20. октобар
Успеси наше земље у првој тодини
Петолодишњег плана
| а земља за релативно кратко време извршила је обнову и прешла на план ску привреду. Прелаз на план. ску привреду истовремено о. значава и свестрану и упорну борбу за изградњу социјади. змљ За прелаз на планску при вреду потребни су и основни политички и социјално.економ ски услови, јер је планска при вреда немогућа у капитали. стичком друштву. Те основне политичке услове наша земља освојила је у току Ослободилачког рата. Највећа демократ ска тековина Ослободилачког рата јесте што су народне ма. се узеле власт у своје руке. Још у току рата, када се ства рала и учвршћивала народна власт, народне масе јасно су Уочиле разлику између народ. не демократије, праве народне власти и лажне »демократ. ске« власти у старој Југосла. вији. Основно правило је да У демократији народ сам одлучује својом судбином. Не може бити праве демократије ако народ не Учествује у Управљању собом, у власти ка. ко је то било раније; права, народна власт, потиче једино тиз народа и ради у интересу самог народа. Освајање влаљсти је први и полазни услов: за изгравивање земље у интере. су народа,
На темељу народне власти, изграђујући праву народну, истинску демократску државу, наши народи могли су да при ступе, с великим радним ела. ном, привредној обнови земље и да ту обнову, — »не обнсву и изградњу уотште нег) 06вову и изградњу у интересу радника и сељака“ заврше за непуне две године и да створе и друге потребне услове за прелаз на планску привреду.
Наша земља је: изменила потпуно своју аоцијално-економску _ структуру. – Основна
средства, од којих зависи про_ изводња и изградња земље, налазе се у рукама државе, од носно постала су општенарод. на својина Државни сектор привреде обухвата 100% банаа индустрије, савезног и репуоликанског значаја 100% и ипдустрије месног значаја (3а_ Једно са задружним сектором) 70%. Државни сектор, заједно са задружним, има више од 90% _ вредности индустриске производње. Крупна трговина и _ механизовани _ транспорт практично су са 100% обухва. ћени државним и задружним сектором. Од укупног броја трпавачких предузећа на мало, државном и задружном секто_ру припада 44%, а око 56% долази на приватне трговце. Међутим, по промету робе државни и задружни сектори знгт но превазилазе приватне тр_ говце. То се види из статистичких података другог квартала ове године. Према подацима из овог. квартала, на државни сектор долази 33,95% по вредности трговачког промета на мало, на задружни 4919% и на приватне трговце 16,86%..
Велики значај за даљи привредни развитак има и потпу-, но остварење економске резави сности наше земље. Национа· дизацијом _ Индустриских пре. дузећа ликвидиран је инострани финансиски капитал, који је контролисао _ најважније гране народне привреде у ста-, рој Југославији. Само у четири гране индустрије било је инвестирано 52,1%. странот финансиског капитала. А то су, уосталом, и најважније гране за привредну самосталност и независност једне земље (рударство, _ електрз-индустрија, индустрија нафте и банке).
Све су то извојевани економски услови који су омогућили прелаз на планску призреду. Пошто још није завршена година, нема коначних података о успесима прве године нашег Петогодишњег плана, али већ сада, према објављеним резултатима | може се рећи да је План извршен и у многим гранама премашен. У анализи основних искустава првог _ полугодишта | планске привреде, претседник Привред ног савета и министар инду_ стрије Борис Кидрич подвукао је да је целокупно извршење плана прихода премашено за 8%, иако постоји чињеница да приходи у првом полу ПИ КИ премашује _ расходе. за шес милијарди динара. Извршење производног _ плана САРЕ производње _ премашило ] планиране резултате: У Мт стриској и рударској проби водњи план је извршен са пета од сто, У производњи др + са 114%. сТај резултат је УТО
лик _ значајнији»», КАНЕ
Кидрич, — „уколико 0 друг одни план воподишњи _ произв Те "претставља око 150%. прошло“
годишњег производног програма, _ Значи да је савезна производња у поређењу са го дином 1946, у целини узето, напредовала за најмање 50%«.
У целини, данас се произво. ди за 67% више него у пред. ратној Јупославији. _ Продук-
тивност рада према 1946 годи_
ни У првом полугодишту 1947 године _ порасла је за 6,54%, трошкови производње у истом раздобљу снижени су за 6,02 од сто. Стваралаштво широких
народних маса — (>План је жива и практична делатност милиона људи« (Стаљину —
„дешло је до пуног изражаја. Према непотпуним подацима, само у првом — полугодишту. ове године, радници, инжење. ри и техничари у предузећи. ма поднели су 28.833 _— разна новаторска, проналазачка и рационализаторска предлога, Од тог броја прихваћено је или примењено у производњи 80%. То су општи подаци који показују како се кретала производња » току првог полугодишта ваше планске привре. де. Уколико се ближи _ крај прве планске године, рудници и предузећа, много пре рока, такмичећи се, остварују _ свој производни план, Фабрика стакла, на пример, у Параћину, завршила је свој годишњи про изводи план 46 дана пре рока; Војвођанска · ливница У Новом Саду 55 дана пре рока. Железара у Зеници извр. шила је свој производни план пре рока и до краја године обавезала се да произведе још 16% од предвиђеног годишњег плана, У Србији, према досадашњим резултатима, преко тридесет предузећа завршило је већ свој годишњи производ_ ни план Омладинска пруга, највећи објект капиталне изградње у првој години Петогодишњег плана, завршена је 13 дана пре рока. И тако даље. Широм земље спроводе се масовне радне акције које претстављају велики допринос јобнзви земље, извршењу и остварењу Петогодишњег плана. Све те акције организује и њима руководи Народни фронт, као јединствена Масовна политичка организација која и кроз рад остварује мзралђо и политичко јединство народа.
»Народни фронт је иу 06нови наше земље унео огромни радни, стваралачки полет наших народа, жар омладине, пожртвованост наших радника, сељака, народне интелигенције. Само благодарећи На родном фронту могао је бити, у невиђено кратком року, уста новљен наш саобраћај, изграђени порушени мостови, железнице, речни и поморски транспорт. Велика је заслуга Народног фронта што је већи део наших порушених села и градова поново обновљен. Заслуга је Народног фронта, и, то не мала а у првом реду радника у Фронту, што су наше фабрике тако брзо обновљене и што су тако брзо прорадиле«, (Тито на угом кон. гресу Народног фронта Југославије). Наш народ дочекује другу тодишњицу Републике са великим радним. победама. садашњи резултати и стечена искуства у остварењу – Плана само су потврда стваралачких тежњи наших народних маса, које, ослобођене стеге и при-
тиска, са одушевљеним рад- |
ним полетом и стваралаштвом изграђују материјалну основу за победу соџијализма — 0стварујући наш први Петогодишњи план,
Београдски фро
До. |.
_ 28 НОВЕМБАР. 1947 ·
20 ОКТОБАР
СТРАНА 3
ПРЕГЛЕД ФРОНТОВСКИХ АКЦИЈА У ПРОТЕКЛОЈ СЕДМИЦИ .
МАСОВНО УЧЕШЋЕ БЕОГРАЂАНА · У ЖЕЛЕЗНИКУ и на другим радилиштима
ајважније радне акције чла
нова Народног фронта Београда у прошлој недељи биле су везане за радилишта У Железнику и Новом Београду, као и за пошумљавање, Резултати остварени у овим акцијама показују велики одзив и све веће залагање фронтоваца У раду, нарочито у недељу, када је на радилиште изишло преко 15.000 лица, И поред овако масовног учешћа, које по броју људи надмашује све шње ахције, организација и распоред људства је био — на висини, То је у првом реду заслуга самих чланова Који су показали дисциплину на радилиштима, а затим и руководилаца, који су се брзо сналази“ ли у распоређивању радних екипа на разним пословима. И превоз до Железника је овај пут био боље организован, и“ ако је број учесника — изнео 10.000 уместо шест, колико је планом било предвиђено.
Из извештаја, који су поднети на последњој седници Извршног одбора Народног фрон та Београда види се да је до сада на радовима у Железнику учествовало укупно 19.060 лица, која су постигла следећи ефекат рада: земље ископано 3.126,27 куб, м. шљунка пренето 763 куб. м., терена очишћено 3.300 кв, Мм, цигли пренето и сложено 2,762.692 комада, гвоздених конструкција пречето 309 тона, осталог трађевинског материјала пренето око 900 кубика, и тако даље. Укупна вредност ових радова износи око 380.000 динара.
Радови у Железнику настављају се и на њима учествује свакодневно око 7—800 члано-
досада“ ·
ва Народног фронта радним данима, а недељом 4—5000 У две смене, Секција за ову 2кцију напргвила је план по коме рејони учествују на радовима у Железнику следећим редом:
Понедељником Трећи и Пети рејон, уторником Други и Четврти рејон, средом Први и Шести рејон. Четвртком опет Трећи и Пети, петком Други и Четврти, суботом Седми рејон, а недељом сви рејони осим Земуна, са по 700 људи у обе смене, у 6,30 и у 10,30 часова.
Поред радова у Железнику, чланови Народног Тронта Бео града, учествовали су на ради лишту Нови Београд, где је прошле недеље дато око 15.000 радних часова. На овим ргдовима учествовали су претежно чланови Народног фронта Земуна, који су у недељу дали око 6.000 радних часова, УЗ учешће 2.100 особа, Поред Земунаца на овим радовима су узели учешћа и чланови Народног фронта појединих београдских рејона, а највише из Петог рејона, који је у недељу дао око 300 учесника на утврЂивању Дунавске обале.
Радови на пошумљавању У последње време дошли су У други ред, што је констатовано Као пропуст рејонских организација, које су занемариле важност ове акције и нису извршиле равномерну расподелу расположиве добровољне рад“ не снаге. Према плану било је потребно до краја новембра Углавном обавити радове на пошумљавању, а међутим они су изведени само до 70 од сто.
Реорганизација основних фронтовских организација у циљу бољег фронтовског рада
_] рвобитно. је било одлучено да се основне фронтовске организације у Београ. ду саобразе изборним јединицама, како двострука подела не би изазивала пометњу у току фронтовског рада.
Ова одлука се почела спроводити у дело, но приликом тога рада показало се да такво решење не би било најпогодније. _Оквири изборних јединица, управо њихове територије, не би биле погодне за фронтовски рад, јер има случајева да поједине избор. не јединице обухватају по читаву дугу улицу, чији становници нису везани заједничким проблемима, а често се ни не познају, Исто тако поједине изборне јединице продиру једна У другу, раздвајајући блокове који неоспорно чине целину и чији су грађани повезани својим ранијим фронтовским радом.
Наметнуо се озбиљан задатак да се основне организације реорганизују тако, како ће то бити најбоље и најприкладније за успешан фронтовски рад,
Овај је посао успешно обављен уз сарадњу руководилаца свих рејонских одбора Народног фронта. Начињев је предлог _ Градском извршном одбору Народног фронта, који је овај предлог усвојио.
Нова подела београдских рејона на основне фронтовске
етОвДој. залажући се у Железнику, сложили су досада 2,762.692 |
· организације извршена је тако да су у склоп тих основних фронтовских јединица У шли они делови рејона, који су и по проблемима и по конфигурацији зграда, Као и по броју грађана, најподеснији да се обухвате радом појединих извршних одбора основ-
них фронтовских организаци- |
ја. Оно што је руководило 0ву поделу било је: створити услове за што бољи фронтовски рад.
Нарочито се водило рачуна, приликом ове реорганизације, да у новој подели што већи број градских одборника задржи процентуално што већи број својих бирача, који су их изабрали, У томе се доста успело, Од две стотине град“ ских одборника њих сто четрдесет задржавају преко 50% својих бирача, а свега шест одборника губе своје бираче, што не претставља проблем, јер су одборници Фронта Београда под политичком одговорношћу Народног фронта и као таквима може им се доделити било која основна организација, У пракси је до сада често спровођено да одборници једне основне организације иступају и говоре на зборовима и скуповима друге, са пуним успехом.
Реорганизација је већ у то-
ку и када се заврши моћи ће фронтовски рад да се развија још са пунијим успехом.
комада цигле
Београђани из свих рејона на радилишту у Новом
До сада је ископано око 200.000 рупа за саднице, а 3асађено је око 30.000 садница, На улицама је засађено око 2.000 дрвета. Седми рејон учествује на радовима на пошумљавању терена у Раковици, Кошутњску и Бановом Брду, где треба засадити око 700.000 садница, на простору величи~
не 64 ха. Ови радови су обав-.
љени ва 50 од сто, Земун такође пошумљава и дрвореде у улицама и већ је засађено 2,300 дрвета у око 100 улица,
Пошто вања скопчена са роком, потребно је спровести агитацију за масовно учешће чланова Фронта и омладине, да "се она на време и с успехом обави. У недељу сви рејони, на чијим теренима се изводи пошумљавање, могу ангажовати хиљаде фоонтоваца и. привести кргђу цео посао око пошумљавања, 2 да при томе не занемари и друге радове, нарочито оне у Железнику, где тре ба дати 2.400 пре и 2.400 учесника поподне.
је акција пошумљавременским засађује
Београду
Заспоред одржавања надеље чистоће
а како да брига о чисто-
ћи треба да буде стално на дневном реду, ипак повремена акције и хигијенскоздравствена инструктивна_ и пропагандна предавања ожи.ве рад на овом пољу.
У том циљу покренута је ведеља чистоће У целој Србији и посебно у Београду.
Од 23 новембра до првог децембра спроводи се недеља чистоће у Трећем, Шестом, Седмом и Осмом рејону. Уз помоћ органа службе градске
чистоће врше се чишћења зграда, дворишта и улица од органских отпадака. Исто се
тако одржавају и предавања у циљу _ популарисања здравствено-хигијенских начела. _'
Први, Други, Четврти и Пе. ти „рејон спроводиће недељу чистоће од првог до седмот децембра.
Потребно је да рејонске хигијенско-здравствене _ секције већ сада начине детаљне планове У договору са органима службе градске чистоће, како би се избегле поједине тешкоће и пропусти, који су се по: казали приликом спровођења недеље чистоће у првој групи рејсна.
ДОБРОВОЉНУ РАДНУ СНАГУ ТРЕБА РАСПОРЕДИТИ РАВНО МЕРНО
Засађибање садница које се мора завршити пре мразева, још увек чека наше фронтовце
своје време, радови на преуређењу Теразија тако су одушевили Београђане, а нарочито добровољне раднике, да се на радове пријављивало далеко већи број чла-
нова Фронта, но што је ова.
велико _радилиште могло да прими.
Са радилиштем у Железнику сада је исти случај. Џиновске димензије овог објекта у изградњи, велики младине и жеља фронтоваца да допринесу бржем завршетку ових радова, окупља на простору радилишта у Железнику читаве реке Београђана.
Чињеница да се наши радни грађани радују да удруже
свој труд са трудом омладине,“
да налазе времена и могућно. сти за излазак на рад под свим временским условима, показује како је висока свест наших 'фронтоваца, како је утицај њихове политичке организације. нашао одјека У њима.
Међутим, док је ова нова обавеза београдских фронтоваца призукла п више добровољних радника но што ради“ лиште може да прими, (тако да се ефекат рада од недеље показао мањи по радним даном), дотле је акција пошу“ мљавања у застоју, ма да су ти радови могући још само кратко време, док не падну јаке кише или снег,
Неопходно је добровољну радну снагу распоредити равномерно, но та иницијатива не треба да потиче само од руководилаца. = · добровољних
успеси 0-.
радова са организација и ре-
јона, и да наилази на отпор фронтоваца. Напротив, сами добровољни радници треба
да, поклањајући свој труд, чине то без ограда, то јест, да одлазе тамо где руководство нађе да ће они моћи најбоље да користе.
У недељу се десило да су неки од добровољних радника одбили да оду на радилиште Новог Београда иако композиција воза за Железник није могла да прими све који су се јавили, То је сасвим непра. вилан став и однос. Потребно је, стога, развити код наших радних грађана смисао за дисциплину, разумевање за потребе које се изненада указују. Кад то захтева потреба, треба себе лишити радости рада код велике фабрике ма. шина алатљика и поћи тамо где то моментана потреба захтева, — то треба да зна и да прими сваки фронтовац;
Што се тиче недељних- акција, ту је и руководство ос: новних организација, сматра. јући радове у Железнику као главне, и готово искључиве, запоставило сазивање и упућивање фронтоваца на друге акције.
Било би потребно да се убудуће _ руководство _ добровољних радника основних. ор= ганизација привржава директива рејонског. руководства, Тада се не би дешавало да се доводи у питање акција пошумљавања, која је од пој мљиво великог значаја за наш град и за све његове грађане,
,