20. октобар

Поводом _ трогодишњице ослобођења Београда Словенски

· комитет Совјетског Савеза, од.

говорни секретар Словенског комитета Совјетског Савеза и многе друге установе ин лич> пости упутили су нашим нгродима поздравце телеграме.

У поздраву Словенскот комитета Совјетског Савеза између осталог се каже:

„Драги југословенски пријатељи, Словенски комитет – Совјет“ ског Савеза у име совјетске јавности топло вам честита

трогодишњицу ослобођења ва. ше славне престонице дивног Београда“.

Упућујући поздраве Беопраду преко: Радио Москве, секретар Словенског Мочалов је, између осталог, ре. као:

· „Драга браћо и сестре Југо: словени,

Дозволите ми да вам честитам славну трогодишњицу о слобођења југословенског главног града од мрских немачко“ фашистичких хорди, да вамиз ручим братске срлачне поздраве. и пожелим успех у испуњесњу величанственог Петогодишњег плана развитка народне привреде и подизања културног живота. Трогодишњица ослобођења Београда претставља за све слободољубиве народе света радостан историски догађај.

Народи читавог света одлучни су да се боре за дуготрајан демократски мир и општу безбелност, Али, била би грешка када би се мислило да то исто желе и агенти англо-америч“ ког монопола. За њих је рат рођени брат, Милиони радних људи за њих су само извор огромних богатстава. Они с мржњом гледају на Совјетски Савез и људе нове демократије, а у првом реду на словен. ске земље, на нову Југослави“ ју. Они подижу дреку о панславизму, о словенском блоку. Не може бити никакрог панславизма, он је нама сасвим туђ. Нг може бити никаквог словенског блока. Ми се не ограђујемо словенским зидом од демократског света. Наше је јединство по крви, Ми смо заједнички проливалин крв за от шту ствар ослобођења човечанства од фашистичке куге, за учвршћивање веза братске солидарности свих демократ..

сских и слободољубивих наро-

да читавог света, Само заједно са свима демократским народима света ми се боримо за даље учвршћивање општег ми“ ра и безбедности, за развитак демократије, за опште благостање народа. .

Око Београда је проливено многл крви наших синова, и она је пементирала несаломљи. во (боатство и јединство наших нгрода,

Непријатељи демократије се спремају да нам поново наметну рат. Будимо опрезни и У чвршћујмо наше неразрушиво јединство и братство словенских народа — залогу мира и опште безбедности. Нека бесне наши непријатељи англоамерички монополисти. Они нису у стању да било ишта учи“ не ни са својом атомском 6бомбом, Народи читавог света 60.

риће се за мир у целом свету,

Нека славна трогодишњица

ПОЗДРАВНИ ТЕЛЕГРАМИ БЕОГРАДУ

поводом трогодишњице ослобођења

комитета =“

слобођења Београда буде још једна опомена провокаторима.

УЖивели јуначки народи Југославије! Живео маршал Јосип Броз-Тито! | |

. Живела Југословенска арми- | ја — ослободитељица народа!

Живео велики пријатељ ч0вечанства Јосиф Висарионовић | Стаљин!“ |

Југославије

После тога поздраве су |“ | тили и учесници у борби за ослобођење Београда мајори Мељников и Шпака, који су истакли херојство бораца Сов: јетске и Југословенске армије приликом _ ослобођења _ Београда. ж

· Поздравни телеграм Оте. чественог фронта Софије Београду

Градски комитет Отечественог фронта Софије упутио је претседнику Народног фронта Београда, поводом _ трогодишњице ослобођења Београда следећи поздравни телеграм:

„Градски комитет Отечественог фронта ' Софије, у своје име и у име становништва Софије поздравља вас и преко вас родољубиво и борбено становништво Београда, поводом лана када је јуначка демократска Југословенска армија, на челу са славним маршалом Ти том, а УЗ помоћ најславније ни непобедиве Шрвене армије ослободила од немачког фашистичког окупатора главни град југословенских народа. — Беоб- | град.

Ослобођење Београда је све. тао датум ве само за југосло“ венске народе, него и за све балканске народе зато што је! Југославија, под воћством легендарног Тита, била пример борца за слободу.

Софиско становништво слави дан ослобођења Београда као свој празник, зато што зна да ће само словенском солидарношћу и најтешњим пријатељством са југословенским на родима добити битку за мир, демократију и: свестрани напредак. .

| Да живи београдско станов- | ништво! Да живи легендарни, маршал Тито; Да живи славна Совјетска армија! Претседник Чичков Секретар Гајнтанџијев“

ђ 4 Југословени у Брислу 6купљени на прослави трого-

дишњице ослобођења Београда шаљу братске поздраве херојском и слободарском гралу ФНРЈ. Да живи ФНРЈ, да живи херојски Београд, да живи Маршал Тито,

Удружење славије Брисел

ж

Софијски обласни одбор Отечественог фронта, шаље своје братске поздраве борбеном грађанству Београда и југословенским народима поводом трогодишњице ослобођења Беграда, главног града Народне Федеративне Републике Југославије, и желимо дам даље радите на учвршћењу мира и демократије и на још чвршћем јединству словенских народа на челу са великим Совјетским Савезом.

Софијски обласни комитет Отечественог фронта,

слободне Југо-

Онсилин лакови, Дурлин лакови, Авала емајл, Уљане боје, Фирнис и ост

ПРОИЗВОДИ СУ:

обрике лако Комуна

КНЕЖЕВАЦ — Поштанска адреса, Београд, по'„тансни |

фах 475

МЕРЕН ЕН

24 ОКТОБАР 1947

ПЕРА ЕРНАРИИВН ЕНЕ ЕТЕ Е ЕР Д Зе

ПОДИЗАЊЕ СТРУЧНИХ КАДРОВА

%

Више пажње стручном и културном уздизању ученика у грађевинарству

у зимајући у обзир сбимност радова у . првој. години планске привреде и потребу оспособљавања стручних жадрова, број ученика у грађевинарству на почетку делатности у овој години био је сасвим незнатан. На свим граципиштима у Београду налазило се света око 50 ученика у

грађевинарству. Нешто хасније,

са већим размахом грађевинске

„делатности, јачим и озбиљнијим _радом _ организација

Народне омладине на прикупљању омлсдине из насеља и нарочито са Пруте, број учентка знатна се повећао. Већ данас у Београду има око 600 грађевинских ученика. Долазак нових — омладинаца који су желели да се оспособе за грађевинске мајсторе, стално повећање броја тих омлацинаца, захтевало је хитно решење многих питање, као што су, например, смештај, исхране, одећа итд. Међу свим многобројним проблемима. свакако ватно место заузима проблем стручног уздизања и повећања хул-

турног нивосш код ученина У грађевинарству. На крају летње сезоне поставља се питање: шта је учињено за стручно оспособљавање ученика у грађезинарству, а шта за њихово хултурно уздизање“

Стручно уздизање ученика у грађевинарству, упознавање са послом, одвијало се на разним радилиштима грађевинских предузећа. Ученици који су станозвали у домовима долазили су свакодневно на посао где су радили под руководством моајстора. Еодц свих омладинаца постејапа је велика меља да овладају занатом н да се што пре осамостале у раду. Ту нељу најбоље илуструју чести случајеви појединих ученика који су, у недостапку алатф сами правили мистрије, вантле за креч итд. Алт док је код ученина постојапа тежња за што брним оспособљавањем, уУправе радилишта су овом питању обраћсте мало пажње. Одкос према ученицима био је немаран и аљнав, омладинци су често рацили споредније поспове, носили цитле, правили малтере итд. Нарочито немаран однос био је на градилиштима предузећа »Авала«. Насупрот томе,

али фарбарски материјал.

грађевинске.

жао пример доброг односа! према ученицима, може да лослужи радилиште у Цвијићевој Упици, где је управа предузећа посветила пуну пажњу сспообљавању омладинаца за грађевинске мајсторе. На рарилиштима у Цвијићевој улици долазило је ка три квалификована радзина но два ученина. На тим раципиштима је већ · 50—60 омладинаца оспособљено за зидаре. Културни визо био је доста низак углавном ншод свих ученика у грађевинарству. Миеоги од омладинаца нису били ни писмент Први рад на вултурнопросветном пољу са ученицима у грађевинарству _ отпочео је одмах по формирању актива Народне омпадине по домовима. Међутим, услед посла који је трсјао по читав дан, културно . просветни рад ученика

у грађевинарству укључио се у вултурни живот синдикалних подружница предузећа где су младинци радили. Форме су биле различите — читалачке групредавање, долсжења ра-

пе,

Грађевински ученици

„зних група које су давале при. редбе, нопективно одлажење У биоскоп итд. Одзив ученика био је у почетку врло добар и иктере совање велико. Али успед сла бог квалитета приредби или предавања, број омладинаца се смањио. Рејонски домови нкултуре и културни одбори рејок~

сних секретаријата Народне омладиве тежили су да дају што већи број приредби, без обзира на њихов квалитет, Тако је. например, Дом културе Четрвог рејона давао на једном радилишту приредбу са следећим прогрсамом: 1) Хор од 6 пиокира; 2) три песме уз прштњу хармониже; 3) сплет народних итара отсвираних на хеармоници. Наравво да су овскве м сличне приредбе сасвим смањиле интересовање за хуптурно . просветни реп ученика у грађевинарству. Слично је и са разним предавањимф на којима су предазачи најчешће странке изразе, ученике.

неразумљиве за

На стручном оспособљавању и културном уздизању ученика у грађевинарству било је несумњиво доста успеха, сли и пропуста. Да би се рад побољшао, потребно је да се све масовне организације, а нарочито

ортанизације Народне не, зише заложе и помогну Уученицима у грађевинарству. То је нарочито сада потребно, када се културни нивот ученика У грађевинарству почео да о самостаљује и да се одвија У

омлади-

самим домовима. преко актива Народне омладине.

употребљавати

-- Дегенска култура =

— Шта си то слушао у опериг — Како је Мики шио панталбне са ногавицама од 19 сантиметара, а Боби од 16 сантиме-

тара!!!

" Припреме за рад у најмодернијој пекари у граду

ве године је по инвестињ-

ционом плану Гралдскот народног одбора предвиђено проширење градске пекаре У Стеријиној удици доградњом нове зграде у коју би се инсталирале модерне машине. Радови на градњи нове згра. де ове пекаре почели су првих дана месеца септембра, Око 70 од сто грађевинских радова је завршено, зграда се већ иалази под кровом, за сада се врши малтерисање са спољне стране, Ово ће бити за сада мајмодернија пекара у Београду и производиће дневно 60 ло 80.000 килограма хлеба,

Да би се обезбедио потребни кадар за рад у модерној пекари, предузеће је у циљу подизања стручних способно, сти радника формирало курс за квалификоване раднике партивође и пословође. Курс похађа 45 најбољих радника из предузећа. На курсу се изучава рачуница, правопис, статистика, служба производње хлеба, магацинска служба н стручна производња — хлеба. Предавачи су стручњаци из самог предузећа. На овом курсу _ квалификовани | рад ници ће повисити своје струч но знање да би могли да руководе новим индустриским јединицама у Београду. Курс је отпочео са радом 1 октобра ове године и трајаће три месеца. и нрн У 1948 ГОДИНИ ПРЕДУЗЕЋА И УСТАНОВЕ ТРЕБА ДА ПОЈАЧАЈУ ГРАДЊУ СТАНОВА

ЗА СВОЈЕ РАДНИКЕ

Гродњи стонбених и пословних Просторија од стране предузећа И устоново

зградњи радничних стано-

ва од стране предузећа и установа у свој години није ни изблиза посвећена она ла. жшње, коју је захтевала озбиљност овог проблема. Моне се без икаквог претеривања рећи да су београдска предузећа и установе у овогодишњој грађевинској сезони потпуно занема. рипа задатак чоји се пред њих поставља с обзиром на акутност станбене _ кризе. Веома мали број установа и предузећа градио је станове за своје раднике и намештенике, а још мањи број је са успехом и довршио трашњу. Неиспуњавање планова градње последица је неблаговремене припреме _ петребног грађевинског материјапа и не. ловољне антивности руководстава предузећа на отклањању свих узропа који су ночили брзе успехе у изградњи. Општа појава у грађевинској сезони би. ла је ове године запоцњавање репова због помањнања материјала, односно збот небрижљивости при његовој припреми, јер су њако добар део грађевин. стих предузећа, тако и предузећа која су градила у својој режији, учинила пропусљ не обезбедивши довољне количине материјала потребног за почет. не грађевинске радове,

Станбено питање Београда же може бити решено еамо залатањем народних зласти, које "чине максимум неспора ла У мање несташицу станбених про. сторија, подиту · велики број зграда н пружају свестрану помоћ свакој делатности која је управљена на то да се станбена криза у Београду смањи.

Апи сви иапори лародних власти остаће узалудни своту. праве предузећа и устокова не сласта озбиљно задатом ша том

ред производње треба повести рачуна и о збрињавању раднииф о зидању станбених и по. сповних просторија.

Већина предузећа. а усанове нарочито; сву своју делатност на збрињавању раднина и намештеника сводила је на то да трсти од станбенот одељења додељивање стекбених простарија, којих, "узгред речено, ставбенс одељење није имало.

још већу пометњу у станбеном одељењу изазивали су за. хтеви појединих установа да се извесне _ станбене просторије испразне ради усељавања пословних просторија. У оваквим спучајевима није се уопште постављало питање да ли станбе. но одељење монше да вађа нове станове за оне грађане који се исељавају“

Све ово говори 9 чемарном односу и занемаривању већ више пута поновљених стела и наредаба да управе предузећа и установе морају да посвете саме свећу лажњу — подизању станбених и пословних просто. Рија у сопственој режији.

Управни одбори синдикатних подружница нису са своје стра"не вршили притисак на управе својих предузећа и установа ра. ди убрзања припрема и радова на изградњи станова и послових просторијсф; што је бипа њихова дужност. Међутим, кедостатан станбених просторија 38 раднике и намештениће и неактивност при градњи посповних просторија ометају.и испуњавање задатака које Петогодишњи нпаи поставља пред предузећа и установе. То је случај са металвим предузећем »Пролетер«, које не може да упоспи довољан број решнинта потребних данас за испуњавање плана и попуњевање _ Џпрашњених | РИДНИХ

места, само због тога. што нема станове за раднике који би се упослили. То је случај и са многим другим предузећимф а и са фабриком »Први мај« из Кијева, где се подине нова згра да за фабричке просторије, али не и зс станове раднике Свако проширење рада и радних просторија захтева аутоматсви Е зидање нових станбених просторија. То треба да имају на уму све управе предузећс при планском проширивању предузећа Имајући у виду све захтева данашњице у вези са правил. ним решењем · станбенот проблема, управе предузећа још сада треба да предвице градњу станбених простсријс у сопственој ремији за 1948 годину. При овоме, схватајући наћозбиљније задатне који се пред њих постав. љају, оне треба још од сада да траже од својих виших оперативних руководстава ла закључе уговоре са грађевинским пре. дузећима, да осигурају кредите код Инвестиционе (банхе, иза» беру земљиште, израпе – планове и, што је најглавније, преду. зму све потребне мере за безбеђење грађевинског материјапа, Све ове припреме морсту бити завршене на време. јер ће свако зацоцњавање повући и закашњење при испуњазању постављених птанова грапње.

Питање изградње радничких стакова од стране предузећа и установа такође треба да интересује управне одборе подружница, које са своје стране тре=

ба стално да прате мера пре-

дузете ка изградњи Уколико упрсве предузећа превипе своје задатке, управни одбори син.

линалних подружница су дужни.

да их упозоре на пропуста, заламући се стално за побољшање животних успова синдикалног нпанстећ > Бек

~ 4 3

с