20. октобар
|
СТРАНА 8,
Пт а МРЦИ А Е _
Нагао пораст становништва
_ налаже изградњу
„крематоријума ово гробље, које се пружа
П на 36 хектара земљишта код Северног булевара, не би се више могло назвати новим. Током година гробље је у потпуности попуњено, тако да у њему више нема места за сахрањивање, Услед тога се приступа прекопу гробова који су старији од десет година, а што .је у сагласности и са постојећим санитетским одредбама. Осим Новог гробља Басград има још три гробља; Централно у Маринковој шуми, гробље на Топчидерском Брду и ча Бањици, Досадашња гробља заузимају око 50 хектара. земљишта. .
На Новом гробљу још: се увек воши сахрањивање умрлих грађана, али је оно толико препуно да би на њему свакако требало што пре обустави сахрањивање. Услед тога намеће се потреба отварања једног новог централног гробља, То гробље треба да се створи у Маринковој шуми где се већ сахрањује из перифериских крајева. Ово је најповољнији и најбољи терен за будуће велико гробље. За ово гробље требало 6 изградити прилазе и путеве и то проширити улицу Пеке Павлавића. Такође је потребно обезбедити довољно саобраћајних средстава од последње аутобуске станице на Душановцу.
Решење овог проблема није ни мало једноставно. Београд ће се у Петогодишњем плану развити у велики град који ће имати скоро дупло више становника него што има данас. Због тога би било потребно двапут веће гробље него што је постојеће. Ако би се сахрањивање вршило досада“ велика пространства
на шњи начин, земљишта заузимало би гробље.
У Београду просечно умире годишње 4.500 људи. За сахрањивање 2000 људи потребан је један хектар земљишта, што значи да се годишње заузима преко два хектара земљишта за сахрањивање. Ака се узме у обзир и будуће ширење нашег града, свакако да би се површине потребне за сахрањивање повећале. Овај би се проблем једино могао ре шити изградњом једног крематоријума. Сви велики градови света имају крематоријуме у којима се мртваци спаљују и на тај начин не заузимају се велика пространства за сахрањивање. За милионске градове би иначе проблем гробља био нерешив, јер би за сахрањивање сваке године били одузимани велики комплекси земљишта. Имајући у виду даљи развитак и проширење Београда, мислимо да би требало што пре приступити решавању _ питања изградње крематоријума у Београду. Упоредо са припремама за изградњу крематоријума требало би и код најширих маса становништва популарисати спаљивање умрлих у крематоријуму, које је осим осталих предности над досадзшњим начином сахрањивања 60ље и из хигијенских разлога.
Изградња _ крематоријума свакако би се могла извршити тек у току Петогодишњег плана. Услед тога проширивање већ постојећег централног гробља у Маринковој шуми и изградњи прилазних путева ка њему требало би што хитније извршити, а обуставити сахрањивање на Новом гробљу.
УРБАНИСТИЧКИ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАДА
· Како би се најбоље уредио
Трг Славије
рг Славије је неоспорно већ
данас саобраћајни _ центар Београда. На њему се укрштавају главни саобраћајни правци север — југ и исток — запад, као и главна тролејбуска, трамвајска и аутобуске линије. Са развојем Београда значај трга ће још више порасти. Зато његово уређење изискује повећану пажњу и брижљиве студије. Не сме се пропустити' ништа, што би могло допринети да то уређење буде што практичније и лепше.
Данашње стање, наслеђено од окупатора, права је урбанистичка ругоба која се мора, кад-тад, уклонити. Што пре, то боље. Аутор недавно објављеног чланка о уређењу Славије у ,20 октобру" у својој скици покушао је да трг уобличи и да уклони постојећи саобраћајни хаос. У овом другом само је делимично успео. Није му пошло за руком да избегне укрштање (и то под оштрим углом) тролејбуске ·- и трамвајске пруге. А када се узму у обзир и остали саобраћајни правци и друга меторна возила, таквих ће укрштања бити безброј. Међутим. свако такво, укрштање велика је сметња за саобраћај и извор опасности од судара. За то их треба по сваку цену елиминисати (што уосталом не претставља нарочиту тешкоћу), Са израдом надвожњака на .тргу — који би трг потпуно упропастио и створио нове компликације — тешко да ће се ма ко сложити. Но, све то ниуколико не смањује заслугу вутора поменутог чланка, јер се тек сада показала, на очигледан начин, сва замршеност проблема сва одговорност коју сносе надлежни руководиоци за правилно његово решење.
Најправилнији и најцелисходнији пут у таквом случају је свакако расписивање јавног конкурса и излагање његових резултата јавној оцени. До чега је довео предратни и окупаторски рад иза затворених врата, драстчно показује данашње _ неповољно урбанистичко стање Београда, па и сам трг Славије. Конкурс, који је У своје време био расписан за подизање станбених зграда, дао је одличне резултате. Донео је (и још доноси) много нових и корисних идеја, ма да је била у питању материја вековима проучавана, о којој је написано безброј студија и књига. Међутим, проблеми, које је собом донео моторни саобраћај релативно су нови, а случај трга Славије сасвим је специјалан, те би утолико пре требало користити опробани метод расписивања конкурса, како би се дошло до што бољег решења. Искуства стечена при _ овом конкурсу добро 6и послужила као путоказ при решавању других саобраћајних чворова.
Да би конкурс дао што боље резултате, требало би га поделити на два дела. Прво расписати конкурс само за решење чисто саобраћајног _ проблема, а када он буде правилно _ решен, тек онда расписати конкурс за архитектонску обраду трга. Корист од
оваквог _ поступка била би двојака: у првом делу конкурса мМогли би учествовати и најшири кругови грађана који имају искуства у саобраћајним _ питањима но немају довољно техничке спреме; друго — пројектантима архитектонског уређења трга (што би био циљ другог дела конкурса) посао би био увелико олакшан, јер би имали пред собом већ пречишћен главни проблем и располагали би свим потребним елементима за свој рад, То, нарав“
Ко сноси
но, не значи да би се при своме раду морали слепо придржавати усвојених решења првог — дела конкурса. Расписивањем конкурса, _ на предложени начин, ништа се не би могло да поквари, већ би се, напротив, дошло до нових и оригиналних идеја, сарадње широких народних маса и дискусије, што би одговорним руководиоцима у-
многоме олакшало рад и одговорност. Инж. А. КАМАРИТ Хаџи Мелентијева 37-а
ррибицу
због неуређења „себероба по граду
[] ореа многих лепо уређених паркова и скверова, по разним крајевима нашег града могу се приметити многобројни мањи или већи скверови, зарасли у коров, запуштени, _меуређени, са изгаженом, тврдом и непрекопаном земљом. Више од 17 скверова ове године није уопште уређено, нити је на њима засејана трава или цвеће, нити се приступило бар неким _припремним радовима. Све ово пружа слику неуредности и нехата, што квари естетски излгед нашег _ главног града. Навешћемо само неколико скверова који се налазе у близини
Закоровљена улица Франше д'Епереа
Довоз огрева тече нормално
У Београду има 112.519 домаћинстава. За сва та домаћинства потребно је 240.000 просторних метара дрва за целу годину. Огревне године се рачунају од јула до јула месеца. Ради лакше дистрибуције, огревна година се дели на полугодишта и следовање дрва издаје се два-
"Брађани се обезбеђују,
пут годишње. Ове године је друго полугође огревне периоде јули 1946 — јули
1947 продужено до 15 августа. Рок подизања дрва про дужен је да би се дала могућност свима грађанима да се снабдеју количином која следује сваком дрмаћинству за пола године. Ко није подигао
дрва до 15 августа,- губи следовање, јер купон "К-карте престаје да важи,
Од јула 1947 почела је расподела дрва за огревну годину јули 1947 — јули 1948. Прво полугође ове године завршава се 31 децембра 1947 године, Требало би сви грађани да се постарају да до тог рока подигну следовање, како не би изгубили право на следовање. За прво полугодиште нове огревне године пуштено је у продају 89.463 просторних метара дрва. На стоваришту по дрварама има 81.500 просторних метара. До сада је издато 28.897 просторних метара дрва. Има буковог и брестовог дрвета.
Угаљ литнит је на слободној продаји, Има-га на свим стовариштима. У Београду данас има на стоваришту око 2000 вагона угља. Нове количине се довозе, За једну годину потребно је око 250.000 тона лигнита. До сада је увезено око 110.000 тона, што значи да ло краја ове године треба увести још 140.000 тона,
Кредитни бонови још увек важе. Грађани се користе њима, и подижу потребне количине - угља
центра. Код пијаце Каленића гувно налази се велики сквер који је потпуно зарастао у коров, нема ни једне _ клупе и има мали базен, који је требало да се руши. Међутим, нити се приступило рушењу базена, ни уређивању сквера, Овај посао су могли још пре два-три месеца да обаве фронтовци тога краја, али надлежни се за уређивање сквера нису уопште бринули. Исти је _ случај код школе на почетку Далматинске улице, где постоје два мала и један велики свер, код Дечјег обданишта на крају Душанове улице. Такође су неуређени: велики сквер код Бајлонове пијаце, један мањи код главне железничке станице, Мали парк код Јованове пијаце, код „Политике“ итд. итд. Дуго би било набрајати све скверове који су остали запуштени, За уређивање извесних сверова није било понегде цеви за поливање, али је већина могла у потпуности да се прекопа и засеје. Сви запуштенм скверови могли су се са мало труда уредити и засејати травом _ им _ цвећем. Београд има веома мало зелених површина и због тога је веома чудно да се надлежни _ нису побринули да уређивањем _ ових скверовач унесу више зеленила у наше улице. На овом послу фронтовске организације пружиле би велику помоћ добровољним _радом на прекопавању и плевљењу.
Запуштени скверови се ове године више не могу засејати, јер је већ касно, Очигледно је да није било ни евиденције свих скверова који треба да се уреде, јер се иначе не би могли догодити овакви пропусти. Може се приметити да су и организације Народног фронта, У чијим се крајевима _ налазе запуштени _ скве рови, показале мало иницијативе за улепшавање и уређивање својих насеља. Сви запуштени скверови могли су се са веома мало труда за два-три дана бар прекопати и тиме помоћи народним властима да насеља _ добију лепши изглед.
Свакако да главну одговорност за неуређеност многобројних скве рова сноси Отсек за паркове. Да се ово и у идућој годиди не би догодило, требало би одмах при: ступити свим припремним _ радо-
вима на закоровљеним _ скверо-
вима.
Из наших задруга
— Из излога не прода: мо, а у радњи их немамо, него имаш да пљуцкаш кад прођеш поред излога, па квит!!
и = =
Ти ОВО ДО ЛОВУ – ИЦ НоКвЕ
Охотниј рјад у Москви
инистарски савет СССР
донео је одлуку о прослави 800-годишњице Москве. Тај значајни јубилеј биће про. слављен 7 септембра ове године, Сада се у совјетској престоници _ најактивније _ врше припреме за њену прославу. У предузећима и установама Москве организују се изложбе, одржавају се _ предавања и конференције. -
У вези с претстојећом прославом 800-годишњице Москве и 30-годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције, Управа културно-просветних _ предузећа Московског градског совјета организује екскурзије _ трудбеника кроз престоницу и њену околину. Хиљаде радника, претставника Совјетске армије, интелигенције, студената и ученика Упознају се са историском прошлошћу Москве, њеним архитектонским споменицима, местима великих историско-револуционарних догађаја, а исто тако — с огромним радовима на реконструкцији града. Та иницијатива обухватила је ши. роке слојеве становништва и постигла леп успех. Најпопуларније су екскурзије са темама: „Москва — престоница наше отаџбине", „Лењин у Москви“, „Од старе Москве ка
новој“, „Кроз места Октобарских битки. 1917 године", „Стаљински план реконструкције
Москве остварује се“, „Архитектонски облик совјетске престонице“, „Историја Кремља и Црвеног трга" и многе друге.
При Управи културно-просветних предузећа створени су специјални течајеви за оспособљавање . руководилаца „екскурзија. Шездесеторици будућих руководилаца одржали су предавања _ најистакнутији московски научници, а
Велики _ културно-просветни рад спроводи се на московским железничким _ станицама међу путницима. На Казанској, Курској, Јарославској, Кијевској, Лењинградској и другим станицама _ руководиоци — екскурзија свакодневно формирају групе путника и врше с њима. екскурзије по Москви — пешке и у аутобусима. Музеј Владимира Илића Лењина, Музеј ' револуције, одељење дарова генералисимусу Јосифу Стаљину, Третјаковску галери. Ју, музеје Горког и Мајаков– ског, Као и друге установе од великог општег значаја, посетиле су хиљаде учесника екскурзије. Традиционално место одмоРа Московљана је канал Москва—Волга, тај огромни и ве. личанствени објекат Стаљино– ве епохе, Овог лета интересовање Московљана за канал бележи Још већи пораст него ранијих година. Огроман број трудбеника совјетске престонице направио је излете каналом Москва—Волга, Само у Хаку једног месеца преко 12.000
и узе ј 5 аи узело је учешћа у изле„Припреме за прославу 800-
дишњице Москве сваког дана добијају све веће џ веће размере. У току последњих ИЕ месеци Управа културпо просветних предузећа Мо600 5 == совјета приредила је курзија.
. Организације совјетске пре-
тонице свестрано излазе у сусрет настојању _ московских трудбеника да још боље проДЕ свој град, да још дубље
лелају велика достигнућа
оскве у годинама совјетске О _ Државно _ издавачко пр ЕЛУВЕНа за културно-проба У литературу издало је лиографију литературе ве75 за историју престонице
-овјетског _ Савеза. · Библио графија обухвата књиге па» сотисе, чланке дневне штампе у којима се олпажава исто ја престонице СССР о: помињања _ Москве је летопису па све до данас. Та обимна литература говори 5 условима под којима је Ме-
а истори-
· жба
сква основана, о њеном развоју и улози у политичком животу земље, о најважнијим историским _ догађајима, 6 ратној прошлости Москве, о историји револуционарних организација,историји Московске организације Свесавезне кому. нистичке партије (бољшевика), Један део новог издања посве, ћен је делима о значајној улози Москве у развоју руске културе. Специјално место у новом издању заузима литера. тура о совјетској социјалистичкој Москви. Обухваћен је низ дела која приказују рекон. струкцију престонице СССР, велику улогу града У година ма Отаџбинског рата и у да нима конструктивних радова совјетског народа у знаку бстварења четврте Стаљинове пјатиљетке.
Московски градски биро за предавања организовао је за годину дана у московским предузећима и установама преко 1000 предавања у вези са 800годишњицом Москве. План Би. роа за предавања Садржи 30
различитих тема, међу које спадају: .,800-годишњица _Москве“, „Историске битке 3а Москву“, „Улога Москве у формирању _ руске државе“, „Револуционарна Москва",
„Москва — индустриски центар социјалистичке државе“, „Москва — престоница СССР“. „Москва 1950 године", „Стаљинов _ план реконструкције Москве“ итд.
Одмах после одлуке Минустарског савета СССР о дану прославе –300-годишњице Москве њене _ организације развиле су још активнију делатност на припремама за тај значајни Јубилеј. Институт историје Академије наука СССР издаће ускоро први том велике „Историје Москве“. У шест томова тог великог _ издања биће исцрпно приказан целокупан развој престонице од њеног оснивања до краја Седамнаестог столећа.
Совјетски књижевници раде на делима посвећеним Москви. Издавачко предузеће „Москов ски радник" издаће преко 60 књига _ намењених _ јубилеју Москве,
Трудбеници московских државних музеја одавно врше припреме за јубилеј, У Исто. риском музеју одржаће се изложба слика, гравура, Ста ринског посуђа, _ уметничких тканина, оружја. Та ће излф: широко одразити про. шлост, стару архитектуру | радиност _ Москве. У Музеју револуције _ отвориће се покретна изложба посвећена ре" волуционарној _ историји Мо. скве, Материјал те изложбе приказаће учешће Московља. на у трима револуцијама 1905 године, у – фебруарској револуцији 1917 године и У Великој октобарској _социјалистичкој револуцији. Значајне припреме за прославу 800-год!шњице Москве извршене су, " сто тако, у Централном музе ју Црвене армије. Одељења посвећена _ херојској одбрани совјетске престонице у данима Великог отаџбинског рата 10" пуњена су новим материјалом. Музеј историје и реконструк“ ције Москве приказује, помоћу разноликог и одлично изабре ног материјала, историју Р8' звоја _ совјетске _ престонице после Октобарске револуције и величанствену борбу Мо сковских трулбеника _ против немачко-фашистичких пља“ каша. Напорело с ТУМ У и зеју је изложен материјал К> ји свелочи о прошлости
скве. Једно од главних, па љења Музеја посвећено Је Ћ вом петоголитњем плану Де
нове и развитка гпадског линства Москве. Велики, 00: макета и лиаграма показује ла ке Москва 1950 голине поста ти јотн лепша и величанствени“ ја после _ извошења _ велики
г падова _ четврте Стаљинов пјатиљетке. кв
| С. КУКАНОВ