20. октобар

ПОТРЕБНО ЈЕ

припремити склоништа за смештај · _ грађевинских машина

а време зиме неће моћи

да се обављају сви грађевински радови. Самим тим, престаће потреба за грађевинским машинама које су сада у употреби. Али, пошто ће се у идућој сезони градити још више објеката, а потреба 38 машинама ће бити још већа, треба искористити обустављање грађевинских радова да би се довео У ред целокупни грађевински машински парк.

У старој Југославији машине су се у грађевинсрству мало користиле. М мали број машина разнет је и упропашћен за време окупације. Тако је ова грађевинска сезона започела са малим бројем старих, расхо-“ дованих машина, са додатком извесног броја машина које нам је Унра испоручила.

Све ове машине биле су У„потребљене током сезоне, али не значи да су оне биле и рационално коришћене. Главни разлог био је тај, што машине пре употребе и додељивања појединим предузећима нису претрпеле генералну оправку и нису, према томе, радиле пуним капацитетом, Јуди који су били одговорни за распоред и надзор машина у појединим предузећима нису били довољно стручни и имали су слабу помоћ од виших органа, те се због тога дешавало да машине данима чекају и на незнатне оправке, или се не стављају у погон зато што им недостају неки ситни делови. У таквим условима машине се нису могле превилно користи-

. Наши радници на прадилиштима, игко ненавикнути на употребу машина, трудили су се да их што боље искористе

и очувају, гли они нису имали стручних знања ни средстава ла оправе машине које су већ

биле расходоване.

Највећа незгода је долазила због тога што није било центра у коме би се вршиле 0правке грађевинских машина. Било је случајева да на једном градилишту стоје неупотребљени важни делови, док се на другима рад машина обуставзљло због недостатка та-

квих делова. Никаква _ сналажљивост и лобра воља појелинаца није могла да реши

пробле ме, пошто су се и дело. ви и машине носили на опрзавку разним р2 лионицама које нису биле припремљене, нити су одговорно обављале своје задатке.

Искуства из ове године треба да послуже У припремама за рад у идућој години. Пропусти У организацији и вођеЊУ машинске "службе не смеју се поновити, Зато обустава рада на извесним градилиштима током зиме треба да се искористи за довођење машина у ред и за боље организационе припреме машинске службе У идућој години.

Пре свега, ниједна машина не сме за време зиме остати несклоњена. Наравно, доклегод траје лепо време, машине се морају користити на градилиштима. Али зато се морају већ сада вршити припреме за њихов смештај. Треба прво саградити потребне бараке, а исто тако — јер су грађевинске машине већином велике и тешке — треба на време осигурати превозна средства која ће их, када затреба, одвући У склоништа. Ако се овај посао не обави пажљиво и на вре ме, постоји опасност. да се онеспособе и оне машине које су биле употребљиве.

Иако су мере за смештај ма. шина врло важне, оне неће бити довољне ако се не организује стручни преглед и генерална оправка свих машина. Овај посао не могу успешно да обаве мале радионице нити је довољно да се машине само за време зиме оправе. Треба створити могућност за сталан рад на томе пољу, а то се може постићи једино стварањем индустрије за оправку и одржавање | грађевинских машина. Само индустрија би могла плански да набавља потребна средства и да извршује ове задатке. Тада се не би догађало. као што је било случајева, да се због недостатка прекидача за мотор или некот другог ситног дела, избацује из употребе најскупоценија ма шина.

Све ове мере треба одмах предузети, тако да оправка машина почне чим се обуставе грађевински радови. За нас не сме да постоји „мртва сезона“, јер ако престају радови на једном месту, не престаје бор. ба за План, Напротив, на основу стечених искустава она треба само да се појачава, а предах у грађевинским радовима треба користити пн живо се припремати за обимне радове у идућој грађевинској се.

Зони, ДОЛ.

ПРОБЛЕМИ ГРАДСКОГ УГОСТИТЕЉСТВА

и

Зато (0 одуговлачи 04 ДОДЕЉИВЕЊОМ АрОСТОриЈе

потребних за друштвену исхрану

[] роблем исхране великог броја

радника и намештеника по радничко-намештеничким ресторанима је моментално свакако један од најактуелнијих проблема који треба да се реше. Из месеца у месец повећава се број запосле них грађана који желе да се хране по мензама. Само у градским рад ничко-намештеничким ресторанима издаје се око 7800 оброка дневно, док се прошлог месеца издавало око 3900. Ово показује да се само за један месец број издатих оброка повећао за око 3000. И у задружним ресторанима хране се многе хиљаде грађана и свакодневно се пријављују нови абонирци. Постојеће просторије и капацитет како градских тако и задружних ресторана онемогућују да се на исхрану прими више људи. Сви су ресторани претрпани, тако да људи најчешће морају да чекају дуго док дођу на ред да ручају. Осим тога, неколико хиљада грађана, које не може да прими ниједан ресторан, приморани су да се хране у комерцијалним ресторанима, да плаћају скупе оброке и, наравно, да се задужују. Претрпаност постојећих ресторана свакако иде на штету квалитета хране и културног услуживања. Градско предузеће за друштвену исхрану намерава да реши проблем исхране великог броја грађана отварањем _ нових ресторана, чиме би се, донекле, растеретили претрпани ресторани. Предузеће за друштвену исхрану предвидело је да отвори два до три већа ресторана. Намера добра и похвална, али се испречила бирократија. Док су, као што се види, потребне многе просторије за отварање нових ресторана, У многим добро уређеним локалима смештени _су магацини. Управа Градског предузећа за друштвену исхрану поднела је станбеним отсецима молбе да се магацини преселе на друга места, а локали да се употребе за нове ресторане. Међутим, ни једна од тих просторија није испражњена, нити су станбени отсеци дали дозволу да се тамо отворе ресторани. Навешћемо само најлепше и највеће локале, који су употребљени за

магацине, У згради хотела „Занатски дом“ постоје две сале у којима би се могло издавати 3000 оброка дневно, а у њима је смештен магацин Савеза занатских задруга. Не знамо по чијој логици се сме и може лепо уређе-

на просторија, потребна за ресторан, и даље употребљавати за магацин, за који постоје и друге просторије. То може бити само логика бирократа из станбених отсека. У бившем ресторану „Топлица“, у улици Маршала Толбухина, у коме би се могло издавати 1500 оброка дневно, налази се магацин „Југоаута“. И у ресто-

рану „Трандафиловић“ налази се магацин _ „Југоаута“. У ресторан Мусић (бивша „Астрономија' ђ) уз селио се срески магацин из Смедерева, иако је Дирекција градских угоститељских предузећа већ била добила решење о додељивању истих просторија. У једној од најлепших просторија на Обилићевом венцу 25 налази се магацин Савеза занатских задруга.

Дирекција градских угоститељских предузећа добила је од станбених власти решење да овај магацин треба да се исели. И опет неким „чудом“ магацин је остао

на истом месту и неко је пронашао разлоге да не треба да се исели. !

пропусти се не могу ниуком случају правдати недостатком просторија. Постоје празне кафане које су затворене и у које би се могли преселити магацини. Предузеће за друштвену исхрану предвидело је још пре месец дана да на овим местима отвори ресторане. Има зато и средстава, и особља, и инвентара, — само не може добити решење о додељивању просторија. Не сме се и даље бирократски одуговлачити са оваквим решењима и пресељењем _ магацина којима није место у ресторанима. Ово се питање мора што пре решити, јер је потреба за новим ресторанима велика, јер око пет хиљада грађана немају где да се хране по јевтинијим ценама.

Пошто предузеће за друштвену исхрану није добило наведене просторије, решило је да отвори мање ресторане у разним деловима града. Постоји низ локала, чији власници продају инвентар градском предузећу и уступају локал. То су ресторани „Шуменковићу, „Кићевац", „Ђердап“ и „Кланица". За два последња ресторана предузеће је откупило инвентар од власника, а рејонски станбени отсек већ месец дана одуговлачи и не налази за сходно да донесе решење за усељење! Управа предузећа за друштвену исхрану тражила је дозволу за усељавање у ресторан „Кићевац" у улици Мак сима Горког и пошто је станбени отсек рејона одуговлачио са решењем, предузеће је отворило ресторан и без решења и без до-

Овакви

зволе. Потреба је била тако хит- ·

на. да су се прекршили прописи. Исто тако се не дају решења за

следеће локале: бивши „Трговачки клуб“ У Стаљинградској! улици, „Стари Балкан“ и „Битољ“ код железничке станице и „Цветкова механа“. Иако се код већине ових ресторана ради само о промени власника, на решење се чека већ месец дана. У свим овим локалима могло би укупно да се изда око 6000 оброка и подмире потребе грађана до нове године. Свакако да би било потребно да не просторије код „Занатског дома" и на Обилићевом венцу број 25 јер би тиме Београд добио два врло добро урећена ресто-

„рана.

Са издавањем решења за све до сада наведене локале станбене власти не смеју више одуговлачити. За досадањи пропуст не може бити правдања да се нису Могли иселити мМагацини или нисм могла издати решења за мање локале. Мора да се прекине досадашња _ бирократска _— спорост. Проблем отварања нових радничко намештеничких ресторана мора да се реши неодложно и хитно. Што се тиче магацина они се могу преселити у мање кафане и локале који стоје празни и затворени. Таквих локала има у Сарајевској улици 13 и 53, у Улици 27 марта број 22, Богојављенској 10, Радничкој 80, Светог Саве 8 итд.

„Отварањем нових радничко намештеничких ресторана свакако би се растеретили пренатрпани ресторани и тиме омогућило да квалитет хране буде бољи а услуживање културније. Интереси многих хиљада грађана захтевају 0отварање нових ресторана и зато се фвај проблем мора брзо решити. Боље спречити

него лечити,

— Сада може да дође мраз кад смо осигурали водоводне

инсталације,

што ВИШЕ ЗЕЛЕНИЛА У ГРАДУ

ОТПОЧЕЛИ СУ РАДОВИ

на пошумљавању у унутрашњости града

вогодишњим планом пред-

виђено је да се у самој Унутрашњости Београда изведу радови на пошумљавању знатних површина земљишта у разним крајевима града. За по шумљавање су већином предвиђена места на којима су шуме за време окупације „биле уништене. Предвиђено је да се ове године пошуми преко 40 хектара земљишта.

На обали Дунава, од Куле Небојше до електричне центра ле, пошумиће се 17 хектара земљишта. Пошумљавање обале је привремено решење, док се коначно не приступи урба-

нистичкој _ реконструкцији 0вог краја. Већи део овог терена је подводан и због тога ће се садити шумско дрвеће које може да издржи велику влагу и плављење, као што су аме-

Стање на београдсвим пијацама

ујо је захладнело а Тиме и нестало извесних артикала којима је сезона про“ шла, београдске пијаце обилу-

ју разним поврћем. Има још увек парадајза по цени од 4—6 динара, Све пијаце су

пуне слатког купуса који стаје

од 4 до 6 динара килограм. Сељаци га продају поба београдске продавнице по 4 динара, Има у обиљу рибанца и киселог купуса по 89 динара килограм. Од осталог поврћа има доста кеља и то по 6 до 8 динара, црног лука У мањој количини по 10 до 15 динара, а спанаћа, зелени, шаргарепе и карфиола има сасвим довољно. Кромпир и пасуљ доносе само сељаци — произвођачи и то кромпир цена од 10 до 15 динара, а пасуљ од 90 до 25 динара килограм. Осим тога има доста бундева, ротквица, цвекле, целера, празилука и зелензг парадајза по јевтиним ценама.

Од воћа само јабуке има доста и то по свим продавницама по 8 до 10 динара Килограм. Крушака Има мало по б до 10 динара а кестена довољ. но од 20 до 24 динара кило грам. Дуње се по негде појаве, јер су сада па измаку, а зраја н сувих шљива уопште нема нако им је сада сезона, Грожђе

а њи

ОКСИГЕН-ДИСУГАС

Ради правилне расподеле молимо наше

потрошаче, који лично долазе по гасове

у Раковицу, да 2 дана „раније пријаве

своју потребу лично или преко телефона

56-315. Гасови се издају само од 7—13

часова.

Творница ацетилена и оксигена

„МИЛОШ МАМИЋ" У Раковица

пара ата ара њу њи љљљљиљљиле љељљ љ ееееа

се појави друлотим продавницама, али се за час распрода. Често је рђавог квалитета и згњечено, а

по градским и зЗа-.

Лепа јесен омогућила је да произвођачи доносе велике количине грожђа на пијаци

продаје се по 22 динара. Доста грожђа доносе сељаци по цени од 25 до 28 динара.

На пијацама се у последње време продаје и заклана живи“ на по градским продавницама, и то по скупој цени од 105 динара килограм. Сељаци продају килограм живе живине од 120 до 150 динара, а јаја од 8 до 10 динара комад.

На многим пијацама има случајева продаје мешаних намирница од стране шпекуланата који се појављују под видом произвођача. Често се дешава да грађани купе кајмак помешан са брашном, пшенично брашно помешано са куКУрузним или маст са кромпиром. Овакве случајеве шпекулације потребно је да контролни органи по пијацама уз помоћ граБана, најенергичније сузбијају и оштро кажњавају.

Иако су народне власти упозоравале, како сељаке произвоћаче тако и грађанство, да се не сме продавати и куповати месо које не прегледају ветеринарски органи, ипак се месо доноси на пијаце непрегледано. Често се догађа да сељаци овакво месо продају по кућама, иако је то забрањено, У интересу је самих грађана да уопште не купују месо без печата ветеринарских органа, јер се у противном може десити да узму месо од болесне или угинуле стоке. Потребно је пооштрити надзор како по пијацама тако и по улицама над продајом меса. М прегледано месо, каз што је познато, може да се продаје само на местима „која одговарају хигијенским условима продаје, то јест по месарницама. · пи

Масти доносе сељаци ловољно. Цена је још висока креће

се од 200 до 250" динара, али с обзиром да тек почиње клање свиња, цене масти и сланини ће падати,

Млечних производа доносе сељаци али цене су им високе. Млеко је слабо; садржи понекад до 50% воде, Најгоре је млекз које сељаци продају по кућама, јер здравствени органи тешко могу да контролишу продавце по кућама.

Рибе скоро нема. Појави се на некој пијаци с времена на време, али у недовољним количинама. На неким пијацама, као на пример на Цветном тргу, дешава се да градске и задружне 'продванице не почињу са продајом тачно у 5 сати ујутро, већ око 5,30 или 6 сати, а понекад и касније. Ово је последица слабе зрганизације доно. шења робе на пијацу, што би требало свакако да се отклони. У раним јутарњим часовима радници који одлазе на посао, највише купују намирнице и баш у то време градске и задружне продавнице — морају вршити продају.

Пошто на пијаце долазе сада многи сељаци произвођачи, а нема доста тезги, најчешће се роба продаје по тротоарима, што је нехигијенски, Поред намирница пролази маса света и пада прашина, нарзчито на млечне производе. Требало би некако уредити да се ови производи ве продају пз тротоарима.

игомад удио (5 (арап ИТ цијан- плином на

= ХЕМИКУС-

МИЛИ ЕУ

1017 1:14

рички јасен, багрем, врба, је блан итд. Ове године ће се у овоме крају засадити око 50.000 садница.

Поред тога, пошумиће се и 12 хектара земљишта па Топчидерском Брду. Теџев који се пошумљава био је пре рата под шумом, али је временом био искрчен и само на извсним местима (се појављују ретки изданци. Из Топчидер. ском Брду ће се засадити око 64.000 садница и то четинара и лишћара.

Код Прокопа ће се пошумити 7 хектара земљишта, које је такође било некада-пошумљено, а за време окупације је дрвеће уништено. Засадиће се око. 36 000. садница, лишћара и четкнара У кругу Градске болнице извршиће се та кође пошумљавање мањег дела земљишта са око 5.000 садница, а на Звездари ће се попунити пошумљене површине од прошле године.

Велики простори ће се по шумити ове године и на Бањи. ци. Преко 10 хектара земљишта ће се засадити са 61.000 садница и то само лишћара, већином храст, јавор, брест и други.

Извршењем ових радова у знатној мери ће се повеће ти зелене површине у граду, у чему је Београд један од нај сиромашнијих великих градова, а истовремено допринети и естетском _ изгледу. 23 октобра су добровољне радне јединице Народног фронта већ отпочеле на извесним местима са припремним радовима, копањем рупа и рашчишћавањем терена. Радовима – руководе стручњаци из Отсека за парко. ве. Јасно је да се овако обимни радови не могу извести без добровољног учешћа грађана. Задатак је фронтовских орга: низација да на ове радове мо билишу најшире масе грађана и да им објасне сав значај пошумљавања унутрашњости #4шег града и стварања зелених површина.

Да би се радови лобро и ор. ганизовано _ извршивали, 10 требна је стална повезаност руководилаца секција за до бровољне радове _ рејонских одбора Фронта са Отсеком 38 паркове. На овим масовним #К цијама потребно је нарочито обратити пажњу на то, да «е не изводи више грађана него што је, на неким местима, по требно.

У акцијама пошумљавања потребно је нарочито водити рачуна и о квалитету радова. Студенти четврте године Шу марског факултета МОГЛИ много помоћи у овој акцић вршити надзор и давати саве те радним јединицама на тере ну, чиме би се постигло 24 квалитет извршеног посла де бољи.

=

Благовремено

застакљивање трамеајских прозорс

а извесним с колима траћ“ вајске линије бро! опште нема стакла на прозорима. За време летњих врућина то | било чак пријатно, али сада. кад настају хладноће, у таквим коли“ ма се тешко _ може издожата Тешко је путницима, а 104 теже трамвајском особљу које мор цело време да борави на хладно“ ћи и промаји, што се коси са 6" сновним _ правилима хигијенске заштите на раду. . Управа Градског · саобраћајног предузећа треба на време да побрине за застакљивање прозе. ра м врата, како се не би десил да У кола продире снег У Па

она због тога избацују Уз саобр ћаја.

ЖЕ '