20. октобар
(И Ту ПИ АЧА ПИ 2 ИТ |
С Ра
БН РРА У ррартее)
Чишћење и одржавање сливника
МУ раду на одржавању чистоће
не обраћа се довољно па.
жње чишћењу и одржавању у-
личних сливника. То је случај на-
рочито по перифериским улица"ма, а баш тамо, због
великог броја градилишта, требало би сливнике редовно прочишћавати Због великих количина грађевинског материјала, који се растура око градилишта, требало би сливнике редовно прочишћавати и пазити да стално функционишу. Због великих количина грађевинског материјала, који се растура око градилишта, и прашине која се подиже приликом радова, у сливнике се приликом прања улица или за време киша,
сливају велике количине отпада ка цигле, кречапеска и др. Исто тако, приликом превоза материјала, из камиона испада прашина, која после кише загушује решет.ке у сливницима. Наравно, да се при таквом стању сливника — чистоћа не може одржавати _ нити гдање улица даје потребне резултате. Ускоро ће доћи и зима, топиће се снег, и ако се сливници већ сада не уреде, преко целе зиме ће улице остати нечисте. Зато их треба одмах очистити, 8 улични чистачи би требало да све ђубре скупљају у колицима и односе на
ж
збирна места, а не, као што се често дешава, да га чисте баш у сливнике, рачунајући да им — је дужност само да почисте улицу. Чед. МАРКОВИЋ
Хаџи Томина 37
ж%
__ _Упрошћење поступка око издавања болесничких карата, за снабдевање
П риликом обнављања боленичких карата за снабде-
вање, које се издају људима који болују од шећерне болести, сваки пут се тражи подношење лекарског уверења о најновијем прегледу крви и мокраће. То изискује непотребан труд око одласка код лекара, чекање на ред, трошкове око прегледа крви и мокраће и друго. Међутим све то није потребно.
Познато је да је шећерна болест неизлечива и да с времена на време количина шећера само варира. У вези с тим, сматрам да је излишно тако често подношење лекарских уверења. Довољно би било да
се код оних код којик је једном утврђена нека неизлечива болест увек подноси једно уверење или да се евентуално
уверења обнављају једном или два пута годишње, Петар АНДРОШЕВИЋ Доситијева 53
Четрдесет пет километара хода за 15 ролни кровне лепенке
ланска комисија Извршног
одбора доделила је 28 ав густа ове године Управи станбених зграда Петог рејона 15 ролни кровне лепенке. Како је потреба за овим материјалом била врло хитна, Управа станбених зграда је упутила ног службеника да одобрену количину лепенке изузме У Одељењу трговине. и снабдевања. Службеница на шалтеру број 1 није примила налог Планске комисије, наводећи да „кровне лепенке нема већ четрнаест дана“.
Чиновник управе се опет обратио Планској комисији и тамо му је речено да ће лепенку моћи да подигне на шалтеру број 5 Одељења трговине и снабдевања. Најзад, бон је издат и чиновник на шалтеру је објаснио да робу треба подићи на стоваришту Градског предузећа за промет грађевинским материјалом на Дунаву.
Са добијеним боном пошао сам у канцеларију Градског предузећа које се налази на Дунаву. Тамо су ми рекли да немају материјал и да треба да се обратим њиховој канцеларији у улици Ректора Јовановића број 3. Пошао сам и тамо, али на моје изненађење речено ми је да бон није довољан, пошто, наводно, немаје израђену калкулацију, него да треба да донесем кредитно писмо. Није ми ништа преостало него да се вратим у своју установу и да напишем кредитно писмо. Кад сам то донео, одузет ми је бон и издат ми је налог за подизање траженог материјала код предузећа „Срборит“ на Булевару Југословенске армије.
У канцеларији „Срборита“ чиновник ми је најпре рекао да налог није исправан и да морам донети још одобрење од Дирекције за гвожђе и метале, а затим кад је налог 60ље загледао, признао је његову исправност али је рекао да Кровне лепенке немају на стоваришту. И тако, пошто сам идући од установе до установе, прешао око 45 километара и изгубио дан и по времена, нисам успео, да набавим материјал који је
прави станбених зграда !1етог рејона, као неопходан, додељен од Планске комисије. Самим тим, Управа Бене
моћи да ис и 8 заљатке за пзвотнење најнужни
јед- ,
јих' оправки на државним непокретним имањима. Потребно (би било да се пронађе прави кривац за оваква лутања службеника који непотребно губе време због бирократа у појединим уста-
новама. Ако робе заиста нема, онда није требало издати бон, а ако је има, па се не додељује на бон, онда треба испитати
из којих разлога се тако зали. Душан ШУПУТ,
Држићева 4
Поправка Каменичке улице
аменичка улица, која води
од Зеленог Венца до Карађорђеве, врло је прометна и жива. Њоме се најбрже стиже од Теразија до Пристаништа, Земунског моста и Железничке станице. Па, и поред тога, ово је једна од најгорих улица у Београду. На оном делу где је најгоре, тојест од Ломине до Босанске улице, она није дуга ни 150 метара. Ипак ни тај кратки део никад није. уређиван, тако да возила овом улицом уопште не иду, а пролазницима, због велике стрмине и рђаве турске калдрме, за време зиме увек прети опасност. Чак је , У данима поледице, пролаз кроз улицу скоро немогућ,
Како се ових дана оправља суседна — Ломина улица, потребно би било да се некако регулише и уреди и Каменичка улица, што би значило велико олакшање за становнике овога краја. ПА.
ж
Више биоскопских претстава
Број београдских биоскопа
не може да задовољи све потребе грађана и зато се пред биоскопским шалтерима увек виде огромни редови. Ре-
дови су нарочито) велики У празничне дане.
Знамо да је за сада немогуће повећати број биоскопских сала, али би се могао повећати број претстава, бар У празничним данима. Ово би се могло на тај начин, што би се недељом и празником, поред преподневних претстава које би свакако требало увести, давале и претставе од 13 до 15 часова.
КО ЈЕ КРИВ
ЗА НЕУРЕДАНО СНАБДЕВАЊЕ 72
ПРЕ 5 УЉЗЛБХЖА А 'СУАБВДЕ ВА ЊЕ
4,
= Да 424 на | је 4
ма пеш
— То њије моја крнвица, већ овог комшије
С. СТЕФАНОВИЋ ==
— Откуда ви мали овде»
— Свратили смо да покажемо како се укусно кува и куле
турно сервира...
тално се ради на томе да
наш град буде уређенији и чистији, међутим посао је обиман и много штошта се још увек превиђа. У броју 142 од 15 августа објавили смо, У рубрици _ „Грађани предлажу“, предлог Петра Пожоњиа да се носачка колица паркирају на што мање прометним местима, како не би ометала саобраћај возила и пешака и не би кварила складност и уређење града.
Дозволе за паркирање носач. ких колица издаје Саобраћај на милиција, Увиђајући умесност објављеног предлога, ор. гани Саобраћајне милиције убудуће ће издавати дозволе за паркирање ових колица само на мање прометним местима, а по могућству највише на празним плацевима.
ж
Наши трамваји су преопте. рећени. То се нарочито опажа на дугим релацијама а највише на линијама број 6, број 3 и број 2. Путници су најчешће принуђени да пропуштају по двоја и троја кола, док не нађу места и не дођу на ред. Међу онима који чекају увек је известан број старих и изнемоглих, којима је, појмљиво, тешко да стоје у реду. „20 ок. тобар“ је објавио предлог Ми. лорада _ Ћерковића да се на свим важнијим _ трамвајским станицама, које се налазе на о-
вим дугим линијама, поставе клупе, Раније су _ на трамвајским
станицама постојале клупе, али
. су оне уништене или однесене,
Како моментано нема потребног материјала и нема могућности за набавку нових клупа, то је у Градском саобраћајном предузећу забележен овај прел. лог и чим буде било могућности с поставиће се по јелна или две клупе на свим већим трамвајским станицама.
У
=
Београд оскудева у јавним часовницима, Уколико их и има, грађани не смеју да се пот. пуно ослоне на њихову тачност, јер су многи често у квару. Како часовник на Дому Ар. мије ради добро, то су се мно. ги од пролазника равнали према њему, али дешава се да он неки пут ноћу није осветљен па га је немогуће у то време користити,
У броју 142 од 15 августа објавили смо критику Вл. Спасића у којој се говори о потреби редовног _ осветљавања овога часовника у току ноћи.
Сада је на Дому Армије часовник редовно осветљен, тако да пролазници издалека мо гу да виде и цифарник и сказаљке. ж
У „20 октобру" је већ неколико пута писано о потреби отварања градских продавница за цвеће, како на мвогим местима У граду тако и у Рузвелтовој улици, испред Новог гробља, где је читав низ неугледних цвећарских радњи.
По овом питању још ништа није учињено. У граду се цве. ће и даље продаје на угло вима улица, на тротодру, а испред гробља још увек стоји читав ред ружних продавница,
ж
У броју 144 од 29 августа објављен је критички чланак поводом нереда и прљавштине на београдској железничкој станици. "
Данас је стање на станици већ много боље, како у погле. ду хигијене, тако н у погледу
|
реда, а и даље ће се настојати да се и даље побољшава у томе смислу,
=
У једном од ранијих бројева „20 октобар“ се критички осврнуо на неограђена градилишта У Београда.
Нешто је учињено у томе правцу: поједина градилишта су ограђена, материјал се не растура и улице се не праше, али око многих градилишта још увек је неред, што отежа“ ва често и пешачки и колски саобраћај.
Нечистоћа пред зградом Правног
факултета
2 а зграда Правног фанултета има заиста врло румну најбпину околину. Неред и нечистоћа сусрећу се на сваком кораву. Такорећи, пред самим вратима факултета леми већ хамена и облих трупаца. колико корака даље налазе се тањигашка станица. Од задаха, који се с те станице шири, не могу се понекад ни прозори отворити. А свега неколико ме. тара нине, у једној нехигијенској изби која својим изгледом ружи читав крај смештена је ковачница пред којом увен стоја кола, таљиге, шпедитери, чезе и остала возила, наравно У нереду. На супротном углу лежи изломљена велина рекламна табла која се не користи иако је место врло прометно. Морамо се упитати ко је надпешан за одређивање таљигашких станица и зашто се оне налазе у центру града и на најпрометнијим местима. У зграду Правног факултета – долазе масе страних омладинаца. Долазе у посете, свраћају приликом повратна са Омладинске пруге. И све то ругло сусрећу баш пред установом која прилада омладини. Није тешко пого.-
дити какав то утисак оставља на њих.
Интерес здравља студената и грађана и естетски разлози
наланшу да се ово место рашчисти и уреди, а да се за таљиге нађе потоднија стогица: Мил. К. СИТИЋ, правник, Кумодрашка 31
ОБАВЕШТЕЊА
Државни завод за социјално осигурање — Филијала у Београду, 0бавештава све своје — осигуранике као н остало становнишвто града Београда, да је почео од 1 септембра т. г, здравствена служба за хитне дневне кућне посете фучкционисати на следећи начин;
Становници Првог и Другог рејона упућиваће позиве преко телефона бр. 20-731 који се налази у амбуланти бр. ба,
Становници Четвртог, Петог и Шестог рејона преко телефона број 41-147 који се налази у поликлиници Четвртог рејона — Средачка ул бр. 2 н
Становници Трећег и Седмог рејона, преко телефона бр. 26-937 ко. ји се налази у амбуланти у улици Стари Монопол бр. 8.
При овоме се треба строго држати територијалних граница рејона и позвати лекара према томе тле се стан болесника налази.
На ове бројеве телефона треба звати од 6 до 18 часова непрекидно. „Ноћна служба кућних посета остаје централизован као и до сада и за њу позиве треба упућивати од 18 часова увече до 6 часова изјутра на телефон 25-070 — Немањина у“ дица бр. 2
Теренска служба за деџшу до три године старости, остаје такође као и до сада на бро' 23-456 н 23-914.
Државни завол за соцнјално осигурање — Филијала Београд.
многим крајевима“
месецима неколико гомила
Не.
а ава