20. октобар

(Наставак са 10' стране) Улично осветљење у улицама

| »" повећати у 1951 години на 22 | хиљаде светлећих места према РА 6.100 у 1946 години. ЊЕ. Јачину трансформаторских | станица _ повећати најмање за

К“. 150% према 1946 години.

. Цену коштања електричне е.

5 нергије, поред снижења предви. Е ђеног при производњи електрич-

; не енергије, снизити смањењем | "режиских трошкова при прода.

. __ји од најмање 15% према тро«

| | -' шковима у 1946 години.

| Улице 4, Ради унапређења саобра| 3 а ћаја, побољшања чистоће у грап ду и улепшавања града, изгра. дити нове улице и извршити у генералну _ реконструкцију — по. | стојећих улица и тргова, у коју и сврху инвестирати 521 _ милион ! динара. Смањити некалдрмисане површине _ улица, узимајући у Ме обзир и Земун од 27% у 1939 години на 13% у 1951 години, | тј. за 50%. Е Укупно модерно ту , 895.000 мг улица, тако да се ба а површина модерне Калдрме по|" већа од 41% у 1939 години на ДЕ" 583% у 1951 години. У ове | радове се не укључују радови ) у новом делу Београда на левој обали Саве.

калдрмисати

| Чистоћа града

5. Побољшати службу чисто-

ће града механизовањем чишће-

И ња улица, изградњом мреже

станица чистоће и побољшањем

скупљања и превожења кућног | 6 смећа.

У 1951 години обухватити целокупну површину _калдрмисавих улица дневним поливањем в чишћењем.

Организовати издвајање кори. | А сних отпадака и користити их | као сировину за прераду. | За службу чистоће инвести-

рати 100 милиона динара.

Јавне зграде

1 6. Подићи зграду Народног олбера града Београда и изгради:ги 5 зграда реонских народвих одбора, те тиме – створити услове за груписање и боље 2 функпиописање _ органа _ локалних народних власти. Изград-

њом _ пословних _ просторија за

градска привредна предузећа и

установе такође поправити њи-

хов салашњи _ неповољни сме-

штај. Станбене просторије. при-

времено злузете ол локалних у-

станова и прелузећа, ослободи-

Б ти за настањивање, У наведене сврхе

400 милиона динара.

инвестирати

ЕЈ Београдска тврђава _Барај лтвение ПИ Стрбвести метраживања , и= | Геторискиах _ објеката у Београлској . тврђави, и приступити 96и уређењу тврђаве. У том реконструисати односно кулу _ Небојшу, гралске -зидине, анаменитости

30

· НОП, , смислу 1 рестаурпрати |-- Римски бунар, | капије п друге тврћаве. У те сврхе милиона динара.

инвеслирати

Градско зеленило

8. Ради провести

озелењавања _ града а интензивно – пошумља“ јр“ вање ближе и даље градске периферије у складу са планом подизања ужег и ширег зеленог појаса ' око Београда, Подићи "нове паркове и скверове у гра“ ду. Засадити дрвореде у неким улицама у укупној дужини Ић. од најмање 100 километара, Об[7 новити и уредно одржавати трав | њаке у парковима и улицама. |: Просечну псвршину паркова по У једном становнику повећати од у 71,3 мг у 1939 години на 35 3 м: у 1951 години. Проширити мрежу градских расадника рапе ди повећања производње садница за озелењавање града.

ико. За подизање градског зелени. (У ла инвестирати за 5 година 62 ла милиона динара.

Јавна купатила

9. Ради побољшања хигијен„" ских и културних услова живота | становништва изградити топла и хладна купатила.

Топла купатила изградити првенствено у перифериским деловима града. У топлим купатилима дати 500 нових места.

1 Аду иганлију уредити као

-! 4 тлавно купалиште Београда, са ШИ. одговарајућим уређајима, спортИЕ. ским теренима, парковима, објек тима за разоноду и сл. Сем тога изградити низ помоћних хладних купатила на Сави и Дунаву уа склађујући их са мрежом изле| " тишта. која ће се изградити У .Т

. околини Београда. У хладним би купатилима _ обезбедити – 15.000 " нових места. ћ ма.

За ово инвестирати укупно ' 62 милиона динара.

и: Пијаце

10. Изградњом нових хигијенАГ. ски уређених пијаца и рекон| струкцијом постојећих подмирити повећане потребе града, изазване приливом новог становништва и повећаним прометом пи: јачне трговине. Садашњу непоМа десну и нехигијенску пијацу

:

Цветни трг, заменити новом савременом _ затвореном — пијацом. Пијацу на Каленића гувну темељно преуредити као главну пијацу централног дела града.

У те сврхе инвестирати – 40 милиона динара. Спољно уређење града 11. Изградити мрежу — нових

телефонских говорница, чекаоница, јавних клозета, електричних сатова и сличних објеката према постојећим потребама а у складу са уређењем спољног из гледа града.

Ради побољшања изгледа града уредити или уклонити. рекламне стубове, киоске, ограде, сандуке за смеће, електричне стубове, фирме и сл. Приступити уклањању неправилно постављених зграда; уредити просторе за паркирање возила.

Гробље

. 12. Уредити нове здравствено погодне терене за гробља, са при ступним путевима и добрим саобраћајним везама.

Чл. 16

ТРГОВИНА И СНАБДЕВАЊЕ

У циљу подизања _ животног стандарда становништва:

1. Достићи у 1951 вредност робног промета на мало за 2,3 пута више према 1946 години,

2. Развити постојећа и стварати нова државна _ трговачка предузећа, ради бољег и културног снабдевања — потрошача и проширити мрежу — трговачких продавница у складу са потребама појединих градских насеља. Број градских продавница повећати у 1951 години на 1.650 према 270 у 1946 години.

3. Остварити богат асортиман робе и користити локалну производњу у циљу задовољења потреба масовне потрошње.

4. Развити друштвену исхрану, побољшати квалитет хране и услуга и снизити цену оброка. У 1951 години повећати број мензи за 4,4 пута, а број издатих оброка за 9,1 пута. Повећати број трговачких ресторана у току 5 година за 4,2 пута, а број издатих оброка у њима за 332 пута, у односу на 1946 годину.

5. Обновити и уредити постојеће хотелске зграде ради јачања и даљег развијања хотелијерства. Повећати број постеља у њима за 7,3 пута према 1946 години не рачунајући савезне и републиканске хотеле.

6. У ближој и даљој околини Београда изграђивати мрежу излетишта за трудбенике и у ту сврху инвестирати 20 милиона динара.

7. Обезбедити магацински простор за 2.500 вагона робе.

8. Снизити трошкове трговине

у 1951 години на 6% -од' продај-

них цена на мало. 9. Пружати сталну помоћ набављачко-потрошачким задругама.

За наведене задатке инвестирати укупно 440 милиона динара. Чл. 17 ПРОСВЕТА

У току Петогодишњег плана решити основна питања просвете.

1. До краја 1949 године ликвидирати неписменост, обухватајући течајевима неписмене новопридошле. Да би се ниво просвећености становништва подигао на виши степен организовати течајеве за опште образовање.

2. Изградити најмање 30 нових зграда за основне — школе, гимназије и ученике у привреди, те укупан број школских зграда повећати на 93.

3. Побољшати услове наставе у основним школама и гимназијама употпуњавањем школских кабинета и школског намештаја.

4. У циљу бољег упознавања ученика са тековинама и развитком технике, изградити техничку станицу.

5. Развити мрежу — школских кухиња и трпезарија, посвећујући тиме посебну бригу исхрани школске деце. За ученике средњих школа изградити ђачки интернат. 6. У циљу преузимања опште бриге о деци запослених родитеља изградити 11 нових, а проширити, 3 од постојећих обданишта. 7. У циљу правилног васпитања, а да би се деци омогућио веселији и срећнији живот, изградити пионирска летовалишта и дечје вртове, пионирски град и пионирски дом. Свестрано, помоћи пионирску организацију у развијању васпитног рада међу пионирима. За извршење ових задатака инвестирати 58 милиона динара.

За просвету и просветне објекте инвестирати укупну суму од 510 милиона динара.

Чл. 18 КУЛТУРА

Да би се пружиле трудбеницима. могућности за културно-уМетнички живот и на тај начин подизао културни ниво становништва: 1) Основати Градско – позориште; основати _ музичке – школе пи

градску балетску школу;

помагати развој културно-уметничких друштава. ,

2) Ради развијања културног |

живота у свим деловима града изградити 7 рејонских домова културе.

Изградити летњу позорницу у Топчидеру са 2200 места.

3) Уредити 2 парка културе и одмора (на Звездари и у Тол» чидеру).

4) Изградити у разним краје• вима града 10 нових биоскопских дворана, те на тај начин приближити филмску уметност рад“ ним људима.

Чл, "19

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ И СОЦИЈАЛНО СТАРАЊЕ

Извршењем Петогодишњег плана обезбедити здравствену и социјалну заштиту. За извршење овога изградити болнички центар, централни антитуберкулозни диспанзер, централну школску по ликлинику, дечја јасла и дојилишта, дечија опоравилишта и прихватне станице за беспризорну децу. Усавршити болничку и апотекарску службу и знатно побољшати службу јавне хиги« јене.

1. У току ових 5 година изградити болнички центар са 1500 постеља и адаптирати 2 зграде за потребе болничке службе, те на тај начин добити још 285 болничких постеља и тиме створити услове за успешно обављање болничке службе, При овоме водити рачуна о правилном односу појединих одељења, нарочи“ то обезбедити довољан број де-

' чијих постеља и постеља за по-

родиље.

2. Побољшати болничко лечење и здравствену заштиту грађана употпуњавањем здравствених установа потребним инвентаром и унутрашњим уређењем. Побољшати службу хитне помоћи. 3. У циљу успешног сузбијања и лечења туберкулозе, изградити централни антитуберкулозни диспанзер, а у склопу реонских поликлиника Државног 3авода за социјално _ осигурање реонске антитуберкулозне – диспанзере. 4. Ради побољшања апотекарских услуга грађанству, у склопу реонских поликлиника Државног завода за социјално осигурање као и других погодних објеката чија се изградња предвиђа Петогодишњим планом, изградити и оспособити за рад довољан број градских апотека и извршити правилан распоред мреже постојећих апотека.

5. Заштитити здравље претшкол ске и школске деце посветити пуну пажњу и за то обезбедити одговарајуће здравствене установа као: реонске школске поли клинике и' дечије диспанзере у склопу _ реонских — поликлиника Државног завода за социјално осигурање.

Изградити централну – школску поликлинику. 6. За обезбеђење – здравствене

заштите и стручно неговање деце, чије су мајке запослене, изградити теренске јасле и дојилишта са 1.000 места, поред јасала и дојилишта која ће отварати предузећа и установе.

циљу _ предузимања мера предохране организовати реонску службу саветовалишта за мајке и труднице.

7. Ради обезбеђења здравствене заштите идопоравка деце уредити и изградити опоравилишта изван града.

Обезбедити _ домску заштиту здравствено угрожене одојчади и мале деце.

8. Обезбедити збрињавање деце без родитеља.

Решавање проблема беспризорне деце, поред · осталих мера, побољшати отварањем прихватних станица.

9. Водити сталну бригу 0 социјално необезбеђеним грађанима. Старе и немоћне прихватити у одговарајуће установе.

За извршење наведених задатака инвестирати суму од 471 милион динара.

Чл, 20

ФИСКУЛТУРА

Поред крупних фискултурних објеката савезног значаја који ће се у току наредних 5 година изградити на подручју Београда, а у циљу свестраног развоја фискултуре, нарочито међу омладином, извршити следеће задатке:

1. У складу са — изградњом фискултурних терена од стране синдикалних и фискултурних организација — поред уређења постојећег централног стадиона за приредбе градског значаја изградити и преуредити фискултурна игралишта у свим деловима града тако да 1951 године буде у сваком реону по једно игралиште са свим основним уређајима за футбал, лаку атлетику, кошарку и одбојку, а при школама (постојећим и новим) и већим предузећима и установама мањи терени за одбојку, кошарку и гимнастику, е

2. Изградити 8 фискултурних дворана и тиме омогућити рад фискултурницима и преко зиме,

3. Изградити 3 дома спортова на води, ради омасовљавања

пливачког, веслачког и других сродних спортова.

4. У циљу развитка осталих фискултурних грана изградити стрелишта, _ смучарске станице, клизалишта и друге објекте.

5. Знатно повећати број фискултурних наставника, учитеља и тренера. ; У

За наведене задатке инвестирати 60 милиона динара.

Чл. 21 РАД И КАДРОВИ

1. Усавршавањем процеса производње, увођењем норми, користећи при томе нове методе, повећати продуктивност, те на тај начин створити могућности појећања плата и бољег награђиња. За испуњење и премашене плана према залагању и показг ном успеху у раду увести дава ње награда.

2. Ради извршења плана повећати број квалификованих радника. Нову радну снагу и квалификоване _ кадрове – подизати првенствено повећањем броја ученика у привреди, чији прилив правилно расподелнти у најважније гране привреде – нарочито у грађевинарство. У том циљу обезбедити предузећима станове и мензе за раднике.

Кроз занатство оспособљавати нове квалификоване кадрове. Стално повећавати број

слених жена у привреди.

3. Да би се обезбедили повољни услови за уздизање ученика у квалификоване раднике, изградити 8 домова са 2.500 места за ученике у локалној привреди.

4. Код предузећа и установа организовати течајеве за уздизање неквалификованих и полуквалификованих радника у квалификоване. Потстицати такмичења у циљу подизања што већег броја нових квалификованих радника; обезбедити награде за постигнуте резултате.

Чл. 22 ЗЕМУН

Ради ликвидирања наслеђене заосталости и ради даљег развоја Земуна као саставног дела еограда, приступити његовом преуређењу и његовој даљој #3градњи. У том циљу изградити главне доводе за водовод и колекторе за канализацију, изградити добре саобраћајне везе са Београдом и периферним делом Земуна, модерно калдрмисаги главне улице, изградити културне, просветне, _ фискултурне и друге објекте, као и извршити нов катастарски премер града. Помоћи развој локалне привреде у Земуну.

упо-

Глава Ш

ИЗГРАДЊА НОВОГ ДЕЛА БЕОГРАДА НА ЛЕВОЈ ОБАЛИ САВЕ

Чл, 28

На простору између обала Саве и Дунава и Бежаниске косе приступити основним радовима који ће омогућити да се изгради нови део града који је намењен смештању јавних и културних установа једног дела индустрије и станбених насеља за око 250.000 становника. У томе циљу:

1. У току првог Петогодишњег плана насути плавни део терена у површини од 5 кмз и оспособити га за градњу. Целу ту површину озеленити.

2. Изградити обалоутврду дуж данашњих обала Саве и Дунава и прокопаног дела канала. Обезбедити обале Великог ратног острва у дужини од 2.600 метара. 3. На насутом терену изгради ти улице и булеваре и у овима основне подземне – инсталације: доводе за водовод, канализацију и електричну енергију.

4. Почети радове на прокопавању канала Сава— Дунав.

5. Изградити станбену колонију за смештај радника који ће адити на изградњи новог дела еограда.

ГЛАВА 1У

ПЛАН РАЗВИТКА „ЛОКАЛНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Чл. 24

У првим годинама Петогодишињег плана, у производњи постићи пуно искоришћавање постојећих капацитета, који су у предпланираном периоду услед слабе организације и недостатка сировина и материјала били делимично искоришћавани. У. скла ду са темпом развоја —града, уводити нове капацитете и У 1951 год. достићи вредност укупне производње од 2.989 милиона динара, према 478 милиона у 1946 години. з

Снизити пуну цену коштања за 15%, не узимајући у обзир снижење настало услед снижења цена материјала.

Производња грађевинског материјала Произвести довољне количине

грађевинског материјала за извршење Петогодишњег инвести-

20 ОКТОБАР = ___________________ СТРАНА 1“ 2

ционог плана и то: цигле, црепа, бетонских префабриката и камена. _ Извршити механизацију старих и подићи нове циглане и

· постићи производњу од' 200 ми-

лиона комада цигала у 1951 год.

Пронзводњу гипса повећати до 1951 године за више од 2 пута у. односу на 1946 годину.

Нарочито _ форсирати израду бетонских · префабриката и У 1951 години достићи производњу. од 162.500 тона.

Механизовањем процеса рада у каменоломима повисити пронзводњу Туцаника и ломљеног камена на 400.000 кубних метара у 1951 години.

Произвести у 1951 години 2 милиона комада блокова од шљак-бетона и других отпадака.

Метална грана

Обезбедити извршење Петогодишњег инвестиционог _ плана, производњом потребне количине предмета за грађевине које производе локална предузећа.

том циљу систематски јачати производњу увођењем нове валификоване радне снаге, но-

!#х машина и алата за обраду у теријала и предмета за грађе-

не,

Тосветити нарочиту пажњу празводњи _ предмета масовне ПоОлошње како за тржишне потре, Београда тако и за потре-

бе солине Београда, нарочито прожодњи ситних предмета како се што потпуније иско-

Ристи отпаци металне стрије. ч

Дрвна грана

Развит индустриску обраду дрвета Ујиљу задовољења потреба инвеџционе изградње, по- , јевтињења,утедње дрвета, побољшања Клитета, сериске израде , грађецске столарије и максималног |скоришћавања от» Ката сну. прераду дрвета.

51 Бини произвести 16.000 метара убних димензиране грађе За ђовне конструкције. Повећати прободњу прозора и врата за инве(циону изградњу у 1951 година 200.000 комада. Повећати пронзању _ школског, кућног и кану ариског наА КОЛИЧИНЕ 1,400 метара кубних прера у 1951 ЕОлиНи „авудинета

Хемиска гра,

Повећати производњу; тикала за широку потрошњу | паст ; е

за обућу и паркет, едала .

свећа, средстава' против, та и канцелариског (мастило; индиго, папир, писаћу машину, печатни др.). Увести производњу ит и у 1951 години произвест 20) тона. у

нсекаМА јала

е за

Текстилна и кожна грана,

Повећати и побољшати изр конфекције рубља, одеће, ду ка, јоргана и у 1951 години д стићи вредност израде од 56 мћ лиона динара. ~ у

Одржавати и даље усаврша=

зних других прехранбених арти- – кала: слаткиша, луксузног пецива и посластица, сирћета, разних зачина и безалкохолних пића, у укупној вредности од 76 милиона динара у 1951 години.“

чл. 5 5

ЗАНАТСТВО је

У 1951 години достићи вредност производње и услуга у занатству од 1.440 милиона динара.

Обезбедити развитак услужних _ занатских радионица за оправку, _ као и за личне услуге, ради под- мирења потреба становништва и достићи вредност услуга од 807 _ милиона динара у 1951 години,

Развијати занатство као допуну индустриске производње. У ту сврху користити високу стручност карова у металној, дрвној као и у осталим гранама занатске делатности.

Ради успешнијег и бржег извођења грађевинског – програма, ангажовати занатство грађевинских и других струка за зидарске, тесарске, браварске, лимарске, столарске, инсталатерске и друге радове.

Ради одржавања индустриских постројења и машина, обезбеди-

ти занатску израду прецизних справа, алата и разних делова машина.

Унапредити уметничко занатство код израде специјалних нрсти намештаја, фасада и другог.

Снаблети занатство потребним сировинама, алатом, машинама и кредитом.

Кроз занатство обезбедити уз дизање нове квалификоване радне снаге.

Помагати даљи развитак произвођачко-прерађивачких _ занатских задруга.

Искоришћавати у занатској радиности материјале неподесне за даљу индустриску прераду као што су: отпаци коже, текстила, гуме, лима итд. за производњу артикала широке потрошње.

Чл. 26 ГРАЂЕВИНАРСТВО

Ради извршења Петогодишњег плана грађевинских радова и учешћа у радовима савезног и републиканског значаја на подручју Београда, оснивати и развијати градска и реонска грађевинска предузећа, снабдети их потребним средствима и применом савремених метода грађења омогућити _ брзо и економично грађење.

За те сврхе набавити средства за хоризонтални и вертикални транспорт ин друге машине, 'нарочито: теретне. камионе, багере, мешалице, елеваторе, типизиране скеле, алат и инвентар, изградити магацине и бараке, сопствеве радионице за мање оправке, гараже као и изградити станове за грађевинске раднике, мензе и купатила,

У 1951 години вредност средстава механизације грађевинских предузећа у односу на вредност радова извршених у 1951 години, повећати на 10%.

Остварити специјализацију у

вати израду обуће бољег ква-раду грађевинских предузећа.

литета и специјалне израде по наруџбини.

Прехранбена грана

Повећати производњу и развоврсност, побољшати квалитет производа масовне потрошње.

У 1951 години произвести индустриским путем 80.000 тона хлеба. Изградити модерну млеКару са мрежом продавница и сабирних станица за хигијенско снабдевање града са свежим млеком, капацитета од 100.000 литара млека дневно. У 1951 го-

дини ти у Градској млекари тона млечних производа. Прерадити у 1951 години 2.400 тона месних прерађевина и масти. Достићи производњу хигијенског леда од 16.400 тона у 1951 години.

Јачати даље производњу ра-

ДРУГИ

„Широком применом _ механизауе при извођењу грађевинских дова, усавршавањем организаје и метода рада, коришћењем алних и отпадних грађевинматеријала, а нарочито приМетода монтажног и сурађења помоћу типизоваа абрички израђених грађе-

7 елемената поје! пати грађењ их јући“ р е, не умању“

питет рада.

Пов, грађевћ производњу рада у ЗНИЗИТ тву и на тај НАЧИН а ну цену коштања у станбен. 5 . зградњи за 237 а у

Ниској ТА 4 за 35% према ценама у с

' : Ма 1947 године, не узимају У обзир снижење наЕМ усле, нижења цена мат теријала. С заћца

ДЕО у

Кал

зала

Упоредни преглди

планова, 1

Х

ГЛАВА 1У у ПЛАН ПОДИЗАЊА ЖИВОТНОГ СТАНДАА (у натуралним показатељима) | чл. 7 | Показатељ у Станбена изградња Јединица мере 1939 џ ИЗ 1 1939 Изградња нових станова киљ. мг 5 326 Комунална изградња | Ри Количина воде на једног становник 1 Канализациона мрежа 5 пе У ~ ње Н: Градски путнички саобраћај број места 11.400 22.000 МЕ милиона превежених у Градски путнички саобраћај путннка п 206 О број вожњи по 1 5 Градски путнички саобраћај становнику 269 380 1 Електрична мрежа високог напона км. 170% 207 ' % Електрична разводна мрежа км. 531 6: (Наставак на 12 страни)