20. октобар
СЉРАНА 8
ЗА БОЉЕ ЖИВОТНЕ УСЛОВЕ
мар
20 ОКТОБАР
Уништавање ПаЦОВА || Београду
Само велика акција, у коју би се укључили сви грађани једновремено, мо-
гла би да пружи добре резултате
[Проблем уништавања _ пацова, проблем је свих великих градова, У Београду се овај проблем јавља далеко оштрије, јер је обиље ових штеточина, које су често и носиоци зараза, прешло оне мере које се могу сматрати мање-више неопасним.
Наши грађани готово свакодневно наилазе на пацове. Било у подрумима кућа у којима станују, на таванима, у биоскопима, кафанама, бифеима, а веома често и на улицама, усред бела дана. „Пацов као да је постао наша домаћа животиња“ — шале се многи, а у једној београдској кафани постоји и „питом“ пацов, који ужива покровитељство кафеџије и шета између столова. „20 октобар" добија за сваки свој број по 10 15 дописа од добронамерних грађана, који сасвим оправдано указују на ову опасност, _ наводећи где су све имали прилике да виде ову прљаву животињицу. Неколицина тих дописа штампана је, а остали, као и они који стално стижу, _ упозоравају на једну озбиљну опасност, којој се мора стати на пут.
Ми нећемо на овом месту наводити све последице које повлаче за собом обиље пацова у једном граду. Нећемо износити добропознату чињеницу које све заразе, и којом брзином, они преносе. О томе се и писало и говорило. Крајње је време да се нешто и уради.
Чињеница је да Одељење здравља Извршног одбора и Градско предузеће за чистоћу нису у стању да сами изиђу на крај са овим опасним штеточинама. Само велика акција, у којој би узела учешћа сви _ грађани једновремено, могла би да пружи добре резултате, Претходне мере
Ма како да се данас из београдских кућа ђубре редовно износи, још увек то питање није дефинитивно решено. Обично се у канте за ђубре баца и оно што би могло да се сагори, тако да се канте брзо напуне и ђубре се сипа поред њих. То ђубре на отвореном простору служи пацовима за храну.
Исто тако, у Многим двориштима држе се још увек домаће животиње, највише кокошке и зечеви. Храна која се њима баца служи једним својим делом и пацовима. Да је то тачно, показује побољшање стања од времена кад је прошле године, јула месеца, забрањено држање стоке и живине у центру града.
Исто тако, извори исхране пацова су и недовољно изоловани магацини, који немају _ заштитне
подове и зидове од бетона или
плеха.
Све то отежава уклањање пацова, јер се они најефикасније уништавају тровањем, а не приступају отвореном мамцу јер су сити, пошто хране имају у изобиљу. свуда и на сваком месту.
Да би се организовала широка акција са перспективом успеха у овом погледу, потребно је претходно отклонити могућност исхране пацова. Потребно је да све наше домаћице, темељно и енергично настоје да ове штеточине не могу да дођу до хране. Што се магацина тиче, ту није могуће коренито спровести изолацију, али
и ту би градски и државни орга-
СА КАЛЕМЕГДАНА...
ни нашли начина да онемогуће исхрану пацова.
Тек тада би одговорни могли да, једновремено у читавом граду, поставе отровне мамце што би несумњиво довело до успеха. Наше државно предузеће „Пролек" производи веома добар отров за пацове са фосфором и власт би могла да обезбеди потребне количине за такву акцију.
Потреба једне такве акције
Узевши у обзир да се пацови нагло множе, да су штете које они чине велике, поготову у вези са штедњом коју треба да спроводимо, а исто тако, с обзиром на опасности које прете у здравственом _ погледу од све већег броја пацова, неопходна је што скорија и што ефикаснија акција уништавања ових заразних штеточина. Наши грађани, фронтовци, _ са успехом су чистили град од ђу-
брета, рашчишћавали _ рушевине, уређивали улице и показали на свим тим радовима знатне резултате. Једино они, удруженим снагамама, _ схвативши најозбиљније, Могу да приступе уништавању овог градског зла, које свакога тренутка може да изазове нове невоље у виду епидемија.
Било би добро да та акција потекне одоздо, од основних фронтовских јединица. Оне би требало да продискутују, да разраде начине и план, па да обавесте своје рејонске одборе и да се, једновремено у целом граду, приступи уништавању пацова и отклањању опасности које они собом носе.
На тај начин помогла би се народна власт, чувала би се народна имовина и, најзад, сваки грађанин би спокојније узимао храну за себе и своје дете.
Само таква, масовна, добро организована акција, била би значајан прилог бољим хигијенским условима у нашем граду.
зашто Беогвод једе Гњоцов Хлеб
Се хлебарнице у Београду издају већ дуже времена хлеб од чистог пшеничног брашна. То је знатно побољшање исхране с обзиром да је хлеб једно од основних јела у Србији и Београду.
Међутим, последњих дана примећује се да је хлеб у средини гњецав, што изазива брзо кварење, а у сваком случају је нездраво. Шта је томе разлог“ Било да је у питању начин мешења хлеба, квалитет квасца, или печење требало би се постарати да се избегне и поправи. Јер, кад се већ даје чист пшенични хлеб, треба уложити труда да тај хлеб у погледу обраде буде доброг квалитета. — Друг жели2
— Желео сам ручак кад сам дошао, а сад,
4 ЈУЛИ 1947,
Услуга брза и тачна.
молим вечеру, “
Пооштрити контролу над чистачима улица
еоград„ И поред све данз-
шње бриге народне власти, и поред свег старања, није чист град, А није стога што његови грађани још нису довољно озбиљно схватили чиИњеницу да чистоћа града У главном зависи од њих, да у-
КАКО НЕ ТРЕБА ОРГАНИЗОВ АТИ МАСОВНЕ АКЦИЈЕ
Недеље чистоће по рејонима нису показале очекивани успех
очетком прошлог месеца Оде- ;
љење здравља Извршног од-
објавило је широко замишљену акцију чишћења града и побољшавања хигијенских _прилика у њему, под именом „Недеља чистоће".
Било је предвиђено да се у времену, у коме траје „недеља чистоће" у једном рејону, изврши чишћење кућа од подрума до тавана, чишћење празних плацева, дворишта и улица. Исто тако предвиђено је да се изврше кречења по локалима који спадају под санитарну контролу и да се одржи низ предавања информативно-агитационог карактера, у интересу хигијенског просвећивања грађана, са темама о чистоћи и хигијени, као и о превентивним мерама _ против инфективних и паразитарних болести.
Начињен је распоред по рејонима за одржавање ових „недеља", и то од 8 до 15 јуна у Првом и Другом рејону; од 16 до 22 јуна у Трећем и Седмом рејону и у Земуну; од 22 до 29 јуна у Петом и Шестом и од 29 јуна до 5 јула у Четвртом рејону.
Акција је требало да се пренесе преко рејонских одбора Фронта на основне организације, а ове
бора
да одмах, према расопреду, УЗМУ учешћа у акцији. Међутим, акција није _ постигла
жељени успех, Шта више, она је подбацила, тако да се у појединим рејонима (нарочито Првом), није ни осетила.
Шта је томе разлогг
Пре свега, рђаво постављена организација од стране рејонских Одбора Фронта, а онда недовољно озбиљно схватање задатка и слаба агитација активиста.
Одељење здравља, преко санитарне инстанције, требало је да буде само саветодавно и стручно
— Нећете дуго чекати, ми смо узели израду клупа у своје
руке!
Повећати број к' ола за изношење ђубрета у рејонима где се одржава недеља чистоће, — то је био један од задатака
контролно тело. Саму акцију, У ствари, требало је да спроводу фронтовци, под организацијом органа који су изабрани у ту сврху од стране _ рејонских _ Одбора Фронта, Та организација није функционисала као што треба и због тога ће се „недеље чистоће“ | поновити у најнеактивнијим рејонима, у овом погледу: Првом и Другом.
Што се тиче извештаја, које су имала да пошљу руководства акција Санитарној комисији тј. Одељењу здравља, стигао је само један, из Седмог рејона, где је акција, углавном имала највише успеха. Међутим, било би исправно да су извештаје послали сви рејони, ма како имали слабе .резултате, али да су конкретно навели шта их је омело и шта је узрок неуспеху акције на њиховој територији. То би показало где се грешило, то би могло да послужи као путоказ за даљи рад.
~
Преко грађана Београда-фронтоваца, жена и омладине спровоћено је досад низ успелих акција, баш из области чишћења града и рада у граду. Никако се, стога, не сме тврдити да није било воље или разумевања. _ Београђани воле свој град и то доказују сваком приликом, конкретно, личним залагањем,
Стога је јасно да су организација и агитовање за „Недељу чистоће" подбацили, да се није приступило свему са довољно озбиљности, Једна акција овакве врсте, са коришћењем добровољне радне снаге грађана, није смела да покаже тако слабе резултате. Није се смело десити да се у појединим рејонима она и не осети, да се и не пренесе на одборе основних организација. Зато нека овај неуспех покаже како се не сме и не може радити у данима остваривања Петогодишњег плана и у време улагања напора сваког радног човека.
сој
Скидају се плочице са Каленићеве пијаце
В% годинама су плочице на _ Каленићевој пијаци несигурне и клизаве, поготову кад се полију, а пијаца, је изложена, сталној влази, У след померања плочица, при ходу, грађани су прскали и себе и пролазнике около. У данима, киша пијацом је било веома _ отежано – кретање.
Да би се те сметње уклониле ових се дана приступи ло вађењу плочица, Наместо њих биће постављен асфалт. | У пројекту је да се ова, пијаца модерно изгради и да по стане _ репрезентативна, – београдска _ тржница. Ове прве мере, међутим намењене су искључиво лакшим и сигурни ~јем кретању грађана, између редова тезги, уличицама пијаце, редност града зависи од њи. хове уредности.
Београђанин не размишља кад премешта цигарете из кутије у своју табакеру. Он баца кутију на плочник: Београђанин једе кајсије и баца успут коштице; баца згужвану _хартију од пакета, „фишек“ од сладоледа, омот од слаткиша, аве,. Несавесне домаћице доприносе – нереду, истресајући домаће смеће кроз прозоре и преко балкона.
Углавном, због тога Београд вије чист и неће бити чист све док се правилно не схвати потреба да су сви грађани дужни да се старају о његовом реду.
Још један разлог обиљу хартија и отпадака по улицама јесте и небрижљиво вршење дужности уличних чистача, Ретко се наиђе на чистача који ради. Многи од њих често седе на огради каквог дворишта, на колицима, на ивици тротоара, Недавно сам приметила како два чистача дремају У хладу сквера у Француској ули-
ци, на клупи, док је простор између сквера и Дома Армије био пун хартија и отпадака, О. сим тога, улазећи у куће, многи од грађана су наилазили на чистаче у степеништима: седе у хладовини, пуше...
Чистачки посао није никако лак, али читав је низ још тежих послова које одговарају“ ћи радници обављају најсаве« сније, То несавесно обављање посла доприноси нечистоћи на« ших коловоза, а нарочито 0лука. Чистачи често напуштају посао, смењују се, и с њима је тешко радити. Али зато постоји могућност "контроле, и то строге контроле. Данас се не може правдати онај који прима народни новац за седењеу хладу парка, а за то време посао остаје необављен. ·
У интересу чистоће нашега града требало би спровести што строжу контролу над онима који су дужни да је одржавају, Џепароше треба строло кажњавати
(ранима Одељења | УНУтрашњих послова пошло је за руком да похватају групу крадљиваца - џепароша, Ови о. пасни лупежи извршили су низ џепних крађа, односећи понехад читаву месечну зараду каивог радника или намештеника, сву уштеђевину неком сељаку. Дешавало се да се која домаћица врати с пијаце и без намирница и без новца, јер су је ови опасни лупежи покрали било за време вожње у трамвају, или док је чекала у реду за набавку оних намирница, којих нема довољно. – Лазару Старчевићу, земљораднику из Ратара, џепарош Љубиша Урошевић извукао је у »шестици« новчаник са новцем, који је овај спремио за куповину леко.ва свом болесном детету. Ми. лу Павићу, раднику из Београда; ноји је, одвајајући од уста, успео да Уштеди 9.500 динара ради куповине потребних намирница, мепарош Божидар Ши. вановић украо је сву уштеђевину, Поред поменутих џепароша, похватани су и предати суду и следећи извршиоци низа Џепних крађа: Ратомир Славковић звани »Бата Скамполо«, који је више пута осуђиван због крађе, Бранко Михаиловић. Зора Џеферовић, Аугустин Марнкоч, "Болта Братјанчан, Марија Ко. ломпар и Александар Ритер, Да би се боље илустровало какви су ови остаци старог друштва треба поменути да је Болто Братјанчек осуђиван досада 57 пута. Марија Коломпар, која се такође бави џепним крађама у виду заната, два пута је већ одговарала пред народним судовима у Београду, оба пута хапшена је под ламним имени: ма, — »Шик Марија« и »Болонтај Марија«. Оба пута успевало јој је да обмане суд, те је пуштана да се са слободе брави, Разуме се, никада је после органи нису могли пронаћи да би била изведена пред суљ јер се она, мењајући име, брижљиво скривала све, док пре кратког времена није пошло за руком органима власти да је пронађу и утврде њен идентитет. Вазна је потребна поправна мера, Многи извршиоци кривич.
них дела у току извршења казне поправљају се и од њих постају корисни чланови заједнице. Намшалост мепароши су до сада по правилу били благо кажњавани и на њих, вероватно због тогф казна није деловала поправно, Било је и таквих случајева да је извршилац џепне крађе био осуђиван на присилни рад без плишења слободе. Издрнжавајући такву казну, њему ништа није сметала да се после обављеног дневног посла, који по пресуди извршава; бави вршењем нових мепних крађа и да на тај начин озбиљно Утрожава имовинску безбедност грађана,
Изгледа да неки наши судови кад суде извршиоцу мџепних крађа у њему гледају само извршиоца оне једне џепне крађе у којој је ухваћен. Они 2аборављају на друштвену опасност ових крадљивац који мноте грађане формслно очерупаЈУ У возу, трамвају, свуда где се тиска већи број људи, јер таква ситуација је за њих врло погодна да оперишу по џеповима безазлених људи. Судови 6и морали да У извршиоцима џелних крађа виде злочинце — који у већој мери угронавају “У
мовину грађана. Ова врста крађе је врло дрска. Свакако није мала ствар завући своју
руку У туђ џеп и из њега локупити све — новац, документа, карте за снабдевање " остало.
Пада у очи да су џепне крође осетно смањене откако 7 ови џепароши у рукама нарог“ не власти, Зато трудбеници Београда и сви поштени грађани с правом очекују да ће ове злочинце овога пута народни СУЛ етземпларно казнити, јер 16 се тим путем и они натерати а озбиљније размисле о томе #7да их води њихова досадашње
злочиначка делатност а то ће уједно бити озбиљна _ опомена је
и осталим крадљивцима да извршење кривичног дела 897 чано с великим ризиком по 7“ вршиоца.
ЈЕ Т