20. октобар
24 ОКТОБАР 1947
а наше рачунање времена не важе закони астрономије“, — рекао је мајстор јед-
ног од најпознатијих лењинградских завода, __нј
Зашто су астрономски зако-'
ни неприменљиви у заводу, у коме ради овај човек»
"Зато што су и мајстор, и ње гово сдељење, и цео завод одавно прекорачили границу 1947 године. Завод ради према производном календару за 1948 уодину. Овогодишњи план пот. пуно је извршен.
Овај завод не претставља у
Лењинграду никакгв изузетак. У. граду великог Лењина има преко сто таквих индустриских предузећа. "Пре неколико месеци сви листови Совјетског Савеза 06јавили су писмо радника и ин. жењера групе лењинградских завода, писмо У коме су они позивали да се широко и снажно развије сопцијалистичко такмичење у част 30-годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције. Сва индустриска предузећа СССР одушевљено су прихватила предлог трудбеника лењинградске индустрије.
И у овом широком такмиче, њу његов иницијатор Лењинград задржао је водећу улоРу. Радни подвизи У част претстојеће славне годишњице и иестојање да се што више напредује у творачком раду претстављају данас најзначајније појаве у јавном животу Лењинграда.
Сваког вечера пред микрофоном радио-центра говоре најбољи људи лењинградских азвода. Они причају Лењинграду и целој земљи о току предоктобарског такмичења У њиховим заводима, заводским адељењима, бригадама.
После старог машинбравара, сведока и учесника трију реРролуција, човека који је стручне оспособио стотине и стотене ученика, говори млада тваља. Пратио сам рад радиоцентра у току седам дана. среду је говорио инжењер-хемичар, У четвртак. столар стручњак за израду намешта. -— учесник Великог отаџбинског рата, резервни официр к носилац трију ратних ордена. У петак се пред микрофоном појавио омладинац који је за време блокаде Лењинграда отпсчео свој раднички стаж У једном, од лењинградских ин« дустриских предузећа. У“ -су“ бету смо чули глас човека који има изванредно интересант. ну биографију. Бивши звијатичар војног ваздухопловства, он је доживео за време рата више десетина сусрета са не мачким фашистима у ваздуху. Тешка рана приморала га је да се растане са својим позивом. Данас је он техничар У једном заводу.
Сви ови људи претставници су огромне радне породице Лењинграда, породице која сваког дана постаје све већа и моћнија.
Сећам се пролећа ни лета 1944 године. Још се водио рат, али период блокаде Лењинграда био је већ у прошлости. Тих дана често сам обилазио два индустриска лењинградска рејона — Нарвски и Володарски. Многа индустриска
' предузећа била су још затво-
рена, други заводи и фабрике тек су приступили раду. Далеко од Лењинграда — на У. ралу, у Сибиру вршио се утовар првих композиција са машинама које су за време рата биле евакуисане из Лењинграда, а сада су се враћале. У Ле. њинграду је тек почињала велика обнова града и његове индустрије. .
После годину дана, 1945, још су се осећале тешкоће, с КО-. јима је био скопчан период обнове овако великог индустриског и културног центра као што је Лењинград, и то обнове после дуге и тешке блокаде. Да наведем карактеристичан пример. У пролеће 1945 године на улазу у једну вишу лењинградску школу била су и стакнута два саопштења. Прво од њих говорило је о распореду полагања испита, за друго — о дежурствима у ложионици зграде. Студенти су вредно радили прелазећи обиман школски материјал, 8 напоре“ до с тим сами су оправљали просторије школе и бринули се о ложењу. У том времену овакво „удруживање професија“ било је заиста неизбежно. Тада су и научници узимали активног учешћа у раду на Уређењу библиотека и лабораторија: књиге и лабораториски предмети били су враћени из градова у којима су се на лазили од првих месеци рата.
4 #04 3 , + 5
'
И ПОДВИЗИ
| лењитрадских трудбеника
Улаз у лењинградски комбинат за прераду меса »Киров«
Научници су учествовали и У оправци просторија.
Прошле су још две године и У облику, У животу херојског града догодиле су се нове промене. Лик Лењинграда у јесењим данима 1947 године знатно се разликује од његовог изгледа средином 1945. Од дана ослобођења града нису минуле још ни четири године, али је већ извршен џиновски рад на обнови. Грандиозан је размах нових подухвата у под. ручју изградње.
Лењинград је данас огроман, жив, активан град, један од највећих центара културе и индустрије. У њему раде десе. тине виших школа и научничко-истраживачких установа.
Скоро сва индустриска преду“ зећа која су постојала пре рата дају данас продукцију Совјетској земљи. Лењинград све обнавља као моћна база савремене технике, као велики центар израде машина. Лењин. град поново даје турбине и стругове, апарате и трансформаторе, разне машине и глатке. ·
Лењинград је успоставио своје пређашње индустриске и културне везе са целим Совјетским Савезом. Из године У годину он проширује и продубљује ове везе.
Још има трагова ратних рушења — треба имати у виду да је блскада Лењинграда тра.
јала 900 дана, а од тренутка када је одјекнуо последњи пуцањ у другом светском рату још није прошло толико времена. Али на сваком се кора ку види да трагови рата постепено ишчезавају, уклањајући се испред оног новог што из дана у дан расте на очиглед становника огромног Ле“ њиновог града.
У предграђима су ожиљци рата нешто виднији. Биће потребно још много рата да би се дворци Петродворца, града Пушкин, Гатчине, Павловска дворци које су опевали руски песници, а које су уништили хитлеровци — обновили у њиховој пређашњој лепоти. Али на овоме се вредно ради. Пре кратког времена у херојском летопису обнове Лењинграда забележен је нов догађај: про_ радило је више водоскока у Петродворцу.
Такав је Лењинград. данас. У чему је извор моћи што 06навља славни, херојски град који је за време рата толико препатиорг Ако желите да добијете одговор на ово питање, укључите увече радио. Чућете говоре истакнутих људи пред_ октобарског такмичења у Ле њинграду, претставника огром. ног производног колектива. Извор ове моћи је у самопрегорном раду трудбеника Ле. њинграда.
С. МАРВИЋ
Совјетски Казахстан пред прославу
У Совјетском Казахстану, као и у свим другим републикама СССР, врше се врло велике припреме за прославу тридесетогодишњице совјетске власти. Славни датум затећи ће хиљаде и хиљаде казахстанских трудбеника на грандиозном делу изградње канала „Киров“. Овај канал знатно ће допринети даљем привредном, напретку Републике. Канал ће снабдети водом оне делове „некадашње „Гладне степе", у којима наводњавање још није спроведено.
Некад су речи „Гладна степа" изговаране са страхом. Неплодна услед безводности, она је изгледала неосвојива за пољопривреду. Али по доласку совјетске власти
видело се да је овакво схватање,
претстављало· само последицу неиницијативност и неупућености у напредне методе рада. Захваљујући неуморном _ старању руководства Совјетске државе, захваљујући примени револуционарних начина рада, Казахстан је из основа изменио после Велике октобарске револуције свој лик и огромно се уздигао у привредном и културном погледу. Главни град Казахска ССР Алма-Ата имао је 1926 године 45 хиљада становника, а 1939 — већ 230 хиљада. У истим џиновским размерима напредовала је општа изградња некад заосталог и сиромашног краја. Обимним радовима на наводњавању „Гладна степа" је привредена обради. Ови радови, као што је већ речено, настављају се изградњом канала „Киров“ који све дуб. ље улази у степу. Изградња има обиман значај свенародног подухвата казахских трудбеника. Напоредо са напредовањем радова, ово подручје добија све веће и веће воде. Ничу нова колхозна села. У некада мртвој и суровој степи сложно и радосно раде колхозници — одгајивачи памука, трудбеници високих приноса пшенице. Број становника некадашње „Гладне степе" ра-
сте из године у годину.
количине
У знаку претстојеће _ прославе тридесетогодишњице Великог Октобра на терену радова широко се развила изградња станбених кућа и пољопривредних зграда. У врло кратком размаку времена на обалама канала подигнута су четири колхозна села. Саграђено је 550 кућа. На места изградње нових колхозних села стално долазе камиони и кола, којима се прево-
“
зи грађевински материјал. Многи колхозници из других крајева Совјетског Казахстана долазе У ову област знајући да ће она изградњом канала постати изванредно плодна, о чему сведоче велики успеси постигнути У другим, већ наводњеним _ деловима степе. За ове колхознике сада се подиже још 700 кућа.
НОВЕ ·ОПЕРЕ СОВЈЕТСКИХ КОМПОЗИТОРА У ЧАСТ ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ ОКТОБРА
Колектив московског Великог позоришта с одушевљењем спрема за извођење нову оперу познатог совјетског композитора Вана Мураделија „Велико братство". Опера, чија се радња догађа на Северном Кавказу, широко и продубљено обрађује тему хероизма бољшевика — организатора новог социјалистичког живота, бораца за народну слободу и срећу, за ве-
лико братство свих народа СССР. Раније славан као композитор — симфониста, Мурадели ја овим делом, како истичу који су се упознали са
критичари опером
„Велико · братство“, дао значајан допринос _ совјетском _ музичком стварању.
Као и опера Мураделија, у част тридесетогодишњице Великог Октобра написано је оперско дело Д. Кабалевског: „Непокорени“, надахнуто чувеним _ истоименим романом Бориса Горбатова. Кабалевски и аутор либрета „Непокорени" Цењин, истакли су сна-
жно и многострано ликове несаломљивог _ совјетског родољуба старог мајстора Тараса и осталих борца против фашистичког окупатора. Лењинградско оперско и балетско позориште „Киров“ приказаће први пут у част тридесетогодишњице Велике октобарске револуције нову оперу. И. Ђержинског „Кнез— језеро", написану по делу једног од најистакнутијих украјинских партизанских бораца за време Отаџбинског рата Петра Вершигоре: „Људи сти".
чисте саве-
Совјетски композитори написали су у част тридесетогодишњи-
це Великог Октобра огроман број симфониских и других дела.
СУЂЕЊЕ НАЦИСТИЧКИМ ОРГАНИЗАТОРИМА ТЕРОРА И ПЉАЧКЕ У СРБИЈИ
Данкелман и
(у уђење групи нацистичких ратних злочинаца на челу с Данкелманом и Нојхаузеном потсећа нас на најтеже дане у животу наших народа. Ово суђење, које је отпочело пред Војним судом у Београду, чини да се пред нама опет, али сада само кроз оптужницу и јадне исказе крвавих велможа доведених на оптуженичку клупу, јављају ужасне _ слике које су до пре неколико година биле стварност наших градова и села. 2 Данкелман је име које смо запамтили са великих плаката излепљених по зидовима и стубовима 1941 године, плаката на којима је свака друга реч била „стрељати“ и „стрељан“.
"Данкелманово име стајало је
на тим претећим објавама и објавама које су. ради застрашивања, обавештавале о из вршеним страхотама, јер је Данкелман био први по чину Хитлеров емисар у Београду и
Србији — командујући генерал.
и војни заповедник Србије. Као војни заповедник Данкелман је био носилац и организатор система терора и пљачке, масовног с" убу'ања људи,
паљења, рушења и отимања и. мовине. – Неисцрпна је листа крвавих _ злочина, _ најтежих
страдања којима је био изложен наш народ у току окупације. На тој дугој листи прва недела, она која су нас блиско упознала са хитлеровским бесом, о коме смо дотле само понешто знали кроз причу и вест, — припадају управо Дан. келману, Тај део који на дугој листи злочина припада Данкелману такође је веома дуг. Наредбодавац бечкеречког, стрељања (деведесет „истакнутих комуниста“, како је онда јавила нацистичка пропаганда) јесте Данкелман. Скела, село спаљено и сравњено са зе мљом, село у коме је одједном убијено педесет мушких глава — опет је дело Данкелманово. У недељу, 17 августа, на Те
=
разијама у Београду, о канделабрима зањихала су се тела родољуба који су обешени ради застрашивања народа. Иза тих страшних вешала на главном тргу у нашем главном гра. ду стајала је такође сенка у униформи „командујућег гене рала“, мрачног хитлеровског убице који у својој командантској канцеларији, на чистој зе. леној чохи, спокојно потписује прљаву наредбу да са канделабра употребљених као вешала падну капи крви на београдски плочник, Крвави Данкелман са свом својом „командантском прибраношћу, усретсређеном само на убиства и пљачку, сто“ ји и иза убиства, иза стреља ња педесет Београђана извршеног на дан 5 септембра У циљу одмазде за једног ра. њеног нацистичког војника неваљалца. Хашки реглеман изричито 38брањује окупационој сили у потребу колективних казни, О. сновни појмови о правичности захтевају да свако — одговара само за своја дела. Али Хитлеров генерал донео је у Србију, која је устала да се 6ори, друге" обичаје нимало у складу са Хашким реглеманом, у пуној супротности са сваким присенком правде. Данкелман је био тај који је, спроводећи у дело Хитлеров план за уништење наших народа, одредио да се у Србији за сваког Немца који погине од народног гнева убије стотину, а за рањеног педесет Срба. Крагујевац, Краљево и друге масовне гробнице, расуте широм Србије, Бањички логор, попаљена села — све је то проистицало из опште наредбе о мерама одмазде коју је потписао Данкелман, отупело створење са људским ликом које, У суром шињелу, седи сада на оптуженичкој клупи у Војном СУДУ.
Да би лакше могао да спроводи терор и врши пљачку У Србији, Данкелман је створио и Недића, формирао његову квислиншку владу. Недићеви злочини над српским народом
— у исти мах су и Данкелма-
нови злочини. »
Нојхаузен се пред судом није појавио у белим рукавицама, које је некад обавезно имао на нацистичким парадама. Али његов злочин, који је у суштини потпуно наг и крвав, као да би да се сакрије у ове беле „господске рукавице. Наиме, Нојхаузен Бије никакав „Ккомандујући генерал“. Он ни. је давао команду: „пуцај“. Био је само — Хитлеров генерални опуномоћеник за привреду у Србији. И испуњавао је једино оно што је њему и његовим друговима у пљачци говорио Геринг.
Нојхаузен није пуцао из митраљеза, ма да је показивао где и кад треба да се проспе који рафал и која кућа да се запали, да би народ, тако заплашен, дао хлеб који без то. га Нојхаузен не би успео да му. отме. Нојхаузенов злочин зове се реквизиција, али незаконита и претерана, вршена уз помоћ целокупног окупаторског апарата, реквизиција која цеди последње сокове, отима последњи грам, исцрпљује до смрти, Називи Нојхаузенових недела умеју да буду и ош скромнији, као: валутарна политика или увођење максимираних цена.
Пљачкашке очи Нојхаузена нису у Србији виделе само ма-
ојхаузен
теријална добра која су створили наши људи. Хитлеров привредни опуномоћеник узео је да што је могуће више исцр. пе и снагу оних које је на све друге начине — пљачкао. Ропски рад у Немачкој, као и У Бору и Костолцу, он је организовао, Али Нојхаузен, господин У белим рукавицама, није нат познаник само из ратних дава. Дошао је он у Југославију јолљ пре рата, 1937 године. Обичан петоколонаш ипак није. Он 8 априла није пуцао на. нашу вој. ску из прикрајка, са прозора. Он је „само“ организовао пету колону, организовао политичку, војну и привредну шпијунажу у Југославији.
ж Сећање на страшне злочине на која нас наводи суђење
· Данкелману и Нојхаузену буде
у нама ново гнушање према 0онима који су злочине извршили. Сем тешких злочинаца Данкелмана и Нојхаузена који су доспели пред суд наших народа, ми овом _— приликом мислимо и на оне убице, на оне ратне злочинце који нам још нису изручени а који — да би злочин био кажњен — треба да буду доведени пред наш суд, Ми се притом гнушамо на оне који ратне злочинце заштићују. # Нацистички злочинци пред судом
| [
ње шта пада танина --__----- Бош :
7771 ФРОНТ ДЕМОКРАТИЈЕ
"у слре на.
——
настројеног постаје све забране с де„Ризоспастис“ демократски грађанства у Грчкој већи нарочито после мократских _ листова
и „Елефатерија Елада“. Оно што није учињено за време ненародне владавине _ тринаест влада које су владале пре доласка Софулиса, учинио је Софулис непосредно после ступања на власт. Забрана ових листова уследила је после извршења злочиначке пресуде над 52 демократ ска грађане.
Прогон
Пре кратког времена у угљенокопима Гримторф у Јоркширу ступили су рудари у штрајк одбијајући захтев Државне дирекције за угаљ о повећању производње. Оправдање за ово одбијање радници су имали У чињеници што је под садашњим условима немогуће постићи такво повећање продукције. Штрајк радника из Гримторфа захватио је до сада греко 60.000 рудара у више од 60 угљенокопа у Јоркширу. Нарочити одбор који је испитао услове рада у угљенокопима завршио је рад ин поднео је извештај у коме се истиче да су радчички захтеви потпуно 0мравдани. . .
У Болоњи и у "читавој истоименој провинцији заказан је општи штрајк у знак протиста против самовољног отпуштања радника.
. • холандских империјалисла да привуку на сарадњу индонежинске републиканске намештенике иотпуно је пропао, јер се само један
гаокушаји
и по проценат од укупног броја републиканских намештеника јавило да сарађује с Холанђанима у окуппраним областима. Влада Индонежанске Републике објавила је деикрет према коме ће сви колаборапновисти бити позвани на одговор-
носи због свог протународног де-
ловања. • •
После декрета „о забрани екстремистичких идеја" који је издао прет седник Бразилије Дутра прогон демократских елемената у Бразилији постаје из дана у дан већи, Овај реакцнонарни декрет омогућује угушивање и најмањих манифестација слободних мисли, стављајући све мозгове у окове и свакодневно одводећи на робију и губилиште најбоље људе Бразилије,
» .
неколико дана траје општи штрајк намештеника телефон ске службе који су поред захтева за побољшање животних услова били приморани да ступе у штрајк због лошег поступања власти према њима. Државни тужилац наредио је хапшење вођа штрајка. У Каиру су избиле демонстрапије у знак протеста због хапшења синдикалних функ ционера,
У Каиру већ
» »
У лемократској Републици Албакији рали унапређења пољопривреде посвећује се велика пажња мелнорацији земљишта. Исушивањен је до сада добијено преко 6.700 хекта ра плодног земљишта, не рачунајући радове на исушивању језера Малић. Изграђено је 226 километара канала за наводњавање, којима се наводњава 8.320 хектара земљишта.
» »
Демократски борци у Шпанији изложени су све бешњем терору фашистичке франкове полиције. Према вести агенције Рајтер полиција је из мадридског затвора изненада одвукла у непознатом правцу борца за слободу шпанског народа Августина Зорао са још тројицом његових другова, политичких затвореника. Остали затвореници из овог затворг потписали су заједничку изјаву у којој се изражава велика забринутост за судбину Августина 30рас и његових другова.
У ослобођеним областима Кине индустриски радници су добровољно повећали радно време да би потпомогли Народно-демократску армију која је пре кратког времена отпочела велику офанзиву против — Чан Кај Шека. Као резултат ових напора демократског радништва у провинцијама Шанси, Чахар и Хопеј израђено је за десет дана толико грана та колико се раније производило за месец дана.
• .
Румунски земљорадници из округа Тутова организовани у земљораднич ком фронту одали су признање влади др Петра Грозе и њеном раду на демократизацији земље тражећи мајстрожије казне за напинал-царамист: Маннуа и Михалакса који су
оптужени _ за проту-народну делатност. . . Врховни привредни савет Бугарске завршио је израду Петогодишњег
плана за формирање виших н сред њих кадрова, разних стручњака за индустрију, занатство, пољопривреду, транспорт, електрична предузећа и
грађевинарство, =