20. октобар
% . ст" "СТРАНА 10
Пролог Петогодишњег Плана поввитни грла Београда у Толиваме
УВОД
1. Из ослободилачке борбе свих народа Југославије вођене против окупатора и домаћих издајника, подигла се нова Југославија, братска заједница југословенских народа. У току такве борбе, у којој су учествовали сви народи Југославије, позвани и у току рата предвођени од Комунистичке партије, исковало се чврсто братство народа Југославије и ударени неразориви темељи новој демократској државној заједници.
Народи Југославије, одневши победу над снагама фашизма, приступили су обнови ни изградњи своје отаџбине. Кроз остваре ње свога првог Петогодишњег плана започели су борбу за ликвидацију привредне и техничке заосталости, за учвршћивање економске и одбранбене снаге земље, за учвршћивање и даље развијање социјалистичког сектора народне привреде и нових односа који из њега проистичу, за подизање општег · благостања трудбеника. |
2. Београд, као главни град Федеративне Народне Републике Југославије и Народне Републике Фрбије — у општенародним напорима за даље изграђивање наше нове, истински демократске државне заједнице, — има и посебне задатке,
У прошлости Београд је био седиште омрзнуте монархије. н великосрпске власти, која је со цијално угњетавала и национално тлачила народе Југославије, бацала семе раздора међу њих, продавала националну и економ ску независност земље. Али, Београд је у исто време био напредан и борбен град, из кога су се дизали први јавни протести против монархије и ненародне власти, бурне демонстрације против шестојануарске диктатуре и њених даљих носилаца. Такво обележје Београда нашло је одраза у херојској борби у гра ду у току целе окупације. — Из Београда се почетком окупације руководило народно + ослободилачким покретом Југославије и народно - ослободилачким покретом Србије.
Ослобођењем Југославије, Бео град — град братства и јединства наших народа, за чије су
_ ослобођење пооливали крв сино
ви свих народа Југославије, постаје седиште нове, — народне власти, политички, административни и културни центар — глав ни град Федеративне – Народне Републике Југославије, а истовремено и главни град Народне Републике Србије. . Од старе Југославије Београд је наследио заосталу градску привреду, оскудан и већим делом нехигијенски станбени фонд, мали број просветних и културних установа груписаних у центру града, неразвијену – мрежу здравствених и социјалних уз станова, унакажен изглед града дугогодишњим изграђивањем без икаквог плана — а све то нарочито је погоршано _ ратним разарањима од 1941 до 1944 године. Из ускокласних интереса бивши властодршци су оставили Београд индустриски неразвијеним градом, упркос услова које он има за опстанак и развитак индустрије, повољног _ привредмог залеђа, повољног географског положаја и – саобраћајних погодности.
3. Због свега овога, а да би Београд био. оспособљен да врши задатак политичког, привредног, културног и административног центра, Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде ФНРЈ и Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде НР Србије у годинама 1947—1951 стављају У задатак да се изврше опсежни радови на реконструкцији и изградњи Београда.
У две послератне године, бла годарећи радном полету трудбеничких маса окупљених у Народном. фронту и бризи Владе ФНРЈ на челу са маршалом Титом и Владе Народне Републике Србије, постигнути су у 06нављању града и успостављању комуналне привреде крупни успеси. Ослањајући се и даље на снагу народних маса оличену у Народном фронту, на радни полет и дух такмичења који све шире прожима радничку класу и сав радни народ, на племенити полет београдске омладине, а на основу измењених односа У производњи па следствено томе и измењених друштвених односа, на основу државног сектора привреде, као социјалистичког сектора, Петогодишњи план раз витка Београда поставља нове и велике задатке.
4. У Петогодишњем плану
развитка Београда основна паљ'
Мадсен те
жња се поклања комунално-привредном ни културном развитку града ни побољшању животних услова његовог становништва. У току првих пет година планске изградње Београда има се широко развити станбена изградња и на тај начин озбиљно прићи решавању овог најважнијег комуналног проблема, темељито 06 новити и проширити градски саобраћај, повећати количина и квалитет воде и развити водоводна и канализациона мрежа, засадити нове зелене површине у свим деловима града и околини, извршити велике радове на изградњи и оправци улица, булевара, јавних објеката. У свим деловима града имају се изгра• дити домови културе, основне школе и гимназије, пионирске установе и дечија обданишта, велики болнички центар и низ дру гих санитетских објеката и социјалних установа.
Имајући у виду обимну грађевинску делатност која претстоји Београду не само ради извршења локалног програма већ и изградње многих савезних и републиканских објеката на подручју Београда, Петогодишњи план развитка Београда предвиђа широко развијање локалне индустрије за производњу грађевинског материјала, која је у
ДЕО
Београду постојала у веома 0ограниченим размерама. У циљу задовољења _ потреба широких маса, а као допуну – савезне и републиканске производње, предвиђа се развијање локалне производње предмета широке потрошње.
У досадашњем развитку Београда није се користио његов повољан природни положај, већ се стихијски изграђивао и крајње занемаривао развитак __ Београда као модерног града. У току првих пет година планске изградње престонице ФНРЈ пред виђено је да се на левој обали Саве изврше обимни радови на насипању и регулацији терена на коме ће се подићи нови део Београда, а где ће бити смештен велики део јавних, култур них установа и индустриских објеката, заједно са станбеним насељима за преко 250.000 становника. 5. Петогодишњи план развитка Београда у годинама 19471951 израђен је у сагласности са Петогодишњим планом развит ка народне привреде ФНРЈ и Пе тогодишњим _ планом _ развитка народне привреде НРС, а којима су такође предвиђени велики радови савезног и републиканског значаја на подручју _Београда. ПРВИ
Основни задаци Петогодишњег плана
ГЛАВА 1 На основу општих задатака које _ поставља _ Петогодишњи
план развитка народне привреде Федеративне Народне Републике _ Југославије у годинама 1947—1951, а посебно на основу задатака да треба: „Извршити опсежне _ радове на реконструкцији и изградњи Београда и оспособити га за вршење задатака главног града као „политичког, привредног и
административног центра", затим, на основу задатака које поставља Петогодишњи _ план
развитка народне“ привреде Народне Републике Србије у годинама 1947—1951:
„да (би Београд одговорио свим потребама престонице Федеративне Народне Републике Југославије, као политички, привредни и административни центар, извршити опсежне радове на његовој реконструкцији и изградњи, -У ту сврху поред главних радова на изградњи дела града на левој обали Саве, затим поред великих објеката савезног и републиканског значаја, извршити следеће радове; потпуно завршити обнову ратом оштећених зграда. Изградити 1,7 милиона метара нове стан бене површине у вредности 3,5 милијарди динара,
Обновити _ и модернизовати градски саобраћај према савременим потребама Београда. Изградити модеран улични коловоз, тргове и пијаце, Обезбедити довољне количине воде побољшаног квалитета. Проширити канализациону мрежу, обновити и увећати градску зелену површину и побољшати остале градске службе (чистоћа града, јавна купатила и др. у сагласности са савременим потребама и повећањем _ становништва. У ове сврхе инвестирати 1,8 милијарди динара.
Подићи зграду градског на. родног . одбора, као и друге јавне зграде за потребе града. У ту сврху инвестирати 400 милиона динара.
За побољшање – здравствене службе и организације социјалне заштите инвестирати укупно 500 милиона динара. У ту сврху изградити медицински центар са 1.500 постеља.
За просвету и просветне 06. јекте инвестирати 660 милиона динара,
За подизање и проширење градских индустриских, занат. ских и трговачких предузећа инвестирати укупно 900 милиона динара.",
Петогодишњи _ план развитка града Београда поставља следеће основне задатке;
Чл. 1
У циљу даљег привредног и културног развитка Београда и његове изградње као политичког, привредног и административног центра започети радове на извођењу генералног плана реконструкције и _— изградње града.
=
На основу генералног плана реконструкције и изградње Београда, приступити преуређењу, регулацији и изградњи појединих крајева у постојећем делу града на десној обали Саве и Дунава, .
У првој етапи изградње новог дела града на левој обали реке Саве, на простору који ће везати садашњи Београд са Земуном, извршити радове на на-
сипању, озелењавању . насутих терена, _прокопавању — пловног канала Сава — Дунав, изград-
њи улица, подземних постројења и обалоутврда.
Чл. 2
1 Приступити отклањању о. скудице у становима, која се ратним разарањима у 1941—1941 години нарочито погоршала.
Обезбедити смештај – нових становника Београда,
Побољшати хигијенске и културне услове становања у Београду. 9 Довршити обнову ратом оштећених станбених зграда. О. безбедити редовпу оправку постојећег станбеног фонда.
Чл. 3 У циљу ликвидације последи. ца рата и отклањања заостало. сти, приступшти коренитом пре-
уређењу и проширењу _ комуналних уређаја ни служби У граду.
1. Обезбедити довољну количину воде свим деловима града преко целе године, повећати дневну производњу воде, побољшати квалитет пијаће воде ни проширити уличну разводну во. доводну мрежу.
Проширити мрежу у граду. Е
2. Извршити обнову, преуређење и проширење градског саобраћаја у складу са будућим развојем Београда и преуређењем међуградског саобраћаја.
3, Обезбедити повећано снабдевање _ Београда електричном струјем, сразмерно порасту броја становника и проширењу града.
4. Извршити преуређење постојећих и изградити нове улице и тргове, повећати површину модерно калдрмисаних коловоза и плочника, а површину некалдрмисаних улица смањити,
5, Унапредити чистоћу града увођењем _ механизованих средстава и спровођењем децентрализације службе чишћења. града. 6/ Изградити зграду Народног одбора града Београда, зграде народних одбора рејона и друге зграде за смештај административног и привредног апарата.
7. Обновити и уредити Бео. градску тврђаву, као најзначајнији историски споменик Београда. |
8. Пошумити спољне делове града, обновити и подићи пар. кове, травњаке и друго зеленило у граду. : 9. Изградити мрежу нових топлих и хладних купатила. б
10. У складу са развојем града преуредити и изградити нове хигијенске пијаце.
канализациону
11. Обновити и проширити мрежу саобраћајних чекаоница, јавних“ телефонских говорница, јавних клозета и др.
12. Уредити нове гробља.
терене за
Чл, 4
1. Стално побољшавати снабдевање становништва и исто. времено подизати културни ни. во трговине. У том циљу стварати нова предузећа и проши. рити мрежу продавница у свим деловима града.
2. Нарочиту бригу посветиги развијању друштвене исхране, стварањем нових мензи и ресто. рана и побољшати квалитет хране и услуга. Проширити и усавршити хотелијерство.
Чл. 5
1. У току наредних пет година ликвидирати неписменост у граду и развити мрежу течајева за опште образовање.
2. Седмогодишњим школовањем обухватити сву децу дораслу за школовање.
3. Проширити мрежу школа за опште образовање и поправити садашњи неправилан размештај просветних установа.
4. Подићи квалитет наставе и васпитања у школама.
5. Подићи и организовати установе за побољшање услова школовања: ђачке кухиње, интернате и др.
6. Претшколском и ваншколском васпитању поклонити пуну пажњу. У ту сврху изградити нова и проширити постојећа обданишта, пионирске домове, дечије вртове, летовалишта и пионирски град. Организовати васпитни рад у тим установама.
Чл. 6
_ 1 Изградњом културних 06јеката у свим деловима града
омогућити брже и свестраније културно подизање градског становништва,
1 Основати Градско позориште, музичке школе и балетску школу.
2 Подићи мрежу домова културе, нових биоскопских дворана и башта, летњих позорница и паркова културе и одмора.
Чл, 7
1. Побољшати службу зашти. те наррдног здравља.
2. Обратити посебну сузбијању туберкулозе.
3. Здравственој заштити деце и мајки посветити нарочиту пажњу. Изградњом мреже јасала и дојилишта омогућити мајкама учешће у привреди ни друштвеном животу.
4. Обезбедити пуно старање о социјално угроженој деци.
Старе и изнемогле социјално угрожене сместити у одговара-
пажњу
јуће домове и обезбедити им миран живот. Чл. 8 Помагати _ свестрани _ развој
фискултуре, У том циљу изградити фискултурне терене, домо.
ве, гимнастичке сале и друге објекте. Потпомагати _ развој фискултурних друштава. Чл, 9 Усклађивати посебне потребе развоја и комуналне изградње
Земуна, са задацима поставље. пиМ по појединим гранама у овом плану.
Чл. 10
1. Свестрано развијати и. јачати локалну производњу предмета широке потрошње и грађе. винског – материјала, уз макси. мално коришћење локалних сировина у свим гранама локалне производње,
2. Приступити побољшању организације локалне производње увођењем радних и техничких норми, штедње сировина и го. рива и пуним _ искоришћавањем постојећих уређаја,
3, Развити нове гране производње и стварати нова предузећа и радионице. Реконструкцијом постојећих предузећа повећати њихову економичност и капацитет,
4. Помагати и развијати иницијативу народних одбора рејона у оснивању предузећа и услужних радионица.
5. Подићи обим занатске производње и занатских услуга.
Омђгућити правилно снабдевање занатства сировинама.
Кроз извршење Петогодишњег плана развитка Београда обухватити _ занатства _ задацима планске производње и услуга.
а) омогућити што потпуније задовољавање ·потреба становништва у занатским услугама.
6) у циљу извршења обимног грађевинског програма на про. дручју · Београда обезбедити
широко учешће радног занатства у извођењу грађевинских радова. .
в) обухватити производњи _ предмета
потрошње, 6. Развијати задружни сектор
у локалној привреди. Пружати свестрану помоћ произвођачкопрерађивачким задругама и задругама услужних заната.
: Чл. 1 У грађевинарству развити механизацију радног о процеса и уводити методе монтажног гра-
занатство У широке
аза мр
26 ДЕЦЕМБАР. 1947.
046 |
ђења, нарочито код подизања станбених зграда. Приступити индустриској изради _ готових конструкција и грађевинских елемената, =
Снабдети грађевинска предузећа модерним грађевинским 'машинама, инвентаром и алатом-и обезбедити брзу оправку грађевинских машина.
Чл. 12 Организовати _ свестрану евиденцију и статистику у локал. ној привреди и у осталим делатностима у граду,
Чл. 13 | ОПШТИ ПРЕГЛЕД ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА 'ПОКАЗАТЕЉ “7 : 1946 1951 ф% 1951, према 1946 1 ИНВЕСТИЦИЈЕ (у милиони+ ма динара) : а) укупна вредност инвестипија 1947—1951 (без новог дела Београда) 8.357 од тога: Станбена изградња 3.500 Комунална изградња 2.130 Трговина и снабдевање 440 Просвета 510 Култура ; 236 Здравље | 471 Фискултура , 60 Индустрија и занатство 510 Грађевинарство 500 6) Нови део Београда 4.500 П ЛОКАЛНА ЛЕОНЕ ЕРУ (у милионима динара | · Вредност производње 258 2.306 932 од тога: Грађевинска грана 15 676 18 Метална грана 18 237 1,31 Прехранбена грана 123 1.158 941 Ш ЗАНАТСТВО (у милиони. ма динара) Вредност занатске пронзводње ' и услуга | 350 1.440 411 од тога: В е 220 633 287 редност производњ 1 5 2
Вредност услуга
ГЛАВА П
ПЛАН МАТЕРИЈАЛНОГ И КУЛТУРНОГ ПОДИЗАЊА НИВОА СТАНОВНИШТВА БЕОГРАДА
А а Чл. 14
ССТАНБЕНА ИЗГРАДЊА
У циљу побољшања _ услова становања у Београду у току 1947—1951 године:
а) Изградити најмање 17 мг нове станбене површине. Нове станове градити према савременим потребама радних људи.
Да би се убрзала ни појевтинила изградња нових – станова, организовати израду типизованих грађевинских делова и примењивати _ индустриске – методе при изградњи станова, користећи при томе нова искуства и неве грађевинске материјале од јевтиних и недефицитних сировина и отпадака;
6) довршити обнову ратом оштећених станова;
в) осигурати редовно одржавање станбених зграда, постепено спроводећи њихово санитарно и техничко побољшавање; и
г) приступити уклањању крајње нехигијенских насеља у граду — Јатаган Мале, Прокопа, Душановца и др.
Обновом и изградњом _ нових станова увећати станбени фонд Београда најмање за 30% у односу на 1946 годину.
У станбену _ изградњу за 5 година _инвестирати 35 милијарде динара.
Чл. 15 КОМУНАЛНА _ ИЗГРАДЊА
Водовод и канализација
1. Проширењем, преуређењем постојећих и изградњом _ нових инсталација водовода повећату количину пијаће воде и побољшати јој квалитет, избушити нове бунаре и повећати сразмеру бунарске воде у односу на речну од 60% у 1946 години на 80% у 1951 години, проширити каптажне и потисне инсталације и створити нове јавне чесме у насељима без водовода. У ту сврху проширити постојећу водоводну мрежу и главне доводе за 80 километара, не укључују-
ћи радове у новом делу Београда. Проширењем мреже резервоара , осигурати _ редовно
снабдевање водом, као и равно мерно искоришћавање потисних инсталација. Просечну дневну количину воде по једном ста. новнику повећати од 155,4 ли. тара у 1939 години на-244 литра у 1951 години. Повећати количину воде за поливање и пра. ње улица. Смањити губитке воде у мрежи за 30% према губицима у 1946 години.
насељеним деловима града.
Проширити постојећу канализациону мрежу изградњом 9 ки лометара нових главних колектора и 80 километара нових уличних _ канала, _ обухватајући насеља без канализације: Маринкову бару, Лекино брдо, Земун, Чукарицу н др. Реконструкцијом изливалишта фекалија побољшати санитарне услове изливања фекалија у реку,
За водовод И канализацију инвестирати укупно 408 милиона динара.
Градски саобраћа!
2. Обновити, проширити и модернизовати _ градски саобраћа! према садашњим и будућим потребама града, тако да сви делови града буду Међу собом добро саобраћајно повезани; а у складу са изградњом и реконструкцијом _ Београда и преуређењем међуградског саобраћаја. Створити услове да у 1951 години буде превезено 206 мили. она путника, тј. 3 пута више но у 1946 години, тако да на сва ког становника дође 380 вожњи годишње.
За градски. саобраћај користити првенствено возила са електричним погоном, · нарочито трамваје, с тим да се трамвај елиминише из најужег центра града а да се продужи ка пе. риферији и ближој околини града. Увести тролејбус као ново саобраћајно средство за линије у централним и густо Ра-
звити аутобуски саобраћај; 'у допуну електричног и аутобуског – саобраћаја развијати ни
друге врсте градског саобраћа. ја, као ауто-такси, водени саобраћај итд. |
Изградњом гаража на крају линија скратити некорисне вож. ње возила, а правилним размештајем станица и другим мера. ма повећати комерцијалну брзину кола, Бољом _ организацијом текућих и генералних 0. правки возила ·постићи њихово максимално коришћење.
У градски саобраћај ипвести. рати 500 милиона динара.
Осветљење града
3. Обезбедити повећање потрошње електричне струје у 1951 години најмање за 3 пута према 1939 години.
Проширити _ мрежу · високог напона од 170 километара У 1946, на 207 километара у 1951 години, а разводну мрежу од 581 километра у 1946 на 652 километра у 1951 години.
(Наставак на 11 'страни)