20. октобар
СА ГРАДИЛИШТ А НА ФИАМСКОМ ГРАДУ
БИМ Лу ЈУ ' КУД 14 МИ Шат пп
5 “~ Пионири су добију Правилност телефонског саобраћаја урџ једно нрами,
зависи и од претплатника бнлест првог август у |
" Студентска бригада „Милинко Кушић завршила је са радом на филмском граду У Кошутњаку. По завршеној свечаности подељене су бригадирима значке градитеља филмског града |
анае у Београду постоје три
главне телефонске централе н 6 потцентрала, од Којих су две новомонтиране _ од _— материјала који је набављен пре рата и еклањен сачекао ослобођење, На ове централе укључено је око 18 хиљада претплатника, дакле приближно кад што је било пре рата; али огромно повећање _ броја
зиву, адреси и сл.), а у знатном броју великих установа била је у току реорганизација, чији се завршетак морао причекати. Постојале су и многе друге техничке и објективне тешкоће, које су савладане, па је сада нови именик у штампи и биће за десетак дана готов,
кама одржавају у исправном стању; У њима ће, по _ завршеном штампању, бити смештени и нови
именици.
Правилном употребом телефона избећи ће 'се мно(и кварови ~
Техничке тешкоће, са којима се службеници телефонских _ секци-
часова пре подне ва чан начин предато је повиђе
ма Трећег рејона ново
игралиште У
Сарафевској деле
ци број 5. На месту где је Њ
када био хотел „Јадбане 6 је за време бомбардовања 16 године порушен, до пре); !
сног времена
Коју
налазиле .:
рушевина. Добровољним
дом чланова Фронта Трфе рејона рушевине су рашшчицје бе и земљиште нивелисану,
џ ' обављених разговора онемогућује Више савесности у кори- пиптијативом да се телефонске везе брзо и у- шћењу јавним телефон« ја свакодневно, боре да би се уаинијстаои трн ИВЕ редно добијају. Највеће оптере- ским говорницама саобраћај одвијао у пуном опсегу, | |ује земљиште је привреа р ћење пало је на централу »Цен- појачане су и немарљивим радом _ ускоришћено за дечје мр а тар“, која има капацитет 11,000 Проблему _ јавних телефонских самих претплатника, Многи _ква- — |пте, алћ. ' брвјевв. (Од њих су готово сви _ Говорница посвећена је велика __рови на апаратима настају услед Новсотворено играли
МНОГО ВИШЕ АУТО - ТАКСИЈА
анен-аутомобип није лукзуа, нето потреба пословчов човена. Бесграц је испресе~
повељна да се у тову једнога мебеца пређе 2500 нилометара. Што се тиче материјапа 38 09-
већ искоришћени углавном _ од стране предузећа и установа. Самб са ових апарата обави се меевчнбе око 3,200.000 позива поћазних разговора, што значи да еваки 8ВНарат забележи просечно ћрекб 300 разговора _ месечно,
пажња. Од 28 говорница, колико је било пре рата, по ослобођењу није ни једна била у употребљивом стању, а сада већ има 43, углавном, потпуно нове — говор“ нице. Мора се, међутим, констатовати крајња небрижљивост ко-
непажтљивог _ руковања: ударање пб „виљушци", враћање бројчаника прстом натраг, остављање о
"творене слушалице, што све про“
узрокује поремећај у осигурачима, а често и квар и на неколи. ко суседних бројева. У случају квара лупа се дуго по апарату и
Сарајевској улици број 5 у. ста је пространо, тако да у, же да прими већи број 5 која живе у овом крају, На у, гралишту се налазе љуљаце, клацкалице, пузалице и 6
са песком за најмлађе пибе, ре. Одмах по извршеној пе.
нан многобројним _ трамвајским _ правну; и са њиме се некано ; ; исника, која се граничи са ште-
· ; њЕчв Р док има апарата код којих се о- Р , а ај ; ; |
и аутобуским линијама. Из оизнази на крај. још увек се ја цифра мење и де 4.000. Пре точинствем: у вутомате се убацу- _ Врше нестручне „оправке "кон ДИМ ИЕ И 2 По
једног нраја града _ лако је _ могу наћи појепини делови од рата је број разсовора Вид ско- ју дугмад ми други предмети, от~ етб да се случај пријави на 07 и Од стране Десете 8 ављађу, пребацити се 7 нези други старих и неупотребивих ауто. ре трипут мањи. кидају се слушалице, разбијају _ сачека долазак _ стручног — лица, ганизација Трећег етен и
креј. Али има хитних спучајева. Треба стићи на вре-
мебила. За сапа је једини проблем = гуме. Од дана нада су
Централе су у преподнев-
се стакла на кабинама, а на њиховим унутрашњим зидовима ис=
Сем тога, претплатници не плаћају на време дугујуће суме и тиме
и од стране АФЖ-а Трећег ју. јона, наизменично ће се сдре
Мако скроман, овај дар че
: ме == што пре; Трамвајем или такси—аутомобили почели ла : + др : | аутобусом | је дуго. Зато _ саобраћају, њихови — власници ним часовима максимално писују се разни бројеви и зампа- доводе до непотребне преписке, _ ђивати по једно дежурно д ћ су +у чеквн = вутомобини. нагу навини ни једаннут гуме оптерећене жања, Када у кабинама постоје излажући се трошковима ако им це, ради одржавања реда и ф, 1 | | телефонски именици, из њих се _ веза буде укинута. Смањењем вања реквизита на игралишт, |
пр у. -_- |-__-Е =
у
Такви = аутомобили к тевен = шофери пре рата У Бесграву је пре рата било 450 ауто = тансиа на 33 такси станица. Штампа је са извесним пенбеом писапа да је Београд у
Међутим, ових дана и то пита. ње ће се повољно решити.
Рац упрунења и пробле. ми такси—шофера
Удружење тавси—иофера — оеновано је још пре рата. Но,
Између пет и шест часова у јутру почиње главни рад централа, !' ' се постепено повећава да у девет постигне максимум, на коме се одржава све до 13 часова, После 13 часова број разговора нагло опада на једну тре-
цепају поједини листови, или се цели насилно откидају са лежишта и односе, Дужност је свих граћана да овакве случајеве онемогућују, а да штеточине по могућству предају органима _ мили ције, Јавне говорнице се иначе
доколичарских разговора и повећањем савесности приликом употребе телефона постићи ће се растерећење мреже и омогућити да централе и до пројектованих трешнирења одговоре својим задацима. 5
. Рата САВИЋ
нова Фронта изградња
Трећег рејоа ~
пнонирског итр шта у Сарајевској ~
Улици ~
само је још један доказ ву о бризи народтих власти и у,
совних организација за лепо
живот наших најмлађих,
спој 5 за пи 4 рад удружења био је готово – ћину, око 16 часова се поново не- ; а Пон = сликани и потпуно онемогућен. Удрунење што диже, али до вле дуката а НИ А __Драгић БЛАГОЈИН Европи, У томб је било истине. није имало никаквог _утинеја не постиже максимум. Недељом Педесет он сто од свих нетсиа код тадашњих власти. После о- је број обављених разговора
Р епобеђења (септембра 1946 го. _ знатно мањи. Овакав развој по-
ЈИ о тј и баониви. дине) формирано је ново удру- с назује да су највећим делом У мичној пинији ара венеџа жење. Министарство трговине вицији телефони државних надленрунчије су мибнили танси — и снабдевања народне Републи. о штава, установа м предузећа. По шефери Власници удббких и не Србије поставило је нову У- знато је; Међутим, да велики део иедерне . 8 праву ноја се и данас налази разговора, који се са оваквих
модерних тавена нису сиромазини шофеђи којима је то била јећина зарада. Во зна који бо. гета: држао је, заједно са шоФарем) своја ноћа На танси бтанинама и коннурисаво осталим шеферима: А вонкуренција није била ни најмање лојална. Једни ву имали лепше аутомобиле и
на челу Удрунења такси==тофера. Удрунење, између осталог ра. ди и на тома да подигне рад факси=—=шефера на виши ниво, Не, успед недостатка просторије, ввај Бад је за сада незнатан; Због тога се и пешава да се поједини шофери не односе
телефона обављају, има приватан карактер, Ти разговори често потрају и врло дуго, па не само да оптерећују централе и ометају друге важне разговоре, већ У ствари "претстављају злоупотребу народне имовине; јер се у њентрали броје и улазе у месечни обрачун, који се плаћа државним
Док је центар претрпан књижарама на периферији их нема
РАС се у ентру града
књижаре налазе непо,
трема радном народу Седмог рејона, Овај рејон има преко
нике питање
набавке књи
скопчано је са тешкоћама, На
мајпрсметнија места, други ста-, према путницима онако хако би М| средно једна уз другу; читави тридесет хиљада становника, зад, у раду на описмењавав ра кола и забачен нрај. А пут. о требалб да буде. Удружење би 7 народним новцем. Дужност је] ерифериски рејони имају по од којих је највећи проденат потребно је посетиоцима а! ници су. пбиђедне, више воле- · морало да, било На који начин, зато свих руководилаца да нај једну или две књижаре Не радника, чији је успех у ралу фабетских течајева – Пружит ли _удобна кола. чешће организује конференци- 10 окрену пажњу особљу и да У-| знам тачно како је по другим уско везан за њихово култур“ све услове, а како ће им се 1 | Онда је пошао рат. Беотраћ је са својим члановима. на ко- тичу да се овакви разговори све- рејонима, али наводим случај но уздизање, Поред тога, у ре- мока, ако немају књижару је изгубио такси — аутомобиле: јума би се њудима указивало ду на најмању меру, ако не и| Седмог рејона. У читавбм овом с јону постоје две гимназије, не, којој могу да набаве бар Његовим улицама пролазили су сасвим онемогуће помоћу _ „ло-| рејону постоји само једна КЊИ- колико школа за ученике у сновни прибор за писање.
спори фијакери.
Бедграц за четири године о: вупације није имао ни један јег дини ауте=танси.
Први ауто—такси после бепобођења
Пезт6е јануара 1946 године на београдским улицама појавили су се први такси аутомобили после _ оспобођења. _Радознали свет окупљао се око пола, по. сматрајући онај исти стари такзиметар на коме је мрвеним сповима писало — »спободан«.
Тога дана било их је увупно четири. Већ половином године брбј се попео на 16. Данас на пет танси станица (Хотел »Балнане. »Манестикф Трг Славије, мелезнична станица и Земун) стоји 130 ауто—тансма.
Како и ствуда оволики број колат Ми нисмо.куповали аутомобиле из иностранства. Стари шофери ауто—таксиа обишли су сва згробља« аутомобила, којих је тада било доста. И од
на трешне и пропусте, како би се сви ти недостаци отклонили.
Мето тано; требало би да се реши што пре један проблем чије решење не зависи од удружења такси==тофеђа По гтаражама и на пољанама још увек бе мбне видети већи број 6тарих возила, власништво нених привредних предузећа. Иако су сва та кола неупотребљива, стручном оправком и са старим деловима могло би се од њих начинити ненолико аутомобила. Удружење _ танси—шофера већ је тражило бп невих предузећа ове олупине, апи им се до сада није изишто убјере,
Бреј ауто—=тансија, неји панас саобраћају у Београду не задовољава потребе пословног света. То се нарочито може да види приликом великих свечано. сти и разноразних приредаба, нада је врпо тешко добити спободна хола.
Било би потребно штс пре по. већати бреј ауто—тансија, по=
ваца“ и дисциплинских санкција. Наравно да је потребно да и службени разговори буду што краћи и да св ограниче На битну и најпотребнију форму.
Предвиђено је проширење мреже
Са Чехословачком је постигнут споразум да се у току идуће године изврши испорука још једне централе са 10.000 бројева. У току ове године постојеће централе прошириће се за још 3.000 бројева. Напоредо с тим, решава се и питање каблова који се веома тешко могу набављати, а што се тиче самих апарата они су после ослобођења почели да се израђују први пут у нашој земљи. Такође је поручен већи број кућних _ аутоматских потцентрала. Потребно је напоменути да оне знатно растерећују градски телефонски саобраћај, јер омогућују интерне разговоре без посредовања централа, Нажалост, _ велика
жара, која се налази на Чукарици, Ако неко са Дедиња или · Сењака хоће да купи књигу или свеску, мора да иде на Чу, карицу или у град, Па и ова једина књижара није никако снабдевена. Избор књига је вр“ ло слаб, часописи до ње стижу често по десет и више дана по изласку из штампе, а у њој нема увек ни свески државног издања за школске писмене за. _датке.
Позната је улога књига и штампе у културном подизању народа. Ако то имамо у виду, онда се поготову може ви, дети колика се грешка чини
жож
привреди и неколико основних школа, а за све овдашње уче =
Миодраг Д. КУЈУНЏИЋ,
=
Мајданска 15
Како несавесни грађани упропашћују грађевински материјал
атеријал намењен за подиза-
ње зграда или уређење улица често стоји на отвореном простару, потпуно незаштићен. Користећи нехат руководилаца градилишта, несавесни грађани и деца развлаче материјал и свесно или несвесно штете извршење задатака у грађевинарству. Наведим само један случај на који сам наишао,
За калдрмисање Цвијићеве улице довлачи се ситна коцка коју деца употребљавају за игру и односе на све стране. Али сам
Неактуелне плакате
се изненадио једну старију жену са шест
кад сам УГЛЕДУ
ки у наручју, ће с њима,
— То је најбољ
Упитао сам | и"
е за приме“
ње туршије у бурадима уп
вима, а кад се обложи
крпо“
| нвупотребљених делова напра- 3 5 вили нова кола. Рт 4е зна надлештва која већ имају кућне (Свима нам је познатб да се _ прозориџа које говоре да ће се _ броје и за бурад с купус 7 »Аутомобилска гробља (била усјбоље би се оешило на тај неуцентрале пе КОРИСТаИЛ У у разне плакате и објаве, ис- _ вакцинисање завршити 2 августа _ одговори она,
су управо места оданле су се - )] ној мери; већ обављају им интер- Е ; К трНИНИЋ појавили први београдски так начин ако би предузећа поја и- це разговоре преко директних — Јекнута Парк конференција, Деса СТОЈИЉКОВИЋ љ 6 6!
Е: ~ 2 ; Ц приредаба, предавања и гог ! ска
си— аутомобили мају едупине и остатке старен градских линија, чиме губе У бр РА Ћ) А Е па Бузевкр Црлене прмаце 2 Мт _ слевипа бав 55 ва 3 не скидају дуго и после дога-= === |
Такси—шофери данас
Мнето штосшта бе изменило и у животу и у раду тансишофера. Нема више »аеродинамичнихе аутомобила ни богаташа који су их пожали. Данас онај који вози кола, он је и зла.
вник. Он и зарађује — н то до-,
бро. Нема више нелојалне конхуренције. | Према одобреној тарифи Са. зезног уреда за цене ФНРЈ, пољ четна тарифа на такси—аутомебилима износи 12 динара. Вежња у једном правцу жошта 15 динара за сваки. кеји ев пређе колима. Вожња са повратком на полазно за један километар износи 10 динара. Ноћу је такса за 20% виша. Исто тако, ако у колима беди фише оц четири лпутнико плаћа се 25% више. Спабдевање теријапом ВЕШИ бе потпуно редовно по 7 Повоњнеј холичини, Према вна холичина
кипбметар
место -
погонским | ма-
јачини метоба одаје се | бензина о кора ја -
стутомебила, расположење Удрушењу аутотансија. Танси
зини добијања веза, а централе непотребно оптерећују. Требало би да се кућне потцентрале искључиво упбтребљавају за све интерне разговоре; јер због тога и постоје. Нови телефонски именик ускоро излази из штампе
За брзо и правилно добијање веза много је сметало што нема тачног телефонског именика. Именици издани у 1945 и 1946 го-
дини због многобројних измена, ||
ребрганизација, сеоба и форми. рања нових установа и предузећа изгубили су добрим делом своју
актуелност, што је и преко штам |
пе често подвлачено. Послови соко издавања именика водили су се још од почетка ове године, Међутим, Мнофи претплатници и поред неколико позива мису на време доставифи своје податке (промене у на-
новог
ђаја због кога су лепљене. Тако још увек постоје на неким зградама позиви упућени женама да учествују на изборима за Уставотворну скупштину ФНРЈ, изко су оне _ већ гласале и за Уставотворну скупштину НР Србије, учествовале _ на изборима за народне одборе итд. Често због шаренила оваквих старих плаката, слабо падају у очи позиви на поједине значајне конференције и предавања, каб што су, на пример, предавања о Петогодишњем плануг
(Ове плакате не стоје самб по ||
зидовима, где се лакше – забо» рављају; него има тога и по трамвајским колима која се свакодневно прегледају и чисте, Још увек се у многим _ колима „шестице" могу прочитати пожутеле објаве Ветебинарског _ отсека Одељења народног здравља Извршног одбора о вакцинисању паса; То вакцинисање је било потребно и би“ ло је потребно да се м на овај начин ббјави. Али, чему треба да служе ове објаве на Трамвајским
|| Пуштена је у продају двадесет | четврта свеска
„ПОЛИТИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ
А, А, ГУБЕР
ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ
Цена свесци је 4— дин. Књижарн и ревизори уживају 20%
| криза КОЛОНИЈАЛНОГ СНСТЕН | Рап
рабата.
Поруџбине
пошт, фах бр. 53 — Београл. ж
пе двадесетпета
свеска
тичке библиотеке“. Б. ПОНОМАРЕВ
ДЕМОКРАТА
| 0 ПОЛИТИЦИ ДЕСНИХ СОЦИЈАЛ| слати на
15 септембра излази из штам„Поли -