20. октобар

(===

ПИ, РА

У ДАМАА, ДР Д У ДА Му пут пи

ОФ .7,

Треба ДИ (е ослободе просторије огоститељских

Локо

једна од тешкоћа у решењу питања исхране у Београду

снивањем Градског предузећа за друштвену исхрану, на сасвим новој основи и са замашним задацима, створени су предуслови да се реши горуће питање друштве.

не исхране у Београду. Међутим, капацитет – постојећих народних ресторана сувише је мали да би могао да задовољи потребе великог броја грађана који се храни ван

[Грађани често застају пред др-

жавном зградом „Нова бразда“ у улаци Гепратовој 64. Мноти с муком могу да прочитају сла0 видљива избледела слова на спомен, - плочи _ која стоји на згради. Слова дају утисак да су лисана У прошлом веку. Међутим, речи које су утиснуте потичу из наше најнозије «сторије. Ту стоји: „Пред овим ломом у борбам= 'за ослобођење југословенске престонице октобра 1944 године потврдише животима својим двадесет и осам Црвеноармејаца, _ на вечну славу и хвалу њихову, јединство два братска народа. Српско пољопривредно друштво.“

Али лоч т= на овој запуштено!

плочи 4списан само број палих бопана ослоболитељице _ Црвене армије, на другој плочи у холу ове палате, стоји чиста велика светла и украшена мермерна плоча на којој пише: „Овај дом подигнут је за влале краља Југославије _ Петра | Карађорђевића, а кад су у управном одбору били: претседник Танас«је Митровић, професор универзитета, потпретседник др Младен Јосифовић,.“ и још читав низ имена краљевских и банских саветника нимало славНах, Тако сваки посетилац ове зграде може да прочита раскошним словима _ искићена безначајна иМена разних чланова управа из Времена _ „јерезе", а пролазници Гепратове улице не виде исписано ниједно од двадесет осам славНих имена Црвеноармејаца.

Ови пали борци треба да добију свој достојан споМеник. Он се можда не може одмах подићи онако како би то грађани — овог краја желели, али се у част паЛИХ ослободилаца може поставати Нека лепша и видљивија споменплоча на којој би се убележила имена свих бораца. Ово би требало учинити до прославе 20 октобра, Али де тога времена требало би и скинути мермерне пло-

· (аврело дознифекцноно средство |

ГУМПРОТОКС

ЈА ГАМА Д

уљи

аје па велико ПРОЛЕЋ ПО ЛЕКОВА

Борград, Улица 29 новембра број 123

Препродавцима рабат

паници | ИН |

куће, а то је узрок и некултурне услуге од стране кел. нера, који нису у стању да савладају услуживање претерано великог броја гостију,

Да би се постојећи градски народни ресторани растерети.

ли, да би се сваком ра дном грађанину омогућило да доби-

је на време, уз солидну услу. гу, свој довољан оброк здр=ве и калоричне хране, У пристојном амбијенту, неопходно је да Градско предузеће за друштвену исхрану отвори чи_ тав низ нових народних ресторана, и то у најскоријем времену, јер је у питању про. блем који не трти одлагање. појавиле су се %

Међутим,

че из хола. Јер сви ми знамо како су „зидали и управљали“ краљеви и разни њихови управни од-

бори. Љубица ПОПОВИЋ Гепратова 54

ЗДОСТАТАК ТРОЈЕ:БУСКЕ ЛИНИЈЕ СЛАВИЈА — ЦРВЕНИ КРСТ

Београд је добио нову тролејбуску линију која иде

од Славије улицом Маршала Толбухина до „Црвеног крста". Та линија је пуштена у саобраћај са великим недостаком, јер тролејбуске жице нису повезане, нити на Славији, нити Код „Црвеног "крста", Тролејбуси не могу несметано да окрећу, да би се вратили у супротном правцу. И због тога на Славији, да би кола дошла до жица линије бр. 1, на тролејбус се позади пење један службеник специјално да би код

, ог = | џ Њњ О | – оу ту 2 У

а прекида жица побукао троле, док истовремено тролејбус узима велику брзину, да би доспео до следеће везе.

Исти лучај је код „Црвеног крста". И тамо се налази један службеник Белсапа, који десет сати дневно чека тролејбусе да би у одређеном тренутку пову“ као троле. Деца која станују У околини „Црвеног крста „залослила су се". Време које не проводе у школи, користе да се возе тролејбусом _ горе-доле, јер дешава се често дау тренутку када се тролејбус овако „залети , из споредне улице наиђе неко друго возило и шофер мора да

Две спомсгн-"плоче „Пове бразде

. животињски леш,

многе тешкоће, које коче ефикасно спровођење у дело овог главног задатка, што стоји пред Градским предузећем за друштвену исхрану.

Главна тешкоћа је недостатак просторија за народне ресторане- Ма како овај проблем у први мах изгледао нерешљив, с обзиром на тешко стање у по. гледу станова, локала и свих просторија у Београду, постоји једно ефикасно и могуће решење, које би требало уједно да исправи и читав низ досад учињених грешака у погледу додељивања просторија.

Док су остали главни градови народних република, са. свим правилно, велике локале

(

закочи. Тада деца долазе до изражаја. Она гурају тролејбус заједно са оним човеком, који „виси" позади држећи троле.

Недостатак ове линије требало би у најскорије време исправи_ ти, јер се овако тролејбуси кваре. Према изјави самих шофера, дешава се често, да се део троле, који клизи по жицама (такозвани „клизач") изгуби.

Никола ОБРШТАРЕВИЋ

СВАКУ УГИНУЛУ

ЖИВОТИЊУ ТРЕБА ПРИЈАВИТИ ГРАДСКОЈ КАФИЛЕРИЈИ

Аз више места у граду, а нарочито по периферији, наилазе грађани на угинуле животиње. Дешава се да несавесни грађани бацају угинуле мачке на празне плацеве и у паркове центра, а из многих подрума осећа се задах.

Како у ове вреле дане свака угинула животиња значи легло заразе, која се шири путем мува,, то би било неопходно да сваки савестан грађанин, кад наиђе на одмах извести Кафилерију. Сви дневни _ листови имају број ове градске установе, која је дужна и да отклања угинуле животиње са територије Бео-

ада. [998 пп.

Де би се растеретио саобраћај на трамвајској линији број 10 уведена су већ давно локална кола која иду до Аутокоманде. Локална кола саобраћају врло често пошто прелазе релативно кратак пут. Али има доста неувиђавних грађана који, сматрајући да треба да иду првим колима која наиђу, улазе и у трамваје који иду до краја иако се уствари скидају баш на станици код Аутокоманде. На овај начин остављају се без места и остају да чекају наредна: кола оми грађани који станују далеко и који могу да се користе само колима што саобраћају до краја линије, ве

ЗА УРЕЂЕЊЕ ХИПОДРОМА едовни сам посетилац _ коњ-

ских трка. И баш зато пало ми је у очи да се никако не у“

ЛО који сложе коо МОГОЦИНИ_

"задржали за потребе градског угоститељства, дотле је у Београду заведена пракса да се репрезентативни угоститељски локали, великог; капацитета, са комплетним уређајима, додељују за смештај магацинске робе. Један знатан бпој узеле су, за своје потребе, разне организације. Ова грешка треба да се исправи. Не може се дозволити да у просторијама на Обили. ћевом венцу, које су зидане за угоститељске потребе, и могла дневно да избаце 2.000 оброка, буде смештено, Као У магацину, обиље кожа Савеза занатских задруга. Исто је тако апсурд да у локалу „Топлице“ који може да има капацитет 1.200 оброка, буде смештен „Југо-ауто“, а у репрезентативним _ просторијама „Занатског дома“ који би имао

капацитет 3.500 оброка, да је, .

исто тако магационирана роба Савеза задруга. То је само не-

колико од читавог низа примера, па ипак, када ови локали, што је правилно, буду

уступљени Градском предузећу за друштвену исхрану, моћи ће у Београду да се постигне много у питању правилне и добре исхране запослених људи. Само, одлуке у овом пи тању, морају бити хитне, јер проблем ове врсте не трпи одлагање. НЕРАДНИЦИ КОЈИ КОРИСТЕ „САЖАЉЕЊЕ“ ДА скоро сви грађани учествују у изградњи нашег града, још и данас се, после свих указивања, опомена и — донетих конкретних мера власти, _ сретају по улицама Београда разни дечаци, девојчице, мајке с малом децом у наручју и други нерадници који на ћошковима улица про– се милостињу. Ова лица не само да се не придржавају одлука власти у погледу смештаја који је за њих предвиђен, него улазеи у

куће, звоне на сва врата, _ или певају по двориштима. Нажалост, има грађана који

„из сажаљивости“ попуштају и помажу овакве беспосличаре и нераднике. (Они наседају њиховим запомагањима м тврђењу да „су тек изашли из болнице", да „не могу да се врате у унутрашњост јер немају новаца“ и изналажењу разних изговора за просјачење. Има случајева да дође здрав и одрастао човек и тражи да му се помогне „зато што је отпу. штени чиновник“. Оваквом случају није потребан коментар, јер знамо на чије сажаљење рачуна овакав залудник.

И најмања помоћ коју грађани макар и несвесно учине, помаже ове нераднике и одбија их од рада. А што се тиче посете оваквих лица зградама и двориштима, сви настојници и власници зграда мо– рали би најстрожије да поступају, јер није искључено да се овим посетама извиђа терен за е-

вентуалне крађе. у С. ПОЛОЈАЦ Јована Ристића 2611

САЛЕ ЈЕ

гагрлафске

Док се на све стране Београд уређује и добија „нови, лепши изглед, дуж дивног друма око Доњег града, којим залазе и

туристи, још увек се бацају

остаци

грађевинског _ материјала |

ИСХРАНА БОЛЕСНИКА ЈЕ ЛОША ИАКО ИМА ДОВОЉНО

"НАМИРНИЦА И КРЕДИТА

Неправилности у раду

економата Клиничких ј болница

ади боље координације ра да лекарске службе Опште државне болнице и медицинских клиника, недавно су

ове две установе уједињене. На овај начин је особљу медицинске клинике отворено

шире поље рада, јер се у клиникама отсад лечи знатно већи број болесника и особље има могућности да стекне већу праксу, али је ово уједињење знатно отежало рад економату. Када су отворене клиничке болнице одмах је размотрено пи тање правилне и добре исхране болесника, Извршни народни одбор Београда потпомогао је рад економата болнице око на бавке већих количина намирница ради побољшања следовања и већ у почетку рада исхрана је знатно побољшана. Болесници су дотле добијали 15 грама шећер: ллевно, и то следовање им је повећано на 95 грама. Међутим, иако је повећано следовање и других намирница, исхрана болесника још није задовољавајућа, Дешава се, на пример, да болеоници којима је потребна јача храна добијају дијеталну храну, 5

И поред тога што је Извршни одбор Београда знатно помагао економат болнице у његовом раду било је веома мно. го пропуста. За пропусте су великим делом криви лекари, који нису довољно проучили проблем исхране болесника и нису се довољно трудили да пронађу начин како болесницима давати и добру и разноврену храну. Јер типизирани јеловник постао је у болници вишемесечна пракса а разумљиво је да болесници нерадо једу стално иста јела.

У сезони воћа нарочито су се осетили пропусти у раду е кономата. Воће је набављано неуредно и у малим количинама, и веома често у поквареном стању. У набављању меса такође није било довољно ан-

ређују трибине на хиподрому код Цареве ћуприје. С друге стране видео сам на разним местима тркалишта разбацану грађу — која трули и пропада.

Данас се посвећује пажња жељама и потребама грађана па сматрам да сам и ја тумач многих жеља, ако предложим да се ово

тркалиште уреди. "р Јован СТАНКОВИЋ

ФАШИСТИЧКИ ЗНА. ЦИ КОЈЕ ТРЕБА УКЛОНИТИ

у "згради која се налази у Божидара Аџије улици 23 пред ослобођење Београда био је смештен један немачки Фдред. Кад су Немци протерани из Београда они су иза себе оставили – траг. На предњој страни зида до улице, изнад самог балкона, са обе стране прозора, оставили су два

Да грађани правилно Користе трамвајске везе

МБ

ет

фашистичка знака: М. Ови знаци су после ослобођења били недовољно премазани тако да су се услед кише поново повампирили на зиду.

Већ више од годину дана у овој згради смештене су службене просторије „Југоаута", а нико се од службеника за то време није сетио да ове последње остатке немачких фашиста — заувек ликвидира. Што је најважније, службеници „Југоаута", излазећи на балкон, свакодневно гледају и равнодушно посматрају ове

знаке Д. ВЕСКОВИЋ

„довања и правилно расподела,

гажовања од стране економата. Болесници најчешће доби“ | јају овчје месо, јер снабдевачи болнице закашњавају на кланицу. ( Сада, када се зима приближава, свакако је најважније н обезбедити болесницима исхра и

ну, спремањем зимнице. Мако кредита има довољно (за де . вет месеци потрошено је једва 1 нешто више од половине кре- 1

дита) економат још ништа није предузео да нсбави потреб-

не количине намирница.“ Мага- -

цин за намирнице налази се У Це неуредном стању. у њему ле- „ЛИ жи велики број празних тегли, :' Па

које би се корисно могле упо- | требити за остављање зимпице. "5

На почетку заједничког рада болнице и клиника, предвиђе-: == но је да се храна носи болесницима камионом у херметички затвореним судовима. Међутим. храна се преноси на обичним колима, и то у отвореном посуђу, иако је кухиња од појединих одељења болнице удаљена скоро километар. Успут се храна напраши и хлади ин наравно да таква болесницима нимало не прија,

Увиђајући да рад економата око исхране болесника заиста не задовољава, Управа бол нице је у последње време пре“ дузела мере да на сваки начин побољша“ исхрану болесника. Да би она остварила своје намере, била би потребна много већа подршка лека“ ра него што је они данас пружају. Лекари не достављају на време примедбе болесника на исхрану, тако да управа болнице нема потпун увид У проблем који решава. Једино су лекари на педијатриској и дечјој хирушкој клиници пружили пуну подршку управи болнице. Они су направили план исхране и заједно са управом обезбедили деци лневно пет оброка укусне џи хигијенски припремљене хране.

За своје пропусте и недостат ке у раду економат се правда недостатком и немогућношћу набављања довољних количина намирница, Међутим, то није тачно, већ је посреди неправилно организован рад. Четири стотине килограма шећера за месец јули још није утро шено, па је на штету болесника то следовање урачунато за месец август. У августу је преостало 1700 _— килограма брашна и могло се болесници“ ма од преосталог шећера и брашна умесити много више теста него што се месило.

Да би се најзад исхрана. У болници побољшала, економат мора боље организовати рад. | Не сме се дозволити да велике количине воћа пропадну и покваре се, Мора се потрудити да се на време набаве сва сле-

а мора се пронаћи и бољи ин чин преноса намирница. Тип а зирани јеловник треба уКкме ти и, уз подршку лекара, ком морају дубље простудирати проблем исхране својих болесника, пронаћи могућност да се болесницима даје што разно врснија храна. ( Кредита има довољно, и кономат и управа морају да у“ ложе више труда у решавању _ важног проблема исхране 60олесника, да и са те стране потпомогну њихово брже оздрављење, да би се кад драве могли укључити у привреду и користити заједници. |