20. октобар
| | | · | + 5 . . Најбоље решење
4
ГОСТИ БЕОГРАДА трон
КОНСТАНТА (210808
Симонова
ме Константина
познато је не само у Бео. граду и Србији, већ и у свим на-
шим _ републикама. _ Књижевник славног талента, неуморан борац за даљи процват, уздизање и
срећу своје велике Отаџбине, учесник __ Њене
борбе против немачког фашизма,
светско-историске
лисац са дубоко развијеним осећањем светле будућности словенског братства, Константин Симонов био је
стварања нове Југославије из на-
непосредан сведок
родно-ослободилачке борбе ње-
них најбољих синова м кћери.
' Тада, 1944 године, он је кроз низ прича и одличних ратних до“ писа — који имају пуну вредност књижевних дела широког плана приказао сов:етским људима ства рање нове братске Југославије. Данас, као воћ совјетске делегације. која је присуствовала Друтом конгр=су Народног фронта угослови з, он је констатовао доеодтшња знача'на достигнућа изградње Бзограла, као и постојаЊе свих битних, неопходних услова за остварење взликих задзтака југословенских _ народа. Константин Симонов говорио је о тома с брозтском тоглином и у свома позлраву Колгоесу, и у осврту
ел своје утиске о конграсном раду. Посета Константина Симонова,
братска. свесрднз, управљена да
ем | учвршћењу _ сов:етско-југословенске опште и културне сарадње, значајна је и по томе што са његов најновији комад „Руско питање“ даје на ношим позорни-
Цзма у знаку заслужног успеха.
Познат код нас као писац ро-
мана из херојских стаљинградских Ки
“
борби „Дани и ноћи" (а и у по Филму израђеном на основу овог романа), као књижевник који је Многе странице посветио нашој народноослободилачкој борби, као аутор позоришних дела која је У Току свога гостовања _ приказало славно Позориште „Лењински комсомол", Симонов је за време ове своје посете свакако осетио Колико је масовно, дубоко и жи80 интересовање наших људи 38 Совјетску књижевност, а тим саМим — и за његово, СимоновљеВО стварање.
Песник, чија је песма „Чекај Ме" тако моћно одјекнула међу Милионима _ совјетских бораца У данима Великог отаџбинског рата; Талентован драмски писац који је у „Руском _ питању“ _ изобличио владавину долара, реакције, мрачЊих човекомрзачких махинација У змеричкој штампи; аутор романа И прича; неуморни ратни допис“ Вик и писац филмских сценарија 7" све су ово подручја многоСтране + делатности _ Константина Симонова. Посланик Врховног со Бета СССР, заменик главног сеКретара Савеза совјетских КЊИЖевника, он данас одано служи својој социјалистичкој земљи као талентован, високо квалификован и зодољубив „инжењер људских Ауша", Напоредо с тим, Симонов Управља један део своје делатНости уздизању и учвршћењу сло“ венског братства. Симоновљеве странице о Југославији и комад "Под прашким _ кестеновима У" СТИЧУ велико словенско осећање Овог совјетског књижевника и 1авНог радника — троструког носиоЧа Стаљинове награде.
И зато је долазак Константина Симонова у нашу земљу, У БеоГрад поздрављен с братском ре“
Аошћу и срдачношћу.
О одељењима гимназија по основним школама
| кономско-политичке про-
мене у нашој земљи су неминовно морале дани зазову и културно просветне промене, Ове промене из данз У дан су све видније. | Крупна промена изазвано но. вим стањем је увођење обаве Зног седмогодишњег школова. ња нашег подмлатка, Потпуно је разумљиво дг нарзд који поседује економске изворе и политичку власт хоће да овла да културом, да би ове изворе што бољеи рационалније ис користио и своју власт у ин; тересу читавог народа оснажио и учврстио.
Према Закону о седмогодишњем школовању одмах су по челе да се отварају прогимна: зије тамо где су постојгли услови за то. Тамо где су оне отворене и где постоје гимназије овај Закон је одмах ступио на снагу.
Разумљиво је што су у Бео. граду одмах свг деца стекла могућност и обавезу седмого_ дишњег школовања, И прошле, 1946-47 школске године настао је огроман прилив ученика У гимназије. Толики да је недостатак зграда — које су већ постојале — онемогућио пријем свих ученика у гимназије. А и уколико би било могуће, ове су биле удаљене ученици_ ма са периферије града, јер
тамо на Вождовцу, Карабурми, |
Маринковој Бари нису нена_ родни режими зидали гимназије. М наше народне власти ни_ су хтеле да чекају са применом овог Закона док се сази_ дају зграде, већ су приступиле отварању [ разреда гимна.
зије при оближњим основним шкзлама.
Тако је Карабурма добила 1 разред у својој основној школи — за мушку и женску децу — а као саставни део |! мушке гимназије. _ Раковица,
Бара и Вождовац су такође добили | разрел гимназије као саставни део | мешовите, Седме мушке и Шесте женске гимназије,
Ове године су на овим ме. стим, 1 и П разред гимназије а на територији Четвртог рејона при основној школи бр. 13 је отворен 1 разред гимназије за стотину мушке и толико женске деце као саставни део Пете женске гимназије.
Прошле године су ова оде љења радила као и по центратним школама. Директори су додељивали наставнике од ра сположивих снага по гимвазијама. Међутим, морамо при знати да се није свуда одвијао рад како бисмо желели.
Сви пропусти у раду су Уочени и били предмет најоштри је критике, Користећи прошлогодишње искуство, У Просвет ном одељењу су пажљиво размотрени услови рада за ову годину. На две дуже конфе.ренције са директорима односних гимназија су донесени за
Маринкзва
РВИ РА
кључци о овогодишњем раду по овим одељењима. После донетих закључака и предузетих мера убеђени смо да ће се зве године избећи сви пропусти и да ће се настава врло успешно одвијати.
За поменута одељења ће би_ ти назначени руководиоци, Кзји ће непосредно бити одговорни за рад, и најбољи наставници. А централна пажња директора ће бити баш та 0одељења и дужност ће им бити да остваре сталан увид и контртлу над радом истих,
Отварање | разреда гимна_ зије при нашим основним школамг је изазвано немањем до вољно зграда за гимназије. Чим се оне подигну по периферним насељима, окупиће се ова деца у њих. Дотада наше народне власти хоће да обу_ хвате сву, баш радничку децу, да се школују, отварањем ових одељења. Јер, за народне власти нема другостепених ни за_ бачених места како је то У старој Југославији било. И на овај начин се радном човеку отвард школа крај куће како би могао што лакше школовати своју децу у гимназији, јер то није више привилегија 60гатих и оних из центра,
Старање народних власти треба схватити правилно. Оне плански остварују просветне задатке. Подједнако се старају
о свој нашој деци. Отуда је свеједно да ли ће се наша деца уписати у [ разред на Карабурми или у Првој женској гимна зији, на Вождовцу или Шестој женској. М свака бојазан да су ова одељења другоразредна треба да отпадне, Не сме се допустити да наши грађани кажу — ако не упишем дете у цинтралну школу, ГИМ_ назију, нећу га ни слатиу школу, Треба да упишу дете где им је најближе и где им се саветује да га упишу. А просветне власти и учиниле су да ова одељења при основним школама квалитетом рада ути_ чу што васпитније на млади нараштај,
Сигурно је да ћемо то, расположивим снагама, моћи и да постигнемо. А ми сви родитељи, наставници, омла динска организација — уз помоћ народних власти морамо се постарати да цео наш подмла дак што боље овлада елементима културе, преко. потребне у изградњи земље и довршењу изградње социјализма које ће бити њихово дело. Обезбеђење привредне независности наше отаџбине зависи добрим делом од тога са колико ће знања и да ли ће цела наша омладина стећи потребна знања пре сту_ пања у производњу,
Ђурђе С. СМИЉАНИЋ
———_—————
"фФи
лм |
Глумац Алексеј ДикКиј
носилац главне „А АМИРАаЛ
лексеј Денисович Дикиј заузима
нарочито место међу совјетским филмским глумцима. Дикиј, један од истакнутијих и оригиналних позоришних редитеља, који је режирао више од 50 комада на сцени московски“ лењинградских ин других позоришта наступио је свега три пута као филм: ' ски глумац. Позоришне претставе донеле су му поштовање познавалаца уметности, а по својим филмским улогама постао је познат широм света
Улогу Адмирала Нахимова у истоименом филму тумачи Алексеј Дикиј. Његова глума много је допринела успеху филма. Лик познатог руског човека, патриоте-адмирала, чије име носе совјетска војна одликовања, створио је Дикиј мајсторски и истински надахнуто,
Дикиј тражи оне особине у карактеру својих јунака, које су их довеле до успона и налази ове особине благодарећи марљивом и дубоком изучавању историског материјала и суштине историских догађаја.
Нахимов је у тумачењу Дикија пре свега стратег и командант флоте, који зна тачно н правилно да одреди узајамни однос снага, да изабере време и правац одлучујућег ударца и да одреди ток целог рата и појединачних етапа сваке битке. Личну храброст спаја са мирним непогрешивим про.
дови.
улоге У Филму Нахимов“
рачуном. Адмирал воли и чува своје потчињене и безгранично верује у њихову оданост и храброст. За њега су изнад "свега интереси отаџбине и народа, чију славу и част он брани на бродовима црноморске ескадре и тврђавама опседнутог Севастопоља.
Сав посвећен задатку да прикаже унутрашњи. свет свога јунака, Дикиј стварно примењује уметничку технику. Његови су покрети малобројни али изразити. Боја гласа је простудирана, потчињена смислу и ретко разнолика. Глумац је одмеравао сваку реч и изПоглед — често
говарао је значајно.
говори више од сваке речи.
У мирним сценама, које приказују епизоде војних вежби или саветова-
ње штабова, Дикиј наглашава ум, лалековилост и лаку иронију Нахимова, донекле понављајући начине које је нашао за улогу Кутузова, а у сценама битака, узбудљиве радње и напетости, он примењује нове боје романтичне патетике и херонке. Бескрајна уметничка разноликост глумчевог изражавања помаже му да постигне пуну истинитост и убедљивост
А _Д. Дикиј, заслужни глумац РСФСР, творац ликова истакнутих историских личности — фелдмаршала Кутузова и адмирала Нахимова — са правом се убраја у најбоље глумце совјетског филма.
НА ОБНОВИ САВСКОГ МОСТА
У читоници библиотеке Другог рејона већ дуже времена нема осветљења.
— Куд ћете, комшија, с том лампом — Идем мало у библиотеку ла читам.
Покретне библиотеке на периферији Београда
„Култура и просвета треба да постану својина широких народних маса“ (Тито)
делење за културу и умет
ност Извршног одбора, у сарадњи са Градским и рејон“ ским библиотекама, организо“ вало је две покретне библиотеке у оквиру прославе Вука Ст. Караџића, Бранка Радиче вића и Ђуре Даничића, Прва покретна библиотека била је отворена 7 септембра на Ка рабурми. Одатле је, после не дељу дана, ова библиотека премештена на Чукарицу, а потом у Школу број 21 која се налази у Вука Живадинови“ ћа улици, одакле је такође по сле извесног времена премештена у Маринкову бару, где се и данас налази. Друга покретна библиотека отворена је 14 септембра у Шуматовачкој улици број 122а и затим је после недељу дана била затво“ рена. у 574
Састављене од одабраних књига, ове покретне билиоте ке имале су задатак да грађа не на перифериским деловима нашег града, упознају са зна: чајем прославе победе народ“ ног језика и народне културе и да прикажу данашњу богату издавачку делатност, Као и значај књиге за културно Ууздизање широких народних ма са.
Изложбе су биле врло лепо смишљене и добро уређене. На њима су били заступљени примерци књига писаних „старо сербским“ језиком са Вуковим противником _ Јованом Хаџи“ ћем, затим Вукова дела као и дела Бранка Радичевића и, Њу: ре Даничића, а поред њих и дела наших романтичара и ре-
| |
=>
(Цртеж А Абрамовића).
алиста, На“ овим изложбама налазила су се и дела позна тих страних писаца, као и један кутак посвећен дечјој ли: тератури и најновијим издањима. Ове покретне библиотеке, ко“ лико су биле значајне и ва жне по својој намени, још су значајније по неким искустви' ма која могу бити у даљем ра' ду, од велике користи. Пока“ зало се да је интересовање за покретне библиотеке у многоме зависило од залагања по“ јединих домова културе, Фрон та и осталих масовних организација Док је, због неинтересовања фронтовских органи“ зација, покретна библиотека на Карабурми и Чукарици би: ла такорећи непосећена, кроз покретну изложбу у шко“ ли број 21 у Вука Живадино вића улици, заузимањем Фронта и дома културе, само за два дана прошло око две хиљаде лица.
Показало се још и то да од ређивање лица које би обја: шњавало смисао и значај по“ кретних библиотека било врло важан фактор У оваквом послу народног просвећивања,
Покретне библиотеке не би требало да се ограниче само на ово кратко време „већ да се повремено одржавају, да што чешће уносе у народ до“ бру књигу, тако да најшири наролни слојеви буду непре“ стано у непосредном додиру са свим што се код нас издаје.
Ширење књиге у народ је веома важан задатак, који спа“ да у оквир рада на народном просвећивању _ Зато је на 0 нима који раде на том задатку да проналажењем и кори“ шћењем најзгоднијих савремених начина настоје како би што више књига унели у на: род, да би се са књигом мо гли користити и најшири на: родни слојеви, свуда и на сва: ком месту
НСЉЕКЊИЋ
Ј. В. Стаљин: О великом отаџбинском рату Совјстског Савеза, издање „Културе“. Београд 1947, ћирилицом и латиницом, стр. 210, цена 22 динара.
Вјенцеслав Новак: Последњи Стипанчићи, роман, издање „Просвете“, Беорад 1947, ћирилицом, стр. 292, формат 80, цена 71 динар.
Аугуст Цесарец: Царева краљевина, роман, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом. стр. 378, формат 80, цена 91 динар.
Вук Стефановић Караџић: – Писмо кнезу Милошу, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, стр. 38, формат 80, цена 6 динара.
Индустриска _ пронзводња, издање Свеопште библиотеке, енциклопедија техничких знања, свеска 1, Београд
1947, латиницом стр. 423, формат 80, цена 150 динара.
Инж. Д. Лучић: Дизел-мотори на возилима, издање Свеопште библиотеке, „Техничка збирка", Београд 1947, латиницом, стр. 127. формат 80.
Инж. Милорад Цвнјић: Алтернатори, |
Стручна библиотека Јединствених син диката Југославије, Београд 1947, латиннцом, број 26, стр. 56, формат 160, цена 7 динара.
П. Н. Змиј: Чување аутогума, Струч на библиотека Јединствених синдиката Југославије, Београд 1947, латиницом, број 28, стр. 72, формат 160, цена 9,50 динара, | , Српски архив за целокупно лекарство, орган Српског лекарског дру“
штва, свеска 7—8 јул—август, Београд 1947, ћирилица, стр. 603, фор. мат 80,