20. октобар

у Пи

26 СЕПТЕМБАР. 1947

ит

(Наставак са друге стране)

са 1.560 минута на 1.190 минута, Раде Опачић са 720 на 540 и са 90 на 60 минута.

У одељењу лимарнице цела радна група снизила је радно време за 3 од сто, а у машин. ском одељењу 1 Петар Алавања снизио је време своје радне операције са 18 на 16 минута, Новица Лазић на 5 минута, Влада Пецарски са 180 на 120 минута, Миодраг Пешић са 107 на 103 минута.

У току предконгреског такмичења у Индустрији мотора у Раковици организована су два курса: контролорски и лимарски. Курсеви су већ у то. ку такмичења отпочели рад.

Обавеза радног колектива Индустрије мотора да у току тамичења пребаци план за 5 од сто испуњена је и премгшена за 11,5 од сто.

У месецу августу прелазну заставицу освојило је одељење алатнице пребацивши норму за 27,04 од сто.

И после завршетка предкон. гресног такмичења радни колектив Индустрије мотора са несмањеним _ полетом наставља такмичење.

Радници Београда су, углавном, испунили своје претконгресне обавезе. Одужили. су свој дуг. Они ће пратити рзд конгреса свога, Народног фрон та, свесни да су досад дали што су више могли за добро своје земље, и спремни да наставе свој рад по директивама које се донесу на Другом конгресу, да раде и даље за Народни фронт — за народ.

Тртица Јован, столар предузећа за намештаја „20 октобар“, дво-

струки ударник

израду

и О И И - аи '

(У ' '

У па МУ ПР РНА ЦИ И- Из] РИГА ИЦ ПН а "

нови лик БЕОГРАДА

и његових људи

алики рат унаказио је лице Београда. Када су прве јединице Црвене армије и Народноослободилачке војске ушле у град, он је претстављао гомилу рушевина. На рекама су беспомоћно _висили патрљци великих мостова, железничка станица била је потпуно демолирана, пристаниште разорено, улице препуне кратера од авионских бомби и артилерије, која је с висова Бежаниске Косе слала своје последње хице на Београд, фабрике опустошене у агонији немачког повлачења; школе и :авне зграде потпуно уништене и загађене, паркови претворени у ватрене тачке, преорани бомбама и испресецани рововима, саобраћај осакаћен фа.шистичком реквизицијом свих расположивих возила — језива и тако позната слика бестијалног разарања... Е

Још су буктали пламенови У октобарско небо 1944 године и с фијуком делетала артилериска зрна, а Београд се сврстао у радне екипе. Никада У својој прошлости није овај град записао тако силну и тако свеобухватну добровољну мобилизацију грађана на ра.шчишћавању и подизању града. Народнофронтовске организације тек су почеле да про. диру у улице, новостворене ре. јоне и насеља, а десетине хиљада људи, жена и омладине сврставало се у редове ове организације, која ће у будућности Београда да одигра тако значајну улогу.

Као мрави потекли су густи људски редови ка рушевинама, око којих се још димило; руке се испружиле ка разбацаним циглама, гвожђу, дрвету. Ту, на дохват борбе, која се распламсавала на сремском бојишту, родио се град трудбеник..,

Од тада прошле су непуне три године, нешто око хиљаду и седамдесет дана. Београд се

ТРАГОМ КРИТИКЕ

| и предлога

од насловом „Не хране се у

мензама сви имаоци К-1 карата“ објавили смо у прошлом броју допис Љубице Рашевић, Кромпир се делио грађанству само на К-3, К-2 и друге карте, а имаоци карата К-1, под претпоставком да се хране у мензи, нису имали права ма следовање кромпира.

Ово решење је било неправилно. Пре неколико дана Одељење трговине и снабдевања прописала је да и имаоци К-! карата имају право на следовање кромпира. По свим продавницама 4 задругама већ се продаје кромпир; поред осталих, и на К-1 карте.

У броју 147 од 19 септембра објавили смо предлог Петра Пожоњиа да се на раскрсници измеЂу Топличиног Венца и улице Царице Милице постави саобраћафац, Ту је веома прометно место и може лако доћи до судара и несрећа.

Није само на том месту потребан саобраћајац. Управа саобраћајне милиције труди се да на свим живим саобраћајним местима постави саобраћајце. Али, за сада, то наје могуће. Чим се укаже могућност, поставиће „се саобраћајци на свим важнијим прометнијим угловима, па и на у“ глу улице Царице Милице и Топличлног Венца.

Није редак случај да се наиђе на ружно понашање од _ стране келнера. Они су махом осорни, често неучтиви, 8 врло често и дрски. Преко _ синдикалних по“ дружница утиче се на келнере да поправе своје понашање и, ту и тамо, има успеха, У новоотвореном. ресторану. „загреб" (бивши

„Руски цар“) има још увек келнера који не воде рачуна о сво ме понашању. У прошлом броју објавили смо допис М, П. у коме се критикује ружно понашање кел нера према посетиоцима и њихова немарност према народној имовини. Они су на лепим мермерним плочама, по столовима, исписивали читаве редове цифара.

Управа овог ресторана преузела је све мере и на све могуће начине утиче на келнере да поправе своје понашање. У ресторану се мало већ осећа старање келнера да се боље опходе, али то још није довољно. Столови који су бали ишарани, избрисани су и келнери се одвикавају од ружне навике шарања по њима, Само, требало би и посетиоци да поведу више рачуна како о свом понашању према келнерима, које често није нимало лепо, тако и о немарноста према народној имо“ вини, Јер цртежи и бројке на столовима потицали су, великим делом, И од посетилаца.

Већ неколико пута објављивали

смо дописе у којима се говори о ј

потреби оправљања лифтова. Не-

давно смоу рубрици „Фронтовци критикују" објавили допис Р.

Димитријевића, о поквареним лиф. товима на којима, иако не Бре пише: „Убаците један динар . допису се, даље, говорило о петреби оправљања лифтова.

много засад; њихово станбених

прегледале

У Београду има веома покварених лифтова. Али, још нема могућности за оправљање. _ Управе зграда при рејонима су све лифтове, и рачуна се да ће се, на почетку идуће године, моћи приступити -њиховој оправци.

обновио. Преко његових река налегли су нови мостови, железнички саобраћај појачао се за 10% више од предратног, индустрија је прорадила, градски саобраћај обновљен је и проширен, Тешко је данас наћи у Београду трагове разарања. Но нешто се друго може наћи у њему — нове фа“ брике, нове улице и тргови, нова возила и домови. Јуче се дизало и обнављало старо, предратно, ратом уништено, данас се гради ново — џиновске фабрике, школе, домови, тргови и булевари. Све то рукама радног Београда, рукама људи, жена и омладине који су добровољно дошли да даду и да стално дају допринос обнови и изградњи свог града. Једна црта карактерише ланашње људе Београда — вера у народну власт, уверење У општедруштвеност свих нових тековина, на пољу духовне и материјалне изградње. То је управо оно што једино може да објасни да се један тешко пострадали град тако нагло, тако брзо и успешно подигао из рушевина, да данас корача бодрим корацима у сусрет социјализму, коме стреми кроз свој Петогодишњи план. Стотине хиљада руку дизало је и диже циглу и малтер, грађу и гвожђе, гура колица натоварена земљом, копа темеље новим зградама, новим фабри. кама и подиже сеновите паркове; :

Тај рад је једнако преображавао лик града и ликове његових становника.

Ту, на Теразијама, где је пре неколико месеци продефиловала најлепша и најздравија младост наших народа, са стали су се људи Београда с будацима и лопатама. Раме уз раме радили су професор и радник, мајка палог борца и првоборац — народноослободилачког рата, фабричка радни“ ца и чиновница; долазила су колективно читава предузећа и установе, од шефа до нај нижег службеника. Протекли су милиони радних часова, радиле су десетине хиљада људи и жена разног узраста, разноврсних професија и звања. „Рекли су: до 1 маја!

Првог маја преко широко асфалтираног трга прошла је првомајска парада. Теразије су биле готове, Нове и широке, као што је нов и широк живот који преко њих буја. Остало је само сећање на стара теразиска вешала, и на хероје обешене о електричне стубове...

Док се градило на свим странама града, људи су постајали свесни своје снаге, оне снаге која извире из маса кад стреме једном циљу. Срца су им нарастала каљ су видели како, дан за даном, њихово дело постаје све видљивије и како на место булдожера долазе машине за бетон и асфалт.

Предратни Београђанин увек се мрштио на сваку новотарију. Данашњи је осетио снагу масе. Тако се и може објаснити да људи после напорног. рада долазе из својих радионица, завода и установа на ра. дилишта, добровољно се прикључујући великом делу изградње Београда. Ова појава толико је масовна у Београду да се више и не може назвати појавом — то је већ саставни део живота грађгна Београда, нешто што је неразлуч. но везано за њихово обележје. Нема много таквих градова на свету где грађани подижу добровољним радом фабрике, улице, тргове, домове и пар-

кове! ж

У моментима предаха, кад се одлаже алат за неки тренутак, људи међусобно разговарају, питају један другог о животу, о тешкоћама и намерама. Чује се увек добра реч. М здрава мисао, добронамерна критика на рад органа народне власти, предузећа и синдикалних јединица. Ту, на градилишту, са. ветују се и предлажу све оно што може да користи заједници, њиховом Београду. некако неосетно постају блиски једни другима, тако блиски као да су давни и присни пријатељи. Нестају разлике вештачки узгајане у стара вре-

мена и људи осећају како их некако неодољиво зближују часови проведени на радилишту, жуљеви који су искочили на длановима и зној који им пече лице. Како се силно изменио човек Београда!

Незаинтересован јавним питањима, повучен дубоко у себе, незадовољан — ето какав је био предратни Београђанин, А погледајте га само данас — активан, радан, гради“ тељ!

Ко каже да историја иде свуда једнаким, ходом»

Некада су Београд У иностранству слушали преко радија због берзанских извешта.ја — у њему су се тада правили „добри и лаки послови“. Данас — слушају преко њега извештаје о успесима првог полугодишта наше прве петолетке, о томе како је једна мала заједница народа, до јуче голорука и опустошена, почела да индустријализује своју земљу.

Некада су странци долазили у Београд да купе јевтине концесије од корумпираних министарстава. Данас долазе да се увере да је Београд први град у Европи који се тако брзо подигао из рушевина, да је Југославија прва земља после Совјетског Савеза која је стала на своје ноге. Долазе и да виде наше радне смотре по свим рејонима Београда, а и своје омладинске бригаде, које се, одушевљене боравком и радом на Омладинској прузи, враћају сада у своје земље, и дефилујући кроз београдске улице манифестују братство читаве омладине света.

Београд је изменио свој лик.

Бранко ПОПОВИЋ

Наши поклони Москви

Москви је, о прослави 800-годишњице, стигао. велики број по-

клона. На слици је део поклона из Југославије

РАЧУН БЕЗ КРЧМАРА

летети) а <

–

— Само, заборављају ти ратни хушкачи да ми окрећемо точак!

[54

и С Е о "и . ТУ Р а њ

СТРАНА 3

Бол ћи За СЛОВОДУ

- борци за изградњу ·

На дан 29 септембра одржаће се у Београду Конгрес учесника Народноослободилачког рата.

ИЗ ПРОГЛАСА УЧЕСНИЦИ, МА НАРОДНООСЛОБО-

ЛАЧКОГ РАТА

де над окупаторима и издајничким, израбљивач_

ким кликама, нови, тешки задатак подизања земље из рат. не пустоши и рушевина и даљег изграђивања наше народ. не државе захтјевао је од нас бораца – Народноослободилачког рата нове напоре, Ми смо и даље, као и у данима борби за ослобођење, били на свим пољима народног живота при_ мјер како треба да се ради за свој народ и да чврсто држимо барјак Народноослободи_ лачке борбе против свих покушаја иностраних и домаћих непријатеља да поврате старо, ропско стање у нашој земљи.

И данас, када су наши наро_ ди, уједињени у Народном фронту и под испробаним РУковомством Комунистичке пар_ тије Југославије, инспиратором и организатором свих наших побједа у Народноослободилачком рату и свих наших успјеха у изградњи срећније будућности наше домовине, по_ вели борбу да — кроз остварење Петогодишњег плана од заостале и опустошене из. граде напредну и цвијетућу земљу, ми смо заложили све своја снаге за остварење тога величанственог задатка, свјесни да је то продужење борбе за оне циљеве, за које је толи_ ко наших другова дало своје животе на фронту Народноослободилачког рата.

Зато су учесници Ослободилачког рата, гдје год се налазе — у Армији, у државним установама, у фабрикама, на сели_ ма, у предузећима, у народним организацијама — постали срчике новога живота наше зе. мље, носећи свуда дух оданости своме народу, дух брат. ства и јединства, прегалаштва и пожртвовања и увијек остајући међусобно чврсто пове, зани.

Та наша чврста и дубока повезаност настала је на темељу племенитих _ идеја Народно_ ослободилачке борбе и искована је у данима славних битакд за ослобођење домовине, у да_ нима натчовјечанских напора и жртава у свим крајевима наше земље, робовања, мучења и патњи у тамницама и лого, рима. Та наша повезаност, то несаломљиво јединство, у условима ослобођене домовинг до_ били су нову снагу и нов сми-– сао. Његова чврстина није са. мо у чувању тековина Народноослободилачке борбе, у вјер_ ности завјету хиљада палих бораца на бојним пољима и стратиштима, него и у стварању новог живота у препоро. ђеној отаџбини,

Отуда је потпуно природно и разумљиво што се код учесника Ослободилачког рата јавила тежња. за организова_ ном међусобном повезаношћу и што је са многих страна покренуто питање стварања такве организације, која ће у крилу општенародне политичке орга, низације, Народном фронту, у својим редовимд окупити све оне, који су учествовали у великој и славној борби за осло_ бођење домовине од фашистичких окупатора и домаћих издајника. На основу те тежње стотине хиљада бораца, фор_ миран је Иницијативни одбор за оснивање Савеза учесника Народноослободилачког _ рата.

Стојећи на бранику тековина Народноослободилачке борбе, Савез ће учествовати, заједно са свим народним организаци-

| а историске побје_

јама у оквиру Народног фрон_.

та у данашњем великом прегнућу наших народа за оства_ рење Првог петогодишњег плана, за преображај наше земље

· У напредну, сопијалистичку зе_

мљу, за њену економску и одбранбену моћ, за бољи и сре. ћан живот сваког радног ч0вјека. Створен од бораца из свих наших народних — република, који су својом борбом повеза_ ли наше народе у јединствену неразрушиву заједницу, Савез ће непрестано учвршћивати и јачати братство и јединство наших народа као свету тековину Народноослободилачке борбе п као завјет палих дру_

_гова 32 слободу,