20. октобар
рестовавина 8 топлах Јели После НА зе угоститељство треба да издржи и издржаће
још многе промене. Прво стога, што ће се, временом, јављати пунији услови за свестранији развој (тако да су многе данашње мере привремене), а онда и зато што су неопходна искуства из праксе, која ће, сама, дмктирати
нове начине и форме рада, у вези са потребама Београда, чији
велеградски живот постаје све сложенији, Данас су уочљиви поједини
крупнији проблеми, од којих, моментано, м чињеница да Београћанин, човек из унутрашњости, или странац, који борави у Београду, није У могућности да добије топлу вечеру у београдским ресторанима после десет часова, Исто тако, у београдским кафанама, па чак и најрепрезентативнијим, највећим, око гасет — јел данаест часова ствара се од страве особља, атмосфера „фајронта": гаси се глектрика у појединим деловима, уклањају се пепеЉаре, дижу се столице на столове итд. М једно и друго, и рано затварање кујни, и журба са затварсњем кафана не одговара данашњим _ потребама Београда, управо: данашње његове потребе захтевају продужење радног времена, ако не у свим, а оно у појединим _ ресторанима и кафанама. Радни грађани Београда данас имају могућности де своје Бече посвете културном уздизању, разоноди и одмору. Београд, са својим позориштем _ (уского ће их бити два, У домовима _ кулууре, концерте ми предавања, пружа могућности за развијен вечерњи одмор и он га доиста и има У све пунијем обиму. Полазећи одатле да сав у време после дзсет часова завршавају концерти, позориште, биоскопи, као и мноке конференције и састанци и да велики број; Београђана у то време има потребу за топлом вечером, и жели да се загреје чајем, кафом, или другим напитцима У кафани, а рачунајући да се у Београду стално налази велики број људи из унутрашњости, као и странаца, који су упућони на угоститељске услуге, _ неопходна је потреба да бар два ресторана остану отворена са несмањеним
салама за
капацитетом _ издавања јела, до дванаест _ часова. Што се тиче кафана, бар „Москва“ и „Загреб“
треба да су, исто тако, отворене |
до дванаест у пуном смислу, а не делимично замрачена већ послеа десат и у стању припрема да особље утекне што пре може, какав утисак оне данас остављаМ. Као најпогоднији ресторани за могућност дуже услуге са топлим јелима свакако су „Атина“ м експрес-ресторан на Тргу Рапублике, јер су у центру, где се углавном одвија вечерњи културни и забавни живот Београда.
Не сме се више дозволити да Београд после десет часова има, као угоститељске тачке само локале зајноћну забаву и локале са музиком, Потребе Београда захтевају промене, У угоститељском погледу, у овом смислу и са њима се не сме одуговлачити.
77 4 У: и
„.мензе би могле И
~ % Е три) биоскопима,
о ае јер
] | раним ону пи Београда,
жомуналном и урбанистичком, као и питањима ситвијет значајљ у погледу уређе. ња и саобрћајс, није се бавио грађанин пре рата. Бипо је сувише онога на шта није могао ни смео да утиче. Град није био њетов, нити је ма шта зависило од њега.
Нови, ослобођени _ Београд, припао је сасвим својим грађанима. Стога су они са дотле невиђеном усрдношћу понушали да уклоне успомене на проштост и на четворогодишње газдовање окупатора. А онда се претло на уређење тргова и улица, паркова, рушевина.
Рапило се са искреним – осећањем да се свршава домаћи, свој посао. Журило се са појмљивим нестрпљењем да највећи и најдрани град Републике по-
А. М. студенткиња технике пише:
„не•на Теразијама се човек осећа у великом граду.
Нисам била ван на-
ше државе, али верујем да ретко где постоји лепши _ булевар. Само, сматрам да би требало још што-шта уредити. Пре свега: уклонити тезге, импровизоване од старих столова и ногара, на којима, притистути циглама и каменицама, леже наши листови.
Тако је пред бноскопом „Београд“,
„Москвом“.
пред „Касином“- и пред · Београду су потребпи киосци за штампу. Али они треба ла украсе,
а не да руже наш град,“
Милутин Стојковић, радник, пише: „Све је уређенији простор 'око палате „Албанија“. Широки тротоари, укусно намештени „излози“, правилан _ саобраћај... _ Само, сметају и „боду очи“ продавци разне ситне робе им чистачи обуће на углу пре-
ко пута „Албаније“ и чехословачке књижаре. Треба решити питање ових чистача. ~ Њима _ је – потребно наћи згодно место, како не би, не само ту, већ и на многим другим мести-
Кад су ресторани пре Ерани у магацине...
Јраташтии | реци
овако да се организују
смета саобраћају и ружи наш
стане најлешши, најчистији, најуређенији. На томе се и данас ради. Поспе три године удружених напо. ра народне власти и грађана — добровољних радника. И још много треба да се ураци да би се оствариле неље Београђана.
=“
Има, међутим, много ствар“ које грађани нису у стању са. ми да реше и поправе. Оне <7 ситнијет значаја, али захтевају интервенцију. Оне сметају саобраћају и руне наш град. Тре. ба их уклонити, уредити, дотерати. .:
Грађани не остају с равнодушни према тим ситницамсф које нису у могућности сами да исправе. Они путем писама »20
октобру« указују на њих, пру-
жајући и ва тај начин помоћ народној власти, сарађујући са њом.
Неколико примљених писама
ма, сметали саорбаћају. Што се уличних продаваца тиче, они ам нису потребни. Наше задруге ји градске продавнице нуде и бољу и јевтини-
ју робу.“
Стојан Стевановић, намештеник, пише: „Пролазим често Стаљинградском
улицом и приметио сам да је, услед уског тротоара, редовно гужва на простору између Нушићеве и Кондине улице. Поготову кад заврше са радом установе. Поред тога што је тротоар узан, много сметају носачка колица, чија је то „станица“. Оваква кола. треба да стоје у близини пијаца и станица, а не у центру града, на тротоару. Треба одредити место носачима са колицама и не дозволити да ометају саобраћај на прометним местима,“ ~
Мића Поповић, пионир, назије, пише:
„Шта у Београду има разних табли за саобраћај! Кад би се по њима равнали аутомобили и друга возила,
ученик гим-
не би знали где да стану. Треба само проћи улицом Болеслава Бјерута, од Кнез Михаилове до Васине
' наше старе и нове
град
(Свакодневно _ хрпе дописа прекривају уреднинов сто. Свани поједини садрми добру намеру. Било да критикује, било да предлањне. А њихово мноштво је доказ да наши градски радници, намештеници, интелећтуалци, занатска и школска омладина, домаћице, — сви, мисле о Београду и не мале трула да допринесу његовом урећењу у сваком погледу.
Немогуће је све дописе објавити у целости. То се чини само са онима који садрне крупнији проблем. Али и ситнији су врепни пашње. Ни једна критика, ни једна сутестија не сме да про. ђе без резултата, Зато отварамо ову рубрину и указујемо на њу као на важан допринос решењу многобројних, до сада нерешених, питања нашег Београда, улице. Ту их има у изобиљу, а ничему не служе. Исто је тако н у Стаљинградској улици, и на другим местима, Зашто да сметају саобраћају п да руже Београд, кад се они непотребни могу уклонити,“
жЖ
Бранка Маријановић, домаћица из Четвртог рејона, пише:
МЕ Ри ет === === ==
„Журила сам Коларчевом улицом и баш на углу, према Тргу Републике, спотакла сам се о остатак металног стуба, који, скоро невидљив, може да изазове несрећу, јер је на самој ивици тротоара и онај ко се саплете може да падне под возила на коловозу.“
Ж
Износећи одломке ових дописа у вези са уређењем града и саобраћајем у њему, ми подзлачимо усрдност, добру намеру и нељу за побољшање прилика у граду, што их карактерише. Ми не сумњамо да ће одговорне установе народне власти у Београду прихватити ове сугестије и наћи решења за све наведене случајеве, а грађане, дописнике, позивамо на даљу сарадњу у овом смислу. Јер, само удруженим снагама постиме се много.
У БЛИЗИНИ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ ТРЕБА ОТВОРИТИ ГРАДСКЕ РЕСТОРАНЕ
нице, путници из свих крајева
ко Главне железничке ста нице, нарочито у Босан-
ској, Сарајевској и Балканској улици, налази се већи број
крчми, бифеа, кафана и преноћишта. То су махом угоститељске радње нижих категорија, а неугледне су, прљаве и за-. пуштене. Услед близине ста-
изд у Ума И
1
2
у РА ПРЕ
принуђени су да свакодневно пуне те уџерице, ИЗ којих се шири граја, задах, дим, псовка и неукусна песма. Многе од ових кафана претстављају стециште разних шпекуланата и прноберзијанаца. И путник који долази у Београд, нехотице, прво наилази на овакве локале.
У вези с овим, требало би да се спроведе — строжија кснтрола над радом ових радњи, а нарочито да се више надгледају собе за преноћиште које су у већини случајева прљаве и нехигијенске, Међутим, та мера није довољна. Проблем смештаја путникаи опемогућавања рада разних сумњивих локала решиће се једино ако сеу непосредној близини станице отвори један бољи хотел и неколико ресторана, тако да путници у њима из минималну цену имају пристојно уточиште.
Отварањем оваквих ресторана постигла би се вишеструка корист. Изглед непосредне 0колине Железничке станице у“ лепшао би се и побољшале би се хигијенске прилике 'у граду. Омогућило би се уклањање разних назови гостионица, које су не само нехигијенске, него претстављају легло за развијање шпекулације, неморала и других штетних појава, Осим тога, многобројним путницима из унутрашњости дала би се могућност да уз много мање издатке бораве у чистим, светлим и уредним просторијама, а не да се потуцају по разним
избама и задимљеним кочмама. Драган ДЕРКАЧ
Војводе Мишића 37
= ди и
чи. бити масован,
_ Пред завршетак летње спортске сезоне
Масовне организације учествоваће у спровођењу
овотодишњег
Крос контри такмичења одржавају се у рано пролеће, нли у јесен, на крају летње спортске сезоне, Овогодишњи јесењи крос у Београду одржаће се у првој половини новембра.
На кросу се не може учествовати без _ претходне _ припреме. За пролећни крос се вршу увежбавање преко зиме, а за јесењи најмање три месеца раније. Редован је случај ла Кросови увек укажу на младе, до“ тле мепознате таленте, који доцније, систематским тренингом, ши одлични атлетичари. Већ је забе« љежено доста случајева да такмичари, Који први пут стартују у Кросу, доцније заволе спорт н сасвим му се посвете.
нов СИСТЕМ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КРОСА
Први кросови — после ослобођења дали су лепу слику масовности, јер су на |истима истовремено учествовали фискултурници свих београдских друштава. Међутим, централизовани кросови су се показали непрактични у организационом погледу. Доцније кросови су били организовани по систему децентрализације. Тако су се на Пролећном кросу београдски фискултурници такмичили на 10 разних места у Београду.
Слично ће бити ни са јесењим кросом. _Обогаћен _ искуством претходних година Јесењи крос ће се доста разликовати у организационом погледу.
Прва разлика јесењег кроса састоди се у подели нстог на два дела; на масовни и „квалитетни“. До сада су према томе исти били подељени културници, без обзира на квалитет такмичара. Разлика се правила само по годинама старости такмичара па су према томе исти били подељени у трупе. –
ПОДЕЛА КРОСА НА МАСОВНИ и КВАЛИТЕТНИ
Масовни крос ће се спровести преко београдских рејона. Овај део Јесењег кроса ће у правом смислу рејер покреће сву масу београдских фискултурника без обзира на припадност појединаца друштвима. _ Чланови _ фискултурних друштава ће се такмичити у групи свога рејона а сваки рејон организује засебно такмичење.
Тако ће се крос Првог рејона одржати на Калемегдану. Овде ће се такмичити и сви фискултурници 6е0оградских друштава која се налазе на територији Првог рејона тј. „Славија“, „Словен“, „Београд“ н „Црвена звезда“. Такмичења фискултурника Другог рејона извешће се у близини пекаре „Соко“ у професорској колонији. Фискултурници Трећег рејона ће се такмичити у парку изнад „Мостара“; овде долазе у обзир и чланови фискултурних друштава „Поштар“, „Милиционар“ и „Градитељ“. Четврти рејон се такмичи У околини игралишта „Рудник“ на пашином Брду. Пети рејон излази на „Звездару“; овде ће се такмичити и сви фискултурници „Радничког“. На теренима Бањице такмичи се Шести рејон. У Кошутњаку ће се одржати масовна крос за фискултурнике Седмог рејона. На овом месту ће учествовати ин фискултурници „Металца“, „Графичара“ и „Сигнала“, Осми рејон, заједно са чланством земунског
постају ма-
Јесењећ кроса
„Јединства“, такмичи се у парку око Земунског дома културе.
Стазе ће бити одређене према годинама такмичара. Такмичари од и16 година трче на стази од 1,000 ма од 16–-18 година 1,500 м., од 18 до 35 на 2.000 метара а такмичари старији од 35 година на 1.000 метара. Такмичарке од 14—16 година такмиче се на стази од 600 м., од 16—18 на 800 м. а од 18—30 трче стазу од 1.000 "етара.
Масовна _ крос-контри _ такмичења почињу • новембра || трају · преко целе недеље; завршавају се 16 новембра,
Поред масовног кроса, квалитетна крос-коптри такмичења развијаће се куоз друштва, У овом кросу ће учеч ствовати _ спортисти, који се квалитативно издвајају од осталих. Ту се мисли на све прве им друге тимове свих _ спортских _ секција _ друштава (футбалере, боксере, бициклисте, тенисере, пливаче, лакоатлетичаре итд.). Њихово такмичење одржаће се 23 новембра.
УДЕО МАСОВНИХ НАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
Друга разлика јесењег кроса лежи у начину решавања проблема спровођења масовног учествовања. Пошто ће, без сумње, овај крос по броју у“ чесника надмашити све досадашње, требало је решити питање на који начин извршити мобилизацију огромног броја такмичарар Проблем је решен на једноставан начин тиме што су у спровођење јесењег кроса укопчане све масовне организације. Први пут ће се сада у организацији кроса наћи _ Народни _ фронт, _ Синдикати, АФЖ, Народна омладина и други.
Месно синдикално веће имаће задатке да спроведе пропаганду за Јесењи крос Београда међу својим члановима. У овоме ће учествовати и Градски одбор Фронта. Градски одбор АФЖ-а ће ову пропаганду Усмерити у својој средини, тако да на Јесењем кросу буде најмасовније з2ступљена женска омладина, се омогућити успех ове приредбе, Од стране Градског – одбора АФЖ већ је делегиран један члан у Градском одбору Фисаса,
Како се предвиђа учествовање око
39.000 средњошколаца, то ће се у организацију укопчати, н примитв на себе _ спровођење _ пропаганде међу
Комисија за фисОлељење за средње
стелњошколиима, културу ИНО, школе.
Универзитетска омладина ће бити такође бројно заступљена. Њихово такмичење ће се обавити у оквиру кроса "Црвене звезде“, чији су редовен чланови,
Сви остали фискултурници — омлаздинци биће обухваћени преко организације Градске омладине,
Ради координације све масовне ортанизације су делегирале по једног свог члана у Градски одбор Фисаса,
Надамо се да ће овогодишњи Јесењи крос Београда успети пошто оп долази у трећој години рада наших фискултурника, а с обзиром на добру организацију пружиће и добре резултате како у погледу масовности тако и у погледу квалитета так-
мичара. Б. Р.
= =>
Пуштена је у продају двадескт“
седма свеска
„Политичке би-
блиотеке"“
0 извасним тенденцијама поновне
поделе сфера утицаја између капиталистичних земаља
Е. ХМЕЉНИЦКАЈА
ниме ће 75
Цена свесци је 5 динара, Књижари и ревизори уживају 20% рабат. Поруџбине слати на поштански фах бр. 58, Београд = 27 октобра излази из штампе ванредна двадесет осма свеска „Политичке библиотеке“
0 претстојећој кризи у САД
од др. М. МАРКОВИЋА Цена 4 дин, их
1 новембра излази из штампе редовна двадесет девета свеска „Политичке библиотеке“
НОЂА АЛБАНИЈА
од Н. ЛЕСНОВА Цена 5 дин.