20. октобар
Смотра културноуметничких друштава биће велика манифестација нашег култур-
ног живота
ве зиме ће културно у-
метничка друштва показати на великој смотри, која ће почети 13 децембра 1947 и трајати све до 19 јануара 1948 године, резултате свога рада на културно-уметничком пољу,
На ову велику манифестацију нашег културног живота треба културно-уметничка дру_ штва да изиђу потпуно спремна, са одабраним програмом, са чланством које ће умети високо уметнички да се прикаже. То треба да буде смотра која ће показати да су бе 3а њене припреме уложиле све снаге, сав подет, сав стваралачки рад и да се тим припремама приступило са пуно одговорности и свести. Ова смотра треба да добије карактер истинске манифестације уметничког развоја радничке класе. Ако се смотра схвати Као обична приредба, циљ ће бити промашен, успех ће изостати.
Да би успех био потпун, да би наша радничка класа показала свој полет и рад на уметничком пољу, потребно је да сва друштва поставе свој рад на виши идејни и уметнички ниво. А то ће учинити само тако, ако сви, заједничким снагама, приступе раду, ако не и зостају са проба, ако не жале труда ни свог слободног вре-
· мена које ће провести на њима, једном речју, ако буду дали све од себе да покажу високу свест своје класе и свога народа.
При избору програма тре ба водити рачуна да се одаберу идејне ствари од уметничке вредности. Исто тако нека кроз њега провејава здрав оптимизам нашег радног човека у борби за остварење социјализма. Да би се постигли што бољи резултати, треба сва друштва која имају неактивне управе, или чији су поједини чланови неактивни, поново да бирају управу или да смене неактивне чланове и да кооптирају нове, који имају воље и
У смисла за културно-уметнички
зерад. При томе треба водити рачуна да се не наруши правилан, сразмеран однос између радника и намештеника.
Ово такмичење треба да покрене на рад и оне другове који су из било којих разлога били неактивни, стајали по страни, а имају смисла и могу да се развијају на културно-уметничком пољу. Као не-
' посредни задатак треба поставити омасовљење свих секција,
У припремању и увежбавању програма треба тражити помоћи од стручних људи из позоришта, музичких школа, професора и учитеља. Али не сме да се деси да и они учествују у програму. Друштва на чијим програмима буду наступили професионални уметници биће искључена из так-
· мичења, Пре почетка рада за смотру треба сазвати конференцију целокупног чланства, објаснити му значај смотре и озбиљност рада. Исто тако, пред чланство треба изнети на дискусију програм, разговара ти о њему, претрести сваку тачку понаособ и прихватити умесне примедбе. Чланство ће показати већу вољу за рад ако и само учествује, не само У извођењу, већ и у састављању програма. На тај начин ће се сваки члан осетити одговорним, не само за свој рад, већ и за целокупан рад друштва. Он ће мислити о томе раду, 0 недостацима, тешкоћама и У спесима на које друштво буде наилазило.
Успех смотре уопште, и успех сваког појединог ДРУштва, зависиће од тога како ће се приступити пропаганди. У ту сврху треба се послужити штампом. би
Ова смотра, велика манифестација културно - уметничких друштава, биће значајан покретач на што бољи, што интензивнији рад на ширењу културе. Кроз њу ће се открити нови таленти, нове организационе способности, а у исто време пробудити жеља за што бољим и већим радом на томе пољу,
_ НОВЕКЊИГЕ
Др Милован Милошевић: Обдукциона „Просвете“, Бео-
техника, издање 708 град 1947, – ћирилицом, · стр. , цена 45 динара.
Др инж. Панта С. Тутунџић: тетиче анализа гасова, издање „Про те“, Београд 1947, ћирилицом, стр. 147, цена 80 динара.
: Физика издање
Вилхелм Вестфал пи Расин
„Просвете“, Београд цом, стр. 248, пена. 110 динара. __
КУАТУРНИЖИВОТ
Врше се припреме за Омладински фестивал
У марту 1948 године треба да се одржи у Београду о Градски омладински фестивал, о ће бити смотра словенске уметности Коју ћо, кроз игре, песме, драмска дела, концерте, приказати омла. дина Београда. Поред сло. венских, изводиће се ни умет. ничка, дела грчких, мађарских и румунских уметника, На тај начин ће се наша омладина упознати и са делима ових страних земаља, Градски одбор омладине је већ жослао писма и тражио да се из те три земље пошаљу најлепша хорска, драмска и музичка дела њихових на. рода,
Удружење књижевника и музичара ће међу гвојим чла. новима, музичарима и књижевницима, извршити пропатанду да они већ почну да припремају дела која ће се изводити први пут на ОВОМ фестивалу,
рхитектура је, ослобођена
окова капитализма, у Совјетском Савезу први пут у историји добила свој пуни друштвени значај, она је уздигнута на степен истинског културног стваралаштва. Све оно што су совјетски архитекти, у заједници са радним масама народа, остварили у току тридесет _ година _ социјализма, стварано је са једним циљем: да подиже животно-културни ниво радног човека. Стаљински петогодишњи планови индустријализације земље поставили су задатке планске изградње низа нових индустриских градова широм Совјетског Савеза. Пре почетка другог светског рата у СССР је изграђено 354 нова града, а број становника по градовима повећао се од 26 милиона у 1926 години на 56 милиона у 1937 го-
У другој полокини фебругра одржаће со рејонски фе-
а срце је исто и снага је јача. ко ето срце: иста ковачница отпора и борбе са оштрицом мача.
Кроз векове кујеш...
БЕОГРАДУ
"ПЕСМА»О
реме, вајар, мења црте твога лица.
Кујеш...
И разбијаш решетке ћелија; звекиром о врата позиваш на буне и изнова НИЈЕ сунце на твом небу сија
и костур гробара
под црницом труне.
Октобарски дани. Ковачница гори!
стивали, на којима ће ге одабрати најбоље групе за Град. ски фестивал. Стручњаци #з свих грана уметности оцоњиваће и одређиватн групе које треба да учествују на Градском фестивалу,
На овом фостивалу ће учзствовати смлацни« из домова ученика у привреди, раданч. ва, средњошколева и насељ ска омладина, Нарочита паж ња, ће се обратити ва омладину из домова, ученика,
Све ове прапремв су још У самом почетку. С обзиром да има доста времена, до фастивала, а да је Градски одбор омладачз взћ узео У разматрање многа питаља у вези са његовим одржавањем, требало би да тај фезгтивал буде једна од 'приредби на високом уметничком ни организационом етупњу,
Снујеш... АЕН Силе аут Муња сече небо к'о пламена грана П путању да утре ркосиш наслућеној зори и коцу, окову и стрели претходници и ватри, белој у ватри, у матици у грозници глади дана.
горд и неукротив, Београде бели.
Горд и прав и јак и чврст ко сура стена
у сменама дана, осека и плима, да понесеш небо на луку рамена,
свим водама брана и зид ветровима.
Кроз године славе, победничког сјаја,
кроз походе, борбе,
отпоре,
устанке —
у славу живота нових нараштаја кујеш своје дане, пламене,
уранке.
Као чекић бије
у грудима срце.
Ослушкујеш... Чујеш...
Гори | дан к'о луча,
Дижеш стег на бедем. О зар ово није
час због ког се живир
Кујеш
данас опет срца
и оруђе
И још кујеш, кујеш...
за битку изградње, за руке бригаде,
и за братство
и за подвиге будуће, 8 са заставом славе, бели Београде!
ВЕЛИЧАНСТВЕНА ДЕЛА ЗЕМЉЕ СОЦИЈАЛИЗМА
Поводом изложбе „Архитектура народа СССР“
НОВИ КРИМСКИ
дини, У циљу равномерног подизања народне привреде и културе врши се изградња нових градова, индустриских насеља и сеоско-привредних центара на основу планског размештаја по целој држави.
Социјалистичко друштво дало је архитектури нове задатке, обогатило је њену садржину друштвеним зградама новог типа: дечјим домовима. и вртовима, радничким
и колхозним клубовима, парковима културе и одмора. Изграђени су великолепни дворци културе за раднике индустриских предузећа и рудника по свим делови~
ма Совјетског Савеза. Но, и када грађени објекти који су по својој функцији истоветни са објектима у капиталистичким градозима, као што је, например, Московски метро, ми ту се кроз његове високо
МОСТ ПРЕКО РЕКЕ МОСКВЕ — МОСКВА
уметничке облике одражава Стаљинска брига за човека, за његово културно уздизање.
Тежиште совјетске архитектуре је у томе да обезбеди радном човеку што боље, животне услове, да задовољи његове повишене културно животне потребе. Стога је проблем станбених зграда, положаја станбених рејона у граду, њиховог повезивања са природом и зеленилом у центру пажње совјетских архитекта. Специфични услови под којима се станбене зграде граде по већим и мањим градовима изазвали су потребу за граћењем најразличитијих типова станова. Тако се, по већим градовима, ближе центру, граде високоспратне зграде са свим савременим техничким уреЂајима. Становници тих зграда имају У непосредној близини унутрашње паркове, дечја игралишта,
х
Пред отварање Јесење изложбе | у Уметничком павиљону
И ове тодине Удружење ликовних уметника Србије приређује Јесењу изложбу граФичких, вајарских и _слинарсвих радова, Изложба ће бити отворена 29 новембрс на дан проглашења Републике, У Уметничком павиљону на Еалеметдану. Удружење је прво имало 7 пројекту да отвори две изло= жбе, од којих би се прва односипа само на графику, а друта претстављала јесењу смотру свих сликарских и вајарских радова. Али, с обзиром да се ових дана отвара изложба У Сарајеву, која ће обухватити радове наших сликара и вајара ноји су ово лето. провели на Омладинској прузи и тамо сликали рад омладине на том великом подухвату џи мотиве који се односе на изградњу Пруге, Удружење је, ометено тим отва-
ћности рањем, било у нем ОГУ. Ба ове две изложбе.
ЈУНИ ; > На изложбу у Сарајево већ је послато око педесет радова са
Омладинске пруге. Зато ће се 23 новембра отворити уобичајена Јесења изложба, која ће о-
бухватити, поред сликарских и вејсреких; и графичке радове.
Припреме за изложбу већ су У УМ
току.
Сликари ће изложити по три рада, а вајари и графичари ће изићи на излонбу са по пет радова. Ових дана је Секретаријат Удружења обавестио све уметнике о изложби. а Уметничжи савет Удрушењс ће се постарати да она буде не само, уметнични, већ и организацио= но на висини.
Ова јесења изложба ће бити једна од највећих манифеста-
"мија наших ликовних уметника.
Већ на пролећној изловби наши уметници су показали јасне знане_ преоријентације У уношењу човека у слику. По
радовима који су већ стигли и ова излонба показује исту тен-
ЕТНИЧКИ ПАВИЉОН СВЕ ВИШЕ ПОСТАЈЕ ЖИВОТА
денцију. Види се да се уметници све више баве друштвеним проблемима.
Уметнички павиљон. после Излонбе совјетских слинара,; Еоњовићеве изложбе, Чешне изложбе и сада Јесење изложбе, постаје све живљи, све више центар нашег уметничист живота. Оправљен и уређен, он је скуп уметника и љубитеља уметности. .
У току зиме отвориће се 7 Уметничком павиљону низ из ложби, које ће по своме значају претстављати догађаје за Београђане, који све маосвније ми са све више интересовања улазе у проблеме уметности.
ЦЕНТАР УМЕТНИЧКОГ
|
итд. Но, исто тако изграђују се станбени делови са ниским зградама за једну или две породице са сопственим вртом где радни човек има пуни одмор и близак контакт са природом.
Проблем оздрављења и реконструкције градова није могао бити решен у капиталистичком друштву. Плановима реконструкције Москве и других совјетских градова омогућено је да се стари склоп града са нехигијенским зградама, малим ми густо грађеним блоковима, претвара у простране комплексе светлих и удобних станбених зграда, да се узане и неправилне улице претварају У широке булеваре им тргове, да се кроз град остварује широка мрежа друштвених и културних зграда, паркова културе и одмора, дечјих вртова.
Једна од основних карактеристика реконструкције совјетских
· Градова_ је У томе, што се равно-
мерним. распоредом друштвених зграда по територији града и планском изградњом нових делова уништава супротност између центара и периферије.
ж
Генералисимус Стаљин је у поруци, коју је упутио — совјетском народу поводом прославе 800.-гогодишњице Москве, рекао: „Даиас Москва није само иницијатор изградње _ новог начина живота радног народа главног града, ослобоћеног беде и неподношљиве егзистенције милиона сиромашних и незапослених. Москва је у том погледу истовремено и пример за углед свима престоницама света. Једна од најболнијих рак-рана великих престоница европских, азиских м америчких земаља, несумњиво је постојање сиромашних радничких четврти У којима су милиони осиромашених радних љу_ ди осућени на бедан живот и лагано, болно умирање. Заслуга Москве састоји се и у томе што је она коначно _ликвидрала ове сиромашне _ четврти и омогућила трудбеницима да из подрума и уџерица пређу у станове и куће буржоазије и у нове удобне куће које је подигла Совјетска влада,"
ж
Изложба _ архитектуре _ народа
СССР упознаје нас са Многовековним развитком уметности грађења, кроз коју су народи изражавали своје особености, своје даровитости и своја стремљења ка бољем животу.
РЕЗУЛТАТ
Гвидо ТАРТАЉА
Неисцрпне _ стваралачке — снаге избијале су из народних маса током векова, остављајући за собом богато архитектонско насљеђе у мајсторски _ извајаним _ облицима цркава, манастира, кремљева, кула, медреса. Те стваралачке снаге народа, пригушиване током векова, избиле су снагом вулкана после велике Октобарске социјалистичке револуције.
Када су народи Совјетског Савеза постали господари свога живота и управљачи своје будућности, они развијају своје стваралачке снаге у грађењу гигантских завода, фабрика, — индустриских комбината, електроцентрала. Стремљења ка бољем и радоснијем животу претварају се у планску изградњу земље, у остварење ши. роке мреже друштвених зграда, великолепних грађевина, канала Москво—Волга, оно се изражавају кроз високо мајсторство станица Московског метрополитена.
Изложба _ архитектуре _ народа СССР знатан је допринос дубљем познавању не само архитектуре, него кроз њу и читавог културног живота народа Совјетског Савеза. Та изложба, која приказује, поред историских споменика, и тридесетогодишњи _ развој архитектуре у Совјетском Савезу, допринеће потпунијем разумевању стваралачког пута совјетских архитекта, она ће нам помоћи да наша нова архитектура, која израста и развија се из особених услова нашег друштвеног развоја, стане што чвршће на пут животног, идејно-садржајног реалистичког стваралаштва.
Бранко МАКСИМОВИЋ
а
Резулшатш КонкурсаОдељења за Кулшуру и умешносш за песнички састав о Београду
На основу мишљеља жирија ни једна од песама послатих овом Одељењу за конкурс није награђена, једино ће песма Гвида Тартаље »Песма о Београду“ бити откупљена за 2.000 динара и штампана.
Аутори који су учествовали у овом конкурсу могу подићи своје песничке саставе у Одељењу за културу и уметност ИОНО-а града Београда —
БЕД ПЕН ДЕЛЛЕ ПЛЕНА
КОНКУРСА
ЗА МУЗИЧКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ОДЕЉЕЊА ЗА КУЛТУРУ И УМЕТНОСТ ИЗВРШНОГ ОДБОРА НО ГРАДА БЕОГРАДА
Извршни одбор НО града Београда на седници од 7 октобра ове године донето је следеће решење;
Да се у смислу обављеног конкурса Одељења за кул“
туру и уметност Извршног одбора НО
града Београда
за музичке композиције, а на основу мишљења жириа, на-
граде следећа дела:
1) Првом наградом од Дин. 30.000.— „Поема 1941“ од
Јована Бандура.
2) Трећом наградом од по 10.000— дин,
„Пјесма
мртвих пролетера“ од Ивана Рупника и „Везиља слободе“
од Михајла Вукдраговића.
3) Да се дело „Бели град“ од Илије Маринковића откупи за суму од Дин, 7.000.—
Аутори ненаграђених дела могу подићи своје композиције у Одељењу за културу и уметност ИОНО.а Палмо-
тићева број 23.
; вала Ба , Раоа ава На ацно АМ “