20. октобар

_ КЛАСНРАЊЕ

ју,

оред редовног, сталног и

равномерног снабдевања наших пијаца потребним намирницама, воћем и поврћем, чему су набавна предузећа и задруге Београда у последње време поклониле појачану пажњу, питање квалитета, асортимана и класирања увезене робе заслужује такође пажњу, тим пре што су у овом погледу и раније, па и данас, и Управе предузећа и њихови намештеници — продавци чинили и понављају свакодневно низ пропуста. Класирањем, издвајањем робе по врсти и каквоћи не само да се слабо које набавно предузеће бавило, већ таквог класирања по

градским и задружним продав

Некласирано воће

на тезги продавнице број 14

ЈОШ СЕ НЕ РЕШАВА ЈЕДАН ОД ВАЖНИХ ПРОБЛЕМА НАШИХ ПИЈАЦА

РОБЕ ДУЖНОСТ ЈЕ ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГА

ницама на пијаци уопште не- , ма.

Чињеница је да се сортирзњем воћа и поврћа баве једино _ појединци-приватници, И то већином само онда када

„запрети опасност да роба о» стане непродата. Шта су задруге и градска

набавна предузећа учинила да радном грађанству пруже избор артикала исхране може се видети и летимичним _ погледом при пролазу кроз београд ске пијаце.

" На дан 29 септембра на Бајлоновој пијаци поред мале тезге пиљара Филипа Вељковића, на којој су биле лело сортиране јабуке, стоји велика продавница предузећа за воће и поврће (продавница бр.

Градског предузећа за воће и поврће | ===

У ИНТЕРЕСУ ШТЕДЊЕ

15) на коју су биле, без икаквог реда, разбацане јабуке, лук и кромпир. На истој пијаци у продавници друге задруге гура се мноштво света У реду за грожђе, прилично лоше и изгњечено, док пред про давницом прве задруге У којој такође има грожђа, али још горег квалитета са ценом 11 ди нара по килограму, нема ниједног купца.

На Цветном трту у продавници број 16 предузећа за воће и поврће продају се труле јабуке. У продавници број 21 помешана "паприка: ситна и крупна, бабура и туршијара, здрава и трула; у продавници број 3 ПТ задруге продају се труле јабуке по цени од 7 ди-

Класирано воће на једној тезги на Цветном

тргу

Не поклања се довољна пажња чувању трађевинско: материјала

на више места, па и преко „20 октобра“, у више махова указивало на то, у Београду још увек има неодговорног _расипања материјала. Нема Београђанина који није могао да види остатке неутро-

шеног материјала око већ завршених нових или поправљених објеката, а исто тако, неограђен материјал око гради“ лишта, изложен гажењу и расипању, а често, у отсуству чувара, и развлачењу од стране несавесних. Имали смо прилике да видимо растурање креча, песка, белога шљунка за посипање асфалта, као и асфал“ товог праха, а, исто тако, цигле су на радилишта истовариване бацањем на гомилу, тако да се није могла водити 0 њима онаква контрола, какву би 0могућило слагање У блокове.

Данас је стање нешто боље, али никако није онакво, какво би требало да буде. Са градњом многих објеката наставиће се до дубоке јесени, па и зими, што значи да се чувању грађевинског материјала мора поклонити већа пажња, што значи да се песак и креч мора. ју ограђивати одмах по истовару, да се не смеју остављати на пролазним местима, и на ме стима изложеним киши и влази. Разумљиво је да су се многе грешке ове врсте дешавале услед настојања да се што више уради на самом објекту, али логично је да је тако једнострано гледање потпуно по“ грешно.

С обзиром да је у току ок" тобар и да ће кише наносити и иначе доста тешкоћа грађевинским радовима, треба предузети све да се на објектима који су у раду избегне свако расипање и оштећивање материјала, Са тим у вези неопходно је ставити у задатак чуварима и свима одговорним да воде строгу евиденцију над материјалом, а случајеви не брижљивости и лабавог односа мрема штедњи и чувању износити на јавну критику и диску сију, што ће свакако показати резултате, Код крупнијих слу чајева расипања или безразложног и ненајављеног отсуства чувара требало би завести нов чане казне, јер је у питању на“ ша заједничка имовина, која не сме да трпи губитке ма које

врсте,

а да се

„20 октобар“, из недеље У недељу, добија дописе у којима добронамерни грађани критикују случаје небрижљиво сти према материјалу сваке вр сте, Као и према алату, маши нама и возилима, То показује да наши грађани схватају потребу штедње. Да би се то пренело на све остале, а нарочито на оне који су у непосредном додиру са материјалом, биће потребно доста тру да и убеђивања, па можда и

доста казни. Једно је јасно: не сме се оставити данашње стање. Не сме се дозволити да око завршених објеката 0стаје претекли материјал, као излишан, да се остали матери јал истоварује на коловоз, да се цигле истоварују бацањем,

да материјал изложен растура њу (песак, креч, шљунак, асфалтни прах итд.) остаје неограђен. У овоме правцу морају се предузети енергичне мере. Ј. ЛУЧЕВ

Конац је потребан и самцима

риликом расподеле рациони-

раних намирница по К-картама, често _пута се изостављају они који имају К-! карте. _ Код продаје кромпира тај пропуст је поправљен, али код многих других рационираних артикала имаоци ових карата се изостављају.

Наводим случај са расподелом конца. Ако је неко самац, не значи да му конац не треба. Кад овакво лице поцепа рубље, мора да га даје кројачици на крпљење. А пошто нема да да и конац, мо-

и .

раће за израду да плати, на име конца, много више него што треба. Значи, да би већ код нове поделе овог артикла морало да се узме у обзир стање оних који станују и живе сами. У Београду има много старих људи, а исто тако много намештеника, студената и ученика који су самци, а сви они имају потребе за појединим рационираним артиклима и треба им омогућити снабдевање.

Драгица МИКИНЧИЋ

Охридска 15

нара. Разуме се да пред тим продавницама нико не чека. Док пред тезгом пиљара Жи-

вана Сарића стоји ред само зато што су изложене јабуке одлично класиране.

На Каленићевој пијаци У

продавници Главне земљорздничко _ произвођачке задруге “број 2 могу се добити помешане крупне и ситне, здраве јабуке, Једна продавачица радиу тој давници.

Може да се наведе низ слич них примера. Да ли су они доказ да је по задружним тезгама и по тезгама градских набавних предузећа немогуће сортирати и класирати робу» Свакако не. Наведени примери само показују са колико се немарности односе наша н~љбавна предузећа према жељама и потребама купаца. Управе појединих предузећа и задруга нису ни до данас дале никакве директиве својим продавцима о потреби доброг сор тирања и класирања робе, = често мали број продаваца не стиже, и поред добре воље, да то класирање изврши (пример: продавница Главне земљорздке задруге број 2 на Каленићевој пијаци у којој је 29 септембра радила само једна продавачица). Мишљењу свих продаваца да се роба различитог квалитета и исте цене може и треба да продаје заједно узрок је поред немарности и леност. На Каленићевој пијаци у продавници воћа и поврћа број 34 продавац овако објашњава то што су на тезги помешане слатке и киселе јабуке и продају се скупа.

— Па једнака им је цена.

А ако купац жели само слатке, или само киселе јабуке»

На пијаци Смедеревски Ђерам у продавници број 2 Пете рејонске задруге помешане су и продају се заједно крушке, масларке и водењаче.

— Иста им је цена,

Такво објашњење даје продавац. Оваква схватања треба најзад искоренити. Јер, због чега да купац ако жели, рецимо, крушку масларку купује поред ње и водењачу коју не може да једе! Због чега да се поред робе бољег квалитета мора да купује и роба лошијег квалитета.

На пијаци су честе примедбе ':

— Нека ми се да оно што желим, па макар платио И скупље.

Зато је крајње време да Управе предузећа задовоље жеље радног грађанства Београда и сортирајући робу уреде и цене. Лошија роба са нижом, боља са вишом ценом, али зато се разне врсте једног артикла која имају исту цену морају такође подвојено да класирају и продају.

Задовољити жеље купаца, то треба да буде тежња на бавних предузећа, јер грађани-купци не постоје због предузећа већ предузеће због оних који купују њихову робу.

једина про.

Магацински новатори

Извесна роба стоји толико дуго у магацинима док се непоквари, па се онда износи на пијацу.

= Е сад, вала, чик да се поквари!

труле и.

СТРАНА 8

—___—

3 ОКТОБАР 1947

х мивот м РАДУ соссв

АМЕЧИНЕ. МУКСЛЕ ЛОН ОВЕ

- ПГЛАЛАИВИНОНГ ИПРА ЛАА УПАЛА. |

До јасала налази врт. Зграда је окружена обил.

У граду Свердловску, у цен-

тру насеља Уралског 34вода за израду машина намењених тешкој индустрији налазе се две лепе двоспратне зграде. Ово су заводске дечје установе.

Једна од зграда подигнута је за дечје јасле. Њихов шеф Дина Черемних позвала ме је да обиђем пространу зграду и да се упознам са њеним дневним станарима. Најмлађи од њих рођен је пре два месеца, најстарији — пре две године. Ујутро, пред одлазак на рад, мајке доносе овамо децу И предају неговатељицама и сестрама. .

Према групама узраста деца су распоређена по великим, сунчаним собама. Најмања деца леже у кревецима. Деца која су већ почела да се самостално крећу проводе време окружени разноврсним играч. кама, под сталним надзором неговатељица и сестара.

У соби за трогодишњу децу малишани су ме просто опколили. Сви су нешто истовремено причали и тек после изве сног времена ја сам схватио да су деца малопре гледала кловнове и да су још под свежим утиском.

Било је време ручку. Деца су поседала за ниске сточиће. После ручка долази на ред спа вање. Затим најмањи совјетски грађани одлазе на веранду.

— Зар и зимиг упитао сам Дину Черемних.

— Наравно, ма да су наше уралске зиме хладне. Деца су код нас навикла на свеж ваздух, али зими, наравно, веранда се загрева, а деца су добро утопљена.

Лекар Александра Заводчикова истиче да је здравствено стање деце одлично и да она стално добијају у тежини. Заводчикова ми је показала свога сина рођеног пре два месеца. Он се налази У соби одређеној за децу његове „старости.“ — Већ се окреће сам.. рекла ми је Заводчикова с материнским поносом. Али с истом гордошћу и радошћу она говори и о осталој деци.

— Ја видим да ви имате, по-

ред вашег сина, још стотину деце, — рекао сам Заводчиковој. — Погрешили сте у броју: овде има двеста шездесет троје деце.., .

У суседној соби наишао сам "на жену која се играла с одојчетом. Шеф јасли Дина Черем_ них објаснила ми је да је ово мајка која ради у заводу. Она има право на плаћен прекид У раду — за дојење детета.

Упознао сам се с овом женом. Лидија Молчанова ради у

заводској електричној централи. Мма петоро деце. Троје су већ ученици, јелан Лидијин

син одлази у Дечји врт, а ово је пето дете. Сва старија деца Лидије Молчанове такође су прошла кроз дечје установе.

— Задовољна сам њиховим радом, — каже Молчанова. Јер ове установе помажу нама, мајкама, да васпитамо добру и здраву децу.

О овоме сведочи и изглед детета с којим се мати — радника игра. Дете је весело и здраво. Молчанова ми је рекла и то да као мати са више деце ужива повластицу :плаћа само 15 од сто трошкова за дете. — Ја мирно радим знајући да су ми деца У сигурним рукама. По свршеном послу долазим по децу. — каже мати — радница.

се дечји

ним зеленилом. Терени за игру и мали павиљони у сенци дрвећа увек привлаче децу. У павиљонима она слушају приче васпитачица.

И у врту деца су распоређена према узрасту. Долазе у де вет часова пре подне. После заједничке фискултурне вежбе) доручкују, а затим почиње и спуњен играма, шетњама, дечјим рецитацијама и корисним радом. Са децом се ради на њиховом упућивању у музику, ритмику и игре. Велика пажња посвећена је и упознавању деце с природом: био сам присутан часу на коме је деци го. ворено о поврћу.

И овде деца остављају врло леп утисак. Снажна су, препла нула лица.

Група седмогодишње деце одмах ме је одвукла до кутије у којој се налазио јеж. Ухве тио га је у шуми симпатични Елик Новокшенов, али о јежу стара се цела група, Вова Артемјев показао ми је голубове који су поверени његовом ст

рању.

Родитељи ове деце припадаЈУ разним професијама.

Сва деца сачињавају једну чврсто повезану породицу. току четири године она су пот пуно навикла на Колектив У

коме су сви једнаки Разликују се само по способностима

и личним својствима. Васпитачина Антонина Решетникова истиче да велика достигнућа

колективног васпитања ниуколико не ометају испољавање индивидуалних одлика деце.

После поподневног одмора деца су гледала у заводском Дворцу _ културе _ „Стаљин

претставу позоришта лутака. Немогућно је описати одушевљење малих гледалаца и њи хову непосредност У примању мтисака — то је заиста треб» ло видети.

Група седмогодишње деце растала се ту скоро са дечјим вртом: њени чланови већ 00 хађају школу. Јежа су покло“ нили млађим друговима.

Дуго сам разговарао са руководиоцем дечјег врта Маријом Бољшаковом. Она се ве петнаест година бави васпите њем малишана и потпуно, . одана своме позиву. О дечјем врту стара се заводска управа која му додељује велика мате ријална средства. Захваљујући томе, врт је снабдевен свиМ што је потребно за успеша рад. Исто тако, материјалзу помоћ пружа и синдикална оре ганизапија.

Ове две дечје установе јасле и врт — не претстављ“ !у. наравно, никакав изузетак ни у гралу Свердловску, НИ у

Совјетском _ Савезу. Пао сам Свердловски градски При-

јет депутата трудбеника. мио ме је заменик претседни“ ка Николај Леварјов КОЈИ ру: ководи радом на ЗУШТИТИ от родног здравља, као И просве ном делатношћу. Левар1ов . је рекао ла Сверлловск, Пи ни град Урала, има 79 јасли а 174 дечја — врта, Делатно К свих ових установа обухват укупно 17.000 лепе. Само њи дечје вртове Градски „208. троши голитње преко 12 М лиона рубаља. 4 1 Деца васпитана у дечјим МЕ товима веома су интелигент ж бистра и друштвена. Она ту снажно развијен смисао ралне навике, као и дубоке сећање лругарства — ову

! љУЛИ. ву прту совјетски ТОВСКИ