20. октобар

" псријалистичка

(Наставак са прве стране) једној шестини земаљске кугле крај неограничене владавине империјалиста у свијету, него, истовремено, крај практичне могућности да једна им држава _ или група империјалнстичких држава постигне свјетско господство. Октобарска револуција је практично показала експлоати. саним класама и угњетеним народима да је могућно свргнути јарам 'експлоататора и угње тача, да господство капитали. ста и империјалиста није вјечно; да људи и народи могу и без њих уредити свој живот, управо — да живот и почиње ондје гдје престају моћ и сила израбљивача и тлачитеља,

Херојство радника и сељака Совјетског Савеза постало је

примјер како се треба борити за нови живот, за слободу. И не само то — борба радника н сељака Совјетског Савеза потврђивала је да се упорном и пожртвованом борбом маса може постићи ослобођење, Али се поуке Октобарске револуције за радне масе и угњетене народе читавог свијета не могу свести само на то, само на примјер који потстиче и надахњује, Октобарска рево“ луција је, уствари, постала 60. гата ризница револуционарног учења и револуционарног иску ства. Октобарском револуци. јом крунисано је учење гени“ јалног Лењина о законима ко. ји владају у империјализму, 0 условима побједе пролетаријата и угњетених народа у епо-

хи империјализма — учење о револуцији и држави. Окто: барском револунијом н развит. ком совјетске државе послије ње, крунисано је учење генијалног Стаљина, Лењиновог насљедника, о могућностима изградње социјализма у једној земљи, о условима изградње социјалистичког и — комунистичког друштва, Путеви и у слови ослободилачких покрета у појединим земљама били су и морају бити друкчији од оних у Октобарској револуцији, Али то није нимало умањило, него, напротив, још више повећало значај теоретских открића Лењина и Стаљина. Различитост борбе у другим земљама, уствари све више потврђује оне основне законе о условима побједе угњетених маса које су открили Лењин и Стаљин, раз вијајући даље учење Маркса и Енгелса, Снага н зрелост са-

времених ослободилачких по- 8

крета се, уствари, мјере тиме колико су они успјели да примијене учење Лењина и Стаљина — лењинизам, на своје услове, друкчије од опих који су владали у Русији пред, У вријеме, па и послије 'ОктоСарске револуције. Октобарска револуције и тридесетогодишњи развитак Совјетског Са: веза послије ње, друкчије речено — учење Лењина и Ста-

љина, јесу неисцрпни идеолошки арсенал свих савремених ослободилачких покрета, То учење је данас идеолошка осно. ва сваке досљедне борбе угњетених народа и скеплоатисаних класа и само полазећи од њега, као основе, могућно је ла: ље теоретско и практично 60-

гаћење ослободилачке борбе човјечанства. Тридесетогодтшњи свјетски

развитак сјајно је потврдио како огромну улогу Октобарске револуције у општем слабљењу и поткопавзњу темеља им“ перијализма тако и неоцјењиви значај драгоцјеног идејног блага које су човјечанству дали Лењин и Стаљин,

Најновија историја најсјајније потврђује поменути двоструки значај Октобарске револуције за напредно човјечанство.

Шта је показао ослободилачки рат против хитлеровске Њемачке и њених савезника2 Шта нам показује садашња борба народа за чврсти мир, којој стоји на челу Совјетски Са: вез»

Рат против хитлеровске Ње.мачке и њених савезника јасно је показао, прво, да није-. дан агресивни блок у наше ври

јеме није практично у стању ·

да оствари свјетско господ“ ство и, друго, да је побједа над једним таквим агресором немогућна без Совјетског Савеза; друкчије речено: хитлеровска Њемачка и њени савез. ници нијесу могли | поробити човјечанство баш због отпора на који су наишли _ када су хтјели да поробе _ Совјетски Савез, То су поуке прошлог ра“, та, то је заслуга СССР-а и ње. гових људи, његове Армије, пред човјечанством,

Још у току рата против Ње-

мачке, Јапана и Италије, по“

казале су се разлике између тежњи Совјетског Савеза и демократских снага — с једне, и водећих кругова Америке и Енглеске с друге — стране. Совјетски Савез је водио рат искрено, не штедећи жртве, да би ослободио своју земљу и

услова и форми.

човјечанство хитлеровске куге, док су Черчил у Енглеској и њему слични у Америци шпекулисали с тим да СССР сувише искрвари и ослаби у ра ту с Њемачком, да би они могли |да диктирају мир како желе; Совјетски Савез се 60рио за то да се сломи фашизам и да се, послије тога, на“ родима препусти да сами одлучују о сРОјОј судбини, а амерички и енглески империјалисти су ишли за тим да буде поражен њихов конкурент. њемачки, јапански и италијански монопол, и да мјесто њега они засједну на врат ослобођеним европским и азијским пародима, Из тих разлика и потичу друкчији начини вођења ра. та, друкчији однос према ослободилачким покретима и тако даље, — Совјетски Савез је водио борбу на живот и смрт с непријатељем, а амерички и енглески _ империјалисти — су „чекали вријеме“, „бирали погодне тренутке“; Совјетски Савез је помагао ослободилачке покрете у позадини неприја“ теља, а амерички и енглески империјалисти су их на све могуће начине кочили, изигравали и гушили. Али рат против хитлеровске Њемачке и њених савезника показао је, истовремено, и још неке друге нове моменте у међународ“ ном развитку. Наиме, показало се да је данас у борби про. тив империјализма, за националну слободу, тачније — у борби против окупатора, мо гућно да радне масе узму власт у своје руке и отпочну изград. њу _ новог, — социјалистичког друштва, — друкчије речено да је, под одређеним условима, имајући у виду улогу коју Совјетски Савез игра у међународним односима, могућно да и једна мала земља својим сопственим снагама дође и до националне слободе и до она: квог друштвеног уређења ка кво одговара жељама и интересима радних маса. У спојим посљедњим радовима („У чему је специфичиост ослободи“ лачке борбе и реполуционарног преображаја нове Југославије“, „Темељи _ демократије новога типа“, „Народни фронт као опћенародна политичка 07ганизација“) друг Тито је ово

·„ нијама,

боре за слободу не само пита. ње њихеве државне независно“ сти, него и њиховог опстанка као народа. То не потиче само из звјернње ћуди империјалиста, него из тешкоћа и противурјечја у које је империјализам запао, из којих он не мо: же да изиђе на други начин него уништавањем слободних народа и држава, ма гдје се оне налазиле и на ма ком културном ступњу биле, то јест како оних у „заосталој“ Азији и Африци, тако и ових у „раз. вијеној“ Европи, Рат против Њемачке и њених савезника 0голио је душу не само њемачких империјалиста и њихових помагача, него, у извјесном смислу, и свих оних завојевача који смишљају рат за свјетско ГОСПОДСТВО.

Ето, томе нас учи велики рат који су народи, под воћбством СССР-а водили против њемач. ких фашиста и њихових савезника. Али то неће да увиде аме рички империјалисти и њихови помагачи,

Војнички слом Њемачке, Јапана и Италија ослабио је позиције империјализма у Европи и Азији, поткопао империјализам у цјелини, Раздријешиле су се спутане демократске сна. ге маса. Читав низ држава У источној Европи отргнут је из империјалистичког система, а у низу других држава западне Европе, као и у неким кологосподство – империјализма озбиљно је угрожено. На свјетску позорницу, – послије пораза његових конкурената, иступио је као нова агресивна сила амерички империјализам. Рапије, прије другог свјетског рата, било је карактеристично да су агресивне _ империјали“ стичке државе — Њемачка, Италија и Јапан остваривале своје замисли махом у борби против других, такозваних неагресивних империјалистичких држава — Енглеске, Француске, САД, то јест — постојала је оштра борба између импе ријалистичких држава. Данас, послије другог сојстског рата, амерички империјализам је Узео улогу окупљања, тачније — подређигања читавог капиталистичког свијета једном, то јест његовом руководству, ка-

планове

смишљају подмукле .

како ће поробити „властити народ и угушити у њему сва“ ки глас слободе, да би њиме могли неометано да рукују. Амерички монополисти су свје. сни да ће им бити тешко да гурну „свој“ народ у борбу за њихове интересе све док постоје макар и слаби остаци демократије у „њиховој“ земљи, Зато они дижу животињску хајку против свега што је на: предно и слободоумно. Они су,. такође, потегли из Гебелсове кухиње причу о опасности од комунизма, да би сакрили своје освајачке планове према другим народима, Читав низ држава су пријетњама, упјенама, изнуђивањем, корупцијом и свим другим средствима — сасвим у складу с њиховим „мо ралом“ — претворили у вазалне, сателитске државе (Чиле, менархофашистичка _ Грчка и тако даље), а истовремено су, да би то сакрили, политички измислили назив совјетских сателита за нсточносевропске др" жаве, које су, уствари, прБипут у својој новијој историји постале у правом смислу слободне ин независне. Шта ови спремају таквим државама као што су Француска, Италија, па и Енглеска, најбоље показује сморашње држање — америчке штампе која је о водећим личностима данашње, проамеричке француске владе писала да показују превише осјетљивости у погледу чувања националног суверенитета и независкости, Реакционавни империјалисти у другим земљама, попут Черчила у Енглеској, постали су, заједно с десним социјалистима, канал преко којега, у првом реду, амерички империја“ листи данас покушавају да 0ствпаре своје господство над европским народима. Десни со. цијалисти у Енглеској, Фргнуској и Италији нашли су најбољи начин спасавања ка“ питализма у томе што ће, уУствари, продати интересе своје земље американским империјалистима. Разумије се, они су само погодно – привремено сруђе њихових и америчких монпополиста, који ће гледати да се и њих, као сувише лије“ вих, што прије отарасс и нађу чвршће — рецимо деголов-

сточној Европи, на поменути Информативни биро, због чега они подривају политику чврстог мира и крче пут агресорима» Социјалдемокргтизам, — олносно десни социјалисти, спао је од пегдашњег' чувара капиталистичког _ поретка уопште и свог империјализма _ напосе на _ проводника утицаја страног империјализма у »сво, јој« земљи. Десним социјалистима су 2мерички империјалисти и с њима повезани »домаћи« — енглески, француски и италијански — империјалисти, намијснили улогу разбијача јединства радних маса које се боре за националну слободу и независност, а против изостраног америчког — подјармљивања, Америчко господство и проевласт,постало је за десне социјалисте идентично с опувањем господства м власти њихових монополиста, Лакејска душа десних социјалиста брзо се прилагодила »туђем« господару. Због тога десни социјалисти и сада клеветају Совјетски Савез, пома. жу поробљавање Грчке, Индо незије, Индокине и других на, рода. Због тога они подривају политику чврстог мира и крче пут агресорима. Они нападају _ Информативни _ биро због тога што он значи Крупан, историјски корак у борби напредних снага за чврсти мир и националну независност на-

рода. Таква вазална улога нензбјежно мора да доведе ло

слабљења утицајл десних соци. јалиста у редовима радничке, класе, до јачања патриотског фронта под руководством ко. муписта•

Баш у таквој ситуацији када смерички импгријалисти покушавају да наметну своју вољу независним државама и омету остварење чврстог мира и кад их у тома по чита-

вом свијету, варајући рглне. масе, помажу десни с: ијалисти — с јаш већом снагом сс

испољавају мирољубива уло га СССРга — с једне страдале и — с друге страна — идеје братства и равноправности народа и држава, идејг о усло~

подробно разјаснио и ја се на томе нећу задржавати. „Хоћу само да кажем да је Југослави“ ја у том погледу класичан при. мјер. '

Све то показује колико је „савремени капитализам као систем дошао у кризу, како он неизбјежно, у својим завојевачким потхватима, мобилише против себе не само неке по литичке покрете и идеолошке групе, него — читаве народе. Све то, даље, показује да је империјализам пред многе народе поставио питање — не само њихове слободе и независности, него и питање њиховог животног опстанка, Зар нам злочиначки планови ње“ мачких _ империјалиста према словенским народима, на примјер, то јасно не доказују: А ни садашњи лудачки планови америчких _ империјалиста 0 свјетском господству нијесу У том погледу нимало „умјеренији“ и „хуманији“. Сваки будући поход неке империјалистичке државе или групе империјалистичких држава за 0-

стварење свјетског господства, поставиће, пред народе који се

ко у привредном, тако и у политичком погледу. Ова чињеница, коју би агитатори америчких империјалиста и разни њихови лакеји, који се шепуре пред претставницима дру тих народа, хтјели да прикажу као предност над свим ранијим завојевачима, уствари је израз слабљења империјализма у цјелини, спадања прво разредних – империјалистичких сила на другоразредне, то јест — превласт Америке уствари се догађа преко подређивања других капиталистичких држа. ва, преко поробљавања народа тих држава, не укидајући, при том, супротности између тих држава и њихових монополистичких група,

Амерички империјалисти, да би остварили своје луде снове, лаћају се оних истих сред става "којима су се служили њихови претходници и која су се показала“ као преслаба да покоре народе, Опи се поново лаћају фашизма ни фашистичких метода. Они су отпочели и већ воде дивљу хајку против остатака демократских слобода у »њиховој« земљи. Они

Д. МОЧАЛСКИ:;

Подвиг двадесетосморице гвардејаца — панфиловаца

ске — руке. Амерички империјалисти и њихови помагачи гледају на форме буржоаске демократије, које постоје у Француској и Италији, само као на нужно зло, и оне се неће нимало либити да их се отарасе, пошто их искористе за учвршћење поретка који им одговара,

По налогу њихових господара из Вашингтона, десни социјалисти су већ пошли путем упрезања својих земаља у гмерикански блок. Они помажу америчке империјалисте у поробљавању Грчке, Индонезије, Индокине, у провока-

цијама на Балкану, у васкрсавању привредне снаге њемач-

"ких трустова, у слабљењу и

разбијању "Организације Уједињених нација. Они су се прикључили глајхшалтованом лавежу против новооснованог Информативног бироа комунистичких партија. Због чега десни социјалисти све то чине, због чега су се заједно с фа. шистима и империјалистума свих боја окомили на СССР, на демократске земље у и-

вима _ ослободилачке — борбе народа, које су свијету дали Лењин и Стаљин, Те идеје су издржале с најтгтжу пробу на коју је икада била једна нова идеологија и оне су одољеле с свим ударима, Кроз огањ револуције, изградње социјализма и Велики отачествени рат СССР-а, Стаљи. нов геније је пронио и развио те идеје, оне су засијале још љепше н снажнијг.

И баш у наше дане, кала се навршава тридесет година славне историје Совјетског Са. веза, те идеје су више него икад живи извор како за народе који су стресли империјалистичке окове, тако и за оне којима претстоји обрачун с империјализмом.

Народи Југославије су се, у сваком погледу, обилато кори. стили искуствима Совјетског Са веза и идејама Лењина—Стаљи на—како у борби против окупа тора тако и у мирној изградњи земље, Руководиоци ослободилачке борбе су се користили тим идејама као руководством за акцију, а не као

_____--нннесеке--== 7 НОВЕМБАР 1947 ен вени ние На

стављена.

мртвом догмом, Опи су — ба због тога што су, руководећи се лењинизмом, смјало Откр воли поге форме ослободила ке борбе—и били у стању дау псобично тешким и комплико, ваним условима доведу народ до потпуне побједе.

Друг Тито је писао;

»У Народноослободилачкој борби и у резултатима те борбе постоје елементи хисто ријске законитости у развити; друштва, коју су открили на, ши велики учитељи К,. Марке и Ф, Енгелс, коју су теоретску обогатили, продубили ин прил мијенили на дјелу наши вели, ки учитељи В. И. Лењин и ] В. Стаљин. Та хисторијск; 3. копитост имсла је и има свом развоју код нас у Југо, славији, до извјесног степена нове ФОРМЕ, које су у току рата биле условљене нориу карактером рата и нозим ПО, СЉЕДИЦАМА тога рата, КО ЈЕ СУ УСЛОВЉЕЧЕ скорб тридесетогодишњим _ постоја, њем велике социјалистичке зе, мље — Совјетског Савеза, с његовим огромним напретком, Према томе — специфичан ка, рактер развоја и резултати тр га, развоја код нас не против. рјече нлуци марксизма _ ле, њинизма, напротив — они се потпуно слажу с том науком Ово нам у исто вријеме још једаннут потврђује сву гели, јалност наших великих учите, теља, који су нас увијек учи, ли да марксизам . лењинизаџ није догма, већ руководство за акпију.« („Комунист« бр, | стр. 8—9)

Па у чему су те нове форме у Југославији, које су се ја. виле на бази примјене идеја Лењина и Стаљина у новим у, словима, У условима скоро тридесетогодишњег – постојања Совјетског Савеза и његове огромне улоге у свијсту2

Прво, ПОБА_ ФОРМА НА, РОДНОГ УСТАНКА. Устанак против окупатора и домаћих издајника у Југославији, разапјао се у Форми комбиноганих акција партизана и ре гуларних јединица, које су се одмјх на почетку развило из пгзотизанских одргтпа.

Друго, НОВ НАЧИН РЈЕ. ПАВАЊА УНУТРАШЊИХ ПИТАЊА (то јест рјешав:ње У. нациопалпом устачку, у у« станку против окупатора, о. сповинх унутрашњих“ питања као што су — питање власти, напионалио пита», питања својине средстава за производ. њу и тако лаље,, Устанакјје довео па Власт рагне мати тима остварио оскозил пређе слов за изгралву нозог др штва. Устанак у Југостазији је показао с дотал нериђсом јасноћом да су старе, влалајуће класе неспоссбн да с2 0. дупру зовојсваима и бране нанпоналпу незсвисност. Није, зато, нимало) случајно да су и сне устанком протиг окупатора изгубиле вл:ст ми госп Дство. .

Југославија је, дакле, за наше вријеме, типичан примјер урееслуписнарних друштвених преобрежаја који се одвијају у знзку борбе против фашистичких ссрајача, а за слободу и напионалну независност, за остварсње праведнијег дру. штвеног система, умјесто ста. рог копиталистичког системћ засневзаног на принципима та. кезтане западне демокхратије« (Тито. гиди »Комунист« бр, стр. 36).

Све ово је било потребно 8. стећи беш данас, када народи. ма пријети опасност од НОВОГ рата и поробљавања. Додуше, упењивачи из Волстрита ЈОШ Увијек су далеко од остварефа својих жеља, Циљ америчких империјалиста сада и јесте да држе човјечанство у напетом стању, ла га привикну на идеју новог рата да застрхше слабећ олако се лограбе свакојаких ло зиција. Баш због тога треба још једном указати и на Ф% гоомну улогу Совјетског Савеза у борби човјечанства 38 чврст и правелан мир "| на громно илеолошко благо које је дала Октоблрска револуш ја. д које су формулисали њЊин и Стаљин,

Наиме, данас се тешко же замислити земља која водила У правом смислу р" чи независну политику, то Је која би била потпуно незави“ сна, а не би истовремено 80. дила искрену пријатељску 10 литиму према Совјетском ~“ везу. Независне земље не мо.

| ике гу бити више ни тако вел државе као што су Фрагруска и Италија, а тешко и Енглеске ако се не повежу са Сове ским Сгвезом и земљама сточне _ Евроло, и ако! 56 буду волиле тим земљама не бУД: а полетику _ мира, пријатељств и економске сарадње — ода ко је амерички импепијализе успио да подреди и асимилу, водеће слојеве буржоазије у тим земљама, и обрнуто, ни и мале лрзкаве досљедно воле

мо. би

рема

са» политику – пријатељства 0чно« радње са СССР-ом и УС оу

европским државама, ) (Наставак на трећој страћ“