20. октобар
|
.
: _ (Наставак са прве стране)
тив окупатора и његових слу“ гу. Ту су планули први уста= нички хици, које је испалио Жика Јовановић-Шпанац. Тога истог дана када је планула прва устаничка пушка У Белој Цркви, на Космају се формирао Космајски партизански одред, у Шумадији 1и П "шумадиски партизански одред, а у Зајечарском округу фор“ мирао се Зајечарски партизан-, | ски одред. Тих дана, у разним крајевима Србије, отпочеле су акције против окупатора и њи. хових слугу, тих дана широм целе земље ницали су партизански одреди, а нови борци одлазили у редове партизана, у борбу за слободу свог народа, Позив Комунистичке партије на дизање општенародног устанка
Централни комитет Комуни" стичке партије Југославије упутио је 12 јула народима Југославије позив на устанак.
У овоме позиву се каже: • »Наша земља поробљена је и о-
пљачкана од истих злочинаца који се дрзнуше да дигну своје окрвављене канџе на Совјетски Савез, Ви . сте били побеђени у рату, али нисте покорени, Славне традиције борби за правду м слободу наших дедова не смеју бити заборављене, Сада је вре. ме да покажете да сте достојни потомци својих славних предака, Сада је време, сада је куцнуо час да се дигнете сви као један у бој против Фкупатора и њихових домаћих слугу, крвника нашег народа, Не презајте ни пред каквим терором непријатеља. На терор одговарајте масовним уда ром по најосетљивијим тачкама фашистичких окупаторских бандита, Уништавајте све што користи фаши. стичким освајачима, Не дозволимо да паше железнице _ превозе _ ратни материјал и друга средства која служе фашистичким хордама у њиховој борби против Совјетског Савеза, Створимо од наше земље опседнуту тврђаву за фашистичке освајаче.«
Обраћајући се српском наро_ ду, проглас Централног комитета каже:
»Срби! Ваши најбољи синови већ се боре по брдима против фашистичких угњетача. Но то није довољно, читав српски народ мора да помаже те борце и њихову борбу, Сви они који могу и који су способни нека ступају у партизанске одреде,
Фашистички окупатори осећају тај снажан отпор српског народа и зато настоје да по сваку цену створе од домаћих изрода своје оружје, своју потпору. Они су ту потпору нашли у презреном издајици Љотићу, у тако. званим комесарима на челу са крв"ником "Аћимовићем, они су ту потпору нашли у шачици полициских паса, као што су Драги Јовановић, Вујковић, Бећаревић, Космајац и други. Ти изроди српства хватају по улицама и кућама комунисте и друге народне борце који се боре за своју слободу в предају их у руке фашистичких освајача који поробише и опљачкаше твоју земљу, Они стрељају у масама све твоје синове,
. Српски народе, шта су заслужили ти изродир Заслужили су не само твој презир, него и срамну смрт из дајица која их мора пре или касније стићи. Срби, онемогућите те — изроде да спроводе у дело наредбе својих окупаторских фашистичких господара, Сав српски народ мора дати најжешћи отпор тим слугама освајача.<
Централни комитет је позвао хрватски народ да одмах устане против окупатора џи издајника Павелића и усташа, као што су позвани и сви народи Југославије да устану за своју слободу.
Одмах затим издао је и Покрајински комитет за Србију проглас, који се завршава речима: „Напред, у ослободилачку борбу против окупатора и њихових слугу — за слободу, за част, за националну независност!“ За кратко време, у низу борби, уништене! су све жандармериске станице, а жандарми сатерани у градове, Жандармериске претстраже — извидничке патроле окупатора биле су размештене и по сели. ма и зато је било неопходно потребно да се оне разбију и тиме _ окупатору — онемогући контрола. и пљачка наше земље:- Поред уништавања жандармериских станица, уништаван је и цео апарат старе Ју. гославије који се ставио у службу окупатору: општинске у-
праве, финансиске контроле, пореске управе, среска начелства итд.
Први најважнији задатак био је како уништење окупатора, његове живе силе (заседе на друмовима и напади на гарнизоне), тако и свих материјалних средстава која би могла да му послуже: саобраћај, телефонске и телеграфске везе, индустриска и војна постројења, Београд у борби
У Београду се најраније почело са акцијама, у којима се нарочито истицала омладина. Омладина је својим акцијама не само збунила окупатора и све његове слуге, већ је још више подигла морал и борбеност народа и много допринела развијању устанка не само.
" била
у Србији, већ и у читавој Југославији, Смелост и јунаштво београд. ске омладине били су пример свим родољубима како се треба борити за слободу своје земље. Цео наш народ и данас памти и дуго ће му бити у сећању оне прве акције у Београду, када је иза сваког угла претила смрт окупатору и његовим слугама. Горели су камиони, буктали су свежњеви издајничке штампе, сечени су телефонски каблови, бушене гуме на аутомобилима, сечене бандере, исписиване бор-
бене пароле. Окупатор се осе-
ћао као опседнут. Паљење гараже у Гробљанској улици, дизање у ваздух слагалишта муниције на Ташмајдану, пожар у Ауто-команди, ослобођење из болнице друга Александра „Ранковића, биле су нарочито успеле акције у Београду. Окупатор је, уз помоћ слугу, уложио све снаге да Београд очисти од родољуба осветника. Али, упркос претњи, стрељања, вешања, хапшења, Београд је давао отпор, Београд се борио, као што је и увек, у сзима борбама које су водили наши народи, Београд предњачио,
У историји наших народа Београд је увек имао важну улогу. Вековима су се о Београд отимали разни завојевачи; тврђаве Београда заливане су крвљу Византинаца и Мађара, Аустријанаца и Бугара, Немаца и Турака. Мењали су се много пута различити го. сподари. Палили су 1813 године Турци Београд, бомбардовали су га 6 априла 1941 године Хитлерови „штука“-бомбардери; убијани су родољуби за време турске владавине, исто тако као што су у главњачи управе града убијани борци за народну слободу; 1814 године набијен је на колац Ђакон Авакум у београдском граду; 17 августа 1941 године петорица родољуба обешени су на Теразијама. Али све то није могло од Београда да направи покорени и робовски град.
За све време окупације комунисти и остали антифашисти Београда неуморно су радили. Стотине и стотине бораца послао је Београд у партизанске одреде Београдски борци, нарочито радници, уносили СУ ДУХ дисциплине И борбености у партизанске од-
реде, постајући брзо руководиоци и били пример свим борцима.
Нарочито треба подвући., улогу Београда у народном устанку. М то не само зато што је Београд први отпочео са акцијама, него и зато што је у њему организован устанак поробљене Југославије. Ту је било седиште руководства оружаног устанка. Београд је чувао друга Тита. Ту су скриване илегалне штампарије, За цело време окупације у Београду је било седиште Глав. ног народноослободилачког одбора и Покрајинског комитета КПЈ за Србију, Ж њему су штампани леци, књиге, брошуре и друго.
Напоредо са првим акцијама у Београду, развијале су се и акције у свим крајевима. За кратко време цела Србија је преплављена партизанским одредима.
Мома МАРКОВИЋ
тиче е ан ете
Заробљени
Место у Белој Цркви где је планула прва устаничка пушка
3
4 ЈУЛ 1947
2
Из дневника Драгојла Дудића
Драгојло Дудић, сељак,
војник са солунског
фронта, дугогодишњи
борац радничког покрета, био је руководилац у устанку против фашистичких окупатора у Србији 1941 године.
Драгојло Дудић,
према директивама Комунистичке партије Југосла-
вије, заједно са својим друговима из Ваљевског округа, створио је Ко-
лубарску чету и постао
ки одбор Србије, Дудић је
нуо је у Првој офанзиви, негде на Златибору,
први њен комесар,
Ваљевског одреда, а када је у Ужицу формиран постао претседник НОО за Србију, Поги-
заменик команданта Народноослободилач.
затим
од немачких тенкова.
Дневник Драгојла Дудића претставља значајан докуменат о устанку
1941 ке борбе.
године у Србији и значајан прилог историји народноослободилачИз овога дневника »20 октобар« преноси два мања одломка.
Акција на лајковачку станицу
Млин, на путу за Боговађу, 14 августа 1941 (шта се ка Колубари, газили смо њене отоке. Пријатно нас је голицао мирис великих кукурузних поља, помешан са ноћним влажним ваздухом ове долине, Прелази. ли смо једну брану чија ширина никако није могла бити шира од двадесет сантиметара. Полако смо прелазили преко ње и пазили на сваки покрет. Били смо изнад воденице У близини нашег циља. Одморујли се и попушили по цигарету, држећи је заогрнуту шаком, из опрезности према непријатељу. Командир је с командантом извршио поделу чете за напад. Чича је с Фићом и с једним партизаном с пушком добио задатак да поседне пошту, кад за то наступи повољна ситуација. Кренули смо и тек!што су последњи стигли у непосредну близину циља, одјекнули су први пуцњи. Борба је почела; борба озбиљна и тешка. Одмах су стигли први рањеници, њих тројица, сви лакше рањени, То су били нови борци, који, изгледа, нису имали искуства у борби и нису се чували. Наша група једина није отишла на свој циљ; поред нас је био и командант одреда. Ситуација је била нејасна. Бомбе још не дејствују, а то је за нас значило да се наши партизани нису могли примаћи циљу и да још нису загосподарили железничком стани-о цом нити ложионицом. У пројекту је било да се загосподари сем ових двеју важних тачака још и жандармериском станицом ради лакшег извршења задатка, да би се направио дар-мар и да се ложио“ ница са централом онеспособи за једно дуже време у раду.
Ми омо тамо очекивали. #звесне експлозије које би ство. риле једно панично расположење у самом месту. Ток борбе, међутим, није испунио наша очекивања, Друг Стева се повукао са својим водом у намери да потражи згоднију тач. ку за напад. Командант га је
Немци у борбама 1941
послао у правцу командира да му помогне. Једна пушка се била заглавила, управо није затварач радио како треба; тај партизан је напустио строј, јер није умео оправити пушку. Чича је узео исту, прегледао је како ради и уверио се да, је била исправна, само је треба умети закачити. Послао је натраг овог омладинца у борбу.
Командант предлаже да се наше одељење одмах повуче са свога места без обзира на задатке које смо имали. Правдао је своју одлуку тиме што смо нас обојица у чети, односно одреду имали важне функције, борба је нејасна, па би
цима још њих пет. Две локомотиве су стрмоглављене у резервоар над којим је подигнута справа за окретање машина. Водовод у централи као и остали уређаји у ложионици и централи порушени су. Жандармериска станица била је порушена и запаљена. Слика ужасне борбе била је страшна.
Од партизана се још нико не враћа. Командант покушава да дође у везу са борбе ним јединицама. Рањеника још нема. Са западне стране долази група која је осигуравала безбедност друма од Ваљева, а борба још траје. Враћена је са задатком да се постави на друм и штити другове у борби.
Жандарми су напуштали станицу и бежали у кукурузе више варошице. У једном заклону друг Милосав примегио је непријатеља, па када је узвикнуо да ће бацити бомбу, иза заклона изишао жаца и предао се. Командир је, савлађујући отпор жандарма извршио успешно своје задатке у ложионици и централи, па потом уз песму „Пролетери на барикаде“, појурио на железничку
Омладина Београда показала је беспримерно херојство, нападајући на улицама Београда немачку моторизацију. Омладина Шумадије прва се дигла и после кратког времена ослободила скоро цијелу Западну. Србију. Када је њемачком освајачу и. домаћим издајицама успело да наше славне шума-
диске, славне српске партизане истисну из Србије, омладина Шумадије пошла је заједно са нашим
славним црногорским борцима у остале
крајеве
Југославије, да сије братство и јединство, да бије проклетог непријатеља који је хтио да истријеби
наш народ.
се могла догодити каква несрећа, то би била велика несрећа за наш одред. Друг Фића се после ових опомена повукао до „амбуланте“ а Чича је и даље остао на месту, очекујући јасније контуре борбе, кад се, на понован захтев команданта повукао.
Борба је узимала све јачи и шири карактер. Чуле су се и бомбе. Чича је сада видео јасно да се ситуација развија у нашу корист. Он је знао врло добро вредност командира у борби, који не узмиче док победа не буде на нашој страни.
Једна локомотива без машиновође прохуктала је низ пругу. Она је била под паром и од стране једнога омладинца послата сама низ пругу. Сем ове послате су у разним прав-
Тито, 27-Х-1944 г.
станицу. Ту је борба била у пуном јеку. Тридесет Немаца који су пратили воз и двадесет пет који су били на служби у овој паланчици водили су борбу на станици. Партизани, у своме пројекту за напад, нису предвиђали ову борбу, она је дошла изненад. но, па баш зато је и била најоштрија. Штектали су пушкомитраљези, ужасне детонације бомби заглушивале су уши. Па. дали су откидани комади меса са људских тела, Људи су се завлачили испод вагона, а митраљез их је тамо убијао као зечеве,
Дан је увелико одмакао, а борба је почела јошу 2 и по часа ујутро, па још траје. Забринули смо се због командира, веровали смо да ће бити опкољен. Слали смо патроле ради извиђања и рекли му да се повуче, али он не долази. Његов заменик такође се не враћа. Ближи се седам часова, а борба још траје у пуном јеку. Стижу борци; са њима још три лакша рањеника који нису хтели напустити борбу. Воде једног рањеника Немца, два жандарма и још везанога сељака и жандарма заједно, дакле пет заробљеника, Причају појединости из борбе, нарочито о борби на железничКој станици,
Пристижу и даље групе партизана. Сачекујемо их на Колубари и помажемо им да се извуку уз бедем који је поклизао од ногу, са којих се цеди вода. Питамо за командира који још није приспео. Седам часова изјутра већ је прошло; најзад стиже и командир. Ра. дујемо се његовом доласку. Здравимо се с њиме и с другом Стевом, а друг Гојко се још и љуби с њима. Дакле, сви су живи. Мртвих није било, Шест другова лакше рањено, а двојица теже. Друг Рашко има прелом бутне кости, а Милош Бошња тежу рану у мишици. Остала су обојица у Лајковцу. Првога су другови сместили у приватан стан на сигурно место које неће бити откривено од полиције, а
другога другови нису могли пронаћи да би га повели; из. гледа да се био склонио не. где, Нашли смо већ раније ко. ла за рањенике и послали их у Д. Мушић где су нам, још из раније борбе у Латковићу, лежала два рањеника.
Борбе у ЈБиу
Осладић, 14 септембра 19 20 РУГ рни причао нам ј о сукобу Немаца и наџе Колубарске чете, јер је оно туда дошао овде. Сукоб «е догодио у Љигу. Борба је би. ла неравна. Немци су имали бко 400 људи, механизована 0. руђа и авијацију. Наша Колу. барска чета увукла је у борбу око. 40—50 људи. Остатак је био употребљен на другим ме стима, јер се нису надали овој борби. Ова борба затекла је командира босог, неопремљеног; а наша претстража била је састављена само од четири човека испред града; тако су Немци у налету са камионима продрли у град без задржавања и затекли нашу чету потпуно неспремну за борбу. Борба је почела на улици и Немци су, тражећи заклона, упадали у зграде. Тако су се набили у једну кафану, а наш босоноги командир прикрао се са супротне стране, из кујне, и почео бацати унутра бомбе. Јака детонација бомби, изме. шана са ужасним крицима љу:
ди, давали је страховиту слику. Лила се потоцима – врела људска крв; кидани су кома-
ди живог људског тела. Бомбе су падале и даље. Страховитијег призора од овога, који
се одигравао између четири зида _ под — убитачним дејством разорних бомби, 32иста ни човечија машта не би могла замислити. Како су се ти људи, који су били унутра и преживљавали
„ове страховите тренутке, тада
осећали, тешко је о томе дати мишљење и тај тренутак не би највештији човек од пера могао описати у правој боји, Немци су покушавали да се спасавају бекством на улицу; али је на улици био, на су протној страни од кафане, партизан који је на камари држао отшрафљене бомбе и при сваком покушају отварања вргта треснула би бомба. За те Хи тлерове бандите било је јасно да се налазе у вртлогу смрти. Авијација је била у дејству, Четири „Штуке“ бљувале су свој отровни метал по улица ма. Из заклона борба се пре нела и на улице. Партизани су лежали по улицама и бранили сваку стопу. Босоноги командир је такође био на улици, јер за њега више није било посла у кафани. Претрчавао је #38 камиона и убацивао бомбе ме ђу Немце.
Командир је пао на земљу, погођен једним зрном у груди. Падали су и други храбри борци, другови: Брале, „Шва ба“, сељак Рено и други. ки се нису ни дигли, јер су смртно погођени, Ова борба се завршила победом партизана а страховитим поразом Нема ца, Жртве Немаца су огромне с обзиром на број снага које су учествовале у борби. ШТУ: ке су попалиле око 8 до кућа. Један партизан, који насред улице направио заклоћ од два три комада цигаља, ле жао је мртав иза свога закло“ на, са последњим метком У цеви, Поред њега је на светло. сти сунца, блистала повелике камара жутих, месинганих 44 ура. Љижани никада неће 38 боравити ту велику и тешку борбу коју су партизани 80: дили за слободу свога нарола Онај који буде имао ту (06 ћу да пише историју ове 7 родне борбе за ослобођење #е
је
ће моћи прећи преко ои случаја без осврта. Јер не
борба у Љигу јесте и 0с7 живи пример народне борбе 34 слободу и њу ће тадашњи Жи“ ви учесници преносити с коле
на на колено,..