941 године — Централни комитет Комунистичке партије Југославије издао је проглас у коме
теља.
уништи.
Српски народ био је тај, његови најбољи си- | нови били су ти који су показали примјере осталим народима Југославије како треба да се боре против заједничког непријатеља. И ова броба, и овај устанак српског народа имао је одјека у свим покрајинама наше земље, код свих народа који сачињавају Југославију. Устанак из Србије одјекнуо је широм наше Југославије и почела је борба у читавој Југославији против заједничког неприја-
У томе је хисториски значај устанка Србије, што је она прва дигле не само свој глас, него и пушку против онога који је хтио да је пороби и
је позвао народе Југославије у оружану борбу и дао одређене задатке.
Одмах после тога, 23 јуна, одржан је састанак Покрајин. ског комитета КПЈ за Србију, на коме су израђени конкретни задаци и извршен распоред чланова Покрајинског комитета по разним крајевима Србије за акцију.
Чланови Комитета одмах одлазе на терен да организују устанак. Широм целе земље врше се убрзане припреме да се у најповољнијем тренутку отпочне са борбом“
Као што се пре тога народ био одазвао позиву Комунистичке партије и склањао оружје, тако се и сада одазвао позиву за борбу и износио оружј!е иг скровишта,
_ ТИТО, 7- УП-1945 г.
У оваквим околностима састао се 4 јула 1941 године Централни комитет Комунистичке партије Југославије, Састанком је руководио друг Тито, који је изложио ситуацију и предложио да се одмах при-
· ступи организовању партизан.
ских одреда и да се одмах отпочну оружане акције. Предлог је био у целости прихваћен и донета је историска одлука о оружаном устанку против окупатора, |
По овој одлуци одређени су одмах и делегати Централног комитета за сваку земљу — са најширим овлашћењима за рад. Одлучено је да за Црну Гору одмах отпутује Милован Ђилас-Ђидо, за Босну и Херцеговину Светозар ВукмановићТемпо, за Србију Сретен Жу-“ јовић-Црни, за Хрватску Владо Поповић, који је присту“ пио организовању партизанских одреда у Хрватској са Радом Кончаром. Едвард Кар. дељ се тада налазио у Словенији и њему је одмах упућена порука да хитно организује партизанске одреде у Сло. венији и да одмах дође у Београд“ Друг Тито, Александар Ранковић-Марко, Иван Милутиновић и Иво-Лола Рибар остали су у Београду, одакле су у прво време руководили бор“ бом у читавој земљи.
Овлашћеним делегатима дата су одмах и детаљна упутства у погледу организовања партизанских одреда,
Образовање првих парти-
занских одреда
Партизанске одреде било је потребно образовати углавном
род да се диже у борбу продуж саобраћајних линија. У прво време ови одреди су имали да буду мали, лако покретни и, према томе, ' способни да се брзо и лако пребацују с места на место и на ве. ћим растојањима, Први партизански одреди имали су као главни задатак кидање. саобраћајних веза, разарање мостова и тунела, уништавање непријатељских возова и сл, а такође и нападе на индустри. ска постројења која су служила окупатору.
Рад Војне комисије Централвог комитета КПЈ показао је овде своје резултате. Повезивање родољуба напредних сна. га било је већ извршено, а у сваком већем месту имала је комисија свога повереника, који је имао дужност организатора и задатак да спроводи све мере и наређења Војне комисије. У Београду су одреди били формирани по рејонима и десетинама,
Захваљујући овој већ постојећој организацији, могла је брзо и енергично да се спроведе одлука о дизању устанка против окупатора,
Као званичан дан за почетак оружане борбе сматра се 7 јули, дан када је планула пр“ ва пушка у Подринском округу, у Белој Цркви. Тога дана Рађевска партизанска чета, на челу са Жиком ЈовановићемШпанцем, новинаром из Ваљева, дошла је на народни скуп у Белу Цркву код Крупња, Ту су одржали велики збор, на коме су позвали на-
(Наставак на другој страни) |
МЕ