20. октобар

КУЛТУРНО. ПРОСВЕТНИ РАД МЕЂУ РАДНИЦИМА из ЈУЛИСЕ КРАЈИНЕ

У нашој средини борави 400

у радника из Јулиске Крајине. Међу њима има највише радника, техничара и инжењера. Они су запослени по разним предузећима Београда и Земуна,

За ове раднике који су дошли из Јулиске Крајине, Месно синдикално веће организовало је предавања на италијанском која се врло често одржавају. Ова предавања 0бухватају теме из области рада културног и политичког живота наше земље, а посећуду их са највећим интересовањем сви радници Јулиске Крајине који раде у Београду и Земуну. Предавања се одржавају у дворани Месног синдикалног већа.

Месно синдикално веће пру-

жа овим радницима сваку помоћ за њихов културно - политички развитак и упознаје их са смерницама данашње нове Титове Југославије. За ове раднике основан је пре кратког времена и клуб „Сирколо _ културале-Монтес“ то јест „Црвени кутић-Монтес“ назван по јунаку Монтесу који је за време народноослободилачке борбе пао као жртва фашизма. У одељењу, где је смештен црвени кутић, радници из Јулиске Крајине се састају после рада, играју шах и стони тенис, читају часописе и новине, и одржавају марксистичке кружоке. Они добијају новине и часопнсе из Трста.

У оквиру овог малог клуда радници из Јулиске Крајине раде и уздижу се. Они су чврсто решили да уче, да се спреме и једнога дана врате у Јулиску Крајину за коју се надају да ће бити слободна, припојена Југославији и очишћена од фашизма и заостатка прошлости. Они: се налазе само неколико месеџа у Беопраду, а већ су основали две секције: хорску и музичку, одржали су неколико предавања и друштвених вечери, на којима су сами изводили концертни програм, Они имају један мали оркестар — џез и дају зрло често приредбе.

Прошлог уторника радници из Јулиске Крајине приредили су једно вече за фискултурнике из Словеније, на коме је поред кратког предавања и поздртва извођен леп уметнички програм. -

Сада се ради још на теме да се и у Земуну оснује један црвени кутић где би радници мегли да се несметано развију политички и културно уздижу и стварно нађу оно због чега су дошли у Титову Југославију. |

Пред. отварање Јметнчког Музеја

У ивтнуики музеј у Београду после дуже паузе на дан прославе 7 јула поново отвара, сасвим преурзђен, свој= изложбене просторије. Ово ново уређење Музеја имало је за циљ да изнесе и покаже културно-уметнички развој наше земље у разним птриодама њенога живота.

У приземљу се излаже археолошка збирка објеката из пр „сториског и античког доба, Мдући кроз одеље-

ња може се умногоме пратити развој културе у нашој ззмљи као одраз социјалних одлика ондашњих народа и видети колики је она значај имлла у току векова и какве. су све везе постојале међу ближам и даљим суседима. У Археолошком одељењу види са преко разних објеката како су се народи у нашој земљи постепено развијали и смењивали, ове до доласка наших словенских предака,

У позније доба, преко врло лепих примерака античких ваза, бронзаних и земљаних, и преко разних украсних објеката, види се како се грчка тр говина развијала и освајала балканска тржишта, а преко њих и тржи. шта удаљенијих земаља. Поред о сталог, у овој збирци налази се из ложена и чувена Фидијина Атина пој тенос (трећа античка копија чувене Фидијине богиње). Овде се налазе И многи други скупоцени објекти, многи од чистога злата, нађени у старим гробовима у Требеништу, код Охрида.

Римско одељење говори о надирању римске културе у наше крајеве и њеном стапању са културама староседелаца. Као објекти велике археолошке и уметничке вредности, у овоме одељењу посебно се истичу сатири из Стобија, бронзана глава цара Кон. стантина ископана у Нишу, која „ош носи трагове позлате и изванредно стаклено посуђе нађено у Будви.

Изложбене просторије у приземљу завршавају се објектима који припадају времену велике сеобе народа. Ови објекти говоре о томе како су такозвана варварска пламена срушила старо античко монархистичко уређење и како је почео један сасвим нови живот. У овом делу нарочита је пажња посвећена приказивању ране словенска културе Која се у нашим крајевима појавила око 7 века,

Нумизматички _отсек Музеја, који прикупља стари новац као извор за познавање економских и политичких прилика наше земље у прошлости, У осам витрина изложио је новац која је Музеј за последњ= две године до био на поклон или купио »варварски« и римски новац нађен приликом багеровања Саве код Аде Ниранлдије, ко“ ји-су поклонили Музеју техничар Иван Фарчник и. Витомир“ Јовановић, радник, — талири нађени у Црногорској улици у Бесграду, сребрни новац Аполоније и Дирахија из Новз Пазове, поклон арх. Милоша Коваржа.

Интересантан ја изложени бакарзи римски новац у тежини од 82 килограма који датира из краја 1У века наше ере; на њему се налазе још комади воска којим је био заливен. Овај новац је нађен 1902 године у старом Виминацијуму, данашњем Костол. цу. Ископао га је др М. Васић и део је једног огромног трезора од преко 120 килограма.

Од епиграфских споменика занимљиво су изложене римске цигле из Ср. бије са цртежима јелена које гоне пси, византиска цигла из Немањине цркве св. Богородице код Куршумли-

је и отисак надгробне плоче мајке цара Душана. у На првоме спрату Музеја изложе.

ним објектима показује се развој српске културе и уметности од 1 до 18 века. Изложени су примерци српског

Гљилм |

Сцена из: филма „Прва рукавица“

ови спортеки уметнички филм »Прва рукавица« посвећен — је боксу. Јунак филма је младић Никита Крутиков, демобилисани официр

совјетске Армије, који доживљује бли. ставу спортску каријеру.

Крутиков је до рата „радио У једе ном совхозу за гајење јелена на Да, леком Истоку, а по повратку из 80Јске задржао се у Москви. Његову ванредну снагу запазио је боксерски тренер Привалов. Радња се развија веселим заплетима и сукобима, кроз које Никита стиже до циља и постаје боксерски шампиом — »прва рука. вица« земље.

Ова спортска комедија широко нас упознаје са разним спортским дисци+ плинама, показује масовну распрострањеност спорта У редовима сов“

детске младежи и Његову улогу у васпитавању младог, здравог поколења, Филм се приказује ускоро У биоскопу »Јадран«.

Нови сценарио Катајева

Књижевник Валентин Катајев у са радњи са филмским редитељем А. Мачерстом припрема сценарио о животу совјетске жене, која је некада била неписмена, а затим постала један од водећих инжењера фабрике.

У 1946 години Московске биоскопе посетило је више од 50 милиона гле“ далаца,

и, један мањи део, македонског слиЖарства, _ оригинална средњевековна скулптура и одливи са оригинала, иконе и предмети за свакидашњу Употребу. Показала је тесна веза и непрекинути развој 'између старе сло венске културе и ране српске, затим везе са Византијом и западом, да се на крају истакнз прелаз од претежно црквене уметности средњега века на грађанску уметност новог доба,

Целе зидове овога спрата у Музеју покривају огромне композиције фресака, које се сада у Музеју први пут јавно излажу и које показују колико је наш народ одувек имао развијен смисао и осећање за уметност, Мако везазо за цркву и византиски стил и пропис, ово сликарство има оритиналних тема н легенди везаних за тле на Коме је поникло и често даје слику општег живота и социјалне структуре, преко низа аутентичних портрета, историских композиција, свечаних сабора и обреда, детаља из овакидашњег живота. У овом одељ=-

"њу немогуће је издвајати и наводи

ти најзначајније објекте. Треба све навести, све видети и упознати: фреске из Нереза, Жиче, Милешева, Сопоћана, Ариља, Грачанице, Пећи, Дечана, Хилендара..,

Први пут се данас у нашем „Музеју излажу и наше минијатуре, као и књи. ге руком писане са оригиналним цРтежима и прве наше штампане књиге (инконабуле).

Ср а ши 344 8

РМИ

којој су изложена дела нашег највећег сликара из половине 19 века Константина Данила, и његових ђака.

Затим долазе на ред наши романтичари, на челу којих стоји наш борбени и генијални сликар Ђура Јакшић са својим историским композицијама и портретима са рембрантовским 0светљењима и јаким контрастима о. светљених и осенчених површина. У истој соби изложене су и композиције наше прве жене сликара Катарине Ивановић и префињенога колориста Павла Симића. А одмах до њих, У. суседној соби изложена је нова аквизација Уметничког музеја »Апотгоза Пе сника Лукијана Мушицког« рад сликара Димитрија Аврамовића, која заиста краси галерију Уметничког музеја, 250. јим префињеним цртежом и свежим бојама које се таласају далеко у пер“

жи

инат

УЗ ЕНЕ:

Сцена из „Станоја Главаша“ од Ђуре Јакшића

па инат ИСПИТНЕ ПРЕТСТАВЕ

слушалаца Драмског студија у Београду

кари међу којима је и Новак Радоњић, чија најбоља дела из нашег Музеја у овоме тренутку красе зидове Пушкиновог музеја у Москви.

Неколико изванредних малих лејзажа које је насликао Милош Тенковић и његова мртва природа а који се сад први пут излажу, показују како су наши уметници у оно доба гледали на природу и како се наша уметност полако развијала, добијала пунији 0обим и укопчавала се у општи развој уметности,

Са материјалним напретком наше земље, као и у осталим земљама, јав-

А ______------------=—======—==—==—=———=

СРЕТЕН СТОАЈНОВИЋ: ВОДОНОША ИЗ БОСНЕ (ГИПС)

У холу првога спрата, испред ових фресака, изложено је неколико великих историских композиција, као МОдерне илустрације средњега века.

Пре него што се уђе у изложбене дворане, на другом спрату, на коме је изложено новије српско сликар. ство, наилази се у холу на низ портрета устаничких вођа и културних радника, реформатора на културноме пољу у Србији почетком 19 века, и две интересантне историске композиције у вези са устанком. Овим начином и ове године Музеј прославља 7 јул, дан почетка борбе за ослобођење наших народа.

Даље идући кроз одељења слике су тако распоређене да се може прати ти хронолошки развој наше уметно“ сли истичући поједине сликаре, као вође и учитеље, који указују пут и обележавају важне прекретнице у #% зи са политичким и социјалним животом нашега народа у оно доба Преко сликара портретиста почетком 19 века и њиховог класицистичког

схватања и гледања на уметност, као.

што су сликали Арса Теодоровић, Никола Алексић, Јован Поповић и други, долази се до једне мале собе у

Хоризонтално:

ту Коњушница, припадник, једне на. родне републике у ФНРЈ, планински систем у Мароку и Алжиру, планина у Босни; 2) планина У Динарском систему, претседник владе тељске суседне земље; 3) хаир, обрађивала земљу, највећи оток на Јадрану, јесте (чешки), узвик при терању говеда; 4) предлог, списи, срушио се, атмосферски _ талог, _— двадесетшесто слово азбуке; 5) парипи, два самогла. сника, л=топис, сугласник, кратица за једну братску _ словенску земљу; 6) планина у Србији између Чачка и Студенице, час (пети падеж), лична заменица, совјетски академик носилац Стаљинове премије; 7) јеврејско мушко име, сугласник, бродимо, Лудолфов број, дрво чије је лишће храна сви“ лених буба; 8) знак за партикуларно негативан суд, другом, Анки, очева мајка, сугласник; 9) показна замени“ ца, један велики рудник у ФНРЈ, Месни одбор, муслиманско мушко имз; уђу; 10) велики противник Труманове

· спољне политике у Америци, претсед-

ник Комунистичке партије Француске; 11) глас, континенат, често јавља у капиталистичком систему, јунак Француске револуције.

Вертикално: 1) Отац (словеначки), бугарски песник-револуционар; 8) ваздух (грчки),

једне прија. |

стање које <=.

ља ст веће учешће ширих народних слојева у културном животу, што доводи крајем 19 века у сликарству до појаве академизма и реализма. Сликари реалисте сликају људе и сцене из свакидашњега живота, верно по природи«, Од ових сликара, У Муаеју су заступљени Стева Тодоровић, Паја Јовановић и Урош Предић. А за њима долазе дела једног од паших највећих сликара Ђорђа Крстића, који у своме сликарству даје синте. зу академско-реалистичког гледања на уметност, али кроз извесну романтичну призму, често и патос, даје највишу меру у уметности до које је могао да допре један наш човек као експонент свога времена и свога доба.

Три изложена рада сликара Стевана Алексића показују прелаз у нашем сликарству од реализма до импресионизма. А за овима се нижу радови наших импресиониста и пленериста Надежде Петровић, Косте Миличеви. ћа, Милана Миловановића и Марка Мурата, који су нераздвојни од радова словеначких импресиониста Грохара, Јаме и Ферда Весела.

В. ЖИВАНЧЕВИЋ

француски књижевник, заменица; 4) двадесето и двадесетпрво Слово азбуке, сугласник, иницијали нашег познатог песника првоборца, 5) шта (француски), доказ о невиности; 6) град У украјинском делу СССР познат из ој таџбинског рата, није стара; 7) борити, изгубљена битка; 8) пољопривредна алатка, град на Дунаву, претсед. ник кинеских синдиката – ослобођене територије који долази у посету Цен-

19545 61787.

кодом си 6

Д вадесет деветог и тридесетог јуна у згради на Тргу Републике одржане _ су две испитне претставе ђака Драмског студија Народног позоришта. На програму су били _„Егмонд“ од Гетеа, „Јелисавета“ и „Станоје Главаш" од „Ђуре Јакшића, „Малограђанин“ од Максима Горког, – „Тартиф“ од Молијера, „Кола мудрости — двоја лудости“ од Островског, _ „Родитељски дом“ од Катајева, „Сан летње ноћи“ од Шекспира, „Нора“ од Ибзена. „Женидба“ од Гогоља и „Родољупци“ од Стерије Поповића. Том приликом _ ученике је оцењивала нарочита комисија. Комисију „су сачињавали: Велибор Глигорић, управник Народног позоришта, Милан Ђоковић, директор драме и управник _ Драмског студија, затим наставници студија др _ Хуго Клајн, Драгољуб Гошић, Милорад Милошевић и Љубиша Јовановић. На практичан испит изашла су 34 кандидата, од којих је за извођење оцењено 12 са одличном, 19 са врло добром и три са добром оценом. Оцена способности за глуму била је довољна, знатна и изразита. По томе, изразитих способности за глуму има 14 учени-

ка, знатних способности 10, а довољне способности 10 осталих ученика. Сем овог практичног дела испита, кандидати _ Драмског студија полагали су и теориски део у времену од 2 до 12 јуна. Теориски део састојао се из писменог испита из српског језика са темом: „Улога _ позоришта у културном подизању народа“. А усмени испит полагали су ђаци студија из југословенске _ књижевности, из светске књижевности, _из руског језика и руске књижевности и из ложило је четири ученика са одличном оценом. Усмени испит из југословенске _ књижевности, _ из психологије. Писмени испит пожило је 13 ученика са одличном оценом, _из светске књижевности девет, из психологије десет, а из руског језика и књижевности положило је осам ученика са одличном оценом.

Један од _ ученика Драмског студија, Мирослав Беловић, добио је стипендију и отпутовао за Лењинград, где ће студирати режију и глуму на Државном институту позоришне уметности, а остали ученици биће распоређени по разним позориштима у нашој земљи,

Првредба жена из. села детруннице

у Дому културе на Сењаку

оред осталих приредаба,

које су дате у Дому културе на Сењаку, нарочито треба истаћи ону коју су одржале сељанке из села Остружнице. Оне су дале комад цванцика“ од Милована Глишића. Приредба је необично добро успела. Многе жене из града дошле су да виде своје другарице са села, јер је ово био први пут да сељанке дају претставу у граду. Некада су те исте жене сматране као културно заостале. Међутим, иако чак ни једном малом паланачком позоришту не би било лако да наступи у Бе», граду, сељанке из Остружнице дошле су и дале једну веома успелу приредбу. Грађани Седмог рејона поздравили су топло овај успех сељанки из

Остружнице. Прилог са ове приредбе ишао је у корист фабрике · машина алатљика У Железнику.

Овом приликом треба истаћи да ову приредбу омладина Седмог рејона није посетила. Десило се да су многи омладинци дошли на приредбу, 2ли због тога што није било игранке, напустили су зграду Дома · културе. Овакав посту-

тралном одбору синдиката ФНРЈ; 9) наше мушко име, хрли (наречје), месец чији први дан славе трудбеници целога света; 10) лична заменица, о бласт у југоисточном делу Француске; 11) поређење, Извршни одбор; 12) пољопривредни стручњаци, иницијали великог хрватског књижевника; 13) врста хода, друго, јано (француски); 14) вода (француски), смучка, грал на Јадрану; 15) бивши претееднех«

#1213, 15.# 10 15.328

„Два.

пак је за сваку осуду, нарочито због тога што омладина треба да буде пример свим осталим грађанима нашег рејона. В. ЖИВАНЧЕВИЋ

НОВЕКЊИ.

Константин Симонов: РУСКО ПИ ТАЊЕ, издање >Просвете«, ћирилиом, страна 96, цена 12 динара.

Г, Карпов: ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У

СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ, библиотзка Доуштва за културну сарадљу ЈУгославије са СССР, ћирилицом, страна 37, цена 13 динара. СУНЧАНОМ СТАЗОМ, пееме им пон. поветке, издање штампарског заво· да »Ослобођење« — Сарајево, ћирилидом, цена 20 динара, Г

Пегар Петровић-Његош: ГОРСКИ ВИ. ЈЕНАЦ, издање »Свјетлост« -- Сарајезо, ћирилицом, стран 178, оева 95 динара. .

Проф, Др. М. Сарван: КАКО СЕ СУЗБИЈАЈУ ПРОЛИВИ ОДОЈЧЕГА М МАЛОГ ДЕТЕТА, издање »Медтциаска књигач, страна 89, ћирилицом и латиницом,

Ини, Владимир Ненадовић; СТАХАНОВСКЕ МЕТОДЕ КОД ИЗРАЛЊ ОЛЛАТЕ, издање »>Стручна библао.

тека«, латиницом, страна 29.

Шпанске Републике, главни град једне европске земље; 16) сенке, јужна биљка (други падеж); 17) потерај, врста портрета; 18) слово француске азбуке, исто што и под 4) вертикално, мера за електричну енергију; 19) пса, језе.ро у Африци, поклик одушевљења; 20) најбољи јужно-афрички тенисер; 21) вести (енглески), фамилија, уз.

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Хоризонтално;

ту Г, Титово Ужице, в; 2) Об. емир, м, Орел, дл; 3) Рас, шта, Рим, ера; 4) Скадар, К, м, препад; 5) кас, лек, су, Ис, осе, иви; 6) Ири, базен, шанса, рам; 7) в, тат, Маг, и; 8) ир, о“ бурва, Мркос, пр; 9) јок, ден, ад, рр, ада, Зис; 10) Епикур, 8, к, Антили; 11) нар, кар, Уна, дом; 12) А. Ц. (А. Цесарзц), Нана, а, саре, ти; 1) Едуард Бенеш, л.

Вертикално;

ћу Горски вијенац; 2) Бакар, ропац; 3) Саси, Кир; 4) д, к, 5) Шал, олук; 6) тетреб, Беране; 7) шма, Катуш, Рад; 8) ти, зар, ну; 9) ор, сетва, ва; 10) в, Кун, адар; 1) ом, ад; 1) у, Миш, мрк, 6; 13) жо, самар, се; 14) И. Р. (И. Рјепин), нар, ан; 15) Цер, осека, уре; 16) елипса, оданеш; 17) мре, Сана; 18) е, т; 19) Епир, зид; 20)

Драва, пилот; 21) Владимир Симић, о

пне

РА

г-

га тко пена пео-